Najnovije

Svet

Zašto je Tramp obustavio finansiranje Svetske zdravstvene organizacije?

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp saopštio je da će obustaviti finansiranje Svetske zdravstvene organizacije (SZO) dok ne bude doneta procena valjanosti njenog odgovora na početak pandemije koronavirusa u Kini, javila je američka medijska mreža NBC.Tramp je optužio SZO da je "ozbiljno loše upravljala" krizom zbog koronavirusa i da ju je "zataškavala", misleći na početak pandemije u kineskom gradu Vuhan. SZO-u je posebno zamerio kritike na račun njegove odluke od 31. januara, kojom je u SAD privremeno zabranjen ulazak većini stranih državljana koji su bili u Kini."istina je da SZO nije uspela da adekvatno pribavi i objavi informacije na pravovremen i transparentan način", rekao je Tramp.On je ranije tvrdio da je SZO "plasirala dezinformacije Kine o virusu" i o tome da "nije bilo potrebe za zabranom putovanja".Ministarstvo spoljnih poslova Kine saopštilo je da odluka SAD onemogućava međunarodnu saradnju u borbi protiv koronavirusa, prenela je agencija Sinhua.Pojavile su se i prve procene o razlozima koji su Trampa naveli na ovakvu odluku. Direktor Centra za globalnu zdravstvenu politiku američkog Univerziteta Djuk Gavin Jejmi smatra da se zapravo radi o Trampovom pokučaju da pokrije sopstvene greške."Ovo je bizaran potez koji će naneti ozbiljnu štetu globalnom javnom zdravlju. On pokušava da samom sebi skrene pažnju sa sopstvenih grešaka, koje su Vladu navele na najgoru reakciju na koronavirus na planeti Zemlji", rekao je Jejmi za britanski Gardijan.Mogući su i razlozi koji se tiču širih odnosa SAD i Kine. Rojters je još sredinom februara ukazao na to da se spor oko mera za suzbijanje koronavirusa između SAD i Kine nadovezuje na trgovinski rat, i da je pojava virusa ponovo "prikazala tenzije ispod površine na više frontova između dve najveće ekonomije na svetu".Kina je ranije kritikovala odluku SAD da obustavi putovanja ka toj zemlji, a ministar spoljnih poslova Vang Ji pozvao je da se ne preduzimaju nepotrebne mere, koje bi mogle sputavati trgovinu i turizam. 

