Najnovije

Svet

Turčin obučen kao spajdermen pomaže sugrađanima

U turskom gradu Antaliji jedan građanin pomaže svojim sugrađanima tako što im dostavlja namirnice obučen u kostim spajdrmena. Burak Soilu iz Antalije dostavlja namirnice svojim sugrađanima, koji se nalaze u karantinu, obučen u kostim spajdrmena i na taj način ih ohrabruje da ostanu kod kuće prenosi portal Middle East Monitor i dodaje da on često pomaže i framerima u berbi voća i povrća.Kada su ga upatali da objasni zašto ovo radi, odgovorio je "Moja supermoć je da činim dobro za košiluk" In Turkey, a man named Burak Soylu has been going around dressed like Spiderman.He drives around in a Beetle, buys milk and groceries for the elderly, and delivers it to their doorsteps.When he was asked why, he said "My superpower is doing good for the neighborhood." pic.twitter.com/KAYm3hyPyb— Goodable (@Goodable) April 17, 2020

Srbija

Ako šamaraju na ulici, šta li se tek dešava iza zatvorenih vrata?

Intervju sa Milošem Jankovićem, advokatom i bivšim zamenikom Zaštitnika građana za prava lica lišenih slobode, za podcast “Dan posle”Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Miloš Janković o policijskoj torturi (AUDIO)Što se tiče ovog slučaja šamaranja u policijskim kolima... Mnogi ljudi kao da su skloni mišljenju da svako kršenje mera donetih u borbi protiv pandemije treba što strožije tretirati i kažnjavati. Šta nije u redu sa tim pristupom?Miloš Janković: Bio sam član Komiteta Ujedinjenih nacija za prevenciju torture, i vršio posete raznim zemljama -- od Filipina, do Kambodže, Azerbejdžana, Rumunije, i tako dalje, da ne nabrajam… I to neko iskustvo meni govori da je kod nas, na balkanskim prostorima, posebno izražena jedna strast ka kažnjavanju. Kad govorimo, na primer, o ovom snimku, mnogi će se -- to čak rade i vaše kolege novinari -- osvrtati na ono što je prethodilo šamaranju. Reč je o tome da, kada govorimo o zabrani mučenja i zlostavljanja, ne možemo kao argument koristiti to šta je taj neko uradio, osim u onom delu koji se odnosi na to da će tom licu nadležni organ izreći određenu kaznu, koju treba sprovesti u skladu sa pravilima. Ništa više što bi bilo na štetu tog lica, i što bi njemu nanelo bol i patnju, bilo fizičku ili psihičku, mu se ne sme nametati. Znači, ako je određeno lice lomilo retrovizore -- što je bila priča u ovom konkretnom slučaju -- to lice, naravno, treba da bude sankcionisano. To je pitanje zaštite imovine građana Republike Srbije, i policija je dužna da, u skladu sa pravilima struke, primeni sve mere koje je neophodno primeniti. Ukoliko je reč o fizičkoj sili, ona mora biti minimalna, srazmerna, i neophodno potrebna za ostvarenje određenog cilja. Dakle, onog momenta kada je određeno lice sputano, tog momenta se prema tom licu ne sme činiti ništa što bi imalo obeležje fizičkog ili psihičkog zlostavljanja. Međutim, nešto što je ovde jako važno, i na šta sam, vršeći svoju funkciju zamenika ombudsmana, često ukazivao -- biće jako loše ako se cela ova priča o šamaranju svede na pitanje jednog policajca, i na pitanje političkog obračuna sa rukovodstvom policije. Naravno da je rukovodstvo jako, jako odgovorno u svemu ovome, ali je takođe odgovoran i ceo lanac koji toleriše takvo postupanje. Pa, između ostalog, i kolega koji je bio pored tog policajca koji šamara uhapšeno lice.Kad smo već kod tih reakcija -- iz policije i od Ministarstva, pa do ostalih nadležnih -- šta bi oni trebalo da urade u ovoj situaciji? Sa druge strane, šta je realno očekivati da će se desiti s tim policajcem?MS: Najmanji problem Srbije bi bio kada bi ovo bio izolovani incident, i problem tog jednog službenika policije, i bilo bi divno kada bismo kažnjavanjem tog službenika rešili problem. Ne kažem da kazna ubuduće neće imati preventivno dejstvo u odnosu na tog policajca, koji nije trebalo da radi to što je uradio, jer svakako nije bio ugrožen od strane lica koje sedi na zadnjem sedištu -- i to, pretpostavljam, sa lisicama. Međutim, ovde mora da se postavi jedno pitanje, a to pitanje nije ni kako je ministar reagovao -- da li je to bilo zlostavljanje ili “nedolično ponašanje”, kako ga je on opisao -- već zašto ceo sistem dozvoljava takve stvari. Jer, ako se to događa na ulici, šta li se tek dešava iza zatvorenih vrata?Šta bi u ovakvim slučajevima trebalo da uradi institucija Zaštitnika građana? Da li postoji još neka institucija koja bi trebalo da reaguje po službenoj dužnosti?MS: Kontrola mora biti višestruka. Ona ne može biti samo institucionalna, u smislu da je sprovodi sam organ čiji se rad i kontroliše. Znači, ako u MUP-u postoji Sektor unutrašnje kontrole -- a on i treba da postoji, svakako je neophodan -- pored njega moraju da postoje i određeni eksterni mehanizmi. Svaki interni kontrolni mehanizam je ipak pod direktnom nadležnošću rukovodstva organa -- a nedostaci u radu, koje kontrolni mehanizam treba da pronađe i ispita, uglavnom podrazumevaju i nedostatke u rukovođenju. Zato je neophodno da postoje nezavisni državni mehanizmi koji bi vršili tu kontrolu. Jedan od njih je Zaštitnik građana, koji shodno Ustavu i zakonu ima sva ovlašćenja da istraži upravo ovakve slučajeve. Ono što bi bilo za očekivati, i što bih ja lično, na primer, uradio da sam trenutno zamenik Zaštitnika -- odmah bih pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti postupanja policijskih službenika. Okolnost da je Sektor unutrašnje kontrole već pokrenuo postupak ne znači da ombudsman treba da obustavi svoj rad i da čeka rezultate. Naprotiv, istraga i jednog i drugog organa treba paralelno da se vrši.Prema vašem utisku, da li je sada, u vanrednom stanju, veća učestalost slučajeva policijskog nasilja? Da li se, možda, vanredno stanje koristi kao neka vrsta paravana za maltretiranje -- ili možda, baš naprotiv, policija postupa obazrivije nego ranije?MS: O tome nemam puno podataka, premda se, po podacima kojima raspolažem, čini da nevladine organizacije nisu dobile neki značajniji broj pritužbi na postupanje policije. Ja lično mislim da su, zbog nedostatka propisa, njihovog manjka jasnoće i dostupnosti, i njihove protivurečnosti, policijski službenici trenutno dovedeni u jako, jako nezgodnu situaciju. Ono što su mi govorili prijatelji koji su se vraćali iz inostranstva, pa su bili u dvadesetosmodnevnoj izolaciji, je da su policijski službenici koji su sa njima komunicirali bili jako kulturni, jako ljubazni i korektni. Zamerke tih ljudi su bile na to što nisu dobili rešenja, što nisu znali po kom osnovu su u samoizolaciji, a nije