Najnovije

Srbija

5Gtalks: Regulatorni okvir za infrastrukturu budućnosti u Srbiji

Nezavisna multimedijalna platforma 5Gtalks u sredu, 10. juna od 16 časova organizuje Zoom razgovor o regulatornom okviru, neophodnom za uspostavljanje strategije i akcionog plana za razvoj IKT infrastrukture, pre svega sa fokusom na 5G mrežu. Prijava je otvorena i dostupna OVDE.Teme razgovora biće zaštita zdravlja, životne sredine, fer konkurencija i sigurnost i privatnost građana prilikom uvođenja novih tehnologija, sa posebnim osvrtom na 5G. Gosti narednog 5G razgovora su:- Irini Reljin, pomoćnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija;- Dragana Ilić, šefica Jedinice za konkurentnost i digitalizaciju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED);- Zoran Brankovic, rukovodilac Službe za radiokomunikacije, Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL).Panel diskusiju će voditi Nataša Kažić i Natali Delić, konsultanti za razvoj poslovanja i suosnivači 5Gtalks.5Gtalks je otvorena i nezavisna platforma za razgovor, razmenu, deljenje i informisanje o svim aspektima 5G tehnologije."Kroz tematske događaje, stručne tekstove i specijalizovane podkaste, ova platforma će pokušati da 5G približi široj zajednici, ali i predstavnicima najrazličitijih industrija koje će imati veliki potencijal za transformaciju i inovaciju sa ovom novom generacijom mobilne telefonije. Sve teme i sva pitanja će se obrađivati paralelno kroz tehničke, poslovne i socijalne aspekte kako bi se osiguralo pokrivanje celokupnog spektra interesovanja javnosti", navode organizatori.

Svet

Švajcarska otvara granice za građane EU

Državama članicama Evropske unije, uključujući Britance, kao i građanima Šengenske zone biće dozvoljen ulazak u zemlju od 15. juna, odlučilo je Švajcarsko savezno veće, prema schengenvisainfo.com.Građani Norveške, Lihtenštajna i Islanda takođe će moći da uđu u zemlju, a kako je Švajcarska ranije navela odložiće otvaranje granice sa ItalijomŠvajcarske vlasti izjavile su da je prerano ukinuti graničnu kontrolu sa Italijom, rekavši da će morati da koordiniraju otvaranje granica sa italijanskim vlastima.Prema saopštenju Švajcarskog saveznog veća, njihova odluka je u skladu s odlukom mnogih evropskih zemalja, pozivajući se na činjenicu da će i nekoliko drugih zemalja poput Francuske i Islanda istog dana otvoriti svoje granice.O eventualnom ukidanju dodatnih ograničenja za zemlje trećeg sveta odlučiće se kasnije, uz konsultacije sa zemljama Šengenske zone. 

Srbija

Javni poziv za Specijalni program istraživanja COVID-19

Fond za nauku Republike Srbije uputio je javni poziv za podnošenje predloga naučnoistraživačkih projekata u okviru Specijalnog programa istraživanja COVID-19, navodi se u saopštenju.Putem programa će se finansirati projekati koji će doprineti efikasnom naučnom odgovoru na pandemiju koronavirusa i omogućiti bolju spremnost i reagovanje društva na ovu pandemiju.Ukupan budžet je 2 miliona evra, najveći budžet pojedinačnog projekta je 200.000 evra, a program se finansira iz zajma Svetske banke kroz Projekat akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva u Republici Srbiji (SAIGE).Poziv je namenjen istraživačima koji su zaposleni u akreditovanim naučno-istraživačkim organizacijama, a podržava primenjena naučna istraživanja, kreiranje interdisciplinarnih i multidisciplinarnih timova i konzorcijumsko podnošenje projekata.Projekti u okviru ovog Programa se podnose na unapred zadate teme u okviru tri grupacije naučnih oblasti:- (bio)medicinske nauke;- (bio)medicinsko inženjerstvo i informacione tehnologije;- ekonomska, sociološka, psihološka istraživanja i upravljanje složenim sistemima.Prema trajanju projekata, Programom su predviđene tri kategorije projekata:- kratkoročni projekti sa preporučenim trajanjem do 12 meseci;- srednjeročni projekti sa preporučenim trajanjem od 12 do 18 meseci;- izuzetno, dugoročni projekti sa maksimalnim trajanjem do tri godine (36 meseci).Prijave projekata na ovaj javni poziv podnose se isključivo u elektronskoj formi, najkasnije 10. juna 2020. godine do 15 časova po srednjoevropskom vremenu, popunjavanjem projektne prijave preko portala za eUpravu Republike Srbije.