Svet

Globalna trgovina 2020. godine biće manja za 13 do 32 odsto

Svetska trgovinska organizacija (STO) očekuje pad trgovine u svetu između 13 i 32 odsto ove godine, u zavisnosti od toka kojim bude išla pandemija koronavirusa i mera koje će države preduzeti u budućnosti.Širok raspon mogućnosti pada objašnjava se prirodom trenutne krize i neizvesnostima u vezi sa njenim uticajem na ekonomiju, navodi se u saopštenju.Ograničenja kretanja i održavanje razdaljine u društvu direktno pogađaju dostupnost radne snage, transport i putovanja na način na koji tokom globalne finasijske krize 2008. i 2009. godine nisu bili pogođeni."Čitavi sektori nacionalnih ekonomija ne rade, uključujući hotele, restorane, trgovinu koja nije od ključnog značaja, turizam, kao i značajni delovi proizvodnje. Pod tim okolnostima, prognoziranje zahteva jake pretpostavke o napretku bolesti i veće oslanjanje na procene umesto na poznate podatke", navodi se u saopštenju STO.   Ekonomisti STO veruju da će ekonomski pad verovatno nadmašiti onaj iz vremena globalne finasijske krize 2008. i 2009. godine.Naredne godine se očekuje oporavak, ali će on zavisiti najviše od trajanja pandemije i efikasnosti ekonomskih mera koje su države preduzele.Trgovina će verovatno najviše pasti u sektorima sa kompleksnim landima snabdevanja, posebno u proizvodnji elektronskih komponenata i automobilskoj industriji.U zavisnosti od razvoja situacije, STO predviđa dva moguća scenarija."Prema optimističnom scenariju, naši ekonomisti predviđaju pad globalne trgovine robom ove godine od 13 odsto u odnosu na 2019. godinu. Ako pandemija ne bude stavljena pod kontrolu, i vlade ne uspeju da primene i koordinišu efikasne političke odgovore, pad bi mogao iznositi 32 odsto ili više", izjavio je generalni direktor STO Roberto Azevedo.On je naglasio da su te projekcije neizvesne zbog velikog broja faktora."Ipak, brojevi su loši, to ne možemo zaobići. Poređenja sa krizom 2008. i čak sa Velikom depresijom tridesetih godina 20. veka su neizbežna", kaže Azevedo.Oba scenarija predviđaju dvocifreni pad izvoza i uvoza tokom ove godine u svim delovima sveta, a posebno će biti pogođeni Severna Amerika i Azija.Izuzetak bi bili Afrika, Bliski istok i Zajednica nezavisnih država, koju čini devet zemalja bivšeg Sovjetskog saveza, kao što su Rusija, Azerbejdžan, Kazahstan i Kirgizija.Manji pad izvoza u zemljama ovih regija objašnjava se time što se one u velikoj meri oslanjaju na izvoz energetskih proizvoda.Ako pandemija bude pod kontrolom i trgovina ponovo počne da raste, većina regija mogla bi zabeležiti oporavak od oko 21 odsto tokom 2021. godine. Pesimistični scenario predviđa rast od 24 odsto, ali sa lošije polazne osnove.STO ocenjuje da bi pad trgovine uslugama mogao biti nepovratan. Ipak, neki uslužni sektori mogli bi imati koristi, kao što su informacione tehnologije, koje su zabeležile nagli rast potražnje zbog prelaska zaposlenih na rad od kuće. 

Srbija

Agencija jednom posumnjala u neprijavljenu imovinu funkcionera

Agencija za borbu protiv korupcije je u toku 2019. godine Upravi za sprečavanje pranja novca uputila 9 zahteva koji su se odnosili na sumnju u nesrazmeru primanja i imovine funkcionera i povezanih lica koja je prijavljena Agenciji, objavljeno je u godišnjem izveštaju Uprave za 2019. godinu. Takođe, u istom periodu Uprava je Agenciji dostavila samo jednu informaciju zbog sumnje u postojanje imovine koja nije prijavljena Agenciji.

Srbija

NLB Grupa ostvarila profit od 193,6 miliona evra u 2019. godini

NLB Grupa zabeležila je u 2019. neto profit od 193,6 miliona evra, saopštila je kompanija. Sve članice na tržištima jugoistočne Evrope poslovale su profitabilno, doprinoseći rezultatima grupe sa značajnih 39%, navodi se u saopštenju. NLB Banka u Srbiji je prošle godine ostvarila profit od 4,1 miliona evra, a za poslovanje NLB Grupe na srpskom tržištu je značajno pomenuti i akviziciju Komercijalne banke čija realizacija za sada teče u skladu sa planovima. „Nadzorni odbor je veoma zadovoljan dobri, poslovnim rezultatima NLB Grupe u 2019. godini, uspešno završenim procesom privatizacije, ispunjenjem poslednjih teških obaveza prema Evropskoj uniji, a bilo je tu i drugih važnih prekretnica. Fokus grupe ostaje - podržati sistemsku ulogu na svim tržištima na kojima grupa posluje. NLB Grupa aktivno traži nove poslovne prilike i reaguje na digitalne trendove, kao i očekivanja i potrebe klijenata, čemu u prilog govori i brze i efikasne reakciije Grupe na pojavu novog korona virusa - COVID-19 u martu 2020. godine" kazao je Primož Karpe, predsednik Nadzornog odbora NLB-a.

