Uoči pandemije objavljeno je da su ljudi sa već postojećim zdravstvenim tegobama, uključujući gojaznost, u znatno većem riziku da podlegnu COVID-19. Rezultati dve novije studije Njujorškog univerzitet...
Branje malina već je počelo u mačvansko – prnajvorskom kraju, a polako stižu i u moravičko – zlatiborski okrug i na jug zemlje. Predstavnici proizvođača, kažu da je najveća ponuđena cena do sada ove sezone 250 dinara po kilogramu i ne očekuju da će ove godine biti problem da se pronađu berači.„Zbog stanja zasada koje je aktuelno u poslednjih nekoliko godina, ali i vremenskih uslova i pandemije korona virusa, očekuje se da ovogodišnji rod maline bude manju imeđu 20 i 30 odsto u odnosu na 2019-tu godinu“, kaže predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović.On dodaje da je problem postojao još od početka sezone radova, u martu.„Imali smo jedan dobar deo toplog perioda, zatim su usledile jake oluje bez padavina, topao vetar, gde je dobar deo malinogorja uništen. Trenutno više od mesec dana imamo padavine i u toku je takozvano otimanje od samih vremenskih prilika da se primene agrotehničke mere“, kaže Radović, koji maline gaji u mestu Prilike kod Ivanjice.BERAČI NA RADNOM MESTURadović objašnjava da je polovina malinara već angažovala berače, jer su mnogi od njih već brali svoje zasade jagoda i trešanja, a dnevnica je od 2,5 do 3 hiljade dinara sa smeštajem i tri obroka.Iste informacije o dnevnicama dobijamo i od Borka Pavića, predstavnika udruženja Saveza „Srpska malina“.„Što se tiče berača, potrebni su, naravno, ali za razliku od prethodnih godina, kada je proizvodnja malina bila u ekspanziji i kada su se pojavljivali razni polsodavci koji nisu ispoštovali berače u svakom smislu, ova godina je skroz drugačija. Sve se vratilo na svoje, berači se plaćaju dnevnicom od oko 2,5 do 3 hiljade dinara“, kaže Pavić dodajući da se kod nekih malinara berači plaćaju 60 dinara po kilogramu ubrane maline.„Mislim da je to za ovu godinu sasvim zadovoljavajuće, jer i mi ne znamo koja će biti konačna otkupna cena. Za sada se nudi od 140 do 250 dinara po kilogramu i to se odnosi na Arilje, Ivanjicu, Šabac i Valjevo“, objašnjava Pavić.Dobribvoje Radović naglašava da njegovo udruženje neće pristati na velike razlike u otkupnim cenama.„Pratimo situaciju i znamo sve podatke, tako da otkupljivači više neće moći da manipulišu. Nećemo dozvoliti da razlike u cenama na nivou Srbije budu od 10 do 60 dinara. Jedna kompanija je ponudila cene od 190 do 250 dinara po kilogramu u mačvansko – prnjavorskom kraju.“KOLIKI ĆE BITI OVOGODIŠNJI ROD ?Predstavnik Asocijacije malinara Srbije, kaže da je prošlogodišnja količina izvežene maline bila 120 hiljada tona, ali da je to realno bilo 60 hiljada tona.„Oko 40 hiljada je bilo na lageru i još 20 hilajda je uveženo. Očekujemo da rod za 2020. bude između 20 i 30 odsto manji nego 2019. Za to postoji niz faktora, sušenje malinjaka, neodržavanje, korona virus i neizvršenje agrotehničkih mera, a ima i zapostavljenih malinjaka koji šire zarazu na one koji se redovno obrađuju“, kaže Dobrivoje Radović.Borko Pavić, takođe smatra se da će rod srpske maline ove godine biti manji.„Ove godine u Zapadnoj Srbiji su neprekidne padavine. Nadamo se malo boljem vremenu. Ono nam ne ide na ruku, kvalitet maline je veoma dobar ali su malinjaci u veoma lošoj kondiciji“, ocenjuje Pavić.Malinari podsećaju da je prethodnih godina cena maline doživljavale velike padove, što je uticalo da mnogi voćari dignu ruke od svojih malinjaka.„Moramo da vratimo manje površine, kao nekada što su se gajile od po 20-30 ari, porodično, sa prinosom od po 25 do 30 tona po hektaru. Na žalost, zadnje 2-3 godine, a i ova se računa u to mi imamo prinos od 3-5 tona po hektaru“, upozorava Dobrovoje Radović i naglašava da su trud i ulaganja veliki, a prinos mali.Prema njegovim rečima, ove godine, malinari će dodatnu pažnju pokloniti ličnoj higijeni radnika, zbog korona virusa.