Srbija

„Ne očekujemo povlačenje auto-industrije iz Srbije“

Iako je globalna automobilska industrija teško pogođena pandemijom koronavirusa, nemamo razloga da verujemo da će se fabrike koje su deo velikih svetskih lanaca snabdevanja povući iz Srbije, ocenio je direktor Automobilskog klastera Srbije (AKS) Igor Vijatov. Dodaje da će se obustavljanje proizvodnje automobila sigurno odraziti na domaću privredu, a da će budućnost zavisiti od spremenosti i mogućnosti stanovnika Evrope da kupuju nova vozila."Stvarno ne očekujem odlazak investitora (iz Srbije). To su nam potvrdili i predstavnici BME – Association Supply Chain Management, Procurement and Logistics iz Nemačke, koji su tokom nedavno održane onlajn konferencije 'SEE Automotive Conference 2020' koju tradicionalno organizuje Automobilski klaster Srbije izneli svoju analizu da se ne očekuje da će veliki proizvođači automobila težiti tome da promene svoje dobavljače", navodi VIjatov.On je u intervjuu za magazin CorD objasnio i da je većina fabrika automobila u roteklih 30 godina odustalo od moedela po kom su proizvodili što više delova za svoje potrebe, a da se od tada proizvođači oslanjaju na spoljne dobavljače."Auto-industrija i prateći lanac snabdevanja je zbog toga postao globalan. Takva filozofija proizvodnje i poslovanja se pokazala kao dobra u normalno vreme, ali u  kriznim periodima, kao što je ova izazvana COVID-19, problemi nastaju zato što su se lanci snabdevanja zaustavili", rekao je Vijatov.On dodaje da je dodatni problem to što pandemija nije ceo svet pogodila istovremeno, što je dodatno otežalouspostavljanju normalnih lanaca snabdevanja."Dobro je što se, po svim pokazateljima, kriza u Evropi završava, fabrike automobila se vraćaju poslu a njihovi dobavljači takođe ponovo pokreću sopstvenu proizvodnju delova", navodi Vijatov.

Svet

Malta ublažava mere ulaska od jula, Srbija još na čekanju

Malta ublažava mere ulaska u zemlju od 1. jula, Srbi još na čekanjuGrađani 18 zemalja moći će da putuju na Maltu od 1. jula, nakon što su u ublažene restriktivne mere za ulazak u zemlju, donete zbog pandemije korona virusa, prenosi portal SchengenVisaInfo.com.Građani Italije, koji žive na Siciliji i Sardiniji, kao i građani Nemačke, Austrije, Švajcarske, Islanda, Slovačke, Norveške, Danske, Mađarske, Finske, Irske, Litvanije, Izraela. Litvanije, Letonije, Estonije, Luksemburga i Češke Republike, moći će da putuju na Maltu od sledećeg meseca.Malteško ministarstvo turizma i zaštite potrošača objavilo je i da će ta lista biti proširena, kada se za to dobije odobrenje Ministarstva zdravlja. Dodaje se da će istog dana biti otvoren Malteški aerodroma, kao i da će krenuti komercijalni letovi ka tim zemljama.Zvanična javnost pozdravlja odluku verujući da će Malta ove godine ipak moći da računa na letnju turističku sezonu, jer su mnogi ljudi koji žive od turizma u toj zemlji trpeli zbog ograničenog kretanja na globalnom nivou.Malta je veom popularna turistička destinacija među građanima Evropske unije, kao i među ljudima iz drugih zemalja. Prema raspoloživim podacima, srpska zajednica na Malti broji oko 6 hiljada članova, ali se procenjuje da je taj broj tri puta veći. Ljudi iz Srbije na Maltu uglavnom odlaze zbog posla.

