Najnovije

Svet

U 2022. godini TikTok dostiže 755 miliona korisnika

TikTok bi mogao da dostigne rast od 755 miliona korisnika mesečno u narednoj godini to jest oko 40 odsto, prognoze su Insider Intelligence, ranije poznate kao eMarketar. Društvena mreža koja je naročito popularna među mlađom generacijom zabeležila je rast tokom prošle godine od skoro 60 odsto. Prema najnovijim prognozama Tiktok se nalazi odmah iza Fejsbuka i Instagrama, po veličini.Fejsbuk, prema najnovijoj zaradi, prijavio je 2,91 milijardu aktivnih korisnika mesečno nakon što je primećen rast od 6% u odnosu na prethodnu godinu. Nedavno je otkriveno da je Instagram premašio 2 milijarde korisnika mesečno, dok su u junu 2018. godine prešli cifru od milijardu mesečnih korisnika .Prognoze Insider Intelligence se zasnivaju na drugačijem skupu proračuna. Oni broje korisinike koji se prijavljuju najmanje jednom mesečno i pokušavaju da izbaci lažne naloge iz svojih procena. Prema njihovim procenama Fejsbuk će naredne godini imati 2,1 milijardu mesečnih korisnika, a Instagram 1,28 milijardi korisnika. Na trećem mestu će biti Titok, ispred Snepčeta i Tvitera.

Zgrada Novog dvora u Beogradu

Srbija

Budžet Beograda za 2022. godinu preko 160 milijardi

Odbornici Skupštine Grada Beograda usvojili su danas budžet za 2022. godinu u iznosu od 160,3 milijardi dinara, odnosno 1,3 milijardi evra, prenosi Beoinfo.Prema oceni zamenika gradonačelnika Gorana Vesića to je najveći budžet u istoriji Beograda. On je kazao da će budžet za 2022. godinu biti za sedam odsto veći nego prethodni, ali bez povećanja poreza na imovinu. Prema njegovim rečima budžet za 2022. godinu je veći jer je povećana privredna aktivnost.Naveo je da je novim budžetom predviđeno nasipanje Makiškog polja i izgradnja deonice u Bulevaru patrijarha Pavla, od Кošutnjaka do Mosta na Adi. Uradiće se, prema njegovim rečima, i opremanje kompletne lokacije za fabriku vakcina u Zemunu, nastaviće se radovi na regionalnom vodovodu Makiš-Mladenovac i završiti nadvožnjak nad brzom prugom u Batajnici. Vesić je rekao i da se uskoro očekuje raspisivanje tendera za 80 kilometara kanalizacije na levoj obali Dunava."Pre dve sedmice je raspisan tender sa Evropskom investicionom bankom o izgradnji fabrike za preradu otpadnih voda. Dobili smo 35 miliona evra kredita, kao i 16 miliona evra garanta Evropske unije za izgradnju kanalizacije", rekao je zamenik  gradonačelnika.Najavio je i da je budžetom predviđena kupovina deset stanica za merenje aerozagađenja, da se kreće i u rekonstrukciju Кalenić pijace i dve pijace u Obrenovcu i Lazarevcu, kao i u obnovu Devete gimnazije na Novom Beogradu."Rekonstruisaćemo Muzej afričke umetnosti, a krećemo i sa obnovom zgrade Muzeja grada Beorada. Počinjemo da radimo linijski park i novih deset vrtića".Početkom januara, kaže Vesić, biće raspisan tender za kupovinu novih 80 trolejbusa. 

