Najnovije

Svet

Kraj vanrednog stanja, ali ne i tačka na otkaze

Istraživanje Infostuda koje je rađeno tokom poslednje nedelje maja, pokazalo je koliko se oporavlja privreda i da li radnici i dalje strahuju od gubitka posla. Kao najveći izazov ispitanici navode strah od produbljivanja ekonomske krize i borbu za egzistetnciju, a polovina ispitanih kompanija očekuje da finansijski plan za ovu godinu bude ispod planiranog. Istraživanje je bilo usmereno na radno sposobno stanovništvo i preduzeća, a upitnik Infostuda je popunilo skoro 2300 ispitanika i 450 kompanija. U istraživanju je učestvovao skoro podjednak broj zaposlenih i nezaposlenih lica, gde je 20% zaposlenih istaklo da je u njihovoj kompaniji tokom trajanja vanrednog stanja dolazilo do otpuštanja.Dobra strana je da 80% ispitanih kompanija ipak nije otpuštalo zaposlene.Da priča o otkazima ipak nije blizu završetka, govori podatak da se polovina zaposlenih barem malo plaši za gubitak svog radnog mesta u narednih 6 meseci. Takođe pozitivan podatak je da u skoro 70 odsto kompanija plate zaposlenima nisu smanjene.Čak 45 odsto ispitanika je imalo mogućnost, da radi od kuće, 18 procenata je radilo kombinovano, dok je 37 odsto radilo iz firme ili sa terena.Više od polovine reklo je da bi voleli da nastave sa poslom od kuće, a mnogi ističu da taj način rada nije uticao na njihovu produktivnost, više od polovine kaže da je tokom vanrednog stanja pokušavalo da dođe do posla, ali bezuspešno.Što se privrede tiče broj kompanija koje osećaju značajno negativan uticaj smanjio se sa 56 u prvoj nedelji aprila na 27% u poslednjem merenju krajem maja.Sa druge strane samo 8% kompanija je izrazilo pozitivan uticaj na njihovo poslovanje.Polovina kompanija očekuje da finansijski plan za ovu godinu bude ispod planiranog, a svega 5% vidi mogućnost da bude iznad očekivanja.Istraživanje Infostuda pokazalo je da je skoro 40 odsto kompanija stopiralo zapošljavanje, dok će 35 odsto nastaviti sa sa tim u narednom periodu.

Impact Hub

ExtraOrdinary Tuesday: Važnije će biti dobre slušalice i Zoom nego kancelarija

Gost nove epizode podkasta "ExtraOrdinary Tuesday" je Dušanka Ilić, serijska preduzetnica i ekspert za kreiranje onlajn zajednica.Ilić je tokom razgovora objasnila kako je povećala produktivnost svog tima u doba korone, zašto se neće vraćati u kancelariju u klasičnom smislu i zašto nastavljaju da rade od kuće."Prvo što smo uradili kada se dogodila kriza ovih razmera, najvažnije nam je bilo zdravlje ljudi. Pogledaš ekipu koja radi svaki dan sa tobom i razmišliš šta je prvo što treba da uradiš... Iako ne znaš kako će kriza izgledati, znaš da su na liniji prvo ljudi pa tek onda posao", rekla je Ilić.Ona ocenjuje da nije poznato kako će kriza dugoročno uticati na IT industriju, iako je kratkoročnovelikom broju kompanija uvećao prihode.Dodaje i da se tim sa kojima trenutno radi prilagodio novonastalim slovima rada, a da je, za organizaciju, najavažnije da znate kada su vaše kolege onlajn."Morali smo da osposobimo radne jedinice, za ljude koji nemaju dva monitora, da obezbedimo alate za komunikaciju... Neke analogne processe smo jednostavno zaboravili, više ne postoje", kazala je Ilić. Razgovore sa preduzetnicima, osnivačima i vlasnicima biznisa vodi Pavle Krivokuća, partner i COO u Impact Hub-u.

Srbija

U Grčku ni preko Bugarske, ni preko Severne Makedonije

Srpski turisti neće moći da uđu u Grčku do 1. jula potvrđeno je dnevnom listu Politika u Ministarstvu trgovine turizma i telekomunikacija. Ova informacija, kako se dodaje, potvrđena je u ambasadi Srbije u Atini i u konzulatu u Solunu. Vest je zatekla brojne turiste iz Srbije na granici sa Bugarskom. Prema nezvaničnim informacijama u Grčku do kraja juna mogu da uđu samo srpski državljani sa specijalnim dozvolama ili oni koji imaju boravak u toj zemlji. Domaćim agencijama već sada je iz resornog ministarstva preporučeno da ne idu na planirana putovanja ka Grčkoj, gde su već popodne trebale da krenu prve smene srpskih turista.