Svet

Mađarska dodatno oporezovala banke i maloprodaju

Mađarska vlada najavila je veliki "paket za spas ekonomomije koji predviđe dodatne poreze za bankarski sektor i trgovinu na malo. Na taj način država će moći da prikupi 157 miliona evra od banaka i 102 miliona evra iz sektora maloprodaje, objavila je međunarodna kancelarija za korporativno pravo CMS Law.Sav prihod biće usmeren u poseban  fond koji će se koristiti u borbi protiv COVID-19 u Mađarskoj.Stopa novog bankarskog poreza koji će se plaćati na postojeći, iznosi 0,19% na poresku osnovicu veću od 50 milijardi HUF (oko 142 miliona evra). Ovaj dodatni porez plaća se u tri jednake rate 10. juna, 10. septembra i 10. decembra. Vlada je navela da će bankama biti vraćen ovaj dodatni porez u narednih nekoliko godina, ali ta se odredba nije pojavljivala u dosad objavljenim zakonima.Za maloprodaju su takođe planirani progresivni porezi, a odnose se i na internet prodaju. Samo 6% građana Srbije nastavilo da plaća kredite

Srbija

Fajon, Bilčik: Države Zapadnog Balkana da omoguće rad parlamenata

Pedsedavajuća Delegacije Evropskog parlamenta za Srbiju Tanja Fajon pozvala je danas države Zapadnog Balkana da omoguće rad parlamenata tokom trenutne zdravstvene krize izazvane koronavirusom, prenosi portal European Western Balkans."Pozivam vlasti država Zapadnog Balkana da osiguraju ustavnu ulogu parlamenata u nadgledanju mera preduzetih za borbu protiv COVID-19. Suspendovanje demokratije nije opcija u ovim teškim vremenima", napisala je Fajon na Tviteru.Izvestioc Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik je, u reakciji na njen tvit, dodao kako je plenarna sednica Evropskog parlamenta u pripremi, kao i da će ove nedelje evropske institucije nastaviti da prati razvoj događaja na Zapadnom Balkanu.Prema Bilčikovim rečima, nacionalni parlamenti moraju da nadziru mere preduzete za borbu protiv širenja i uticaja COVID-19, jer oni predstavljaju "glas građana".“Demokratija ne sme da bude žrtva pandemije”, zaključio je izvestilac za Srbiju.European Western Balkans podseća da su od izbijanja pandemije početkom marta sa redovnim aktivnostima nastavili parlamenti Albanije, Bosne i Hercegovine i Kosova, a da je u Crnoj Gori nastavio da se sastaje kolegijum predsednika, koji okuplja i predsednika tamošnje Skupštine i predsednike poslaničkih grupa.Parlamenti Srbije i Severne Makedonije, koji su prethodno raspušteni zbog raspisivanja redovnih, odnosno vanrednih izbora, nisu ponovo sazvani čak ni povodom proglašavanja vanrednog stanja u ove dve zemlje.U Srbiji je predsednica Narodne skupštine Maja Gojković obrazložila neodržavanje sednice preporukama Vlade o neokupljanju većeg broja ljudi.Svih 27 parlamenata zemalja Evropske unije učestvovali su u donošenju vanrednih mera u državama članicama.

2020

Aksa donirala porodilištima i ustanovama za decu proizvode vrednosti 4,8 miliona dinara