„Mi se svake godine pridržavamo higijenskih mera, a sada to mora da se pooštri. Svako ko okuplja više radnika, ima i onih malinara koji zaposle između 20 i 30, maksimalno mora da vodi računa o higijeni, dezinfekciji ruku, prostora za obedovanje, o tome kako se pije voda i ostalom.“Radović podseća i da se u saradnji sa Institutom za voćarstvo iz Čačka radi na formiranju jedinstvenog matičnjaka gde će se gajiti kvalitetne sadnice malina, što će prema njegovim rečima, poboljšati prinose.Čedomir Savković
Evropska komisija je usvojila dokument (beli papir) koji se bavi poremećajima koj na tržištu EU izazivaju strane subvencije koje dobiju kompanije iz EU.Komisija je započela javne konsultacije do 23. septembra 2020. godine tokom kojih traži stavove i doprinos svih zainteresovanih strana o predlozima iz ovog dokumenta. Na osovnu ovoga Komisija će pripremiti zakonodavne predloge u ovoj oblasti. Subvencije koje kompanijama dodeljuju država članica uvek su pod nadzorom tela za zaštitu konkurencije i kontrolu državne pomoći.Politika subvencija: Od 10.000 do 150.000 evra po radnom mestu Međutim, čini se da subvencije koje vlade van EU daju kompanijama u EU imaju sve veći negativni uticaj na konkurenciju na jedinstvenom tržištu EU, ali su van kontrole državne pomoći u EU. Sve je veći broj slučajeva u kojima strane subvencije olakšavaju kupovinu kompanija iz EU ili iskrivljuju investicione odluke, tržišne operacije ili cene cena njihovih korisnika ili iskrivljuju licitacije u javnim nabavkama, na štetu ne subvencionisanih preduzeća u EU.Štaviše, postojeća pravila o trgovini odnose se samo na izvoz robe iz trećih zemalja i ne bave svim poremećajima koje su izazvane stranim subvencijama koje daju zemlje koje nisu članice EU. Tamo gde strane subvencije olakšavaju akvizicije kompanija iz EU ili gde direktno podržavaju rad kompanije u EU ili olakšavaju licitiranje u postupku javnih nabavki, čini se da postoji regulatorni jaz.Zbog toga "beli papir" predlaže rešenja i poziva na nove alate za rešavanje ovog regulatornog jaza. U tom kontekstu se navodi nekoliko pristupa odnosno modula.Modul 1 predlaže uspostavljanje opšteg instrumenta nadzora tržišta kako bi se obuhvatile sve moguće tržišne situacije u kojima strane subvencije mogu prouzrokovati poremećaje na jedinstvenom tržištu.Na osnovu ovog modula, nadzorni organ koji bi bio nacionalni organ ili Komisija, mogao bi da postupa po bilo kakvim naznakama ili informacijama da kompanija u EU ima koristi od strane subvencije. Ako se utvrdi postojanje strane subvencije, vlast bi tada uvela mere za otklanjanje verovatnog poremećaja, poput naknada za isplate naknade šteta i strukturnih ili ponašanja u ponašanju.Drugi modul ima za cilj da osigura da strane subvencije ne pružaju nepravednu korist njihovim primaocima prilikom sticanja (udela) u kompanijama iz EU-a. Beli papir Komisije predlaže da Bela knjiga predlaže da Komisija bude nadležno nadzorno telo. Transakcije se ne mogu zatvoriti dok Komisija čeka reviziju. Ako nadzorni organ utvrdi da je sticanje olakšano stranom subvencijom i narušava Jedinstveno tržište, on bi mogao ili prihvatiti obaveze strane koja ga obaveštava i koja efikasno otklanja izobličenje ili, kao krajnje sredstvo, može zabraniti kupovinu. U okviru ovog modula, Komisija bi takođe mogla da primeni EU interesni test.Modul 3 bavi se stranim subvencijama u postupcima javnih nabavki EU. Strane subvencije mogu omogućiti ponuđačima da steknu nepravednu prednost, na primer, podnošenjem ponuda ispod tržišne cene ili čak ispod troškova. Time bi na javnim nabavkama dobili posao koji inače ne bi dobili.