bilo zamerki na rad policije. Sve ove pojedinačne slučajeve, koji su uočeni kao nešto što, kako ministar kaže “ne priliči radu policije”, a za koje bismo mi koji se bavimo torturom i zlostavljanjem mogli da kažemo da predstavljaju krivično delo -- njih sve treba prijavljivati policiji. Naravno, očekivao bih i da se u ispitivanje tih slučajeva uključi i Zaštitnik građana. On ne može biti samo nemi posmatrač, i neko ko daje hvalospeve radu i organizaciji države. Naravno, jako je dobro biti deo sistema, ali mislim da je neophodno imati određenu kritičku svest, i da je to i prevashodno uloga Zaštitnika građana. Takođe bih očekivao i da se nevladinim organizacijama omoguće posete licima koja su bila zlostavljana, i da im se omogući obilazak svih ustanova gde se nalaze lica lišena slobode, kako bi dobili realnu sliku šta se tamo događa.Da li su neke kategorije stanovništva u većem riziku da im se dese situacije prekoračenja policijskih ovlašćenja -- kategorije kao što su, na primer, mladi, Romi ili migranti?MS: Moraću da vam kažem svoj subjektivni utisak, jer nekih egzaktnih statistika nema. Znači, reč je o ličnom stavu, a ne nekom demagoškom stavu koji sam usaglašavao sa drugim ljudima. Smatram da je u srpskom društvu, kada su u pitanju policija i zatvorske vlasti, napravljen jako veliki pomak napred sa aspekta svesti o zabrani torture. Pazite, ja sam sa svojim timom, u čijem su sastavu bili predstavnici NVO, vršio nenajavljene posete u Zabeli, u sedmom paviljonu, i nismo imali podatke da su zatvorenici bili zlostavljani -- kao što se jako često dešavalo par godina pre toga. Ipak, policija je dosta kritična. Mislim da bi policija trebalo da omogući veću transparentnost u svom radu, i mi smo kao institucija Zaštitnika građana svojevremeno i upućivali preporuke u tom smislu. Na primer, dali smo preporuku da se prilikom vršenja policijskih ovlašćenja, kada se primenjuje sila -- da policajci postupaju sa kamerama, i da se te primene sile snimaju. To bi, sa jedne strane, omogućilo da se utvrdi na koji način policajci primenjuju fizičku snagu, i druga sredstva za primenu sile, a sa druge i to da, ukoliko su oni svoja ovlašćenja pravilno primenjivali, i oni izbegnu neprijatnosti koje bi mogle da postoje ukoliko njihovo postupanje ne bi bilo dokumentovano. Odmah da vam kažem, tortura nikad neće biti nešto na šta ne treba obraćati pažnju, i što nije neophodno kontrolisati. Nje će uvek biti, samo u manjoj meri. A sa druge strane, što se tiče pitanja koje ste postavili, za naročito povredive grupe -- pre deset, petnaest godina je postojao jako, jako negativan stav u odnosu na LGBT populaciju. Međutim, mislim da se čak i na tom planu, koji sam ja smatrao za nešto što će biti jako teško promeniti u našem društvu, ipak dosta promenilo. Ne znači da oni ne mogu biti u nepovoljnijem položaju, za očekivati je -- ali mislim da to nije jedna eklatantna razlika. Ono što je ostao problem, to jeste pitanje osoba sa mentalnim smetnjama i osoba sa invaliditetom, pre svega u zatvorskim ustanovama. Ignoriše se jedna stvar, a to je da zatvori nisu mesto za smeštaj osoba sa mentalnim smetnjama.Pomenuli ste u ovom razgovoru izraz “tortura”, koji zvuči onako prilično žestoko... Kako se zapravo u pravnoj terminologiji definiše tortura, i šta sve ta definicija obuhvata?MS: Prvi član Konvencije protiv torture Ujedinjenih nacija daje jasnu i egzaktnu definiciju toga šta tortura jeste. Ja vam je neću citirati, pošto je jako obimna, ali mogu da je parafraziram. Znači, tortura predstavlja namerno nanošenje fizičke ili psihičke boli od strane službenog lica, ili bilo koga drugog uz pristanak ili saglašavanje službenog lica, a radi zastrašivanja, iznuđivanja iskaza -- odnosno, sa određenim ciljem, da se od žrtve nešto dobije -- ili, na kraju, zbog bilo kog oblika diskriminacije. Konkretno, u ovom slučaju, očigledno je da je tu bila namera da se privedeno lice zastraši, da mu se pripreti da promeni svoje ponašanje, ili je to bila određena sankcija za ono što je on prethodno uradio... Dakle, tim slučajem ne treba da se bavi samo Sektor unutrašnje kontrole, niti samo ombudsman, niti samo nevladine organizacije -- nego bi tim slučajem trebalo da se bavi i pravosudni sistem, odnosno tužilaštvo.U poslednje vreme je više međunarodnih organizacija i stranih medija skrenulo pažnju na kršenja ljudskih prava u Srbiji tokom vanrednog stanja. Sad imamo i ovaj najnoviji primer, dopis dvadeset i jednog poslanika Evropskog parlamenta komesaru za proširenje, kojim se skreće pažnja na situaciju u Srbiji. Da li mi postajemo neka vrsta evropske crne ovce po tim pitanjima?MS: Znate šta, to da li smo crna ovca ili ne je kvalifikacija... Ali, ono što sam u svom prethodnom radu kao zamenik Zaštitnika građana -- odnosno kao neko ko je bio deo tima kojim je rukovodio Saša Janković -- ono šta smo tada radili,  je to da smo ukazivali na postojanje značajnog kršenja ljudskih prava u Republici Srbiji, pa čak i ignorisanja prava. Ovde čak dolazimo u situaciju da se zapitamo da li se pravo uopšte primenjuje, da li važi pravo ili važi neka individualna odluka. Sad je, na primer, suspendovan rad Narodne skupštine Republike Srbije -- po kom to osnovu? Došlo je do jedne pogubne centralizacije vlasti, i ishodište svega ovoga sigurno neće biti u liberalizaciji, to je nemoguće. Institucije u Srbiji kao da ne postoje… Ja zaista ne vidim perspektivu da ćemo mi živeti u jednoj državi u kojoj postoji podela vlasti, u kojoj postoje nezavisne institucije, i u kojima ljudska prava nisu nešto što za šta smatramo da nam je nametnuto.Dakle, možemo da zaključimo da ste vi pesimista da će se za naše generacije tu stvari postaviti onako kako bi trebalo?MS: Nijedno doba, naravno, nije bilo sjajno... To da li je neko pesimista ili optimista je možda pre pitanje da li je neko realan ili nerealan. Mi možemo da uvezemo lekare, možemo da uvezemo inžinjere -- ono što je po meni najveći problem Republike Srbije, je to da se sudije i tužioci ne mogu da se uvezu. Oni ne mogu da se naprave u roku od petnaest dana. Jedan od stubova ovog društva, u toj trojnoj podeli vlasti, sudstvo, je u katastrofalnom stanju. Mnogi govore -- da se zadržim na tome da mnogi govore, da nema mene u tome -- da tužilaštvo bukvalno nemamo... Ipak, mi moramo da radimo, kako bismo stvorili uslove da naše potomstvo jednog dana živi u malo boljoj situaciji nego što je ova današnja. A za to malo bolje je potrebno puno našeg rada -- savesnog, čestitog i korektnog -- da bismo napravili i taj mali korak.