U susret uskršnjim praznicima, kompanija Aksa donirala je Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbija i Klinici za ginekologiju i akušerstvo Narodni front u Beogradu, kao i ustanovama za decu bez roditeljskog staranja i sa smetnjama u razvoju širom Srbije proizvode u vrednosti 4,8 miliona dinara. Klinikama za ginekologiju i akušerstvo, kao pomoć u borbi sa epidemijom virusa COVID-19, donirani su proizvodi u vrednosti od 2,6 miliona dinara. Donirani su proizvodi za mame i bebe za kojima se u ovim ustanovama javila najveća potreba, a to su pelene, vlažne maramice, posteljine, tetra pelene, benkice, bezkontaktni toplomeri i drugo. Drugi deo donacije u igračkama namenjen je ustanovama za decu bez roditeljskog staranja, kao i za decu sa smetnjama u razvoju u 11 gradova Srbije u vrednosti od 2,2 miliona dinara. U ovakvim vremenima, važno je pokazati solidarnost sa zajednicom i pobrinuti se da se rast i razvoj dece nesmetano odvija. Želja je da se novopečenim roditeljima poruči da, iako je na snazi nesvakidašnja situacija, neko misli na njih. S druge strane, Aksa se odlučila na ovu donaciju kako bi praznične dane u izolaciji deci učinila veselijim i zanimljivijim.  „Kada su vremena teška, osećamo potrebu da stanemo uz roditelje, koji uz puno brige, odgajaju nove naraštaje koji treba što manje da osete pritisak okruženja u kojem rastu i postanu srećni i dobri ljudi. Na ovaj način Aksa pokazuje zahvalnost zajednici u kojoj posluje i poziva i druge kompanije da slično postupaju, jer je briga o najmlađima naš kako lični tako i profesionalni prioritet.“ poručila je Ivana Cvejić, Direktor Marketinga u Aksi. Igačke će pre praznika biti isporučene sledećim ustanovama: Dom za decu „Kolevka“ Subotica, ,,Zračak“ iz Čačka, Kragujevac prihvatilište za decu i mlade, Dnevni centar „Alternativa“, za decu i mlade sa invaliditetom, a nakon završetka vanrednog stanja i ustanovama u Beogradu, Pančevu, Užicu, Šapcu, Novom Pazaru, Smederevu, Novom Sadu i Nišu.Uskršnji praznici su vreme za decu i to ne treba da se promeni bez obzira na situaciju u zemlji i svetu. Kompanija Aksa će i u narednom periodu nastaviti da  radi na kontinuiranoj podršci porodicama, kao i da podržava aktivnosti za decu kojima je pomoć najpotrebnija, kako bi se podstakao njihov rast i razvoj.

2020

Carlsberg Srbija donirao 5 miliona dinara zdravstvu

Kompanija Carlsberg Srbija donirala je pet miliona dinara nekim od vodećih zdravstvenih institucija u Srbiji kako bi pomogla suzbijanje epidemije izazvane virusom Covid-19. Novčana sredstva u vrednosti od po 2,5 miliona dinara donirana su Kliničko bolničkim centrima „Zvezdara“ i „Zemun“ i biće utrošena za nabavku neophodne medicinske opreme. „Situacija u kojoj se nalazimo predstavlja veliki izazov za celo društvo i zato je važno da svi zajedno budemo solidarni i učinimo koliko smo u mogućnosti da izađemo iz nje jači. Radujemo se danima kada ćemo ponovo moći da se družimo, ali sada je vreme da ostanemo kod kuće i time sačuvamo sebe i druge. “, istakli su u kompaniji Carlsberg Srbija.Da podsetimo, sredinom marta Carlsberg Fondacije izdvojile su više od 13,8 miliona dolara kako bi pomogle borbu protiv globalne pandemije. U cilju jačanja zdravstvenih kapaciteta na lokalnom nivou, kompanija Carlsberg Srbija nedavno je donirala maske i dezinfekciona sredstva Domu zdravlja u Bačkoj Palanci, na čijoj teritoriji je smeštena pivara.Od pojave epidemije u našoj zemlji, Carlsberg Srbija je usvojila niz strogih mera postupanja u pogledu zaštite zdravlja zaposlenih i njihove bezbednosti na radu. Kompanija je svojim zaposlenima obezbedila uslove za rad od kuće, za sve pozicije gde je to moguće, dok je od sredine aprila, u piku epidemije, većinski deo proizvodnih operacija u pivari u Čelarevu privremeno obustavljen. Za zaposlene čiji je dolazak neophodan zbog održavanja minimalnog procesa rada, preduzete su sve mere zaštite poput obaveznog nošenja zaštitne opreme, merenja temperature i redovne dezinfekcije svih radnih površina i prostorija.Suočeni sa zdravstvenom krizom, drugačijom od bilo koje druge u našem životu, Carlsberg Srbija apeluje na sve građane, uključujući svoje zaposlene, kupce i potrošače, da sarađuju i rade zajedno.

