Najnovije

Srbija

Tri petine domaćih IT kompanija oseća negativne efekte COVID-19

Većina startapa i digitalnih kompanija već oseća negativne posledice pandemije COVID-19, dve trećine startapa beleži pad prodaje od preko 60%, a polovina digitalnih firmi i frilensera beleži pad prihoda veći od 30%, rezultati su Skenera digitalne privrede koji je danas predstavila Inicijativa "Digitalna Srbija". U izveštaju koji pokazuje prve rezultate istraživanja o uticaju koronavirusa na domaću digitalnu privredu navodi se da većina aktera na ovom tržištu ne planira otpuštanja, ali da 40% digitalnih kompanija i četvrtina startapa planira da zaposlenima usled krize umanji platu."Digitalni sektor je uglavnom pesimističan. Čak dve trećine digitalnih kompanija, 50% startapa i 46% frilensera misli da će se situacija još pogoršavati. Za sada, uslužne kompanije su pogođene više od onih koje prihoduju od prodaje svojih proizvoda...  Kada je reč o negativnim efektima COVID-19, podaci pokazuju da su domaće kompanije trenutno više pogođene od stranih", navodi se u istraživanju.Među frilenserima koji su doživeli negativne efekte 85% njih misli da će zbog posledica COVID-19 morati da traži alternativne načine prihoda. "Ovo je posebno zabrinjavajuće imajući u vidu da zaposlenost opada širom sveta, a da je Srbija među prvim zemljama u svetu po udelu stanovništva koji zarađuju na internetu, sa čak četiri frilensera na 1.000 stanovnika. Ipak, stručnjaci predviđaju ciklično negativan uticaj na frilensere uz strukturalno pozitivan uticaj koji se može očekivati na dugi rok", dodaje se u analizi.Skener digitalne privrede ukazuje su ove kompanije možda i najpripremljenije za rad na daljinu i od kuće, kao i da 10% digitalnog sektora vidi rast prihoda usled porasta tražnje za njihovim proizvodima tokom pandemije.Autori istraživanja naglašavaju da će digitalna privreda imati vrlo važnu ulogu u budućem ekonomskom poretku, kao i da je uticaj tehnoloških rešenja u periodima kriza, poput ove pandemije, "ogroman".Nebojša Đurđević, direktor Inicijative "Digitalna Srbija", ukazuje na važnost saznanja koja Skener digitalne privrede donosi svima onima koji rade u ovom sektoru privrede ili se bave njegovim razvojem, poput međunarodnih organizacija i državnih institucija."Na osnovu ovih informacija, svi relevantni igrači u digitalnom ekosistemu moći će da kvalitetnije planiraju svoje programe za oporavak digitalne privrede, ali i šire ekonomije. To je svakako ono što ćemo i mi u Inicijativi 'Digitalna Srbija' uraditi,” ističe Đurđević.

Svet

Ball korporaciji odobreni naučno zasnovani ciljevi za smanjenje gasova staklene bašte