Oko 1500 ljudi bavi se pisanjem komantara za Srpsku naprednu stranku na sajtovima i društvenim mrežama, koristeći aplikaciju Castle (Zamak), piše portal Javno.rs, pozivajući se na istraživanje BIRN-a. Kako se dodaje, problem je još veći jer su mnogi autori komantara javni službenici koji to rade tokom radnog vremena. BIRN je sporoveo uistraživanje intervjuišući programera koji zajedno sa svojim kolegama prati onlajn akcije Srpske napredne stranke, a njih vode, takozvani botovi. Programer nije želeo da otkrije svoj identitet, ali je poznato njegovo ime na Tviteru - „Robin Xud“.Prema podacima Robinove grupe i nalazima istraživanja koju je sproveo BIRN, naprednjaci upravljaju vojskom botova preko aplikacije Castle.Ona kako se tvrdi, služi za manipulaciju javnim mnenjem u Srbiji.Uz pomoć programera, novinarka BIRN-a dobila je ekskluzivni pristup bot mreži tokom nekoliko meseci 2019. godine, posmatrajući kako stotine ljudi širom Srbije svakodnevno ulaze u aplikaciju Castle tokom radnog vremena u cilju promovisanja propagande SNS i omalovažanja protivnika, kršeći pravila koje su postavili giganti društvenih mreža poput Twitter-a i Facebook-a kako bi se izbeglo koordinisano manipulisanje ljudima.U rezultatima istraživanja navodi se da nije sporno voditi takvu onlajn kampanju, ali da u ovom slučaju činjenice govore o tome da nije poznato ko finansira aplikaciju, koja očigledno radi u interesu SNS.Sporno je, dodaje se, i to se komentari pišu u toku radnog vremena javnih službi, kao i da su mnogi od autora zaposleni u tim službama.To na kraju ukazuje na činjenicu da stranačke botove finansiraju poreski obveznici Republike Srbije.Kao primeri imenuju se jedan od rukovodilaca Gerontološkog centra u Beogradu, zaposleni u lokalnoj vlasti u Žablju, šef u službi komunalnih poslova u opštini Apatin i mnogi drugi.Oni BIRN-u nisu odgovorili na pitanja postavljena zbog pomenitih navoda, dok su neki kratko saopštili da nemaju komentar.Ovo međutim nije prvi put da se govori o toj temi. U avgustu prošle godine niški portal Južne vesti objavio je svedočenje neimenovanog člana SNS i bivšeg člana Internet tima koji je rekao da su botove organizovali partijski funkcioneri sa namerom da stvore lažnu sliku zadovoljstva građana vlašću, kao i da odbijanjem tih aktivnosti rizikuju otkaz u javnim preduzećima.Vebsajt http://castle.rs/ prvi put je registrovan u oktobru 2017. godine. Vlasništvo nije vidljivo od kada je aktivirana klauzula o privatnosti za ovaj domen, navodi BIRN dodajući da ima dovoljno dokaza da ga kontroliše SNS.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Erste Banka saopštile su da ponuditi nove kredite za finansiranje malih i srednjih preduzeća u Srbiji, a u trenutku kada se zemlja oporavlja od krize izazvane pandemijom korona virusa. Iznos koji je za to namenjen je 40 miliona evra i 2,2 milijarde dinara.„U aktuelnoj situaciji je posebno važno obezbediti podršku malim i srednjim preduzećima da unaprede i očuvaju poslovanje finansiranjem svojih aktivnosti i potreba, bilo da se one odnose na investicije, obrtna sredstva ili likvidnost“, rekao je Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste Banke.„Danas udružujemo snage sa našim dugogodišnjim partnerom Erste Bankom, kako bismo podržali male biznise širom zemlje. Delimo zajedničku ideju, viziju i odlučnost da prevaziđemo ovaj specifični izazov i osiguramo da održiva preduzeća mogu da prebrode nedavni šok i vrate se rastu“, izjavila je regionalna direktorka EBRD za Zapadni Balkan i direktorka za Srbiju Žužana Hargitaj.U saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, Erste Banka je do sada realizovala pet kreditnih linija.Tokom 2019, Erste Banka povećala je broj kredita malim i srednjim preduzećima, za 11 odsto, depoziti su porasli za približno jednu petinu, a bankarske garancije za 45 odsto, mahom kao podrška građevinskoj industriji.Do sada, EBRD je uložila više od 5,9 milijardi evra u 265 projekata u Srbiji. Kako se navodi, podržava razvoj privatnog sektora, unapređivanje usluga javno-komunalnih preduzeća, kao zelenu ekonomiju.Kompanijama će na raspolaganju biti dugoročni i kratkoročni krediti, za finansiranje investicija, obrtnih sredstava, likvidnosti, kao i revolving krediti.