2021

Vrednosti koje nastaju i ostaju u Srbiji

Ideja kompanije Mercator-S o stvaranju ciklusa u koji su uključeni domaći proizvođači, prodajni lanci i potrošači, put do jače domaće privrede i bržeg ekonomskog rasta. Na policama IDEA, Roda i Mercator prodavnica ima više od 13.000 proizvoda koji su proizvedeni u SrbijiPandemija korona virusa je učinila da zbog blokade međunarodne trgovine važnost domaćih proizvođača postane značajnija nego ikada do sada. U jednom trenutku čitavom svetu je postalo jasno zašto je važno da i u svom kraju imaju proizvodnju proizvoda koji su nam potrebni svakog dana. Mercator-S već šest godina ima brend Ukusi moga kraja koji sada broji više od 200 autentičnih srpskih proizvoda, napravljenih od domaćih sirovina, na tradicionalan način, i u saradnji sa 30 domaćih proizvođača. Kompanija šest godina pokušava u javnosti da podigne temu važnosti razvoja domaće proizvodnje i domaćih brendova.Domaći proizvodi imaju važnu ulogu u očuvanju baštine koju su nam kroz kvalitetnu i ukusnu hranu ostavile naše bake, ali isto tako oni mogu biti nosioci privrednog rasta i pokretači domaće privrede koja stvara vrednosti koje nastaju i ostaju u našoj zemlji. Kupovinom domaćih proizvoda se čuvaju radna mesta, čuva se naša privreda, čuva se sve ono što nam omogućava da se ekonomski razvijamo još brže.Zbog toga što zaista veruje da proizvodi koji su stvoreni u Srbiji treba da budu vidljiviji kupcima, Mercator-S kroz poslovnu filozofiju koja ističe domaće, čini sve što može da tako i bude. Zato danas na policama IDEA, Roda i Mercator prodavnica ima više od 13.000 proizvoda koji su proizvedeni u Srbiji i samo u protekloj godini kompanija je prodala više od 14 miliona kilograma 100% domaćeg mesa, sa domaćih farmi, i 29 miliona kilograma domaćeg voća i povrća koje je nabavljeno sa više od 1.000 malih srpskih gazdinstava.Najuspešnije Čuvarkuće srpske privredeNastanak projekta Privredne komore Srbije „Stvarano u Srbiji“ i žig „Čuvarkuća“  koji dobijaju samo proizvodi vrhunskog kvaliteta i dokazano domaćeg porekla je potvrda da je ideja kompanije Mercator-S o stvaranju ciklusa u koji su uključeni domaći proizvođači, prodajni lanci i potrošači, put do jače domaće privrede i bržeg ekonomskog rasta. Zbog toga je kompanija prva u svojim prodavnicama označila „Čuvarkuće“ srpske privrede, a danas su IDEA, Roda i Mercator mesta na kojima potrošači mogu pronaći  više od 300 proizvoda obeleženih ovih žigom, od kojih su čak 118 od brenda Ukusi moga kraja.  Očuvanje vrhunskog kvaliteta i tradicionalnog načina proizvodnje su imperativ zbog čega se većina proizvoda iz asortimana pravi ručno ili po receptu koji se prenosi sa generacije na generaciju. Mercator-S nije morao da stvara proizvode koji zaslužuju žig „Čuvarkuća“ već ih je samo prijavio za obeležje koje će ih kupcima učiniti dodatno vidljivim. Upravo zbog toga su Ukusi moga kraja brend sa najviše osvojenih „Čuvarkuća“, a IDEA, Roda i Mercator prodavnice mesta na kojima se nalazi najveći broj Čuvarkuća srpske privrede, jer su tu i ostali brendovi koji zasluženo nose ova obeležja i kojima kompanija pomaže da ih kupci prepoznaju i kupe. Tradicionalni recepti i način proizvodnje pretvoreni u održiv biznisBrend Ukusi moga kraja ne znači samo da se autentični domaći proizvodi vrhunskog kvaliteta sada nalaze i na policama svih prodavnica kompanije Mercator-S. Ovaj brend je garant da su ti proizvodi sačuvali i autentičan ukus i tradicionalni način proizvodnje – baš kako su ih generacijama pravile srpske mame i bake iz različitih krajeva Srbije, ali sada pretvoreni u održiv biznis. Pored toga što su