Impact Hub

Vuk Nikolić, osnivač TruckTrack-a: Kasnili smo u odnosu na druge startape

powered by SounderImpact Hab Beograd pokrenuo je novi podkast serijal u kome će sa osnivačima startapa i drugih IT kompanija govoriti o sopstvenim poslovnim neuspesima.Gost prve epizode je Vuk Nikolić, softverski inženjer, preduzetnik i savetnik startupima koji su u ranim fazama razvoja. Nikolić je osnivač prvog, pravog srpskog startapa – TruckTrack, softverskog rešenja za navigaciju kamiona, optimizaciju potrošnje goriva, kao i optimizaciju papirologije koja prati poslovanje.Nikolić je govorio kako se jedan ETFovac našao u svetu kamiona, kako je došao prve investicije, koje su to prve manje greške koje je pravio, a koje su dovele do toga da napravi one velike."Mi smo investitorima možda i bili zanimljivi, sa druge strane u poređenju sa drugim startapima smo kasnili u razvoju. Nama jeste bilo jasno šta treba da napravimo, ali proizvod nismo imali. Nismo znali kako da komuniciramo sa investitorima, koliko često treba da ih kontaktiramo, kao ni šta ih zanima. To je umalo na samom početku ubilo firmu", kaže Nikolić.Razgovore vodi Pavle Krivokuća, Managing partner i COO Impact Haba Beograd, koji je pozvao sve zainteresovane da sa budućim osnivačima podele svoje neuspehe. 

Svet

Ryanair leti uprkos britanskom karantinu

Rajaner (RyanAir) neće otkazivati letove do i iz Velike Britanije uprkos uvođenju dvonedeljnog karantina za međunarodne putnike, izjavio je u ponedeljak šef Majkl O’Liri, prenosi Rojters.Nova pravila koja zahtevaju da se svi putnici samoizoluju na 14 dana stupila su na snagu u ponedeljak, iako su kompanije Rajaner, EasyJet i vlasnik kompanije IAG, pretili pravnim postupkom.Ova pravila, koja će se razmatrati na svake tri nedelje, uvedena su kako bi se sprečilo ponovno širenje COVID-19, a kazna za kršenje karantina iznosiće do hiljadu funti.„Nećemo otkazivati letove ni u julu i avgustu, ljudi ignorišu ovaj karantin jer znaju da je glupost“, rekao je O’Liri.Kako su avioni širom sveta prizemljeni od kraja marta, aviokompanije su se nadale da će početi da lete od jula kako bi spasile svoju letnju sezonu. 

Srbija

Uoči novog protesta mini-hidrocentrale i dalje izmiču zakonu

Dok se bliži datum za kada  je u Beogradu zakazan protest građanskih udruženja koja se zalažu za zabranu derivacionih mini-hidrocentrala, održan je sastanak predstavnika vlasti, naučne zajednice i aktivista udruženja Odbranimo reke Stare planine (ORSP).Vlada Srbije se tim povodom još uvek ne oglašava, a iz ORSP-a poručuju da ne odustaju od protesta zakazanog za 13. jun.Povodom problema sa MHE, koji kulminiraju poslednjih godina, sastanku sa predsednicom Vlade Srbije, Anom Brnabić, prisustvovao je i dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, profesor Ratko Ristić.Ristić, koji važi za jednog od najupornijih zagovornika zabrane MHE, kaže za Novu ekonomiju da na sastanku nije bilo nekih novih momenata u vezi sa tim problemom, osim „premijerkinog jasno izraženog stava da će se striktno poštovati zakoni, i da će se posebna pažnja usmeriti na slučajeve koji su primer kršenja zakona.“Profesor Ristić naglašava da je to primer građevinskih dozvola za MHE Zvonce, u opštini Babušnica i MHE Кaraula, na teritoriji grada Кraljeva.“Ponovljeno je obećanje, koje je dao predsednik Vučić, 28.09.2019. godine, da će se pristupiti izmenama Zakona o zaštiti prirode, sa ciljem zabrane gradnje MHE u zaštićenim područjima“, a isti je slučaj dodaje i sa obećanjem da će biti formirana državna komisija koja će se baviti svim izdatim, kao i zahtevima za nove dozvole.„Premijerki sam ukazao na činjenice u vezi sa izgradnjom i korišćenjem MHE u Srbiji i svetu.“Sastanak sa predsednicom Vlade Srbije, aktivista pokreta Odbranimo reke Stare planine Aleksandar Jovanović, ocenio je kao „čisto gubljenje vremena“, preneli su mediji. Izjavio je i da se od 13. juna, za kada je zakazan ekološki protest u Beogradu „prekida dalja komunikacija sa nadležnima do ispunjenja zahteva“.U Evropi reke niko ne gura u cevi Nastavak izgradnje MHE do planiranog broja od 856 doveo bi do ozbiljnih ekosistemskih poremećaja i uništavanja jedinstvenih prirodnih vrednosti Srbije, upozoravaju stručnjaci.Za derivacione MHE prave se vodozahvati na rekama i postavljaju se kilometarske cevi do mašinske zgrade. Sve to praćeno je uništavanjem biljnog i životinjskog sveta i presušivanjem malih planinskih vodotokova.