2020

Univerexport neće koristiti pomoć države

Grupa Univerexport  donela je odluku da ne koristi mogućnost propisanih mera pomoći Vlade Republike Srbije, u iznosu od preko 2 miliona evra, kako bi i na ovaj način pokazala solidarnost i društvenu odgovornost prema zajednici i svim onim preduzećima kojima je ova pomoć potrebnija, saopštila je ova kompanija. Odluka je doneta u skladu sa činjenicom da situacija sa COVID-om 19 nije negativno uticala na poslovanje Grupe Univerexport.  Kako se navodi, Grupa Univerexport je isplatila u celosti plate svojim zaposlenima, a društvenoj zajednici je upućena donacija od preko 4 miliona dinara u hrani. U sastavu grupe posluju Univerexport, Trgopromet i Bačka AD. Podsećamo:Vlada Srbije donela je Program ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa Covid19, koji, između ostalog, predviđa odlaganje poreza i doprinosa i uplatu bespovratnih novčanih sredstava kompanijama.

Srbija

Otvoren konkurs – Solidarnost pre svega

Fondacija Ana i Vlade Divac otvorila je konkurs „Solidarnost pre svega“ uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Norveške sa ukupnim raspoloživim fondom od 1.850.000 dinara.Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Norveške podržaće sa ukupno 1.850.000 dinara, lokalna udruženja građana, neformalne aktivističke grupe i medije u realizaciji projekata koji će pomoći zajednicama da iskažu građansku solidarnost  tokom krize u Srbiji izazvane koronavirusom. Realizacijom projekta, korisnici sredstava promovisaće solidarnost, podsticati druge da se aktivno uključe u pomoć zajednici u kojoj žive i pomagati najugroženijima u ovoj krizi. Ovaj vid podsticaja takođe će pomoći da se realizuju već započete ili ostvare nove inicijative koje će  imati širok uticaj na zajednicu i pomagati građanima da se odgovorno i solidarno suoče sa krizom. Na konkurs se mogu prijaviti udruženja građana, mediji i neformalne grupe građana okupljene oko zajedničke ideje da pomognu građanima u suočavanju sa kriznom situacijom.Zainteresovani mogu dodatno da se informišu putem sajta Fondacije www.divac.com/solidarnostpresvega, a na linku se može preuzeti formular za predlog projekta i dalje konkurisati slanjem projekta na imejl solidarnost@divac.com.Konkurs je otvoren do 20. aprila u 16 časova, a projekte je potrebno relizovati od 01. aprila do 15. jula 2020. godine.

Srbija

Siniša Mali odgovorio na pitanja o korona minimalcu

Ministar Siniša Mali odgovarao je jutros na Instagramu na dosta pitanja o Programu ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa Covid19, a veliki broj pitanja se odnosio na uslove pod kojima možete dobiti "korona minimalac". Evo pitanja i priređenih odgovora Siniše Malog.Mali je rekao da preduzetnici imaju pravo na direktna davanja (tri minimalca) pod uslovom da nisu nigde zaposleni (da nemaju Ugovor o radu) i da nisu penzioneri. PITANJE: Da li ova sredstva u vidu minimalca su nepovratna sredstva ili poslodavac ima obavezu da vrati novac za godinu dana, pošto kruži takva informacija?SINIŠA MALI: Nepovratna su sredstva. PITANJE: Da li svi privatnici moraju da plate radnicima minimalac,i šta se dešava ako ne uplate? SINIŠA MALI: Nenamensko trošenje sredstava koja su uplaćena na namenski račun predstavlja prekršaj za koji poslodavac može biti kažnjen kaznom u visini od 30% do 70% primljenih sredstava, a ne manje od 500.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000 dinara za preduzetnike. Sa druge strane, poslodavac koji ne isplati dobijena sredstva zaposlenima, biće u obavezi da ih vrati u budžet Republike Srbije. PITANJE: Da li će minimalac biti isplaćen zaposlenom koji ima potpisan Ugovor o delu?SINIŠA MALI: Neće, samo za zaposlene sa Ugovorom o radu. PITANJE: Imaju li naši zaposleni pravo na minimalac ako smo im isplatili plate za mart? Može li se ta plata preknjižiti za neki kasnije mesec?SINIŠA MALI: Poštovani, imaju pravo. Direktna davanja koja su isplaćena na namenski račun moraju da se iskoriste za isplate zarada i naknade zarada, u tom istom mesecu kada ih je država isplatila. Sa druge strane, Uredba ne reguliše visinu isplata zarada zaposlenih, a poslodavac odlučuje i o tome za platu iz kog meseca će biti iskorišćena ta sredstva. PITANJE: Da li preduzetnik paušalac koji nema zaposlenih radnika tj. sam obavlja delatnost mora da se prijavi ili za tu grupu ide po automatizmu.SINIŠA MALI: Ide po automatizmu, samo je neophodno da se opredelite preko portala Poreske uprave za namenski račun ukoliko imate račune u više banaka, a ukoliko imate račun u jednoj banci, onda ga Poreska uprava otvara za vas.PITANJE: Hvala na pomoći za radnike a od čega će živeti vlasnici zanatlije dok je vanredno stanje?SINIŠA MALI: I zanatlije imaju to pravo, osim ako nisu još negde zaposleni ili imaju status penzionera. 