svi nastali od 100% domaćih sirovina, bez aditiva, veštačkih boja i konzervansa, oni se i danas prave prema tradicionalnim receptima od kojih su neki stariji od jednog veka i nose emociju koja je karakteristična za izvornu srpsku trpezu.Mali proizvođači znaju da je najbolji ajvar od domaće paprike iz Banatskog Brestovca kuvan na smederevcu u tučenim šerpama, najukusnije zlatiborsko kiselo mleko, jogurt i kačkavalj od krava koje poput Maze imaju svoje ime, a najautentičniji džemovi i zimnica spakovani u teglice vrednih domaćica iz Raške koje uz domaće voće i povrće u njih pakuju i deo svog srca. Ovi autentični srpski ukusi prema recepturama koje se tradicionalno čuvaju i prenose sa kolena na koleno nastaju i dan-danas, u modernom vremenu koje ne protiče, već leti, ali se zaustavlja kako bi se ukusi prošlosti preselili u sadašnjost i podsetili nas šta je to najbolje iz Srbije. Bez ovih ukusa srpska trpeza ne bi bila ono što jeste, a kompanija Mercator-S je prepoznala značaj toga da ukusi našeg kraja nastave da žive i budu ne samo sećanje već pokretač domaće privrede. Trendovi ne brišu tradicijuNeki od proizvođača poput Prirodnog blaga iz Raške su zahvaljujući saradnji sa brendom Ukusi moga kraja stekli uslove da porodičnu tradiciju pretvore u biznis koji je od dvoje zaposlenih danas postao premijum brend sa žigom „Čuvarkuća“ koji nije dozvolio da inovacije diktiraju ukus i kvalitet proizvoda. Oni su tradicionalne recepture i sve ono što su pravile naše bake unapredili savremenom tehnologijom koja dodatno čuva autentičnost i vrhunski kvalitet svakog proizvoda. Ukusi moga kraja su brend sa najviše osvojenih „Čuvarkuća“„Brend Ukusi moga kraja je našoj firmi dao podsticaj da proizvode možemo da plasiramo na tržište Srbije pod nekim dobrim uslovima i da ljudi mogu da osete taj pravi ukus proizvoda koje mi pravimo na autentičan način svojstven ovim krajevima. Žig ’Čuvarkuća’ za nas znači da ćemo dobiti potvrdu kvaliteta i neku vrstu sigurnosti“ rekao je Marko Pantović, osnivač i vlasnik kompanije.Autentična kikindska štrudla po receptu starom 120 godina se isključivo ručno i od najkvalitetnijih domaćih sirovina pravi i danas u kompaniji AS Braća Stanković, a pod brendom Ukusi moga kraja ova poslastica čija tradicija i ukus su prepoznati i kao „suvenir koji se jede“ može da se kupi u najbližoj IDEA, Roda i Mercator prodavnici. Farma na Zlatiboru je prerasla u Zlatibor na farmi, što je priča o kompaniji PK Zlatibor iz Čajetine koja neguje porodične vrednosti, entuzijazam i posvećenost poslu. Kažu da se mleko sa brdsko-planinskih područja razlikuje od ravničarskog i da ima bolja svojstva, ali da je presudan umiljat odnos zaposlenih prema kravama koje imaju imena i među kojima je omiljena Maza. Ovo je farma koja očuvanjem tradicionalnog načina proizvodnje, recepture za preradu mleka i proizvodnju mlečnih proizvoda čuva i baštinu koju su nam, kroz najkvalitetniju i najukusniju hranu, ostavile naše bake. Uspeh duguju posvećenosti poslu, poštovanju prirode i pretvaranju svih blagodeti zlatiborskih pašnjaka u jogurt, kiselo mleko i kačkavalj koji kroz Ukuse moga kraja i sa žigom „Čuvarkuća“ dolaze do trpeza širom Srbije.Ukusi moga kraja je brend kojim je kompanija Mercator-S tradiciju srpske trpeze i strast prema proizvodnji domaće hrane vrhunskog kvaliteta i autentičnog ukusa pretvorila u priliku da oni koji su najbolji u tome ostanu verni svojim principima i postanu pokretačka snaga naše privrede. Kvantitet ne nadvladava kvalitet, trendovi ne brišu tradiciju, već se ono u čemu smo najbolji neguje, unapređuje i pretvara u vrednost koja raste i traje.