Kompanija za proizvodnju ambalaže Ball korporacija saopštila je danas da je međunarodna inicijativa "Science Based Targets" odobrila njihove ciljeve, koji podratumevaju da do 2030. godine smanje apsolutnu emisiju ugljenika u svojim operacijama za 55 odsto, odnosno za 16 odsto u okviru čitavog lanca vrednosti.Početne vrednosti navedenih ciljeva su usvojeni 2017. godine, kažu u Ball korporadciji.U saopštenju se navodi da se time potvrđuju napori te kompanije da u okvirima svoje industrije podrži ekonomije sa niskim učešćem ugljen-dioksida i ograniči globalno zagrevanje na 1,5 stepena Celzijusa, u skladu sa Pariskim sporazumom o globalnom zagrevanju.Ball korporacija je prva kompanija u industriji proizvodnje limenki sa odobrenim naučno zasnovanim ciljevima, navodi se u saopštenju."Privatni sektor ima vitalnu ulogu u ubrzavanju ekonomije sa niskim učešćem ugljenika i kao vodeći svetski dobavljač aluminijumske ambalaže za osvežavajuća pića, posvećeni smo svom obavljanju posla za naše korisnike širom planete. Ovi odobreni, naučno zasnovani ciljevi prikazuju našu posvećenost pomoći našim korisnicima u cilju postizanja održivosti i isporučivanju ambalaže sa niskim sadržajem ugljenika, koja omogućava održivu ekonomiju", rekla je Ketlin Pitri, izvršna direktorka komercijalnog poslovanja i održivosti te kompanije. U organizaciji neprofitne organizacije CDP, a podržan od strane Ujedinjenih nacija, Instituta za svetske resurse i Svetskog fonda za očuvanje prirode, inicijativa "Science Based Targets" sarađuje sa više od 800 globalnih kompanija koje su odredile ciljeve za smanjivanje emisije gasova straklene bašte.Odobreni, naučno zasnovani ciljevi sledeći su korak u klimatskoj strategiji Ball korporacije, navode u toj firmi."Tokom prošle godine, Ball korporacija je potpisala sporazume o obnovljivim izvorima energije za rešavanje 100% energije koju koristi u Severnoj Americi i postala je prvi svetski proizvođač limenki koji je dobio najvažniji sertifikat za svoja 23 postrojenja i dokazala svoju poziciju na Dow Jones indeksu, sedmu godinu za redom", dodaje se u saopštenju.Ball korporacija će ove godine objaviti dodatne sporazume o obnovljivim izvorima u okviru Evropske unije i pokrenuti uporednu procenu životnog ciklusa proizvoda u SAD i Brazilu sa ciljem da pomogne industriji pića i njenom okretanju ka potpuno održivoj ekonomiji.Više informacija o naporima Ball korporacije u pogledu održivog poslovanja dostupni su OVDE.

Svet

Australija će primorati Gugl i Fejsbuk da medijima plaćaju korišćenje sadržaja

Ministar finansija Džoš Fajnberg najavio je da će ta država zakonom primorati globalne digitalne platforme Gug i Fejsbuk da plaćaju tamošnjim medijima korišćenje njihovih sadržaja, prenosi agencija Rojters.Obavezne mere su predložene nakon brojnih žalbi medija da Gugl i Fejsbuk zarađuju od oglašivača putem njihovih sadržaja, te će mera verovatno podrazumevati deljenje ne samo profita od reklamiranja, već i korisničkih podataka, najvažnijih za formiranje cena u advertajzing industriji, ali i transparentnost u distribuciji sadržaja putem algoritma i kaznene odredbe.Internet kompanije indirektno zarađuju od samog prikazivanja medijskih sadržaja na svojim platformama ili agregatorima vesti, a medijske kuće širom sveta apeluju na izvršne vlasti da ubrzaju donošenje zakona koje bi zaštitile njihova prava, naročito u trenutku kada se zbog globalne pandemije očekuje pad prihoda od oglasa.Fajnberg je nakandno objavio članak u listu Austrejlijan frajdej, u kom je rekao da je država prvobitno planirala da napravi pravilnik po kom bi digitalne kompanije medijima uplaćivale novac od oglašivača na dobrovoljnoj bazi, ali da su pripreme tog dokunmenta obustavljene zato što nije ostvaren "dovoljni napredak" u pregovorima. Za izradu pravilnika je zadužena Australijska komisija za konkurenciju i potrošače (ACCC), koja je u svom poslednjem izveštaju izračunala da je tržište oglažavanja u toj državi vredno skoro devet milijardi australijskih dolara (preko 5,3 milijardi evra), a da Gugl i Fejsbuk zauzimaju trećinu digitalnog dela tog "kolača".Kompanija Fejsbuk je saopštila da je "razočarana" pokušajima kabineta u Kanberi da redsistribuira stotine miliona dolara lokalnim medijima, prenosi britanski Gardijan.Debata oko uloge internet giganta u medijskoj sferi nije nova, obzirom da novinske kuće za svoje višedecenijske probleme sa manjkom prihoda  optužuju, između ostalog, i društvene mreže, koje medijskim sadržajima zadržavaju pažnju publike, ali i profite i podatke koje su za marketinške agencije "suvo zlato" u kreiranju kampanja.Primera radi, kada je Španija uvela obaveznu naknadu za medijske kuće ze korišćenje makar i delova njihovog sadržaja, Gugl je ukinuo svoj agregator vesti Gugl Njuz u toj državi.Ovog meseca, institucije Francuske su izvršile pritisak na Gugl da otpočne pregovore sa medijskim kućama o podeli profita od oglašavanja, odnosno korišćenja njihovog sadržaja, u "dobroj veri", prenosi portal TechCrunch.Digitalni gigant je takođe prethodno obustavio svoj servis agregiranja vesti nakon što je Pariz u parlamentu usvojio pan-Evropsku reformu koja uređuje autorska prava i proširuje zaštitu istih i na isečke iz medija.