Srbija

Nenad Paunović na čelu radne grupe za izradu nacrta propisa o kripto imovini

Vlada Srbije donela je odluku o obrazovanju Radne grupe za izradu Nacrta kriptoimovinskog regulatornog okvira u Srbiji.Za predsednika radne grupe je Nenad Paunović iz kabineta predsednika Vlade, objavljeno je u Službenom glasniku. (Na slici)Zadatak Radne grupe je da koordinira pripremu Nacrta kriptoimovinskog regulatornog okvira, s obzirom na važnost kripto imovine za dalji razvoj tehnologije, privrede i tržišta kapitala.Cilj izrade ovog okvira je dalje unapređenje poslovnog i regulatornog okruženja u RSrbiji.Prvi u regionu: Vlada Srbije donela strategiju razvoja veštačke inteligencije

Svet

Madrid ponovo otvorio svoje muzeje

Madrid je ponovo otvorio muzeje Prado, Rejna Sofiju i Tisen-Bornemizu nakon što su gotovo tri meseca bili zatvoreni zbog korona virusa, prenosi Rojters. Vlada je 12. marta zatvorila državne muzeje zb...

Svet

Džef Bezos odgovorio lično „uvređenom“ kupcu na Amazonu

Izvršni direktor Amazona, Džef Bezos, podelio je na svom instagram nalogu razmenu mejlova sa kupcem kojeg je uznemirio  „Black Lives Matter“ baner koji se nalazi na Amazonovoj veb stranici, prenosi Business Insider.Kupac je napisao Bezosu da je „uznemiravajuće“ videti taj baner, jer kako on kaže „svi životi su važni“..Bezos je odgovorio da pokret „Black Lives Matter“ ne znači da drugi životi nisu bitni."Želim da znate da podržavam ovaj pokret koji se dešava svuda oko nas i moj stav se neće promeniti",, dodao je Bezos.Smrt Džordža Flojda prošle nedelje pokrenula je proteste zbog rasizma i policijske brutalnosti sa kojima su Afroamerikanci suočeni.Direktori Amazona izrazili su svoju podršku „Black Lives Matter“ pokretu.Amazon je ranije ove nedelje objavio da donira 10 miliona dolara organizacijama koje podržavaju pravdu i jednakost. 

Priče i analize

Svetski dan bezbednosti hrane – da li gledamo kakvu hranu jedemo?