Evropska komisija pokrenula je istragu u kojoj će biti utvrđeno da li predloženo spajanje kompanija Fijat-Krajsler (FCA) i Pežo (PSA) u vrednosti od 50 milijardi evra narušava zakone o zaštiti konkurencije na prostoru Evropske unije.EK je iskazala brigu o potencijalno prevelikom tržišnom udelu novospojenog poslovnog entiteta, specifičnog po proizvodnji lakših komercijalnih vozila ispod tri i po tone, saopštila je komisija.Druga faza istrage pokrenuta je nakon što je probijen rok do kojeg su kompanije trebale da ponude ustupke kojim bi se povećala konkurencija.Istraga će se baviti uticajem ovog spajanja na tržišne uslove 14 zemalja članica Evropske unije, kao i Ujedinjenog Kraljevstva, imajući u vidu da bi spajanje oba auto-proizvođača dovelo pod isti krov marke kao što su Fijat, Krajsler, Džip, Alfa Romeo, Pežo, Citroen i Opel.U trenutnoj fazi istrage komisija navodi da bi predložena transakcija mogla znatno smanjiti konkurenciju, budući da je u velikom broju zemalja jedan od dveju proizvođača već lider na tržištu lakših komercijalnih vozila, pa bi ovo spajanje uklonilo glavnu konkurenciju.Spoj francuskog i italijansko-američkog proizvođača u tim zemljama obezbedio bi većinski tržišni udeo, kao i najširi opseg marki i modela svih tipova. Posebno u kategoriji kombija gde postoji manje konkurencije nego kod putničkih automobila, i gde bi svi rivali bili znatno manji od novospojene kompanije.Preliminarna istraga pokazala je da su se FCA i PSA prethodno sukobljavale u ovim kategorijama, pa su vozila procenjivali po sličnim cenama. Predloženo spajanje bi onda uklonilo značajna konkurentska ograničenja za obe kompanije.Tržište za lakša komercijalna vozila karakterizovano je relativno visokim pragom za ulaz i proširenje, na primer potrebom za dovoljno velikom uslužnom mrežom što nije lako uspostaviti. Pojava značajne nove konkurencije čini se malo verovatnom.Fijat-Krajsler prethodno je bio u pregovorima o spajanju sa Renoom koji su okončani neuspešno prošle godine, a kao razlog bili su navedeni politički uslovi francuske vlade.EK do donošenja konačne odluke po ovom pitanju ima rok od 90 radnih dana, zaključno 22. oktobra 2020.https://ec.europa.eu/commission/presscorner/detail/en/IP_20_1117
Fond za razvoj Srbije je na poslednjoj održanoj sednici Upravnog odbora odobrio 265 zahteva za kredite i drugu finansijsku pomoć privredi usled pandemije ukupna vrednosti 1,99 milijardi dinara.U saopštenju te institucije navodi se da je najviše pomoći odobreno u obliku kredita pravnim licima i preduzetnicima za likvidnost, po osnovu finansijske podrške u uslovima izazvanim pandemijom COVID-19 u ukupnom iznosu od 1,78 milijardi dinara.Dodatno, odobreno je i 15 kredita u ukupnom iznosu od 106,5 miliona dinara za likvidnost privrednih subjekata koji se bave turizmom, ugostiteljstvom i putničkim saobraćajem, kao i jedan dugoročni krediti za investicije vredan 30 miliona dinara.Kroz ivesticione kredite za pravna lica i preduzetnike po Programu podsticanja razvoja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2020.godini, odobrena su tri kredita u iznosu od 77,7 miliona dinara i nešto više od 20 miliona diara u bespovratnim sredstvima.Na istoj sednici Fond je odbio 21 zahtev za finansijska podrška u uslovima izazvanim pandemijom COVID-19 za pravna lica i preduzetnike i tri zahteva za likvidnost za privredne subjekte koji se bave turizmom, ugostiteljstvom i putničkim saobraćajem.