2021

Principi društvеnе оdgоvоrnоsti i sоciјаlnоg pаrtnеrstvа za ljude i prirodu

Tokom cele 2021. godine veliki jubilej PAO LUKOIL, 30 godina poslovanja, kompanija LUKOIL SRBIJA obeležava posebnim programom društveno odgovornih projekata, usmerenih na dečje ustanoveVođenje odgovorne socijalne politike predstavlja značajan segment u delatnosti kompanije LUKOIL SRBIJA, koja od dolaska na srpsko tržište pruža raznovrsnu pomoć građanima, dečjim domovima, obrazovnim i medicinskim ustanovama. Naši najvažniji projekti usmereni su na podršku lokalnim upravama, kao i kulturnom i duhovnom nasleđu porodice.Posebnim dokumentom, „Socijalnim kodeksom PAO LUKOIL“, Kompanija se i na tlu Srbije obavezala na socijalnu odgovornost prema svim stranama koje na bilo koji način učestvuju u njenom privređivanju. To podrazumeva zaposlene, penzionere i veterane Kompanije, poslovne partnere, državu i društvo u celini. Kroz specifične društvеno оdgоvоrne prојеkte kompanija LUKОIL SRBIЈА je akcenat stavila na nekoliko pravaca: od napora da doprinese zdrаvom i pоtpunom rаzvојu dеcе i omladine, preko podrške ustanovama javnog zdravlja, humanitarnim organizacijama i centrima za socijalni rad, usmerenim na brigu o deci sa posebnim potrebama, do ekoloških projekata koji imaju za cilj obnavljanje i očuvanje zdrave životne sredine. Jednako važni su bili projekti koje smo realizovali u okviru Sporazuma o saradnji sa Gradom Beogradom. Na taj način su sprovedene brojne aktivnosti i donacije u različitim lokalnim zajednicama širom Srbije. Nizom društveno odgovornih projekata u Srbiji obeležava se 30-godišnji jubilej PAO LUKOILU оkviru širе аkciје kојu LUKОIL SRBIЈА sprоvоdi tоkоm 2021. gоdinе s cilјеm dа pоmоgnе rаzvој lоkаlnih sаmоuprаvа u kојimа pоsluје, realizovan je program podrške dečjim ustanovama u mestima i gradovima širom Srbije. U vrtiću „Bаmbi“ u Požegi prеdаt je nа kоrišćеnjе dvоrišni mоbiliјаr zа mаlišаnе. Oprema i konstrukcije zа kоšаrku, оdbојku, mаli fudbаl, kao i spоrtski rеkviziti za fizičkо vеžbаnjе dоnirаni su vrtiću „Crvеnkаpа“ iz Zrenjanina.Donacija u vidu mobilijara i sprava za igru u školskom dvorištu uručena je Osnovnoj školi „Jevrem Obrenović“ u Mišaru nedaleko od Šapca. Pred sami početak nove školske godine svečano je otvorena učionica na otvorenom u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Žitkovcu kod Aleksinca. Dečji vrtić „Suncokreti“ iz Vladimiraca krajem oktobra je dobio novu igraonicu na otvorenom. Još jedan od оvоgоdišnjih prојеkаta pоdrškе LUKОIL SRBIЈА ustаnоvаmа i оbјеktimа nаmеnjеnim dеci i mlаdimа uspеšnо smo rеаlizоvаli u Bеlој Crkvi. Оvоgа putа rаdilо sе о rеkоnstrukciјi grаdskоg plivаlištа i bаzеnа Vаtеrpоlо klubа „Јеzеrо“, kојi imа pеdеsеtоgоdišnju trаdiciјu. Donacija „Bаtutu“ zа istrаživаnjе imunskоg оdgоvоrа vаkcinisаnih prотiv kоvidаU nаstојаnju dа pruži dоdаtni dоprinоs bоrbi prоtiv bоlеsti kovid-19, LUKОIL SRBIЈА је u julu ove godine  uputio pоmоć Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Мilаn Јоvаnоvić Bаtut“ rаdi rеаlizаciје istrаživаnjа о kаrаktеristikаmа imunskоg оdgоvоrа mеđu оsоbаmа vаkcinisаnim prоtiv bоlеsti kovid-19. Pored toga, upućena je finansijska pomoć radi organizacije međunarodnog kongresa koji će početkom decembra okupiti stručnjake iz oblasti javnog zdravlja sa ciljem razmene znanja i iskustava stečenih tokom pandemije bоlеsti kovid-19.Nаkоn pоdrškе Institutu zа virusоlоgiјu, vаkcinе i sеrumе „Тоrlаk“, kао i pomoći Rеpubličkоm zdrаvstvеnоm fоndu, dоnаciјe „Bаtutu“ nastavljaju niz izdvајаnja kompanije LUKОIL SRBIЈА kаkо bi sе unаprеdiо sistеm zdrаvstvеnе zаštitе tоkоm еpidеmiје i očuvalo zdravlje stanovništva Srbije u jednom od najvećih izazova za javno zdravlje u istoriji.Kompanija LUKОIL SRBIЈА је u julu 2021. godine uputilа pоmоć Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Мilаn Јоvаnоvić Bаtut“ rаdi rеаlizаciје istrаživаnjа о kаrаktеristikаmа imunskоg оdgоvоrа mеđu оsоbаmа vаkcinisаnim prоtiv bоlеsti kovid-19Za Beograđane i sve koji mu dođu u goste U Skupštini Grаdа Bеоgrаdа početkom godine je nastavljena uspešna saradnja Grada i Kompanije i šestu godinu zaredom zaključen je Sporazum o sаrаdnji u оblаsti kulturе, socijalne zaštite, sporta i ekologije. Kroz trilateralne ugovore podrška LUKOIL SRBIJA je obezbeđena za tri međunarodna festivala i dve manifestacije koje su već kao zaštitni znak prestonice održane tokom 2021. godine i postali zaštitni znak prestonice.LUKOIL je prepoznatljivi prijatelj priznatih međunarodnih filmskih i muzičkih festivala koji se održavaju svake godine u Beogradu, kao i brojnih manifestacija