Srbija

Penzioneri više ne mogu da izdrže

Intervju sa Nadeždom Satarić, socijalnom radnicom i predsednicom upravnog odbora udruženja Amity, za podcast “Dan posle"Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Nadežda Satarić o starijima u izolaciji (AUDIO)Jučerašnji dan je obeležila vest iz Gerontološkog centra u Nišu, u kome je došlo do masovnog izbijanja zaraze virusom Covid-19. Kako su regulisane procedure za domove u ovim situacijama, i šta je to tamo pošlo po zlu?Nadežda Satarić: Nad svim domovima za smeštaj odraslih i starijih, bilo da su državni, bilo da su iz privatnog sektora, ako imaju licence -- a u ovom slučaju se radilo o licenciranom gerontološkom centru -- nad njima ingerenciju ima Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Što se tiče toga ko kontroliše njihovo postupanje, taj posao obavlja inspekcija pri Ministarstvu rada. Pored njih, kontrolu može da vrši i Zaštitnik građana kao nezavisan organ, a tu su i sanitarne i zdravstvene inspekcije.Znam da su, čim je proglašeno vanredno stanje, odmah zabranjene posete u domove, kao i izlazak korisnika van ustanove. Takođe znam i da je bilo zabranjeno da se u ustanovu unosi bilo šta sa strane. Dakle, formalno se bila obezbedila potpuna zaštićenost, da ni slučajno ne bi ušla korona. Ovo što se dogodilo, to isključivo može da se pripiše ljudskom faktoru, to je ono što je zatajilo. Konačno, oni su to danas i rekli -- da je direktor ustanove dozvolio posete, pa čak su pomenuli i da je u posetu svojim roditeljima dolazio neko ko je bio u Italiji, u Milanu! To je potpuno skandalozno. Tako nešto je potpuno nedopustivo, i ja nemam drugi komentar -- jer je taj koji je bio u poseti naneo toliko zlo, i to ne samo svojim roditeljima, a sa njim i taj direktor koji je to dozvolio...U javnosti se postavilo pitanje načina postavljanja direktora u ovakvim institucijama.NS: Jasno mi je da tu politička podobnost odlučuje da li će neko biti na nekoj rukovodećoj poziciji ili ne, ali meni smeta to što se dozvoljava da samo ta politička podobnost bude dovoljna. U redu, ako je on član tamo stranke, neka bude... Ali, neka on bar bude stručnjak. Taj čovek mora da ima svest da je odgovoran za živote tolikog broja ljudi, i to kojih -- visokorizičnih! Ipak, ovaj slučaj je izuzetak. Mi imamo četrdeset državnih gerontoloških centara i ustanova za smeštaj odraslih i starijih, i među njima imamo i sasvim suprotne primere. Jedan primer dobre prakse je, recimo Gerontološki centar Subotica. Oni svojim korisnicima nisu zabranili komunikaciju sa srodnicima i dragim osobama, nego su im čak svesrdno pomogli, i sve vreme im pomažu da održe tu komunikaciju. Otvorili su Skajp linije, i njihovi zaposleni su tu da pomažu onim starijima koji ne znaju da koriste tu tehnologiju. Tako da su svi njihovi korisnici u kontaktu preko Skajpa, i vide se i čuju sa svojim milima i dragima izvan doma.Kakva je situacija sa primenom mera na one sugrađane koji nisu institucijama? To jest, u kakvoj su sad situaciji stariji koji su zatvoreni po kućama?NS: Najpre želim da kažem da sam duboko ubeđena da najveći broj starijih, preko 99 posto njih, dosledno poštuje tu odluku. Ono što su naša iskustva, pošto smo pre nedelju dana otvorili telefonsko savetovalište za podršku starijim osobama -- psihološku, socijalnu, ljudsku, kakvu god… Mi razgovaramo sa ljudima koji žive zatvoreni u svojim stanovima -- posebno oni koji žive u staračkim domaćinstvima, ili koji žive sami. Ti ljudi nam se sada javljaju -- pogotovo oni koji žive u malim stanovima u gradskim sredinama, u višespratnicama, u nekim potkrovljima bez terase -- i govore da ne mogu više da izdrže da ne izlaze. Svakodnevno nas zovu, i prijavljuju nam kakve simptome imaju, i to nisu samo psihički simptomi. Govore nam da osećaju nervozu, da imaju nesanicu, znojenje, da im se javlja svrab, drhtavica... Oni nam govore da jednostavno ne mogu, ne mogu da izdrže, i da ne znaju šta da rade. Da moraju da izađu napolje. Pa me onda mole da, ako mogu, šaljem poruke nadležnima, da ih puste makar po sat vremena dnevno da izađu, da prošetaju oko svoje zgrade. Čak i predlažu kada bi to moglo da bude -- u vreme policijskog časa, kada su svi ostali, mlađi građani u kući.Sa kojim se još problemima susreću stariji građani, pored te nemogućnosti izlaska iz kuće?NS: Neformalni negovatelji -- to su deca, snahe, zetovi, unuci -- koji brinu o bolesnim i zavisnim starijima, a sa kojima ne žive u istom stanu ili čak ni na istoj opštini, ipak imaju neke svoje radne obaveze. I onda kada treba posle posla da dođu, da izvrše večernju negu i da spreme svoju dragu osobu za počinak -- tada je već policijski čas, i oni više ne mogu da se kreću. Dozvole za kretanje, koje je država počela da daje onima koji vrše negu, stižu sporo, i to su ogromni izazovi. Bojim se da ćemo starije, time što im ne damo da izađu, a negovateljima ne damo da se kreću i da dođu do njih, sve da bismo ih zaštitili od korone -- da ćemo dozvoliti da oni, nažalost, završe pre vremena zbog nekih drugih stvari. Eto, javljaju nam se stariji, koji imaju primanja ispod 15.000 dinara, i nemaju nikoga od srodnika ko bi mogao da dođe i da im nabavi neophodne namirnice, a oni ne mogu da izlaze -- izuzev to jednom nedeljno. Dakle, oni nama kažu da su zvali volontere, iz kriznih štabova pri opštinama, koji su došli, uzeli su novac, obavili su im kupovinu po spisku koji su dobili, vratili kusur i dali račun... I onda ti nesretni ljudi meni kažu: “Znate, kupio mi je paštetu koja košta 70 dinara, a ne onu od 39, najjeftiniju -- i ja više ne smem da ga zovem, jer onda neću imati novca da rasporedim za sve što treba.” Takođe, javljaju nam se ljudi koji zimi žive u svojim stanovima, pa kada dođe proleće imaju vikendice ili kuće u svojim selima, i tamo provode prolećno vreme. Recimo, tamo imaju neke bašte