Poslednji podaci Ujedinjenih nacija prognoziraju da će pandemija smanjiti svetsku ekonomiju za 3,2 odsto, a da zastoj prozvodnje u auto-industriji već negativno odražavaju na tržište, glavne su poruke onlajn konferencije "SEE Automotive – Connect & Supply", koju je nedavno organizovao Automobilski klaster Srbije.Usled krize izazavane pandemijom, doći će do transformacije ne samo proizvoda već i potreba potrošača, a dalji razvoj auto-industrije zavisiće od mnogih faktora poput digitalizacije i prilagođavanja trendovima, a pre svega novim potrebama potrošača, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ)."Predviđanja su da će potrošači u budućnosti više koristiti uslugu deljenja automobila, te da će manje posedovati sopstvene. Ovo će uticati na porast potražnje za uslugama mobilnosti automobila, koje će u budućnosti biti mnogo više korišćene i profitabilnije.Kriza je za auto-industriju izazvala brojne probleme, poput rasta cena, odlaganja isporuke i manjka ljudskih resursa kod dobavljača, navodi se u istraživanju koje je sprovelo Udruženje za upravljanje lancima snabdevanja, nabavkama i logistikom (BME).Kako bi se odgovorilo na krizu, preduzete su mere aktiviranja rezervnih dobavljača, regulisanja troškova, kao i smanjenja proizvodnje, pokazalo je istraživanje BME koje je realizovano tokom aprila.Izazovi sa kojima se suočava autoindustrija i problemi na važnim evropskim tržištima odraziće se i na stanje ovog sektora u Srbiji, saopštio je GIZ."U Nemačkoj i Francuskoj se očekuju drastična smanjenja broja zaposlenih, veliki broj dobavljača ima probleme sa plaćanjem. Sektor se i pre pandemije suočavao sa velikim izazovima zbog zaokreta ka elektromobilnosti i digitalizaciji. Prodaja 'Fijat–Krajslera' je pala za 77 odsto, 'PSA grupa' je registrovala pad od 68 odsto, a 'Reno' 64 procenta. 'Folksvagen' je prošao nešto bolje sa padom od 46 odsto", kazao je Tomislav Knežević, rukovodilac projekta "Razvoj privatnog sektora u Srbiji" koji u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje implementira GIZ.On dodaje da je, s druge strane, zabeležen pozitivan trend direktnih stranih investicija u ovaj sektor u Srbiji, kao i dolazak kompanija koje investiraju u proizvodnju veće dodate vrednosti, sa većim nivoom znanja i većom kompleksnosti proizvoda.Osim toga, otvaraju se nove mogućnosti za lokalizaciju proizvodnje i veće uključivanje domaćih kompanija.Ipak, globalan izazov sa kojim će se u narednom periodu suočiti i automobilske kompanije u Srbiji ukoliko žele da zadrže svoju konkurentnost na međunarodnim tržištima je digitalna transformacija."Neophodno je da se kompanije u Srbiji uključe u proces digitalne transformacije, više sarađuju sa naučno-istraživačkim institucijama i obrazovnim sistemom i više investiraju u inovacije. Nadamo se da će podrška države u tome biti značajna. Takođe, dobroje što je digitaln transformacija u Srbiji prepoznata i našla svoje mesto u važnim strateškim dokumentima tako da kompanije mogu da očekuju značajnu podršku u budućnosti", smatra Knežević.
Programi za pomoć kulturi nakon pandemije, katkad veći i od milijarde evra, određeni su širom sveta kako bi se pomogla pozorišta, festivali i druge institucije kulture. Iako neki analitičari veruju da se kultura na taj način može osvežiti, drugi smatraju da joj nema spasa od masovnog egzodusa umetnika, piše londonski Gardijan. Ono što Gardijan navodi kao ključnu činjenicu koja je pokazala važnost kulture i umetnosti bili su spontani muzički performansi koje su sa svojih balkona organizovali Italijani na samom početku kućne izolacije zbog korona virusa.Italijanska Vlada je shodno tome napravila fond od 245 miliona evra kako pomogla kompanijama i umetnicima iz oblasti scenskih umetnosti.„To je definitivno pomoglo kulturi tokom kućne izolacije. Postoji mnogo straha u vezi sa ponovnim pokretanjem, jer još ne znamo kako će reagovati publika nakon pandemije“, ocenio je Dominiko Barbuto iz Udruženja koje okuplja italijanske kompanije iz industrije zabave. Vlada Nemačke, pomogla je tako što je izdvojila skoro polovinu svog godišnjeg budžeta za kulturu, a namenila ga je pozorištima, muzejima u drugim ustanovama. Iako se čini da je taj iznos o milijardu evra izdašan, mnogi naglašavaju da je to devet puta manje od novca za Lufthanzu i dodaju da kulturni sektor zapošlajava oko 1,7 miliona ljudi i ostvaruje veliki profit.U Francuskoj, pomoć kulturi, najavio je predsednik Emanuel Makron. On je do avgusta 2021. godine produžio poseban program pomoći