2020

Tetra Pak donirao 100.000 evra u cilju podrške borbi protiv COVID-19

U cilju podrške kolektivnoj borbi protiv krize, kompanija Tetra Pak doniraće ukupno 100.000 evra humanitarne pomoći u nameri da se zaustavi širenje bolesti COVID-19 i pomogne građanima Srbije u procesu oporavka. Iznos od 35.000 evra biće doniran Crvenom krstu Srbije. Dodatno, u cilju podrške lokalnoj zajednici u Gornjem Milanovcu, gradu u kom posluje i Tetra Pak fabrika, 50.000 evra biće donirano Opštoj bolnici u Gornjem Milanovcu, 10.000 evra gornjomilanovačkom Domu zdravlja, i 5.000 evra Opštini Gornji Milanovac. Donirana sredstva biće iskorišćena u cilju podrške zdravstvenom sistemu opštine i borbi protiv COVID-19 pandemije na lokalnom nivou. „Pandemija bolesti COVID-19 ostavila je do sada nezabeležene posledice u zajednicama širom sveta. U mislima smo sa svima čiji su životi pogođeni ovom pandemijom“ – izjavio je Gijom Laturet, generalni direktor kompanije Tetra Pak za Jugoistočnu Evropu. „Zahvalni smo našim zaposlenima, posebno onima koji rade u našoj fabrici u Gornjem Milanovcu, na njihovom konstantnom doprinosu, predanom radu i pomoći da održimo neometanu isporuku hrane tokom ovih teških vremena. Takođe, zahvalni smo i našim klijentima i partnerima, te izražavamo punu podršku Vladinim merama, industriji i zajednicama u borbi tokom vanredne situacije.“Ova donacija čini deo nedavne inicijative Tetra Laval Grupe koja je izdvojila sredstva u iznosu od 10 miliona evra za podršku borbi protiv bolesti COVID-19 na globalnom nivou: https://www.tetralaval.com/news-and-press-releases/tetra-laval-group-covid-19-relief-effortsOstajemo u potpunosti posvećeni cilju da održimo naše obećanje i štitimo ono što je dobro, tako što ispunjavamo našu ulogu u obezbeđivanju neometanog snabdevanja hranom u zemlji, uz istovremeno poštovanje mera kojima se osigurava zdravlje i bezbednost naših zaposlenih, kao i svih drugih koji su povezani sa našim poslovanjem.

Svet

Korona ugasila 2.200 radnih mesta u Gorenju

Slovenačka javna televizija je javila da proizvođač kućnih aparata Gorenje ukida 2.200 radnih mesta zbog posledica pandemije koronavirusa, prenosi N1. Hiljadu radnih mesta biće ukinuto u fabrici i kancelarijama u Sloveniji, ostatak će biti u filijalama u inostranstvu, rekao je sindikalni predstavnik Žan Zeba za televiziju posle vanrednog sastanka koji je uprava kompanije sazvala.Mere su usledile posle velikog pada tražnje povezane sa pandemijom,navodi slovenačka televizija dodajući da će ostali detalji biti izneti naknadno.Gorenje je jedan od najvećih slovenačkih izvoznika i ima fabrike u Srbiji i Češkoj. Kompaniju je kupila kineska grupa Hisense 2018. godine, sa namerom da proširi proizvodnju i prodaju kućnih aparata širom Evrope.Gorenje zatvara sve fabrike u Evropi na dve nedelje