koje obrađuju… Mnogi od njih nisu tamo otišli pre 15. marta, jer je bilo hladno vreme -- posebno oni koji nemaju kola. Sad, međutim, nema ni javnog prevoza... I oni se sad pitaju da li ima šanse da odu iz Beograda u svoje mesto, i da tamo žive i obrađuju svoju zemlju, jer im mnogo znači mogućnost da doprinesu svom domaćinstvu. Javljaju se i starije osobe koje se bave pčelarstvom, i treba im da odu da vide svoje pčele, da ih dohrane, prihrane ili šta već... Dakle, ima jako puno tih pojedinačnih slučajeva. Otuda, na kraju, opet moj apel nadležnima -- dajte, život ne može da čeka...Kako stariji koji žive sami izlaze na kraj sa problemom usamljenosti?NS: Ljudi mi kažu: “Nisam čuo živu ljudsku reč u prethodnih mesec dana. Zovemo mi i kol centre, ali se javlja snimljeni glas.” Mnogima znači samo da im se kaže neka lepa reč, da ih ohrabrimo, da im otvorimo neku perspektivu i mogućnost -- da postoji jedna, druga varijanta, stvari koje mogu da urade da olakšaju sebi. Zbog toga smo i pokrenuli naše telefonsko savetovalište za starije i njihove neformalne negovatelje.Sve što radimo, radimo zahvaljujući podršci koju imamo od Agencije za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, na čemu sam im ja veoma zahvalna. Kada god pričam sa neformalnim negovateljima, i razgovaramo o tome ko je taj ko najviše brine o zavisnoj starijoj osobi -- to uglavnom budu žene. Ja im onda savetujem da je ovo sada zgodna prilika, jer su i muškarci više u kući -- bilo zbog policijskog časa, bilo zato što rade od kuće -- da preraspodele taj posao. Neka se malo i muškarci uključe. Bitna je ta preraspodela neplaćenog negovateljskog posla -- i sa žena na muškarce, ali naravno i sa porodice na državu. Sad je, u ovim uslovima, makar dobra prilika za to da muški članovi porodice preuzmu deo tereta, jer je to veoma iscrpljujući, i fizički i psihički naporan posao.Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nagovestila je da će stariji stanovnici EU možda morati da ostanu u izolaciji sve dok se ne pronađe vakcina protiv koronavirusa. Ako to zaista bude tako, u Evropi i kod nas, kako će izgledati naša svakodnevica posle ukidanja vanrednog stanja -- ako i dalje budemo morali da se uzdržavamo od kontakata sa najstarijim članovima porodice?NS: Mene je to rastužilo, kada sam to čula. Naravno, svi ćemo morati da poštujemo takvu meru ako bude doneta... Ali, zamislite samo koliko je porodica u kojima stariji članovi brinu o svojim unucima i praunucima dok su roditelji na poslu. Sada je još vanredna situacija, i ti roditelji su kod kuće, pa mogu da budu sa svojom decom -- ali jednom kad se roditelji vrate na posao, srednjoj generaciji će i te kako nedostajati to što neće moći da dođe starija osoba, da pomogne i da se poigra sa decom. Mislim da će se to negativno odraziti i na decu, jer odrastanje uz baku i deku mnogo znači, drugačije je kada toga nema... Mnogima će faliti i to što, recimo, stariji članovi porodice neće biti tu da spremaju ručkove kao što to inače čine.Dakle, nisam sigurna da bi to bilo Bog zna kako pozitivno. Isto tako bismo mogli da kažemo: “Eto, deca sede kod kuće i uče, pored svojih televizora, imaju svoje kompjutere -- šta će nama desetine hiljada učitelja i nastavnika? Uzmimo stotinak, da država uštedi.” Možda nam to zapravo i kažu, pa ćemo videti šta će biti posledice. Isti je princip i ovde, jednostavno se zanemari taj ljudski momenat, i gleda se da se bude pragmatičan i praktičan. Ako do toga dođe, navikavaćemo se na to, ali ja to ne mogu da prihvatim, i ne mogu ni da zamislim -- da mi se onemogući da vidim svoje unuke...Ova emisija se zove “Dan posle” jer na neki način želimo da sagledamo viziju onoga šta nas čeka jednom kad bude ukinuto vanredno stanje. Šta mislite, da li će cela ova situacija, u kojoj su se stariji našli u fokusu pažnje javnosti, uticati na svest društva o ovoj demografskoj grupaciji?NS: Mi imamo iskustva sa ovakvim situacijama. Ja se vrlo dobro sećam i velikih boginja, to je bila epidemija ‘72 godine, u tadašnjoj Jugoslaviji, pa se sećam devedesetih -- ili, da pomenem nešto skorije, uzmimo bombardovanje ‘99. Ogromna solidarnost je bila tada, delili smo svi sa komšijama sve. Delili smo i cigarete, jer tada nije imalo gde da se kupi… Sa istim tim komšijama, kada je sve to prošlo -- često im se nismo ni javljali posle toga. Dakle, nisam sigurna. Sada je pažnja i pozornost svih na prvom mestu na starijima, ali ne znam koliko se time čini dobro tim ljudima. Ne u ovom momentu, nego kasnije... Nisam sigurna da li će se ovo, možda, i negativno odraziti, pa da će mnogi mlađi kazati: “Pa, čekajte, oni sve čine da zaštite starije, a šta sa nama koji još treba i te kako da radimo i da dajemo?” Bojim se da će to možda biti i kontraproduktivno. Tako da, nisam sigurna kako će nam biti dan posle, ali ono u šta jesam sigurna, je ono što ću ja raditi kad sve ovo prođe -- i te kako ću promovisati da se ti ljudi ponovo vrate na staro. Da imaju ritam, da šetaju svaki dan, i da daju svoj doprinos i svojoj generaciji i mlađima -- ali i da budu zahvalni za međugeneracijsku solidarnost, koju su im sada pokazali mlađi, komšije i volonteri, i svi koji su im se našli i izlazili im u susret.A šta mislite, koliko će ova iskustva imati efekta na budućnost sistema socijalne zaštite i društvene brige o starijima?NS: Mislim da su ovo sve velike naučene lekcije, koje i dalje učimo svaki dan. Naravno, ovi protokoli koje smo sada napravili će važiti i za svaku novu pandemiju i epidemiju... Svakako da je to dobro, i verujem da ćemo ubuduće biti spremniji, i da u nekim budućim okolnostima i prilikama nećemo imati ispade poput ovoga u Gerontološkom centru Niš.Stariji i njihovi neformalni negovatelji se mogu obratiti Amity telefonskom savetovalištu svakog radnog dana od 16 do 19 sati na broj telefona 062-854-5420.