za nezaposlene glumce, izbođače, muzičare i tehničare.Mere su osmišljene da ih zaštite od kratkoročnih ugovora, garantuju im mesečnu platu, pod uslovom da rade kod poslodavca koji je priznat u svetu umetnosti najmanje 500 časova tokom godine. Sektor kulture zapošljava 1,3 miliona ljudi širom zemlje.Od ostalih mera, Makron je takođe najavio poseban fond od 7 milijardi evra za otkazane nastupe, filmska snimanja, festivale i mali umetnički biznisi. Dodatnih 50 miliona evra najavio je za pomoć muzičkoj industriji.Kanadska federalna vlada odgovorila je na peticiju 65 eminentnih umetničkih institucija i organizacija sa posebnim fondom za spas kulture u iznosu koji iznosi više od 328 miliona evra.Novi Zeland, država koja je među prvima izašla iz pandemije, izdvojio je 100 miliona evra za program podrške kulturi gde radi više od 90 hiljada ljudi.U Magdagaskaru, jednoj od najsiromašnijih zemalja na svetu, ministar kulture odlučio je da pomogne umetnicima tako što im je poslao vreće sa pirinčem.Najrazvijenija zemlja Podsaharske Afrike, Južnoafrička Republika odlučila da pomogne svojim umetnicima sa više od 4 miliona evra. Zemlja je takođe lansirala paket mera za jačanje slabijeg dela ekonomije, a tu spadaju i mnogi umetnici i umetnička preduzeća.Više od 100 afričkih intelektualaca uputilo je otvoreno pismo vodećim liderima kontinenta, pitajući ih kako nameravaju da odgovore na krizu pandemije i obnove afričku intelektualnui samostalnost i kreativni kapacitet.Irska je izdvojila 20 miliona evra za kulturu, još u jeku epidemije, nekoliko lidera iz sveta kulture tvrdilo je da to nije dovoljno. Naglašeno je kako postoje brojne priče o napuštanju bendova, pozorišta, kao i da su mnogi umetnici spašeni tako što su smatrani kao nezaposleni tokom pandemije.Španija je najavila paket pomoći kulturi u iznosu od 76 milona, kao i kredite i posebnu pomoć u iznosu oid 7880 miliona evra.U Grčkoj, koja se još bori sa pandemijom oko 2 hiljada glumaca, muzičara, kompozitora i ostalih umetnika zbog toga što su izuzeti od državne pomoći.Eurostat je inače objavio da članice Evropske unije godišnje, u proseku izdvajaju oko 1 odsto svog budžeta za kulturu.Ministar kulture u Vladi Srbije, Vladan Vukosavljević nedavno je izjavio da je neophodno da budžet za kulturu bude jedan odsto bruto domaćeg proizvoda, za razliku od sadašnjih 0,75 odsto. Tokom pandemije i ograničenja kretanja Vlada Srbije odredila je bespovratnu pomoć od po 90.000 dinara za više od 2 hiljade samostalnih umetnika.
Tviter uvodi mogućnost audio tvitova koje će korisnici moći da koriste na ovoj društvenoj mreži. Ova opcija će biti omogućena određenim korisnicima na iOS platformi. Iz kompanije navode da 280 ...
Srbija ne vidi razlog za preispitivanje saradnje sa kineskom kompanijom Huavej (Huawei), izjavila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) državna sekretarka u ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.Huavej širi svoje poslovanje u Srbiji, a stav države o saradnji nije promenjen ni godinu dana nakon što su toj kompaniji, koja je među najvećim proizvođačima pametnih telefona i mrežne opreme, Sjedinjene Američke Države (SAD) uvele sankcije - uz obrazloženje ta kompanija predstavlja bezbednosnu pretnju zbog veza sa kineskom vladom.Huavej je navode američke administracije o špijunaži demantovao, ali je poslovanje te kompanije postalo predmet debate i u mnogim državama Evropske unije (EU), podseća RSE.Podsećamo, Huawei je u Srbiji dobio posao postavljanja kamera za nadzor. Kineska kompanija je jedan od najvećih dobavljača Telekoma Srbija o čeku je Nova ekonomija pisala ranije. Doktorand međunarodnih odnosa na Londonskoj školi ekonomije i politike (LSE) Vuk Vuksanović ocenio je za RSE da bi Srbija potencijalno mogla da ima problema, ali ne zbog Evropske unije, već zbog Vašingtona."Jel mi ćemo sigurno, bez obzira na to ko je u Beloj kući, živeti u eri intenzivne američko-kineske konkurencije", kaže Vuk Vuksanović.Što se tiče Srbije, dodao je, ona je svakako svesna da u skorije vreme neće postati članica EU "i samim tim Beograd smatra da može da sebi dopusti tu malo 'avanturističku' i 'oportunističku' spoljnu politiku, u kojoj se odmeravaju kratkoročne i srednjoročne dobiti i ne uzima se preterano u obzir dugoročna kalkulacija".Kinomanija o trošku budućih generacija
Evropska komisija odobrila je dodatne tri godine prelaznog perioda tokom kojeg državljani EU ne mogu sticati vlasništvo nad poljoprivrednim zemljištem u Hrvatskoj, piše Poslovni.hr. Ini...