Skoro svaka deseta osoba na svetu oboli od pokvarene hrane, a oko 420.000 ljudi godišnje od nje izgubi život, podaci su Svetske zdravstvene organizacije.Kako bi se skrenula pažnja na ovaj problem i sve veće izazove jačanja sistema bezbednosti hrane, u svetu je po drugi put obeležen Svetski dan bezbednosti hrane.Obeležavanje je ustanovljeno 7. juna prošle godine, na inicijativu Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Svetske zdravstvene organizacije.„Trećina proizvedene hrane na globalnom nivou se baci, a procena je da je u 10% do 15% slučajeva uzrok tome način deklarisanja „najbolje upotrebiti do“. Ova roba nije nužno pokvarena kao što je slučaj sa onom na kojoj stoji oznaka „upotrebiti do“, već samo počinje da gubi na kvalitetu“, kaže Tisa Čaušević iz NALED-a.Za razliku od mesa i mlečnih proizvoda koji se ne smeju jesti nakon označenog datuma, hranu poput pirinča, testenina i keksa moguće je, uz određene uslove i dalje koristiti u ishrani i nakon određenog roka.Zbog toga NALED duže vreme predlaže da se zakonski uredi doniranje hrane kako bi ona otišla u humanitarne svrhe umesto na otpad. Ono što bi dodatno olakšalo proces donacija hrane jeste i oslobađanje kompanija od plaćanja PDV-a na ovu robu, koje zbog visokih troškova često odustaju od akcije, smatra Tisa Čaušević, koordinatorka Saveza za hranu i poljoprivredu u NALED-u.Važan uslov za stvaranje boljeg okruženja za plasman bezbedne hrane ostaje proces digitalizacije, u kome nove tehnologije treba da doprinesu prepoznavanju opasnosti u svakoj od faza proizvodnje hrane i proceni njihove štetnosti po zdravlje.NALED u saradnji sa USAID-ovim Projektom saradnje za ekonomski razvoj želi da doprinese jačanju svesti javnosti o kontroli i bezbednosti hrane kako bi se očuvali i interesi potrošača i proizvođača.Svetski dan bezbednosti hrane pod motom Bezbedna hrana, zadatak svakog od nas podseća da bezbednost hrane uključuju proizvođača, prerađivača, distributera i potrošača koji prepoznaje i vrednuje poudan proizvod i proizvođača ili prodavca.U procesu očuvanja zdravlja stanovništva, važnu ulogu imaju i sami potrošači i njihova sposobnost da razlikuju rokove upotrebe naznačene na pakovanju i kvalitet i bezbednost proizvoda.Do sad su novi alati obezbedili transparentniji i efikasniji nadzor, putem platforme eInspektor, a u planu je i razvoj eAgrara. Ovaj softver za poljoprivredne proizvođače doprineće efikasnijoj obradi zahteva za podsticaje u oblasti poljoprivrede, kao i kontroli usklađenosti sa veterinarskim, fitosanitarnim i standardima zaštite životne sredine