Svet

Bosanska kompanija proizvela prototip respiratora, spremna za serijsku proizvodnju

Kompanija TMD iz Gradačca u Tuzlanskom kantonu proizvela je prototip respiratora, prvi u Bosni i Hercegovini, piše portal Klix.ba.Pre upotrebe prvog prototipa slede testiranje i pribavljanje potrebnih dozvola. Kompanije TMD uverena je da će uređaj biti potpuno funkcionalan, a spremna je i za serijsku proizvodnju nakon odobrenja.„ Mi trenutno imam prototip koji ide na testiranje i očekujem da će ta procedura biti završena za dve nedelje. Nakon što tim stručnjaka koji je sastavljen od inžinjera, anesteziologa i pulmologa kaže da je uređaj funkcionalan uslediće atestiranje, sertifikacija i dobijanje određenih dozvola uz koje će respirator biti spreman za tržište, odnosno bosansko-hercegovački zdravstveni sistem“, rekao je direktor TMD-a Adem Hanić.On kaže da je respirator složena mašina koja se ne sme olako pustiti u rad, jer može naškoditi pacijentu ako nije ispravna, i da TMD-ov prototip sadrži komponente proizvedene i u BiH i u inostranstvu.„Svaka mašina ima domaće i strane komponente, jer niko nije sposoban da sve radi sam. Kada govorimo o respiratoru, naš je softver i određene komponente koje možemo proizvoditi, a u serijskoj proizvodnji planiramo uključiti i još neke firme iz Bosne i Hercegovine“, kaže Hanić.Stručnjaci iz Gradačca napravili su prototip za oko mesec dana. Bazira se na respiratoru koji im je ustupio Univerzitetski klinički centar u Tuzli.Njegov direktor Vahid Jusufović rekao je za Klix.ba  da bi proizvodnja respiratora u BiH bila veliki tehnološki napredak i olakšala bi složenu i tešku nabavku iz inostranstva, ali do prototip prvo mora da prođe strogu proceduru provere.

Srbija

Seljak spasava srpski BDP u 2020. godini

Srbija će zbog pandemije virusa kovid-19 imati manji pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od drugih evropskih zemalja, prvenstveno zbog strukture ekonomije, odnosno većeg učešća poljoprivrede i prehrambe...