Svet

Prohujalo sa vihorom se vraća, ali uz tumačenje

Čuveni film “Prohujalo sa Vihorom” će biti vraćen na program HBO Maksa sa dodatim uvodom o njegovom istorijskom kontekstu, objavio je CNN. Nije međutim precizirano kada će film moći ponovo da se pogleda. Njujork tajms podseća da su se Afroamerikanci bunili zbog filma od prvog prikazivanja 1939. ali da "bela" Amerika to nije želela da čuje.Nakon vraćanja na program, američki kultni film će na tom servisu imati novi uvod koji će dati direktorka bezprofitne organizacije Black Cinema House i profesorka kinematografije na Čikago Univerzitetu Žaklin Stjuart.  Podsećamo, film o američkom građanskom ratu je nedavno uklonjen sa američke striming platforme zbog “romantizacije rasizma i horora ropstva".Na ovaj postupak “HBO max” odlučio se nakon nasilne smrti Afroamerikanca Džordža Flojda i protesta BlackLifeMatters koji su usledili u SAD, i drugim zemljama.Profesorka Stjuart u svojoj izjavi za Si-En-En pozvala je ljude da nastave da gledaju film.“Kada ‘Prohujalo sa Vihorom’ bude vraćen na program, ja ću obezbediti uvod u kojem se objašnjava istorijski kontekst filma. Za mene, ovo je prilika da se razmisli o tome šta klasični filmovi mogu da nas nauče,” kazala je Stjuart. Ona je dodala i da je film  istovremeno i „važan testament o učinku crnih glumaca u vremenu kada su znatne uloge za crne talente bile izuzetno retke u Holivudskim filmovima”.“Upravo zato što postoje stalni obrasci rasne nepravde i nepoštovanja prema crnim životima ‘Prohujalo sa Vihorom' treba da ostane u cirkulaciji i na raspologanju za analizu i diskusiju.” Prema rečima Stjuartove, to je najbolji primer za ispitivanje načina na koji se izrašavaju slučajevi superiornosti u popularnoj kulturi, i da prikazuje kako “prodoran rasizam ograničava crnima mogućnosti”.Film je povučen sa HBO Maks servisa nakon članka u američkom LA Tajmsu u kojem ga je Džon Ridli, dobitnik Oskara za scenario filma “12 godina ropstva ,“ kritikovao kao film koji “u trenucima kada ne ignoriše stravičnosti ropstva, jedino održava neke od najgorih stereotipa o Afroamerikancima”. Nakon toga je zahtevao da film bude uklonjen sa programa, što je narednog dana servis i uradio,  izazvajući konzervativne američke političare i pojedine grupe da optuže Ridlija za pokušaj 'brisanja istorije.'“Prohujalo sa Vihorom’ je proizvod svog vremena i prikazuje neke od etničkih i rasnih predrasuda koje su, nažalost, bile uobičajene u tadašnjem američkom društvu” saopštio je portparol HBO Maksa nakon Ridlijevog članka.“Ovi rasistički prikazi su bili pogrešni tada, a i sada su, tako da smo odlučili da bi ostavljane ovog naslova bez ikakvog objašnjenja i odricanja takvih prikaza bilo neodgovorno.” Reagovanja“Uklanjanje ‘Prohujalo sa Vihorom’ od strane HBO-a je samo još jedan podmukli deo plana levičara da se obriše američka kultura“ rekao је prošle nedelje Čarli Kirk, osnivač konzervativne američke bezprofitne organizacije Turning Point.Američki senator i republikanski funkcioner Ted Kruz je izjavio “Prestanite sa cenzurom, Orvelski etatisti.“ Bilo je kritika i 1939. kada je film prvi put prikazan. Tada je u novinama koje izdaje komunistička partije Sjedinjenih Američkih Država film opisan kao “Podmukla glorifikacija ropstva” i Kju-kluks-klana. Film “Prohujalo sa Vihorom” je 1940. osvojio 10 Oskara, uključujući nagrade za najbolji film i najbolju glumicu u sporednoj ulozi za Hati Makdanijel, prvu ženu Afroameričkog porekla kojoj je dodeljen Oskar.Hati Makdanijel dobila je nagradu zbog njenog tumačenja posluškinje Mami, ali joj nije bilo dozvoljeno da prisustvuje dodeli za glavnim stolom sa ostalim glumcima jer se događaj održavao u Ambasador Hotelu u Los Anđelesu, koji je podržavao rasnu segregaciju do 1959.Z