Lifestyle

O ličnoj sreći – kako da ukrotimo „slona“ u sebi

Galupova istraživanja nivoa zadovoljstva stanovnika raznih zemalja navode na zaključak da je zadovoljstvo povezano sa materijalnim blagostanjem. Tako je prosečan stepen zadovoljsva stanovnika Evrope i Severne Amerike znatno viši od proseka u afričkim zemljama. Ipak, dobro je poznato da osećanje izuzetne sreće, kao i osećanje jake nesreće prilično brzo prolaze, pa se osoba ubrzo vraća na neki svoj uobičajeni nivo sreće, koji je imala i pre tog događaja. Na primer, posle venčanja ljudi su obično jako srećni, ali im se raspoloženje posle kraćeg perioda opet vraća na neko stanje od pre venčanja. Takođe, ljudi koji dožive neku nesreću (na pr. hroničnu bolest), osećaće se neko vreme manje srećnim, ali će im se raspoloženje ipak ubrzo vratiti na neku pređašnju normalu. Kada se radi o materijalnom bogatstvu i blagostanju i tu stvari nisu tako «čiste» i «proste». Istraživanja tako pokazuju da ono što nas čini zadovoljnim nije apsolutno bogatstvo koje posedujemo, već pre naše relativno materijalno stanje. Drugim rečima, naš materijalni nivo u odnosu na naše okruženje je presudniji od konkretne, apsolutne cifre na našem bankovnom računu. Prestiž u grupi, mesto na društvenoj lestvici nam je bitnije od na primer brda novca. Društveno zadovoljstvo, harmonija i opšti osećaj blagostanja pre su u vezi sa relativno ujednačenim materijalnim stanjem stanovnika neke zajednice, nego sa bogatstvom. Odsustvo ogromnih razlika u materijalnom stanju, kao na primer u Skandinavskim zemljama, ljude čini u proseku zadovoljnijim svojim životom. Ali šta je na primer sa asketama ili duboko religioznim osobama koje se voljno odriču materijalnih dobara? Šta je sa borcima za slobodu i prava potlačenih koji svojom voljom biraju da, ne samo svoje materijalno blagostanje, već ponekad i sam svoj život stave na kocku, ne bi li dostigli neki drugi vid sreće? Koji su to drugi izvori sreće, osim onih očiglednih i «golim okom vidljivih»?U svojoj knjizi «Hipoteze sreće» (The Happiness Hypothesis), jedan od najeminentnijih psihologa današnjice, Džonatan Haid (Jonathan Haidt), proučava istorijske izvore, počevši od drevnih filozofa i religijskih knjiga, i dolazi do zaključka da osećanje sreće ljudi crpe iz tri moguća izvora.  Prvi izvor sreće je kada dobijemo nešto što želimo. Na primer želimo da odemo u Pariz, pa smo srećni kada nam se ta želja ostvari. Ovaj tip sreće je, međutim kratkoročan. Posle nekog vremena, sreća zbog odlaska u Pariz će splasnuti i naš nivo zadovoljstva će se vratiti na onaj pređašnji, pre odlaska u Pariz. Druga hipoteza o izvoru sreće kaže da sreća dolazi iznutra. Ako čovek nauči da manje zavisi od postizanja ciljeva u spoljašnjem svetu i traženja zadovoljstava u okruženju, i ako nauči da prihvati svet onakvim kakav on jeste, to će ga učiniti manje ranjivim i u suštini i dugoročno zadovoljnijim. Tom stanju i veštini «odvezivanja» od sveta i razvijanja unutrašnjeg zadovoljstva nezavisno od spoljašnje nagrade, cilj je kojem teže na primer budisti ili ranije stoici u staroj Grčkoj. Haid zatim uvodi treću hipotezu o izvoru sreće, a to je da se sreća postiže u interakciji pojedinca i okruženja, tj. da je izvor sreće negde između pojedinca i sveta oko njega. Ono što nas dugoročno čini srećnim i ispunjenim je kada smo zadovoljni svojim životom i ciljevima koje postižemo na svom poslu, sa svojim bližnjima (porodicom, prijateljima) i svojim odnosom sa širim okruženjem, kao i svojim postojanjem i ulogom u svetu i životu u metafizičkom/duhovnom smislu.Kao put za praktično postizanje ovog trećeg «puta» sreće Haid savetuje ljudima da prouče i upoznaju same sebe, ili konkretnije da spoznaju greške u mišljenju koje ih ometaju da vode život kakav žele. On savetuje pre svega tehnike kognitivno bihejvioralne terapije (prim. autora: ACT (Acceptance and Commitment Therapy) kao treća (najnovija)generacija CBT (Cognitive Behavioral Therapy) se još bolje uklapa u teorijske okvire i istraživanja Džonatana Haida u poređenju sa klasičnom CBT prve i druge generacije). Vrlo sažeto, cilj ACT terapije je spoznaja ličnih sržnih vrednosti i učenje kako da ono što u svom životu ne možemo da promenimo, prihvatimo (tj da na to gubimo što manje vremena i energije), a ono što nam je bitno i na šta možemo da utičemo, da to na najefikasniji način sledimo i praktično postižemo. Imajući u vidu ovu treću «vrstu» sreće