Srbija

Milutinović (Nordeus): Sad je prilika da empatija zameni birokratiju

Šanse da se Srbija pozicionira na mapi četvrte industrije sveta kada je IT u pitanju, sada su i veće nego ranije, ocenio je za N1 direktor kompanije Nordeus Branko Milutinović. Deluje da se generalno kao društvo snalazimo dobro u krizama i kad je potrebno prilagoditi se nečemu izazovnom, iako ljudi ne vole promene, sada smo prisiljeni na njih i sami ih i želimo, kazao je. Sada je veća prilika nego ikada da empatija zameni birokratiju, kako je rekao, onu lošu, i da shvatimo šta su potrebe zaposlenih.Milutinović je rekao da je generalno sve što je onlajn i dostupno iz domova poraslo u smislu korišćenja, broja korisnika i vremena koje korisnici provode koristeći sadržaje u vremenu krize."Igre su možda i više nego drugo porasle u korišćenju, što je i dobro, jer je strašno vreme i svaka prilika da se malo opustite može samo da doprinese zdravlju", kazao je.Sada su šanse veće da četvrta industrijska revolucija može da pomogne Srbiji za pozicioniranje na mapi sveta kada je IT u pitanju, optimista samo, kazao je."U svakoj indstrijskoj revoluciji do sada je dolazilo do preraspodele bogatstva, odnosno vrednosti koje su se kreirale u društvima, to se dešava i sada i kada ova revolucija priđe kraju, ta preraspodela će se dogoditi. Mi imamo istorijsku šansu da iz nje izađemo jači, a situacija sa koronavirusom ima priliku da ubrza stvari", ocenio je.Nije problem stići do onih kojima je bliska digitalna sfera i razumeju kako mogu svoje usluge da prilagode novom dobu, dodaje, veći izazov je bio za tradicionalnije industrije i ljude koji možda nisu imali dovoljno motiva da nešto probaju."Epidemija je ubrzala to i kod nas, sada se kupuje i povrće preko interneta, što pre nije moglo, svi pokušavaju da svoje usluge prilagode novom svetu", kazao je.Trenutni presek stanja govori da su promene veće nego ranije, ljudi dobijaju sve što im treba u svojim kućama, rekao je govoreći o onlajn uslugama i dodao da deluje da se generalno snalazimo kao durštvo dobro u krizama i kad je potrebno prilagoditi se nečemu izazovnom."Ljudi ne vole promene, ali sada smo prisiljeni na promene i sami ih i želimo, jedna je od retkih takvih situacija i to će i dovesti do promena, i onda ćemo shvatiti da je dobro uvesti promene, pogotovo u pogledu toga kako radimo i kako se trgovina obavlja", ocenio je.On je istakao i da je sada veća prilika nego ikada da empatija zameni birokratiju, onu lošu, i da shvatimo šta su potrebe zaposlenih.Najveća prednost digitalnih usluga je da je sve što je digitalna usluga kao tržište može da ima korisnike i van granica države u kojoj ste."Kad možete da plasirate usluge celom svetu to je velika prednost, pogotovo ako dolazite iz zemlje koja je cela kao tržište jako mala", objasnio je.Milutinović kaže da se čini da mladi imaju manji otpor prema bilo kojim promenama i sam mi tim se bolje snalaze kad su one neophodne. "Uvek su sve nove generacije bolje i spremnije za ono što sutra nosi nego prethodne", kaže.On je ocenio da je su sada najvažniji planovi kako će se ljudi nositi sa ovom sitacijom dok ona traje."Ljudi treba da se fokusiraju na to šta rade tokom krize, empatija i solidarnost moraju da se stave u prvi plan, da se pomogne ljudima da izađu iz svega mentalno zdravi, to će se u budućnosti vraćati. Nakon toga treba postaviti pitanja koji ekonomski scenariji mogu da utiču na biznis i poslovanje i za to se spremiti što ranije i praviti korake na vreme", ukazao je on.

Srbija

Novosadski studenti medicine pomažu sugrađanima

Studenti Medicinskog fakulteta u Novom Sadu dostavljaju namirnice i pružaju psihološku pomoć Novosađanima u izolaciji, javlja portal radija 021.Medicinski fakultet je ranije pokrenuo SOS kol centar radi praćenja zdravlja građana koji su u izolaciji zbog kontakta sa osobama zaraženim koronavirusom. Studenti su uočili da je takvim građanima potrebna pomoć u snabdevanju namirnicama i lekovima, kao i psihološka podrška. U tu svrhu, studenti su oformili mobilni tim.„Mobilni tim je formiran kako bi građanima koji su u samoizolaciji i kojima je neophodna pomoć u smislu nabavljanja osnovnih namirnica i lekova, ove potrepštine bile dostavljene na kućnu adresu. U komunikaciji sa ovim građanima, sa kojima smo se već dovoljno upoznali i koji imaju poverenje u nas, stekli smo utisak da smo im potrebni i da možemo da budemo od još veće koristi“, rekao je student Stefan Jakšić.On kaže da su studenti uvideli potrebu i za organizovanjem psihološke podrške građanima u izolaciji, jer se oni često osećaju nervozno, uplašeno ili usamljeno, a ponekad bi samo hteli da sa nekim porazgovaraju. „Ovaj tim takođe čine studenti volonteri našeg kol-centra, koji su prethodno prošli odgovarajuću obuku u saradnji sa studentima psihologije Filozofskog fakulteta, kao i sa diplomiranim psiholozima", kaže Jakšić.Studenti iz Novog Sada će sugrađanima biti na raspolaganju sve dok za tim postoji potreba, a kažu da tako i uče.„Smatramo da je ovo sjajan doprinos studenata medicine našim sugrađanima kojima je potrebna pomoć. Takođe, za nas ovakva aktivnost predstavlja veliku ličnu satisfakciju i smatramo da je u skladu sa našim budućim pozivom“,rekao je student Milan Milinkov.SOS mobilni tim studenata volontera dostupan je Novosađanima svakog radnog dana od 9 do 11 časova. 

Srbija

Ministarstvo traži 30.000 dinara za samostalne umetnike

Ministarstvo kulture i informisanja predložilo je Vladi Srbije da se samostalnim umetnicima u naredna tri meseca isplaćuje pomoć u iznosu od 30.000 dinara mesečno, radi privremenog prevazilaženja efekata trenutne zdravstvene krize.U saopštenju se navodi da bi novac bio uplaćen "reprezentativnim udruženjima u kulturi" radi dalje distribucije samostalnim umetnicima, saglasno broju članova koji se vode u evidenciji tih udruženja."Napominjemo da distributeri filmova, prikazivači i producenti, kao privredni subjekti, već podležu donetim merama Vlade, te se navedeni predlog mera Ministarstva kulture i informisanja na njih ne odnosi", podsećaju u nadležnom ministarstvu.Predložene mere se, kako se navodi, odnose na obezbeđivanje egzistencije samostalnih umetnika kao nosilaca delatnosti od opšteg interesa u kulturi."Kultura je najznačajniji deo našeg nacionalnog i državnog identiteta i kao takva nema manji značaj od ostalih privrednih grana. Naprotiv, njen uticaj na sveukupni ekonomski, društveni i privredni razvoj je nemerljiv. Efekti pomoći samostalnim umetnicima prevazilaze iznos sredstava koji bi trebalo opredeliti", zaključuje se u saopštenju.Filmski centar Srbije traži fond solidarnosti za slobodne umetnike