2020

Ikea Srbija zaposlenima koji su sprečeni da rade isplatiće 90% zarade

IKEA Srbija danas je najavila da će dopuniti državne subvencije za svoje kolege koje su trenutno sprečene da obavljaju svoj posao, tako da će oni koji su pogođeni privremenim zatvaranjem beogradske robne kuće dobijati 90% svog prihoda. Švedska kompanija se takođe obavezala da će ovu dodatnu finansijsku podršku pružati sve dok mere Vlade Srbije budu na snaži.Za zaposlene koji obezbeđuju da IKEA proizvodi za opremanje doma budu dostupni putem onlajnprodaje za kupce širom zemlje, uz pomoć beskontaktne isporuke na kućnu adresu i usluge Click & Collect, kompanija će osigurati 100% zarade, kao i u regularnim okolnostima. IKEA je preduzela sve neophodne mere da ove kolege rade u okruženju organizovanom u skladu sa najvišim merama bezbednosti, uz odgovarajuću zaštitnu opremu i potpuno poštovanje preporuka za socijalno distanciranje.„Od početka pandemije COVID-19, mi u IKEA Srbija dali smo sve od sebe da odgovorimo na potrebe mnogih ljudi. Iako je naše poslovanje snažno pogođeno trenutnom situacijom, želeli smo da učinimo sve što je u našoj moći kako bismo zaštitili egzistenciju naših kolega, istovremeno održavajući kontinuitet poslovanja u ovom vanrednom periodu. Naš apsolutni prioritet ja da svoje zaposlene zaštitimo do kraja ove krize i, kao što je to slučaj danas, omogućimo da većina njih radi puno radno vreme i prima punu platu“, kaže Strahinja Urošević, direktor robne kuće IKEA Beograd. Švedska kompanija uložila je i dodatni napor za pomoć́ u vanrednim situacijama, izdvojivši 20 miliona dinara donacija u robi za zdravstveni sistem i podršku zajednici u Srbiji. U partnerstvu s vladinim institucijama, IKEA je doprinela adaptaciji Sportskog centra Čair u Nišu u privremenu bolnicu za 260 pacijenata sa blažim simptomima korona virusa. Osim toga, kompanija je kroz saradnju sa UNDP-om i Crvenim krstom donirala veliki broj kreveta, dušeka i tekstilnih proizvodaza podršku karantinskim centrima širom zemlje, a obezbedila je i posude za hranu kako bi ljudi u karantinu mogli da dobiju svoje obroke.