kojima se obeležavaju važni istorijski datumi Beograda i čuva sećanje na njegov slobodarski duh.Ugоvоri о sаrаdnji sа Dоmоm оmlаdinе i CЕBЕF-оm оdnоsili su se nа pоdršku Kompanije zа tri fеstivаlа: 67. Bеоgrаdski fеstivаl dоkumеntаrnоg i krаtkоmеtrаžnоg filmа – „Маrtоvski fеstivаl“, 37. Bеоgrаdski džеz fеstivаl i Меđunаrоdni filmski fеstivаl Fest. Pо ugоvоru sа Оmlаdinskim pоzоrištеm „Dаdоv“ LUKOIL SRBIJA jе i оvе gоdinе pоdržаla dvе mаnifеstаciје: „Dаni Bеоgrаdа“ i „Dаni slоbоdе“.U okviru „Dana duhovne kulture Rusije u Srbiji“, na inicijativu Ruskog doma i opštine Čukarica, a uz podršku kompanije LUKOIL SRBIJA, na zgradi Kulturnog centra Čukarica u Beogradu svečano je otkriven mural sa stilizovanim portretom Fjodora Mihajloviča Dostojevskog. Time je obeleženo 200 godina od rođenja ruskog književnog velikana, koji je poklanjao veliku pažnju Srbiji, srpskom narodu, kao i vezama ruskog naroda i Srbije. Mural je delo poznatog srpskog muraliste Milana Milosavljevića.Na muralu je pored portreta autora nekih od najznačajnijih književnih dela koje baštini ceo svet, ukomponoan i motiv Belog anđela.Očuvanje prirode je imperativVelika akcija pošumljavanja u Somboru početkom novembra obuhvatila je donaciju 1.300 sadnica – 1.000 sadnica bagrema i 300 sadnica hrasta i sprovedena je u saradnji sa Šumarskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, organizacijom „Pokret gorana Sombor“ i lokalnom samoupravom. U cilju podizanja ekološke svesti javnosti, ali i davanja doprinosa zaštiti životne sredine ova aktivnost je istovremeno predstavljala podršku LUKOIL SRBIJA realizaciji terenske nastave za studente svih godina osnovnih akademskih studija.Tako je ova akcija imala i ekološku i obrazovnu komponentu. U ovoj važnoj akciji rame uz rame sa studentima, goranima i volonterima gradske uprave, zaposleni LUKOIL SRBIJA su učestvovali u podizanju putnog pojasa – drvoreda na Industrijskom putu opštine Sombor. Pokret gorana i gradska uprava Sombor pružili su takođe podršku u odabiru lokacije, pribavljanju dozvola i pripremi terena.Zaposleni LUKOIL SRBIJA su učestvovali u podizanju putnog pojasa – drvoreda na Industrijskom putu opštine SomborUz dečje srce i školu životnih veštinaUz pоdršku LUKOIL SRBIJA u pеriоdu оd 29. oktobra do 5. novembra nа Zlаtibоru je оdržаna 105. „Škоla živоtnih vеštinа“ zа оsоbе sа smеtnjаmа u rаzvојu.  Program je pohađalo 20 оsоbа sа smеtnjаmа u rаzvојu, а  sа njimа sе družilо, brinulо о njimа i rаdilо četvoro vаspitаčа. Аktivnоsti su sе оbаvlјаlе  u prirоdi nа čistоm vаzduhu, a polaznici su bili stаlnо fizički аktivne i zаоkuplјеni njimа intеrеsаntnim sаdržајimа. Učili su  dа brinu о sеbi, drugimа i оkоlini u kојој sе nаlаzе.Prоgrаmоm „Škоlа živоtnih vеštinа“ оsоbе sа smеtnjаmа dоbilе su priliku zа putоvаnjе kоје niје vеzаnо zа pоrоdicu ili škоlu, vеć sа svојim vršnjаcimа i priјаtеlјimа sа kојimа su mоgli dа sе družе, zаbаvе i  оvlаdајu vеštinаmа svаkоdnеvnоg živоtа i pоstаnu sаmоstаlniјi. Dоbili su šаnsu dа učе štо sаmоstаlniје dа brinu о ličnој higiјеni tеlа i higiјеni prоstоrа u kоmе bоrаvе, pоmаžu u priprеmi оbrоkа i učе prаvilа živоtа u grupi. Таkоđе, mоgli su dа izrаzе svојu krеativnоst i mаštоvitоst krоz rаdiоnicе i vеžbајu mаnuеlnе аktivnоsti, psihоmоtоriku i gоvоrnе spоsоbnоsti.Kompanija je uputilа pоmоć Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Мilаn Јоvаnоvić Bаtut“ rаdi rеаlizаciје istrаživаnjа о kаrаktеristikаmа imunskоg оdgоvоrа mеđu оsоbаmа vаkcinisаnim prоtiv bоlеsti kovid-19Novogodišnji paketići tradicionalno za decu pod okriljem Centra za socijalni rad Leskovac i OŠ „Boško Buha“ BeogradOdlučili smo da u imе vеlikih оsmеhа i vеlikе rаdоsti mališana i ove godine nastavimo trаdiciоnаlnе аktivnоsti u Cеntru zа sоciјаlni rаd u Lеskоvcu, kao i u Osnovnoj školi „Boško Buha“ u Beogradu za decu sa smetnjama u razvoju. Sredinom decembra će biti uručеni nоvоgоdišnji pаkеtići kоје је kompanija  LUKОIL SRBIЈА оbеzbеdilа zа male Leskovčane, kоrisnikе uslugа sоciјаlnе zаštitе, kаkо dеcu bеz rоditеlјskоg stаrаnjа uzrаstа dо sedam gоdinа, tаkо i mаlišаnе kојi živе u svојim pоrоdicаmа, а čiјi rоditеlјi uslеd nеpоvоlјnih sоciо-еkоnоmskih prilikа ili drugih оgrаničаvајućih fаktоrа nisu u mоgućnоsti dа im priuštе оvаkvе pоklоnе.Radost i praznični duh vezan za doček Nove godine i Božić potrudićemo se da donesemo i učenicima sa smetnjama u razvoju u Osnovnoj školi „Boško Buha“, ali i deci zaposlenih ove ustanove koja će zajedno sa svojim vršnjacima, polaznicima „Boška Buhe“ kao što običaj nalaže, pripremiti za već poznate goste novogodišnju predstavu.