Svet

Britanski veteran iz Drugog svetskog rata prikupio 14 miliona funti za zdravstvo

Britanski ratni veteran kapetan Tom Mor je šetnjom po svojoj bašti prikupio više od 14 miliona funti (16 miliona evra) dobrotvornih priloga za britansku Nacionalu zdravstvenu službu (NHS), javio je BBC.Kapetan Mor, koji ima 99 godina, pokrenuo je akciju tokom koje je uz pomoć hodalice pravio krugove od 25 metara u svojoj bašti.Prvobitno je hteo da prikupi 1.000 funti (1.147 evra), i prešao je više od 100 krugova, u turama od po deset.Više od 700.000 ljudi širom sveta dalo je donaciju na njegovom veb-sajtu za prikupljanje priloga, a stranica je zbog broja poseta privremeno pala.Kapetan Mor je akciju počeo u znak zahvalnosti "veličanstvenim" radnicima NHS-a, koji su mu pomogli tokom lečenja raka i slomljenog kuka."Nisam ni sanjao da ću učestvovati u nečem ovakvom", rekao je Mor na kraju poslednjeg kruga.Radnici NHS-a, političari i poznate ličnosti uputili su čestitke, a peticiju da mu se dodeli titula viteza do sada je potpisalo više od 200 000 ljudi.Britanska Vlada saopštila je da će premijer Boris Džonson "sigurno razmotriti načine da mu se oda priznanje". Kapetan Mor, poreklom iz Zapadnog Jorkšira, bio je civilni inženjer pre nego što se prijavio u vojsku u Drugom svetskom ratu, kada je stekao čin tokom službe u Indiji i Mijanmaru. Stotu godinu napuniće 30. aprila.

Svet

Abu Dabi počeo sa besplatnim testiranjem radnika na koronavirus

U Abu Dabiju počinje besplatno testiranje radnika na koronavirus, prenosi list Kalidž Tajms (Khaleej Times).Klinike za testiranje postavljene su u industrijskoj oblasti Musafa, južno od prestonice Ujedinjenih Arapskih Emirata Abu Dabija, kao deo mera predostrožnosti za očuvanje zdravlja i bezbednosti.Odsek za ekonomski razvoj preporučio je svim radnicima starijim od 50 godina i onima koji imaju simptome, kao što su kašljanje, groznica i teškoće pri disanju, da iskoriste uslugu i da se testiraju na klinikama.Takođe, Odsek je potvrdio da će testiranje biti omogućeno svima, uključujući i one koji nemaju validnu boravišnu vizu.Inicijativa je usledila nakon što je Kompanija za zdravstvene usluge Abu Dabija (SEHA) širom Emirata otvorila 13 centara za testiranje na koronavirus u automobilu i opredelila bolnice Al Rahba i Al Ain.U centrima radi 630 kvalifikovanog medicinskog, tehničkog i drugog osoblja, koje je obučeno da testiranje obavi u roku od pet minuta.Prioritet u testiranju u njima imaju osobe sa simptomima infekcije koronavirusom, stariji, trudnice i osobe sa hroničnim bolestima. 

Svet

Evropska komisija usvojila dodatne mere za pomoć farmerima

Evropska komisija (EK) usvojila je dve dodatne mere za pomoć sektoru za poljoprivrednu proizvodnju hrane. Cilj mera je povećanje protoka novca ka farmerima i smanjenje administrativnog opterećenja farmera i nacionalnih i regionalnih vlasti.Komisija je odobrila povećanje avansa za direktne isplate sa 50 na 70 odsto, kao i avanse za isplate za ruralni razvoj sa 75 na 85 odsto, navodi se u saopštenju EK.Farmeri će avanse početi da primaju od sredine oktobra, a države članice EU moći će da isplate farmere pre okončanja svih provera na licu mesta.Druga usvojena mera umanjuje broj provera koje treba izvršiti za većinski deo budžeta za zajedničku poljoprivrednu politiku sa pet na tri odsto (za direktna plaćanja i mere ruralnog razvoja).Zemlje EU moraju da obave provere na terenu kako bi utvrdile da su ispunjeni potrebni uslovi, ali je u trenutnim okolnostima ključno smanjiti kontakt farmera i inspektora na najmanju moguću meru, pa je ukupan broj provera umanjen.Umanjenje omogućava i fleksibilnost u pogledu vremena za proveru, kako bi države članice mogle da što efikasnije koriste svoje resurse uz poštovanje mera izolacije.  Zemlje članice EU moći će da koriste alternativne izvore infomacija kao zamenu za uobičajene posete farmama. Komisija podržava upotrebu novih tehnologije, na primer upotrebu satelitskih snimaka za proveru poljoprivrednih aktivnosti u polju ili fotografija sa geo-oznakama kao dokaz da su ulaganja obavljena.Cilj ove mere je da se izbegnu nepotrebna odlaganja obrade prijava za pomoć, kako bi ona farmerima bila isplaćena u što kraćem roku. 

Svet

Studija: Tri odsto Holanđana već ima antitela na novi koronavirus

Studija uzoraka krvi dobrovoljnih davalaca u Holandiji pokazala je da oko tri odsto stanovništva zemlje ima antitela na novi koronavirus, što ukazuje na udeo populacije koji ga je već preležao, javlja Rojters.  Direktor Centra za kontrolu infektivnih bolesti pri Nacionalnom institutu za javno zdravlje (RIVM) Jap van Disel objavio je rezultate studije u holandskom parlamentu."Ova studija pokazuje da je oko tri odsto Holanđana razvilo antitela protiv koronavirusa. Iz toga možete izračunati da je to nekoliko stotina hiljada ljudi", rekao je Van Disel.U Holandiji je do sada potvrđeno  29.214 slučajeva zaraze, ali se trenutno testiraju samo vrlo bolesne osobe i zdravstveni radnici.Holandska Fondacija za snabdevanje krvlju Sankvin (Sanquin) u martu je objavila da će u saradnji sa RIVM-om učestvovati u istraživanju kolektivnog imuniteta na koronavirus.Sankvin je  saopštio da će od aprila početi sa merenjem antitela u krvi svih davalaca tokom perioda od oko nedelju dana, kako bi se stekla slika o raširenosti virusa u Holandiji. Istraživanje će biti ponavljano regularno, radi praćenja kolektivnog imuniteta u zemlji.Testira se krv ljudi starosti od 18 do 69 godina širom Holandije.RIVM je krajem marta pokrenuo istraživanje antitela na koronavirus u krvi Holanđana, koje će biti sprovedeno u nekoliko rundi.Studija će ukupno trajati 18 meseci, a prvi rezultati očekuju se u maju.  