Srbija

IT-evci očekuju da neće biti smanjivanja primanja

U anketi za portal Netokracija, 73,5% zaposlenih u domaćoj IT industriji otkrilo da njihova primanja nisu smanjena zbog pandemije korona virusa. Više od polovine smatra da im ove godine primanja neće biti smanjena.Prilikom ankete, u kojoj je učestvovalo oko 700 ispitanika pod IT industriju uključeni su i stručnjaci koji, osim u oblasti razvoja softvera, rade i u oblasti dizajna, marketinga i prodaje, ljudskih resursa i administracije, projektnog menadžmenta i ostalim sličnim delatnostima.65,2% ispitanika odgovorilo je da ne očekuje da će u njihovom slučaju doći do bilo kakvog smanjenja plate, dok je 16,9% veruje da će biti smanjenja. Više od polovine izjavilo je da je trebalo da dođe do povećanja plate, a 47,7 odsto ne veruje u povećanje, dok 28% ispitanika smatra da neće dobiti svoje godišnje bonuse.Predviđanja na globalnom nivou išla su u nekoliko različitih pravaca, od toga da se u tehnološkoj industriji ne očekuje ozbiljna kriza do toga da je očekuje rast.Dodaje se da rasta ima samo ako određena IT oblast nije direktno povezana sa najugroženijim sektorima - turizmom i ugostiteljstvom.Najveći broj domaćih programera ne planira da menja posao, 45,3% ispitanika veruje da će rast domaćeg IT-ja biti usporen, ali da nećemo osetiti posledice, dok 27% ima suprotan stav: ovo će biti kriza koja će pogoditi sve nas.Ostatak ispitanika, njih 20,4%, smatra da neće biti problema i da će industrija nastaviti da raste jer se IT brzo oporavlja.Stav programera potvrdio je i mišljenje stručnjaka: krize će biti, ali se njen obim ne može jasno predvideti. Svi oni delili su još jedan zajednički stav: u ovakvim vremenima fokus se u IT-ju treba staviti na tehničke veštine, brzinu isporuke, kvalitet i sistematično smanjenje troškova (i to, kako naglašavaju, ne kroz otpuštanja), a sve to će kompanije staviti u mnogo bolju poziciju.

Svet

Nemačka: Aplikacija za praćenje zaraženih je spremna

Nemačka je završila aplikaciju za mobilne telefone koja bi pratila širenje koronavirusa, a za čiju upotrebu se založila i nemačka kancelarka Angela Merkel.Aplikacija za mobilne telefone biće pokrenuta ove nedelje, izjavio je nemački ministar zdravlja Jens Špan, prenosi Rojters.Aplikacija koristi blutut kratkog dometa da bi obavestila ljude da su možda bili izloženi nekome ko je zaražen koronavirusom i ne oslanja se na centralizovanu bazu podataka.Funkcioniše tako što se kod osobe zaražene koronavirusom u dogovoru sa bolnicom, u telefon upiše podatak o zarazi. Informacija bi zatim bila poslata svim korisnicima aplikacije koji su se u poslednjih 20 dana nalazili u blizini zaraženog, koji bi zatim mogli da budu testirani. Nije planirano da se njom prenose lični podaci zaraženog, već samo informacije o zarazi.Nemačka je zabeležila 186.000 obolelih, od toga 8.787 smrtnih slučajeva.Zahvaljujući opsežnim testiranjima, dobrom zdravstvenom sistemu i karantinskim merama uvedenim sredinom marta, Nemačka je imala relativno nizak broj smrtnih slučajeva od COVID-19 u poređenju s drugim zemljama, uprkos velikom broju slučajeva.