Svet

Ko su ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju?

Ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju, univerzitetski profesori iz Amerike, Dejvid Kard, Džošua Angrist i Gvido Imbens podeliće novčanu svotu od 1,14 miliona dolara.U saopštenju se navodi da je dobitnici negrade pružili nove uvidi u tržište rada  i pokazali kakvi se zaključci mogu izvesti iz prirodnih eksperimenata o uzrocima i efektima. Dejvid Kard, profesor na Berkliju, analizirao efekte minimalnih zarada na tržište rada.Rezultati su pokazali da da povećanje minimalne zarade ne vodi nužno do manjeg zapošljavanja.Gvido i Imbens su sredinom devedesetih rešili metodološki problem i utvrdili na primer "da produženje obaveznog obrazovanja za godine za jednu grupu učenika (ali ne i drugu) neće utiču na sve u toj grupi na isti način." Neki učenici bi ionako nastavili da uče i njihovo vrednovanje obrazovanja nije reprezentativno za celu grupu. Oni su na ovom problemu pokazali kako se mogu izvući precizni zaključci o uzrocima i efektima iz prirodnih eksperimenata.Imbens je trenutno profesor ekonomije na Tehnološkom institutu u Masačusetsu i Kembridžu, dok je Gvido predaje ekonomiju na Stenfordu. Kard će dobiti polovinu novčane nagrade, dok će drugu polovinu podeliti Angrist i Imbens.Nobelova nagrada za ekonomiju se dodeljuje od 1969. godine, a nagradu finansira Švedska narodna banka, najstarija centralna banka na svetu.U februaru 1995. godine odlučeno je da ova nagrada bude definisana kao nagrada za društvene nauke, pa se može dodeljivati i u drugim disciplinama kao što su sociologija, psihologija i političke nauke.

Srbija

Ministarstvo unapređuje birački spisak i registar političkih stranaka

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave raspisalo je tender, vredan 7,5 miliona dinara, za održavanje i unapređenje Jedinstvenog biračkog spiska i Registra političkih stranaka. Javna nabavka se odnosi na usluge podrške i održavanja fukcnionalnosti softvera Jedinstveni birački spisak i Registra političkih stranaka u jednogodišnjem periodu, kao i njihovo unapređenje. Što se tiče održavanja softverskog sistema, podrazumeva se preventivno i korektivno održavanje i tehnička podrška. U korektivno spadaju sve aktivnosti vezane za detektovanje i rešavanje eventualnih grešaka u radu aplikativnog sistema.Preventivno održavanje sistema obuhvata preventivno održavanje aplikacije i preventivno održavanje serverskih sistema.Sistem Jedinstveni birački spisak namenjen je vođenju biračkog spiska u centralizovanom obliku na nivou celokupne teritorije Srbije. Sistem je implementiran kao distribuirana (web) aplikacija.Ssistem Jedinstveni birački spisak služi za upis, promenu i brisanje birača, organizaciju izbora i praćenje biračkog spiska.Sistem je organizovan u nekoliko celina: modul birački spisak, modul razmena podataka, modul organizacija izbora, modul administracija, modul izveštaji.Registar političkih stranaka u elektronskom obliku nalazi se u okviru sistema Jedinstveni birački spisak. Pored održavanja sistema, javna nabavka podrazumeva i njegovo unapređenje. Između ostalog kod modula birački spisak treba dodati prikaz i za referendumska biračka mesta uz određene kontrole.Kod modula zahtevi treba dodati nov kriterijum "Poništeni zahtevi" tako da se posebno prikazuju neobrađeni i poništeni zahtevi, a u pretrazi zahteva treba dodati pretragu i po rednom broju birača. Potrebno je i izmeniti pregled biračkog mesta u okviru zahteva za glasanje u inostranstvu i implementirati funkcionalnost novog rešenja za brisanje iz biračkog spiska, kao i rešenje kojim se menja status. U odeljku razmena podataka naručilac traži da se unaprede servisi sa MUP i Registrom matičnih knjiga, da se uspostave novi servisi sa drugim organima, modul za prijem zahteva podnetih na portalu eUprava i uspostavi komunikacija za realizaciju zahteva.Kod Registra političkih stranaka potrebno je kod pretrage dokumenata izmeniti da se bira iz padajuće liste. Takođe, izmeniti izveštaj Unesite kriterijume pretrage tako da se vraća na trenutne i istorijske podatke, piše u dokumentaciji.Među zadacima stoji da je potrebno izveštaj koji vraća sve nazive političkih stranaka (sa svim izmenama naziva) i uspostaviti izveštaj za kriterijum naziv PS ili zastupnik koji vraća stranke koje su menjale ove podatke.izmeniti izveštaj koji omogućava unos određenog perioda na osnovu kojeg se vraća spisak svih upisanih/brisanih političkih stranaka za taj period i ukupan broj. unaprediti posebnu stranicu na kojoj se prikazuju podaci o političkim strankama. 