Svet

Amerika ubrzano gubi radna mesta

Za program pomoći za nezaposlene trenutno se u Sjedinjenim državama prijavilo 22 miliona ljudi. Fond koji je trebalo da malim preduzećima pomogne da zadrže radna mesta - više nema novca. Trenutno se ...

Srbija

I ovaj Uskrs proizvođačima jaja vise kavezi nad glavom

I ovogodišnje uskršnje praznike proizvođači jaja u Srbiji dočekuju sa istom brigom kao i prethodnih godina, a to je usklađivanje kaveza za čuvanje kokošaka sa evropskim standardima. Na nedavno odrzanom sastanku Grupacije živinara u Privrdnoj komori Srbije, proizvođači su se saglasilu da se ponovo, na period 3+1 godina, odloži primena Pravilnika koji bliže uređuje način držanja koka nosilja i koji predviđa zamenu konvencionalnih kaveza novim obogaćenim baterijskim kavezima. Istaknuto je i to da se intenzivnije mora raditi na stavljanju Srbije na listu zemalja koje mogu da izvoze živinko meso i jaja u zemlje EU i da je potrebno uvesti dodatne državne mere koje bi zaštitile proizvođače u slučajevima pojave bolesti koje predviđaju uništavanje celokupnog jata.Ovo nije prvi put da se u Srbiji odlaže primena pravilnika o kavezima. EU je još 1999. donela propis kojim je zabranila standardne kaveze za koke nosilje i ostavila članicama rok do 1. januara 2012. da se prilagode novim propisima. Koke u EU se mogu uzgajati samo u posebno uređenim kavezima, u kojima koke imaju po najmanje 750 kvadratnih santimetara, kao i gnezdo ili šipku za sedenje. Mogu se uzgajati i na otvorenom prostoru.I Srbija je u proleće 2010. donela pravilnik koji je u potpunosti usklađen sa evropskim propisima i koji  zahteva da srpski proizvođači izbace stare kaveze i čuvaju koke u novim kavezima koji imitiraju prirodno okruženje koke. Međutim, u međuvremenu taj rok je pomeren na kraj 2012. a onda još jednom na decembar 2020. jer domaći proizvođači nemaju toliko novca da ispune standarde. Sad se ponovo priča o odlaganju uvođenja novih kaveza. Prema procenama Zajednice živinara, domaćim proizvođačima jaja potrebno je 50-60 miliona evra za kupovinu novih kaveza i za proširenje objekata s obzirom da se instaliranjem novih većih kaveza gubi 40% na prostoru.Osim kaveza, problem za proizvođače je i salmonela zbog koje nije moguć izvoz jaja u EU."Svih ovih godina akumulacija gotovo i da ne postoji, zbog zatvorenog tržišta, jer naša jaja ne mogu da se izvoze u EU, jer država nije uradila monitoring na salmonelu, ali i zbog neusklađenih standarda držanja koka nosilja. Mnoge farme rade na ivici egzistencije, naročito zbog niske cene jaja. Ukoliko se ne odloži primena ovog Pravilnika, jaja ćemo morati da uvozimo, jer je sigurno da svi koji to ne budu mogli da ispune, od januara ili februara sledeće godine više neće moći da posluju", kazao je za Novosti u januaru Rade Škorić iz Zajednice živinara Srbije.Prema podacima Zajednice živinara, U Srbiji je registrovano 900 živinarskih farmi samo za proizvodnju jaja. Tu se nalazi tih četiri miliona koka. Od tog broja, polovina kokošaka nalazi se kod 15 velikih kompanija. Srbija sada izveze između 45 i 50 miliona jaja u Makedoniju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu."Sa novim standardima imaćemo i 36 odsto manje kokošaka na istom prostoru, ukoliko vlasnici ne prošire svoje kapacitete ili ne sagrade nove", smatra Škorić.

2020

Yandex.Taxi pomaže vozačima pogođenim koronavirusom

Servis Yandex.Taxi je razvio specijalni program sa poboljšanim uslovima za svoje partnere u Srbiji čiji vozači su pogođeni koronavirusom, a koji je od danas dostupan i kod nas. Ukupan iznos sredstava opredeljenih u ove svrhe u zemljama u kojima servis posluje iznosi više od 6 miliona evra. Ovaj program podrazumeva povećanje postojećih naknada koje Yandex.Taxi isplaćuje vozačima partnera koji su su oboleli od koronavirusa ili su bili u karantinu zbog kontakata sa obolelima. Uvećanje se odnosi na sve koji redovno rade sa servisom i izvršavaju narudžbine najmanje nekoliko sati dnevno.Iznos uvećanja naknade zavisi od istorije izvršenih narudžbina, a po danu će iznositi polovinu neto prosečnog dnevnog prihoda za poslednjih šest meseci. Naknada se obračunava za 14 dana bolesti ili karantina.„Zbog širenja virusa i preduzetih mera, ljudi bi trebalo da ostaju kod kuće, ali ponekad su vožnje ipak neophodne. Zato vozači ne samo da izlaze da rade i izvršavaju narudžbine, nego pomažu ljudima da u uslovima karantina žive ispunjenim životom, koliko god je to moguće. Nadamo se da će svi vozači biti zdravi, ali ako ipak dođe do oboljenja, mi ćemo ih obavezno podržati“, prokomentarisao je Aram Sargsjan, generalni direktor servisa Yandex.Taxi za EBIA i ZND.Kako bi se prijavili na ovaj program vozači treba da dostave neophodne potvrde i prateću dokumentaciju službi za podršku servisa Yandex.Taxi putem svoje aplikacije za vozače.Yandex.Taxi je pokrenut u Srbiji 2018. godine. Servis je sada dostupan u 17 zemalja pod brendovima Yandex.Taxi i Yango, uključujući sve baltičke zemlje, Finsku, Rumuniju i Izrael.