Svet

Kroacija Erlajns tražiće pomoć države od 100 miliona evra

Kroacija Erlajns tražiće pomoć države u iznosu od 700 milijuna kuna odnosno više od 92 miliona evra. Kako se navodi, taj iznos bi trebalo da bude dovoljan da se premosti pad poslovanja zbog koronavirusa i uloži razvoj flote, piše Jutarnji list .U Kroacija Erlajnsu procenjuju da bi gubitak na kraju godine mogao da dostigne cifru od 150 miliona kuna. Poređenja radi, gubitak na kraju prošle godine iznosio je 79,3 miliona. Prema preporuci finansijskih savetnika koji su radili na pronalaženju strateškog partnera, preostalih 550 miliona trebalo bi uložiti u razvoj flote.Nezvanično, u Vladi su spremni da pokriju gubitke, ali će se o iznosu odlučivati nakon izbora.Iako pojedini sugovornici Jutarnjeg lista smatraju da državno ulaganje nema smisla, većina ipak naglašava da je pandemija pokazala važnost nacionalne aviokompanije u kriznim situacijama. Ono je omogućilo korišćenje njenih aviona za hitan prevoz humanitarne pomoći i povratak građana koji su se na početku pandemije našli u inostranstvu, kao i evakuaciju jednog broja vojnika iz Avganistana.Mesec dana nakon popuštanja mera na hrvatskim aerodromima prisutni su i dalje samo avioni državne aviokompanije, koji lete na domaćim i stranim linijama.Iako Kroacija Erlajns najavljuje postepeno otvaranje novih linija, rezervacija karata za letnje mesece je izuzetno loša. Na osnovu sadašnjih rezervacija, krajem juna obaviće se samo 30 planiranih letova. Pad bukinga za preostali deo letnje sezone veći je od 50 odsto, ali se u kompaniji nadaju kako bi situacija mogla da se popravi, jer se sada karte kupuju nekoliko dana pre leta.

Srbija

Odlaže se primena pravilnika o voćnim sokovima

Primena pravilnika o voćnim sokovima odlaže se do 1. januara 2021. godine, predviđeno je izmenama pravilnika ovjavljenih u najnovijem Službenom glasniku.Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva donelo je pre više od godinu i po dana Pravilnik o voćnim sokovima i određenim srodnim proizvodima namenjenim za ljudsku upotrebu. Prvobitno je primena planirana za 1. jul 2020.Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi u pogledu kvaliteta voćnog soka kao i voćnog nektara.Na primer, ako se proizvod dobija od jedne vrste voća, u nazivu proizvoda reč "voće" može da se zameni nazivom te vrste voća, primera radi naziv: "voćni sok jabuke" zamenjuje se nazivom: "sok jabuke".Za proizvode koji se proizvode od dve ili više vrsta voća, naziv proizvoda se sastoji od naziva upotrebljenog voća, prema opadajućem redosledu, na osnovu količine upotrebljenog voćnog soka ili voćne kaše.Direktor Nektara: Kupovali smo domaće jabuke, čak i kad su skuplje od uvoznih Ako se proizvod dobija od tri ili više vrsta voća, nazivi voća u nazivu proizvoda mogu da se zamene izrazom - "od više vrsta voća", ili sličnim rečima ili brojem upotrebljenih vrsta voća.Voda koja se isključivo dodaje koncentrisanom voćnom soku i koncentrisanoj voćnoj kaši, radi vraćanja u prvobitno stanje, pri čemu je količina dodate vode jednaka količini vode koja je izdvojena prilikom njegovog koncentrisanja, ne mora da se navodi u spisku sastojaka.Ako se voćnom soku dodaje voćna pulpa ili čestice voćnog tkiva u količini većoj od one koja im je tehnološkim postupkom uklonjena, to treba da se navede na deklaraciji proizvoda, u spisku sastojaka.Kod mešavine voćnog soka i voćnog soka od koncentrisanog voćnog soka kao i kod voćnog nektara, koji je delimično ili u potpunosti dobijen od jednog ili više vrsta koncentrisanih voćnih sokova i/ili koncentrisanih voćnih kaša, na deklararaciji proizvoda navode se reči: "proizveden od jedne ili više vrsta koncentrisanog voćnog soka i/ili koncentrisane voćne kaše" ili "delimično proizveden od jedne ili više vrsta koncentrisanog voćnog soka i/ili koncentrisane voćne kaše".Kod voćnog nektara, na deklaraciji treba da se navede minimalan sadržaj voćnog soka, voćne kaše ili mešavine tih sastojaka rečima: "udeo voća: najmanje...%".Pri označavanju koncentrisanog voćnog soka koji nije namenjen isporuci krajnjem potrošaču, mora se navesti da li je dodat i u kojoj količini limunov sok, sok od limete ili materije za regulisanje kiselosti u skladu sa propisom kojim se uređuju prehrambeni aditivi.