OTP banka organizuje četvrti Generator konkurs, putem kog će sa ukupno dva miliona dinara nagraditi digitalne projekte koji pomažu malim i srednjim preduzećima da prevaziđu posledice pandemije. Rok za prijav...
Instagram algoritam daje prednost golišavim fotografijama na početnoj stranici aplikacije znatno više nego što je to slučaj sa ostalim sadržajem, saznaju nova istraživanja, prenosi Biznis Insajder.Algorithm Watch, nemačka istraživačka organizacija, prikupila je podatke 26 korisnika Instagrama kako bi videli koje su slike iz odabrane grupe od 37 autora bile najzastupljenije na početnoj stranici aplikacije.To je učinjeno pomoću dodatka za pretraživač, koji je automatski otvarao početnu stranicu Instagrama u određenim intervalima i analizirao fotografije. Ukupno je analizirano 2.400 fotografija od februara do maja 2020. godine.Fotografije sa ženama u donjem vešu ili bikiniju imale su 54 odsto veću verovatnoću da se nadju na početnoj stranici, dok su fotografije sa golišavim muškarcima imale 28 odsto veću verovatnoću. Izveštaj takođe navodi da bez potpune analize Instagram algoritma, nešto što Fejsbuk verovatno nikada neće dozvoliti, nemoguće je izvesti definitivne zaključke o tome kakvim fotografijama algoritam daje prednost. Fejsbuk je ovo istraživanje opisao kao metodološki neutemeljeno, jer je bazirano na malom uzorku.
Svetska lista konkurentnosti koja je očekivana je sa velikim nestrpljenjem, pokazala je da su u uslovima pandemije korona virusas ekonomski najkonkurentnije manje zemlje. Shodno tome, prvo mesto na toj listi zauzeo je Singapur, drugu godinu za redom, objavio je Svetski centar za konkurentnost (IMD).Posle Singapura najbolje rangirani na listi su Danska, Švajcarska, Holandija i Samostalna autonomna oblast Hong Kong.Rangiranje zasnovano na podacima od početka ove i prošle godine pokazuje nesumnjivo jačanje malih ekonomija.„U trenutnoj krizi došla je do izražaja njihova sposobnost da se bore protiv pandemije i njihova ekonomska konkurentnost. Delom mogu da se pohvale i tome što se kod njih lakše postiže društveni konsenzus“, izjavio je direktor Svetskog centra za konkurentnost, Arturo Bris.Kao razlozi za uspeh u Singapura navode se veliki obim međunarodne trgovine, velika ulaganja i mere za podsticanje zapošljavanja.Od povoljnih činilaca izdvajaju se povezanost obrazovnog sistema sa tehnološkom infrastrukturom, posebno telekomunikacijama, a brz internet i uvoz visokih tehnologija takođe igraju ključnu ulogu u ekonomskom rastu.Danska, koja je na drugom mestu, u stanju je kreditira snažnu ekonomiju, tržište rada, zdravstvene i obrazovne sisteme. Pored toga, zemlja se odlično snalazi u međunarodnim ulaganjima, a u pogledu produktivnosti, nadmašila je i čitavu Evropu.U Švajcarskoj snažna međunarodna trgovina podstiče jake ekonomske performanse, dok njena naučna infrastruktura, zdravstveni i obrazovni sistemi pokazuju stabilnost.Drugu godinu zaredom, Sjedinjene Američke Države nisu uspele da se poprave – stigle su do 10. mesta, Kina je sa 14. pala na 20. mesto.Ujedinjeni Emirati takođe su pali sa 5. na 9. mesto, jer se ceo region Bliskog Istoka borio sa naftnom krizom.Norveška je ove godine napredovala od 11. do 7. mesta, a Velika Britaanija za četiri mesta i sada je na 19.Što se tiče Latinske Amerike, Čile je na 38. mestu najbolji, a Venecuela najslabija.Ove godine dodani prilikom izrade Svetske liste konkurentnosti uzeti su u obzir novi kriterijumi koji se odnose na ciljeve održivog razvoja UN-a, kao što su obrazovanje, očuvanje životne sredine, zdravstveni sistem. Na listi se nalaze 63 zemlje.
Kompanija Dell je u saradnji sa malim i srednjim preduzećima koja posluju u Srbiji danas pokrenula akciju "Doniraj Dell", putem koje će obezbediti računare za decu iz materijalno ugroženih grupa, navodi...