koju opisuje Haid, jasno je da smo tu donekle zavisni od sebe, a donekle od okruženja. Nije dovoljno da samo radimo na sebi (kao Stoici) ili da samo «jurimo» ciljeve u svetu izvan nas. Potrebno je da postignemo nekakvu harmoniju i uklapanje između sebe i svog okruženja. U realnom životu svi svedočimo da smo često «žrtve» unutrašnjih i spoljašnjih trvenja, nesuglasica, svađa i sukoba. Ne samo da često dolazimo u nesuglasice i sukobe sa svojim okruženjem, nego se sukobljavamo i u sebi samima. Tako često patimo od sukoba raznolikih ideja u svojoj glavi, suprotstavljenih želja i sličnih «rasprava» unutar sebe samih. Da bi objasnio zdrav, zreo i efikasan način odnosa sa samim sobom i svojim okruženjem, koji nas vodi u pravcu postizanja zadovoljstva i dugoročne sreće, Haid preuzima Budinu metaforu o slonu i jahaču. Buda kaže: čovek treba da ukroti svoj um kao što jahač kroti slona. Slon je mnogo jači od jahača. Ako slon neće da ide u nekom pravcu, jahač nema nikakve šanse da ga na to natera, jer je slon fizički mnogo jači. Ipak, kada je ukroćen, slon sluša jahača i radi ono što jahač od njega traži. Jahač je naš svesni um, sve ono što znamo i što svojom voljom direktno kontrolišemo. Slon reprezentuje ostatak, a to je nekih 90% našeg psihičkog funkcionisanja, u šta spadaju svi oni psihički procesi u koje nemamo potpuno svestan uvid i koji se odvijaju automatski i nisu pod našom direktnom, svesnom kontrolom. Svi ćemo se verovatno prepoznati u sledećem primeru: iako skoro svako od nas želi da ima idealnu telesnu težinu i da se hrani zdravo, ipak većina nas kuburi sa slatkišima, čipsevima i sličnim, ne baš zdravim i dijetalnim đakonijama. Dakle i tu vidimo da kada dođe do konkretne prakse i ponašanja, naš «slon» ide za čipsom i tortom od čokolade, umesto da sluša razumnog jahača koji mu naređuje da jede salatu i voće. Kako onda jahač kroti slona? Odgovor je sledeći: najpre jahač treba da prihvati činjenicu da slon ima svoju životinjsku prirodu i da nije dovoljno da jahač samo poželi i naredi slonu šta ovaj treba da uradi. Slona nećemo naučiti šta da radi time što ćemo mu držati pridike ili mu racionalno objašnjavati zašto i kako treba da se ponaša. Slon je životinja i zato ga treba ukrotiti. To znači da ukoliko želimo da živimo u harmoniji sa samim sobom, moramo najpre da prihvatimo činjenicu da nismo potpuni gospodari u svojoj «kući». Treba da upoznamo svoju prirodu, da je ne mrzimo i da joj ne komandujemo, nego da je sa ljubavlju i strpljenjem, korak po korak navodimo i vodimo ka željenom cilju. Kao što se životinje krote korišćenjem nagrada i upornim ponavlajnjem zadataka i uvežbavanjem novih navika, tako treba da postupamo i sa samim sobom, tačnije sa sopstvenim «slonom» (našim navikama, željama, intuicijom, emocijama itd).A kako se postiže harmonija u odnosu sa okruženjem? Na sličan načinkao i sa samim sobom. Upoznavanjem drugih jahača i njihovih slonova i pre svega učenjem kako da efikasno komuniciramo sa «slonovima» drugih jahača, umesto što se svađamo sa samim jahačima. Jer ne zaboravimo, jahači drugih slonova kao ni mi sami, nemaju potpunu svesnu i voljnu kontrolu nad svojim slonovima. Kada ljudi diskutuju jedni sa drugima i ne slažu se oko neke teme, onda često upadaju u tu zamku svađe sa drugim jahačem. Jahač (naše svesno ja) je sklon tome da zaboravi koliko realno malu snagu ima.Jahač pati od «kompleksa» veličine i značaja. U raspravama se zato često preterano razbacujemo logičkim i činjeničnim argumentima i pokušavamo da ubedimo drugog «jahača» da smo u pravu. Pri tome i jedan i drugi jahač zaboravljaju koliko su mali i koliko su u stvari zavisni od svojih «slonova» koji ih nose kroz njihove živote.Ljudi, posebno kod nas u Srbiji, još uvek zaziru od psihologa i pate od ubeđenja da samo «ludi» ljudi idu kod psihologa. Na osnovu poznavanja psihologije i dugogodišnjeg iskustva u praktičnom radu, i na osnovu vidljivih pozitivnih rezultata koje postiže psihologija u praktičnom radu sa ljudima, sa žaljenjem moramo konstatovati da nam životi prolaze u nepotrebnom rasipanju svih naših resursa i gledanju kako nam mlade generacije odlaze u potrazi za nekim zdravijim životnim okruženjem.Zapitajmo se napokon, da li je to ono što želimo sebi, svojim bližnjima i svojim potomcima? Odluka je na kraju uvek na nama samima.  Lana Engel, psiholog MSc, ACT terapeutPsihološka pomoć i trening psiholoških veština online https://diaid.nl/