2020

Carnex donirao 8,5 tona hrane za najugroženije

Otkako je počelo vanredno stanje, Carnex, koji je deo MK Grupe, odazvao se pozivu Privredne komore Srbije i obezbedio pomoć za socijalno ugrožene penzionere kao I proizvode za lanč pakete uručene pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova. Pomoć je pružena i socijalno ugroženim grupama stanovnika na teritoriji opštine Vrbas, kao i organizaciji Multiart u Vrbasu, koja se bavi podrškom deci i mladima sa razvojnim teškoćama, o kojima brinu uglavnom samohrane majke. Samo ovim grupama kompanija je donirala preko 3 tone proizvoda koji uključuju Carnex paštete i suvomesnate proizvode, u ukupnoj vrednosti od oko 2.460.000 dinara.U saradnji sa Bankom hrane, Carnex je obezbedio donaciju od skoro 5,5 tona proizvoda za njihove korisnike. Banka hrane snabdeva više od 150 raznih organizacija i socijalnih ustanova širom Srbije, koje brinu o deci i mladima sa smetnjama u razvoju ili bez roditeljskog staranja, osobama sa invaliditetom, samohranim majkama/roditeljima, raseljenim licima, porodicama bez primanja, beskućnicima, starim licima, korisnicima narodnih kuhinja, korisnicima sigurnih kuća, nezaposlenima, Romima i mnogim drugima.Zajedno sa ovom donacijom, samo u poslednje tri godine, Carnex je donirao ukupno oko 50 tona svojih proizvoda, u vrednosti oko 150.000 evra, i time je obezbedio bar jedan obrok za više od 300.000 ljudi.Iako je humanost suština našeg bića, i deo odgovornosti svake kompanije prema društvu u kom posluje, sada ipak živimo u vremenu koje najviše pogađa najugroženije, i kada svi moramo da budemo još otvoreniji prema drugima.

Srbija

Ko je dobio prve korona kredite od Fonda za razvoj

Fond za razvoj Srbije odobrio je juče prve kredite za likvidnost za 25 firmi u iznosu od 729 miliona dinara, kao deo garantne šeme države za pomoć privredi u krizi izazvanoj pandemijom koronavirusom. Ukupna vrednost kredita koje su ovih 25 preduzeća iz sektora mikro malih i srednjih preduzeća tražila bila je nešto više od 804 miliona dinara.Sva preduzeća dobila su kredite na 24 meseca sa kamatom od 1 odsto. Prema podacima objavljenim na sajtu Fonda, u Beogradu najveći kredit od 70 miliona dinara dobilo je preduzeće Coning, za obrtna sredstva i tekuću likvidnost.U jablaničkom okrugu, po 120 miliona dinara dobili su Džinsi iz Leksovca i kompanija za transport Jugprom. U južno-bačkom okrugu, 28 miliona dinara za likvidnost dobilo je preduzeće Bramar Plus, a  40 miliona Agromonterra.Za nabavku sirovina i plaćanje dobavljača, Ari Fruct iz Donje Kravarice dobio je 40 miliona, a  preduzeću Miralex Fruits iz Čačka odobreno je 20 miliona za plaćanje dobavljačima za smrznuto voće i povrće i isplatu plata.U nišavskom kraju, Alu holding je za nabavku materijala dobio kredit od skoro 25 miliona dinara, a Zlatni Timok iz Svrljiga kredit od 18 miliona dinara.Vlora Comm, firma za proizvodnju, trgovinu i građevinske usluge iz Preševa, može da računa na kredit od 30 miliona dinara.Janeks iz Brusa dobiće od države kredit od 10 miliona dinara.Kotleniku iz Lađevaca odobreno je 120 miliona dinara za tekuću likvidnost.Povoljne kredite dobilo je i pet preduzetnika u iznosu 25,6 miliona dinara. 