Gugl je uklonio libertarijanski sajt Zero Hedge sa svoje platforme za digitalni marketing, zbog sadržaja koji promoviše mržnju, saznaje Tech Crunch. The Federalist je još jedan portal koji je bio na meti Gugla, međutim dobili su samo upozorenje da će biti demonetizovani ukoliko ne uklone uvredljiv sadržaj.Gugl je ustanovio da su Federalist i Zero Hedge prekršili pravila monetizacije sa sadržajem koji „promoviše mržnju, netoleranciju, nasilje ili diskriminaciju na osnovu rase“. Zero Hedge je ranije bio opominjan od strane Gugla, pa su im ovoga puta ukinuli reklamiranje.Problemi sa oba portala nastali su u odeljcima za komentare.Gugle nije jedina kompanija sa kojom je Zero Hedge imao nesuglasica.Tviter je nedavno vratio profil Zero Hedge sajta nakon što ga je suspendovao ranije ove godine, rekavši da su pogrešili optužujući libertarijansku finansijsku veb stranicu za kršenje pravila protiv uznemiravanja.
Severna Makedonija od danas otvara svoje granične prelaze, uz naglasak da je za ulazak obavezan negativan PCR test star najviše 72 sata, odlučila je vlada u Skoplju, prenosi N1.Kako se navodi u saopštenju, na svim graničnim prelazima Severne Makedonije biće primenjene aktivne mere za sprečavanje „širenja koronavirusa“.Uz validan PCR test, obavezno je potpisivanja izjave o prihvatanju obavezne samoizolacije od 14 dana u slučaju da dođe do bolesti, na osnovu koje Državni zdravstveni inspektorat pravi rešenje za nadzor o kućnoj samoizolaciji koju kontroliše policija.Za sve makedonske građane ili strance sa regulisanim boravkom koji na ulasku ne prilože PCR test ili taj test nije validan, ostaje na snazi dvonedeljni državni karantin, gde na lični zahtev mogu napraviti PCR test i u slučaju da je negativan, idu u kućnu izolaciju.I dalje ostaje obaveza da prolazak stranih državlajna kroz Severnu Makedoniju može da traje najviše pet sati i da ne sme da se silazi za odgovarajućeg autoputa ili lokalnog puta.Strani državljani na ulasku u Severnu Makedoniju potpisuju izjavu da će poštovati postavljena pravila za tranzit, koju na izlasku predaju policiji zbog kontrole vremena trajanja tranzita.
Kompanija MK Group završila je proces kupovine 67 odsto akcija Victoria Group, jedne od najvećih agrobiznis kompanija u Srbiji, navodi se u saopštenju. Integracijom članica Victoria Group, kao...
U Hrvatskoj je do sada, zbog posledica pandemije, bez posla ostalo oko 50.000 ljudi. Procene govore da je udar krize koju je izazvala pandemija jači u oblasti turizma i ugostiteljstva, nego na celokupnom tržištu rada, piše portal Index.hr.Prema podacima Hrvatskog zavoda za zapošljavanje poslodavci su u prvih pet meseci ove godine tražili skoro 40 posto manje radnika.Sličnu dinamika pada beleži i sezonsko zapošljavanje: dok su poslodavci u prvih pet meseci prošle godine preko berze rada tražili više od 24 hiljade radnika, ove godine taj broj je za 42 odsto manji.Pad beleži potražnja za konobarima, recepcionarima, turističkim animatorima, čistačicama.Najviše sezonaca je traženo u Istarskoj i Splitsko-dalmatinskoj županiji, a ako se nastave dobri trendovi u borbi s koronavirusom, očekuju se i bolji rezultati.Dodaje se da se, prema odgovorima većih kompanija, stiče utisak da su fabrikama važniji stalno zaposleni radnici, dok će sezonci biti zapošljavani ako za tim bude bilo potrebe.I sindikalci strahuju da će plate zaposlenih u turizmu ove godine pasti. Eduard Andrić, predsednik Sindikata turizma i usluga Hrvatske, objašnjava kako će poslodavci pokušati da uštede. „Situacija je teška i plate će se neminovno u ovoj godini smanjivati. Ipak, to će se postići rezanjem dodataka na platu, dok se sama osnovica ne bi trebala dirati“, ocenjuje Andrić.Takva računica odnosi se na radnike za koje važe kolektivni ugovori. Većina sezonaca, posebno onih u ugostiteljstvu, nije obuhvaćena kolektivnim ugovorom, već im plata zavisi od dogovora sa poslodavcem. Toga su svesni i u sindikatu pa naglašavaju da bi u očuvanju zaposlenosti u turizmu i ugostiteljstvu trebale da pomognu i vladine mere, među kojima je i ona o isplati minimalca u iznosu od oko 4 hiljade kuna, odnosno 530 evra.Shodno tim procenama, sobari sezonci bi dobili pun minimalac, recepcioneri od 6 do 6,5 hiljada kuna, a konobari od 5 do 6 hiljada.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