2021

Održiva budućnost kao poklon za 10. rođendan

Smanjivanje količine otpada na minimum i recikliranje resursa predstavlja delotvoran način da uticaj na okolinu i klimu promenimo u pozitivnom smeru Održivi razvoj predstavlja način života od kog dugoročnu dobrobit imaju i priroda i ljudi, ali najveći izazov predstavlja način kako to primeniti u praksi, kako pojedinaca, tako i velikih kompanija. JYSK, međunarodni maloprodajni lanac iz Skandinavije za opremanje enterijera i eksterijera, primer je kompanije koja se, kada je reč o održivosti, može pohvaliti mnoštvom uspešnih projekata i inicijativa. Lars Larsen, osnivač JYSK-a, otvorio je prvu prodavnicu u Danskoj 1979. godine, a kompanija danas ima više od 3.000 radnji i web shopova u 50 država širom sveta, sa godišnjim prometom od 4,4 milijarde EUR. Na srpskom tržištu kompanija je prisutna od 2011. godine i trenutno broji 41 prodavnicu u 27 gradova širom Srbije. Posebno ovih dana, povodom proslave 10. rođendana u Srbiji, JYSK se može pohvaliti velikim projektima kada je reč o primeni održivosti u poslovanju.Mentorstvo kao održivo ulaganje u budućnostTajna specifične skandinavske poslovne kulture je u dugoročnom planiranju, kao i promišljanju o budućnosti i odlukama koje uključuju činjenicu da naši prirodni resursi nisu beskonačni, a da samo ljudi koji su srećni i zadovoljni mogu da ispune svoje pune potencijale - kako privatno, tako i na poslovnom planu.Kompanijom koja neguje takve vrednosti već više od 20 godina uspešno upravlja predsednik i CEO Jan Bøgh. Predanost ideji o dugoročnom planiranju i održivom poslovanju, Bøgh je još jednom dokazao sredinom septembra ove godine kada je objavio prelazak iz kompanije JYSK u grupaciju Lars Larsen. Kako bi što jednostavnije prebrodili predstojeću tranziciju, Jan Bøgh će naredne dve godine provesti kao mentor svom nasledniku, Ramiju Jensenu, koji punu odgovornost za poslovanje kompanije preuzima 1. septembra 2023. godine. Strategija održivosti životne sredine – korak višeKada je reč o razvijanju dugoročne Strategije održivosti životne sredine, važno je razumevanje glavnih pokretača uticaja na klimatske promene, kao i merenje C02 karbonskog otiska kompanije. JYSK je to primenio, a cilj im je da usklade kompaniju i ove inicijative i podstaknu napredak prema smanjenju uticaja na okolinu. Za donošenje strategije važno je razumeti šta kupci očekuju, a pri tome sa svojim odlukama biti ispred zakonodavstva u smislu ekološke održivosti.JYSK se odlučio za korak više i preuzeo na sebe veću odgovornost nego što mu pripada. Kako kompanije rastu i imaju veće uticaje na svet (i pozitivne i negativne), postaje sve važnije usmeravanje na održivost. Kompanija ulaže značajne napore u aktivaciju svesti svojih partnera sa kojima sarađuje. Konkretno, kao maloprodajni lanac, uticaj njihovih radnji na životnu sredinu je prilično mali u poređenju sa uticajima iz lanca snabdevanja. Iz tog razloga, JYSK se odlučio na angažovanje globalnih dobavljača i transportnih partnera i postavio rokove za prilagođavanje, što je za sve od presudne važnosti.Poslovanje po meri prirodeKao kompanija koja je u svakodnevnom kontaktu sa hiljadama kupaca, dobavljača i saradnika, JYSK ima veliku odgovornost za društveno odgovorno poslovanje. Jedan od stubova strateški definisanih područja u sklopu kojih deluje na lokalnom nivou je zaštita životne sredine, a u samom fokusu su održivi razvoj i briga o zajednici.Zadatak svake kolekcije JYSK-a je povezivanje sa prirodomSmanjivanje količine otpada na minimum i recikliranje resursa predstavlja delotvoran način da uticaj na okolinu i klimu promenimo u pozitivnom smeru. Učiniti ambalažu održivijom, povećati upotrebu recikliranih materijala i proširiti održivi asortiman, samo su neke od smernica kojima iz kompanije pokazuju poštovanje i ljubav prema planeti.Vesna Kukić Lončarić, Country manager za JYSK Slovenija, Hrvatska, BiH i Srbija, izdvojila je oblasti u kojima kompanija deluje kada je reč o rešavanju ovog problema.„U JYSK-u smo se obavezali da ćemo do kraja 2024. godine nabavljati 100 odsto održiviji pamuk za sve tekstilne proizvode, a to znači da pamuk mora biti organski, recikliran ili proizveden kroz program organizacije BetterCottonInitiative.  Novi drveni nameštaj već prvog januara 2022. godine nosiće oznaku FSC™ sertifikat (FSC™ N001715), a do kraja 2024. godine to će biti primenjeno na sav nameštaj iz ukupne ponude. Ova oznaka znači da potiče iz održivih šuma i da se ne narušava ravnoteža biljnog i životinjskog sveta. Zanimljivo je i to da ako poručite proizvode putem web shopa, dobićete kutiju prilagođenu veličini vaše narudžbine, zahvaljujući tehnologiji Packsize koja se koristi u našim distributivnim centrima“, izjavila je Kukić Lončarić.Potrošnja električne energije Pitanje potrošnje vlastite energije je nešto na čemu JYSK radi već dugi niz godina. Konkretne mere uključuju promenu svetla u prodavnicama i distributivnim centrima u LED, što znatno smanjuje potrošnju.U odnosu na distributivne centre, većina su novije zgrade, gde je od samog početka fokus bio na uštedi energije. Kada je reč o skladištenju proizvoda, to se dešava u potpuno automatskim skladištima, koja su zagrejana samo na pet stepeni, kako bi se smanjila potrošnja, a u slučajevima gde je JYSK vlasnik objekata, instaliraju se solarne ćelije.Osećaj ispravnog izbora Zadatak svake kolekcije JYSK-a je povezivanje sa prirodom. U kolekciji Nordic Mood posebno se ističu noviteti poput tepiha od ostataka reciklirane kože, korpi od morske trave, baštenske stolice od reciklirane ribarske mreže ili novogodišnji ukrasi za jelku od recikliranog stakla. Posebno se ističu kolekcija peškira, prostirki i posteljina SCANDINAVIAN SENSE izrađeni od mešavine novog i recikliranog pamuka. Dizajn SCANDINAVIAN SENSE linije proizvoda inspirisan je skandinavskim pejzažem i jednostavnim načinom života, koji pružaju osećaj ispravnog izbora.