Srbija

Država najviše garantuje za kredite javnih preduzeća

Oko 1,5 milijardi evra ili 6,1 odsto ukupnog duga opšte države na kraju 2019. godine predstavljaju indirektne obaveze koje nastaju po osnovu izdatih garancija na kredite koje su uzeli javna preduzeća i lokalni organi vlasti. Najviše garancija izdato je za EPS, Puteve Srbije i grad Beograd, pokazuje analiza Parlamentarne budžetske kancelarije (PBK). Indirektne obaveze nastaju po osnovu državnih izdatih garancija na zaduživanje javnih preduzeća i jedinica lokalne samouprave. Državne garancije utiču na visinu javnog duga, kao i na visinu budžetskog deficita. (Do 2014. godine država nije prikazivala ove izdatke u bužetu, već su se one knjižila “ispod crte”. Od 2015. ova zaduženja se uključuju u obračun fiskalnog rezultata.)Najveći deo garancija odnosi se na javna preduzeća (1,3 milijarde), a potom na gradove i opštine (209 milona evra), dok 12 miliona otpada na preduzeća u kojima država ima udeo u vlasništvu.Najveći korisnici ovih garancija su javna preduzeća - EPS, Puteve Srbije, Železnice Srbije, Srbijagas i EMS. Među mešovitim preduzećima u kojima država Srbije ima vlasnički udeo nalaze se FIAT i JAT tehnika. Najviše garancija lokalnim jedinicama otpada na grad Beograd (189 miliona evra), Novi Sad (13 miliona evra) i Suboticu (7 miliona).Jedan deo ovih garancija se aktivira. Aktivirane garancije predstavljaju deo duga nekog javnog preduzeća, grada ili države koji je Republika Srbija preuzela na sebe kada javno preduzeće, grad ili opština nisu bili u stanju da ga vrate. Tokom 2019. godine aktivirano je 91,6 miliona evra na ime garancija u odnosu na 167 miliona u prethodnoj 2018. godini.Nivo indirektnih obaveza se smanjuje. Godine 2015. iznosio je 2,4 milijarde evra, a na kraju 2019. gdine iznosi 1,5 milijardi. U Revidiranoj fiskalnoj strategiji za 2020. godinu, Vlada Srbije najavljuje dalje smanjivanje državnih garancija, obrazlažući to povećanom svešću o rastućim fiskanim rizicima koji proizilaze iz izdatih garancija (moralni zahard).U strategiji se podseća da je izmenama zakona o javnom dugu zabranjeno  izdavanja novih garancija za kredite za likvidnost. Zašto će nam javni dug skočiti na 60 odsto BDP-a

Srbija

MMF: Vlada Srbije nije tražila pomoć od nas

Vlasti Srbije u krizi izazvanoj pandemijom COVID-19 nisu zahtevale finansiranje od MMF-a, ali MMF ostaje spreman za podršku, kazali su u ovoj međunarodnoj finansijskoj instituciji za Novu ekonomiju.U okviru aktulenog aranžmana sa Srbijom sklopljenog 2018.godine, Instrumenta za koordinaciju politika, podsećaju da pružaju samo savetovatnu  pomoć.U slučaju da Vlada Srbije zatraži i finansijsku pomoć, na raspolaganju je nekoliko mehanizama, uključujući i instrument za brzo finansiranje (RFI) i stand-baj aranžman (SBA).Podsećamo, juče je objavljena vest da je Evropska komisija usvojila predlog paketa za makrofinansijsku pomoć od tri milijarde evra za države u procesu proširenja kako bi im se pomoglo da ograniče posledice krize zbog pandemije koronavirusa, a Srbija je jedina iz regiona koja time nije obuhvaćena jer to nije tražila. Reč je, kako je navedeno, o povoljnim kreditima MMF-a za potrebe brzog finansiranja u krizi nastaloj zbog korona virusa. Reč je o kreditu koji dobiju zemlje koje imaju hitan problem platnog bilansa, ali ne moraju da uspostave ceo program aranžmana sa MMF-om, kazali su ranije u beogradskoj kancelariji MMF-a za Novu ekonomiju. Da je tražila tu pomoć, Srbija bi mogla da računa na oko  830 miliona eura.  Druga vrsta moguće saradnje Srbije sa MMF je javnosti poznatiji stend baj aranžman koji je dostupan zemljama koje se suočavaju sa stvarnim ili potencijalnim spoljnim finansijskim potrebama. Takav trogodišnji aranžman u iznosu 1,2 milijarde evra je Srbija okončala sa MMF u februaru 2018. godine. Taj novac koji je bio na raspolaganju, Srbija nije povukla.Dužina SBA je fleksibilna i obično obuhvata period od 12–24 meseca, ali ne više od 36 meseci. SBA iz predostrožnosti dostupni su zemljama koje su suočene sa potencijalnim finansijskim potrebama  i koje ne nameravaju da iskoriste odobrene iznose, ali zadržavaju mogućnost da to učine ako im zatreba, objašnjavaju u MMF.Kamatna stopa i za brzo finansiranje i za stend-baj aranžmana iznosi 105 baznih poenta.Prema podacima Narodne banke Srbije, od 2000. godine Srbija je imala sedam aranžmana sa MMF-om. Nisu se se svi završili do kraja zbog odstupanja od dogovorenih reformi sa MMF.Podsećamo, Vlada Srbije zbog novonastale krize izazvane pandemijom planira da se zaduži kako bi finansirala budžetski deficit, održala tekuću likvidnost i obezbedila novac za sprovođenje mera za ublažavanje ekonomskih efekata pandemije koronavirusa. Načelno to namerava da uradi uzimanjem kredita ili emitovanjem državnih hartija na finansijskim tržištima.Kod kojih stranih vlada se Vlada Srbije zaduživala Fiskalni savet je izračunao da će planirane mere pomoći privredi i građanima koštati poreske obveznike više od tri milijerde evra, što je trošak za koji država trenutno nema raspoloživih sredstava. Zato će Srbija morati u kratkom roku snažno da se zaduži, "a taj dug vraćaće s kamatom svi građani u godinama nakon završetka krize"."Država za finansiranje svih budžetskih obaveza u 2020. godini, uključujući i planirane mere, mora kod kreditora da obezbedi oko 6,5 milijardi evra što će biti veliki izazov", naveli su iz Fiskalnog saveta i istakli da je najvažnije ekonomsko pitanje u ovom trenutku od koga i pod kojim uslovima će se država zadužiti tokom 2020. za finansiranje svih svojih obaveza."Zbog svega toga prioritet Ministarstva finansija morao bi biti da što pre ova sredstva obezbedi, a to praktično znači da se odmah započnu pregovori sa bankama, međunarodnim finansijskim institucijama i drugim kreditorima o uslovima pod kojim bi Srbija mogla dobiti potrebna sredstva", upozorio je Fiskalni savet uz ocenu da će to biti izazov budući da je veliki broj zemalja trenutno u sličnoj situaciji kao Srbija i već traži novac na medjunarodnom tržištu kapitala.I.Pavlović