Svet

COVID-19 stvara probleme rudnicima uglja u centralnoj Evropi

Zatvaranje rudnika u centralnoj evropi zbog pandemije stvorilo je dodatni pritsak na sektor, koji je već osećao finansijske poteškoće, prenosi Politico.Potpredsednik poljske vlade Jacek Sasin najavio je u ponedeljak tronedeljnu obustavu rada u desetak rudnika zbog povećanog broja infekcija među rudarima.Provincija Šlezija u Poljskoj, ležište uglja, postala je epicentar korona virusa u zemlji.Sumnja se da duge vožnje u skučenim liftovima pomažu pri širenju korona virusa, ali za sada nijedna druga država nije prijavila epidemiju poput ove u Poljskoj. Poljski rudari godinama pritiskaju vladu da blokira uvoz, ali sada se boje da će Varšava iskoristiti trenutnu obustavu rada kako bi trajno zatvorili neke rudnike. Džoana Maćkoviak-Pandera, generalna direktorka poljskog istraživačkog centra Forum Energii, rekla je da da su rudari u pravu što se boje trajnog zatvaranja rudnika."Ne možete napustiti ove rudnike tri nedelje, a zatim nastaviti sa radom. Postoje tektonske promene koje se mogu dogoditi u tom periodu", rekla je ona. "Za početak su ta mesta već bila u lošem stanju, pa nije jasno da li će se neko moći vratiti."Zatvaranja rudnika u Poljskoj i Češkoj dolazi u kritičnom trenutku za evropsku rudarsku industriju.Rudarska industrija u Češkoj proizvodi gotovo trećinu električne energije, dok u Poljskoj proizvodi oko 80 odsto.Industrija je takođe pod sve većim pritiskom zbog evropskog zelenog sporazuma i proizvodnja opada godinama unazad. 

Svet

Čerčilova unuka: Muzej je bolje mesto za spomenik mog dede

Spomenik bivšeg britanskog premijera Vinstona Čerčila na londonskom Parlamentarnom trgu ograđen je zaštitnom barikadom u petak, nakon što je bio meta vandala, prenosi Biznis Insajder.Tokom protesta 7. juna, grupa demonstranata napisala je na spomeniku Čerčila „Bio je rasista“.Ema Soums, unuka čuvenog premijera, rekla je za BBC da razume zašto su demonstranti to napisali, ali smatra da bi spomenik trebalo da bude u muzeju.„On je imao stavove koji su danas izuzetno neprihvatljivi, ali u njegovo vreme to nije bio slučaj“, rekla je ona i dodala da je Čerčil bio „veoma kompleksan čovek, ali čovek koji je uradio mnogo više dobrih stvari, nego loših“.Kritičari čuvenog premijera ukazuju na njegove stavove o rasi i na to da je on u jednom trenutku izrazio podršku upotrebi hemijskog oružja.Premijer Boris Džonson osudio je nanošenje štete spomeniku, napisavši da je statua "trajni podsetnik na njegovo dostignuće u spašavanju ove zemlje i cele Evrope, od fašista i tiranije.“ 

Srbija

Pravi Pravni fakultet dobio bitku protiv lažnog na Instagramu

Pravni fakultet u Beogradu uspeo je da ostvari svoja prava kod Instagrama i ukloni sa ove popularne društvene mreže lažni nalog koji je koristio bez dozvole žig ovog fakulteta, navodi se na sajtu kancelarije za korporativno pravo Karanovićpartners.Iako je reč o javnoj ustanovi, fakultet ima dugu istoriju u obrazovanju, konferencijama i izdavačkoj delatnosti u Srbiji. Aktivno koristi svoj žig u te svrhe, podseća se u tekstu (NA SLICI ŽIG REGISTROVAN U ZAVODU ZA INTELEKTUALNU SVOJINU).Lažni profil na Instagramu nije napravio Pravni fakultet, niti je na bilo koji način dozvolio upotrebu žiga koji je registrovan u Zavodu za intelektualnu svojinu. 

Svet

Francuska od ponedeljka otvara granice

Granice Francuske će biti otvorene za većinu evropskih zemalja od 15. juna, javlja Politico.Zemlje članice Evropske Unije, kao i Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska, uz Monako, San Marino, Vatikan i Andoru  moći će da putuju u Francusku bez obaveznog karantina ili bilo kojih drugih ograničenja, navodi se u izjavi Ministarstva unutrašnjih poslova.Za Španiju će mere biti ukinute nešto kasnije, 21. juna, kada će i španske vlasti povući svoja ograničenja.Putnicima iz Velike Britanije biće dozvoljen ulazak uz obavezan dvonedeljni karantin, kao odgovor na nedavnu meru koju je Velika Britanija donela za putnike Evropske Unije.Ograničenja za zemlje van EU postepeno će se ublažavati od 1. jula, saopštili su iz Ministarstva unutrašnjih poslova.Studenti na univerzitetima imaće prioritet pri ulasku u Francusku, bez obzira na zemlju porekla.