Srbija

Voćari imaju šansu za izvoz, problemi veliki

Proizvodnja voća i povrća u Srbiji nastavlja se i tokom pandemije korona virusa, jer postoji povećana tražnja, a intenzivno se radi i na realizaciji svih ranije ugovorenih poslova uprkos povećanim troškovima u lancu snabdevanja, transportu, otežanom kretanju radnika, kao i manjku radne snage, rečeno je danas na onlajn panelu Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).Gubici na tržištu postoje usled prestanka rada ugostiteljskog sektora i pijaca, dok su maloprodajni lanci morali da prilagode poslovanje skraćenom radnom vremenu, čemu su i dobavljači morali da se prilagode, rečeno je na panelu koji je održan u sklopu Projekta za konkurentnu privredu, u okviru inicijative „Svet hoće domaće“.Na panelu „Industrija svežeg voća i povrća: prepreke i prilike u doba krize“ istakuto je i da izvoz ipak nije zaustavljen, uprkos neizvesnosti vremena potrebnog za isporuku, kao i za proveru dokumentacije.Glavnu šansu, kako je naglašeno, predstavlja veći plasman robe na domaćem tržištu i izvoz u zemlje koje trenutno ne mogu da uvoze robu iz Španije, Italije i drugih zemalja koje su značajnije pogođene virusom.„Ministarstvo poljoprivrede intenzivno radi na rešavanju svih prepreka kako bi proizvođači mogli kontinuirano da rade. Tome doprinosi ubrzavanje procesa izdavanja dozvola za kretanje, pomoć starijim poljoprivrednicima, a velika očekivanja imamo i od Elektronske pijace Srbije koja je počela sa radom pre nekoliko dana i koja će značajno unaprediti plasman proizvoda u ovim otežanim okolnostima“, rekao je rukovodilac Grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane Ministarstva poljoprivrede Branislav Raketić.Podseća se i da inicijativa „Svet hoće domaće“, pokrenuta septembra 2018, predstavlja važno mesto za promociju i edukaciju domaćih proizvođača visokokvalitetne hrane.Prateći trenutne okolnosti, USAID-ov Projekat za konkuretnu privredu, kroz seriju ovih onlajn panela nastaviće da podržava lokalnu prehrambenu industriju, ukazujući na ključna pitanja i pomažući proizvođačima da se lakše snađu u trenutnoj situaciji, navedeno je u saopštenju.

Svet

Britanska ekonomija u ovom kvartalu manja za trećinu ako pandemija potraje

Produženje mera za suzbijanje širenja koronavirusa u Velikoj Britaniji moglo bi u ovom kvartalu izazvati smanjenje ekonomije za 35 odsto i porast broja nezaposlenih za više od dva miliona, a budžetski deficit bi mogao biti najveći od Drugog svetskog rata, piše Blumberg (Bloomberg).Prema scenariju Službe za budžetsku odgovornost (OBR), nevladinog javnog tela koje je osnovao Trezor Ujedinjenog kraljevstva, ukoliko Velika Britanija ostane pod strogim merama još tri meseca, realni bruto-društveni proizvod (BDP) u drugom kvartalu pao bi za 35 odsto, premda bi se ubrzo oporavio.Nezaposlenost bi u istom periodu sa trenutnih 4 porasla na 10 odsto, a vlada bi u tekućoj fiskalnoj godini morala da se zaduži za dodatnih 218 milijardi funti (250 milijardi evra).To bi povećalo deficit u budžetu na 273 milijarde funti (314 milijardi evra), odnosno sa trenutnih 2 na 14 odsto BDP-a.Ovo odražava i troškove Vladinog paketa za pomoć i udar na poreske prihode usled ekonomskog pada. OBR te prognoze smatra "referentnim scenarijem", jer nije poznato koliko dugo će vanredne mere trajati."Trenutni troškovi Vladinih mera su možda visoki, ali možemo biti sigurni da bi cena odsustva akcije na kraju bila mnogo veća", piše u OBR-ovoj analizi.Vlada britanskog premijera Borisa Džonsona ponudila je pomoć od 60 milijardi funti (69 milijardi evra) za direktnu podršku kompanijama i pojedincima pogođenim strogim ograničenjima, koja traju duže od tri nedelje.Pomoć Vlade uključuje isplatu 80 odsto plata onih koje su poslodavci poslali na privremeno odsustvo, kao i veću podršku za nezaposlene.  Britanski ministar finansija i privrede Riši Sunak je odgovarajući na OBR-ov izveštaj rekao da će udar na ekonomiju biti "veoma značajan", kao i u svim ekonomijama u svetu.Prema poslednjim procenama ekonomista sa kojima je razgovarao Bloomberg, britanska ekonomija će se ove godine smanjiti za 5 odsto, a tokom naredne dve godine će se oporaviti, uz prosečan rast od 3 odsto.