Svet

Trgovina divljim životinjama u Aziji cveta uprkos pandemiji

U delovima Kine i jugoistočne Azije, trgovina živim i divljim životinjama se nastavlja uprkos sve glasnijim međunarodnim pozivima na stroža ograničenja rada pijaca sa svežim mesom, ribom i drugim proizvodima, piše britanski Independent.Veruje se da je pandemija koronavirusa počela na pijaci u kineskoj provinciji Vuhan na kojoj su prodavane divlje životinje, usled bliskog kontakta ljudi i životinja.Pijace u Pekingu i Šangaju su čiste i uređene, ali na pijacama u mnogim gradovima na jugu i zapadu Kine se upozorenja epidemiologa o opasnostima prenosa bolesti sa životinja na ljude slabo poštuju.Frank Delano Manus iz indonežanske organizacije za zaštitu životinja Prijatelji životinja Manado (AFMI) kaže da je učestvovao na dva sastanka sa zvaničnicima regionalnih vlasti i da je još 2018. uočena opasnost od prelaska patogena sa slepih miševa na pijaci u Tomohonu, na severu Indonezije."Ministarstvo za poljoprivredu je 2018. testiralo uzorke sa šišmiša na pijaci u Tomohonu. Testirali su 13 šišmiša i ispostavilo se da su četiri bila pozitivna na jedan koronavirus, koji je drugačiji od novog. Bio sam iznenađen i šokiran kada sam to saznao", rekao je Manus za Independent.Šišmiši su popularna prehrambena namirnica u indonežanskoj provinciji Severni Sulavesi, gde se koriste za pripremu karija sa kokosovim mlekom."Ako pitate mesare ili mušterije da li ih brine koronavirus, oni samo kažu ’koronavirus je došao iz Kine, ne iz Tomohona’. Uopšte nisu zabrinuti", kaže Manus. Ričard Ostfeld, stručnjak za ekologiju bolesti na Institutu za proučavanje ekosistema Keri rekao je za Independent da postoji rizik od prelaska životinjskog virusa na čoveka putem izlučevina, uključujući pljuvačku, urin i fekalije."Zdravstveni rizik nastaje pri čuvanju raznih vrsta divljih životinja, koje se u prirodi ne susreću, u vrlo bliskom kontaktu i u nehigijenskim uslovima. Životinje su pod stresom i šire patogene, koje se lako mogu preneti na druge životinje i ljude", rekao je Ostfeld.Kina je zbog pandemije koronavirusa krajem februara zabranila uzgoj i prehranu divljim životinjama. 

Srbija

Zemlje u regionu dobijaju pomoć Evropske komisije, Srbija nije tražila

Evropska komisija (EK) usvojila je predlog paketa makro-finansijske pomoći za deset zemalja u procesu proširenja EU i drugim zemljama u vrednosti od 3 milijarde evra, u cilju ublažavanje krize zbog koronavirusa, ali Srbija nije među njima.Paket obuhvata Albaniju (180 miliona evra), Bosnu i Hercegovinu (100 miliona), Gruziju (150 miliona), Jordan (200 miliona), Kosovo (100 miliona), Moldaviju (100 miliona), Crnu Goru (60 miliona), Severnu Makedoniju (160 miliona), Tunis (600 miliona) i Ukrajinu (1,2 milijarde).Radio Slobodna Evropa (RSE) javlja da je Srbija izuzeta iz paketa jer se nije obratila Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) za pomoć, odnosno za dobijanje povoljnih kredita u trenutnoj krizi."Službe EK su predočile Srbiji mogućnost pomoći od MMF-a u kontekstu spremnog instrumenta za brzo finansiranje. Vlasti Srbije u ovom trenutku ne vide potrebu za spoljnom finansijskom pomoći i odlučile su da se ne obrate MMF-u za finansijsku podršku“, izjavio je za RSE jedan od medijskih predstavnika EK.Sredstva iz paketa za pomoć biće na raspolaganju tokom 12 meseci u formi kredita po vrlo povoljnim uslovima, kako bi zemlje pokrile hitne finansijske potrebe.Predlog Komisije treba da usvoje Evropski palrament i Savet ministara Evropske unije, nakon čega će Komisija početi sa isplatom prve tranše pomoći. Druga tranša predviđena je za poslednji kvartal 2020. ili prvi kvartal 2021. godine.

Svet

Hrvatska pošta počinje postavku automata za preuzimanje paketa

Hrvatska pošta zajedno sa poštom Estonije pokreće projekt vredan 108 miliona kuna (14 miliona evra) za postavljanje automata za preuzimanje paketa, javlja portal ICTBusiness.Estonija je najnapredniji primer upotrebe paketomata, a u njoj se čak 90 odsto isporuka paketa obavljaju putem takozvanih paketomata.Oni će biti postavljeni na frekventne urbane lokacije širom tokom naredne dve godine. Prve instalacije paketomata očekuju se u poslednjem kvartalu ove godine.Pomoću paketomata građani Hrvatske moći će da podignu ili pošalju paket svaki dan od 0 do 24 časa bez čekanja u redu. To će Hrvatskoj pošti napraviti prostor za razvoj novih usluga, optimizaciju rada i stabilniji rast poslovanja."Hrvatska pošta radi u skladu sa smernicama Vlade koje se odnose na budžetske i nebudžetske korisnike. Pad prihoda prati smanjenje troškova, dok se s investicijama ne staje. Važno je da nastavimo ulagati u privredu. Menjamo paradigmu Pošte. Za 6 meseci mi više nećemo isporučivati na adresu, već korisniku- gde god se on nalazio“, kaže predsednik uprave Hrvatske pošte Ivan Čulo.Za korisnike će biti pokrenut i poseban internet portal, putem kojeg će građani Hrvatske će moći da upravljaju svojim pošiljkama i nad njima imaju trenutnu kontrolu.U Baltičkim zemljama na svakih 8.000 stanovnika postoji jedan instaliran paketomat, i ukupno ih ima 750.

Srbija

Odliv i manjak kadrova najveći izazov u daljoj reformi javnih finansija

Najveći izazovi prilikom sprovođenja Programa reforme upravljanja javnim finansijama 2016-2020 (PRUJF) tokom prošle godine, kao i do sada, bili su tehničke i administrativne prirode, poput nedostatka stručnog kadra usled ograničenja novog zapošljavanje i njihovog odliva, navodi se u Izveštaju o sprovođenju PRUJF koje je objavilo Ministartstvo finansija.Upravo zbog toga je tokom 2019. godine težište sprovođenja tog programa bilo na obukama zaposlenih nosioca stubova PRUJF, dodaje se u dokumentu.U međuvremenu, procenat prethodno definisanih mera koje su izvršene lani iznosio je 74%, preskočivši zadatu vrednost od 72%."Cilj fiskalne politike u narednom srednjoročnom periodu je ostvarivanje relativno niskih fiskalnih deficita od 0,5% bruto domaćeg proizvoda (BDP), koji omogućavaju pad učešća javnog duga ispod 50% BDP-a. Prema srednjoročnoj makroekonomskoj projekciji kumulativna stopa rasta u periodu od 2019. do 2021. godine iznosiće 11,9% i biće opredeljena rastom domaće tražnje. Prosečno godišnje srpska privreda će rasti po stopi od 3,8%" navodi se u izveštaju.Ministarstvo podseća da je krajem 2019. godine, u okviru početka pripreme nove krovne Strategije reforme javne uprave, započet i proces pripreme novog Programa reforme upravljanja javnim finansijama za period 2021-2025."U periodu od juna do avgusta 2020. godine biće održane radionice za članove Radne grupe Programa, na kojima će biti formulisane nove aktivnosti, pokazatelji učinka i izvori verifikacije, kao procena finansijskih sredstava neophodnih za njihovu realizaciju", navodi se u dokumentu.U Izveštaju o sprovođenju PRUJF se navodi da je u dosadašnjem posmatranom periodu ostvaren najvažniji cilj fiskalne konsolidacije, odnosno zaustavljanje daljeg rasta i postepeno smanjenje duga krajem 2016. godine.Minisatrstvo navodi da je još važnije što je tokom sprovođenja mera štednje Srbija uspela da ostvari realni rast BDP-a od 3,3 odsto u 2016. godini, tačno 2% tokom 2017. godine, dok je 2018. i 2019. godine iznosio i 4.3% i 4.2%."Zahvaljujući stabilnim javnim finansijama i makroekonomskom okruženju, nivo javnog duga je na stabilnoj silaznoj putanji, od 71.2% u 2015. godini na 52.9% na kraju 2019. godine. Budžet Republike Srbije je zabeležio suficit u 2017. i 2018. godini od 1.1% i 0,6%. Ovaj trend nastavljen je treću godinu zaredom, pa je tako suficit u budžetu na kraju 2019. godine iznosio 12.9 milijardi dinara", dodaje se u izveštaju.Priliv stranih direktnih investicija na kraju 2019. godine iznosio je 3.5 milijarde evra, i samim tim je premašio deficit tekućeg računa za nešto manje od 20%. Najveći fokus investicija bio je na proizvodnji (26%), građevinarstvu (24%), finansijskom sektoru (15%) i transportu (11%).Dodaje se i da je prošle godini nastavljen trend povećanja naplate prihoda na ime uvoznih dažbina, koji su u odnosu na 2018. godinu bili veći za 565,5 miliona evra.Detalji o napretku unutar pojedinačnih stubova reforme mogu se pročitati u Izveštaju, koji je dostupan OVDE. 

Srbija

Odlično vreme da država napravi rezerve nafte

S obzirom da veoma niske cene nafte na svetskom tržištu, veoma je povoljna situacija da Srbija kupuje naftu za stvaranje obavezne rezerve nafte, piše Danas. Kako se navodi, Srbija je u procesu pridruživanja EU preuzela obavezu da ima rezerve nafte za 61 dan do 2023. godine. Goran Radosavljević, genealni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije rekao je za Danas da država ne raspolaže dovoljnim kapacitetima za skladištenje nafte, kao i da postoji tehnička mogućnost da se sklopi dogovor sa naftnim kompanijama da se kupljena nafta smesti u njihovim skladištenim prostorima.List nije dobio odgovor od resornog Ministarstva energetike da li će kupovati naftu, ali podseća da je ministar energetike Aleksandar Antić krajem prošle godine rekao da će Srbija do novembra raspolagati obaveznim zalihama nafte do 24 dana.Dodaje se da shodno tome Srbija sada raspolaže sa rezervama od 1,82 miliona barela, i da bi prema preuzetim obavezama trebalo da ima 4,63 miliona barela. Stručnjaci navode i da Srbija vrlo malo izdvaja za formiranje naftnih rezervi iako je to najefikasnija odbrana u slučaju nestašice.List piše da su stručnjaci prošle godine upozorili da od 2014. kad je uvedena naknada za formiranje obaveznih rezervi nafte koju plaćaju vozači prilikom kupovine goriva, ni četvtina tog novca nije uložena za te namene.  Ta naknada za obezbeđivanje novca za nabavku obaveznih rezervi nafte iznosi 2,62 dinara po litru goriva. Međutim, novac se godinama koristi za krpljenje budžeta, pa je epilog da bi Srbija u slučaju nestašice nafte imala rezerve za 10 dana.