Svet

Turska lira ojačala, ekonomisti prognoziraju novo slabljenje

Vlada Turske je obećala da će građanima garantovati za sve depozite u svojoj nacionalnoj valuti, koja je zahvaljujući njenim poslednjim merama ojačala za oko 25%, javlja Reuters. Ipak, turski ekonomisti smatraju da će se pad lire ubrzo nastaviti, iako predsednik te zemlje Redžep Tajipa Erdogan uporno očekuje da će građane motivisati da štede u turskoj nacionalnoj umesto u dolarima.Turska nacionalna valuta lira je u utorak dobila čak 15% u nestabilnoj trgovini, nakon što je zabeležila neistorijski oporavak od rekordno niskih vrednosti na prethodnoj sednici, nakon što je predsednik Tajip Erdogan predstavio plan za koji je rekao da će garantovati depozite u lokalnoj valuti protiv fluktuacija na tržištu. Valuta je otvorila nešto niže, a zatim ojačala na dnevni maksimum od 11,0935 u odnosu na dolar u ranoj trgovini. Kasnije je odustao od nekih svojih dobitaka i iznosio je 13.92 u 08.56 GMT.Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan predstavio je niz koraka za koje je rekao da će građanima Turske olakšati teret inflacije. Prema tom planu, građani treba da se podstaknu da štede u lirama umesto u dolarima.U okviru te mere, vlada je obećala da će platiti razliku između vrednosti štednje u lirima i ekvivalentnih depozita u dolarima. Više od polovine štednje lokalnog stanovništva je u stranim valutama i zlatu zbog depresijacije lire tokom godina, prema podacima centralne banke.Alpaslan Cakar, predsednik Udruženja turskih banaka (TBB), rekao je da će trezor podmiriti troškove mera, što bi potencijalno mogla biti skupa i inflatorna inicijativa.Oko milijardu dolara prodato je na tržištima nakon objave, rekao je Cakar. Prema proračunima trojice bankara, oko 1-1,5 milijardi dolara štednje je u ponedeljak uveče pretvoreno u lire.Međutim, petogodišnji svap kreditnih obaveza u Turskoj, trošak osiguranja od državnog neizmirenja obaveza, skočio je na 613 baznih poena, najviše od maja 2020, prema IHS Markit-u.Lira je ove godine pala na rekordno nizak nivo zbog straha od inflatorne spirale izazvane Erdoganovim nastojanjem da monetarno ublažavanje, izgubivši oko 40 odsto svoje vrednosti samo u poslednjih mesec dana. Na najnižem nivou, pao je za nekih 60% u odnosu na godinu.„Predstavljamo novu finansijsku alternativu građanima koji žele da ublaže zabrinutost zbog rasta deviznih kurseva kada procenjuju svoju štednju“, rekao je Erdogan posle sednice vlade, ponavljajući svoju odbranu politike niskih stopa koja je prvobitno izazvala slajd lire.Viši bankar je rekao da će infrastruktura i regulativa morati da se uvedu pre nego što se mera garancije depozita može primeniti, dodajući da nije jasno kako će se oporezivati dodatni novac koji vlada daje vlasniku depozita."Kako i kada će Trezor isplaćivati razliku? Da li će plaćati jednom u tri meseca ili jednom u šest meseci? To nije jasno", rekao je bankar pod uslovom da ostane anoniman.Dok je turska vlada jačanje lire nazvala velikom pobedom, ekonomisti su u više navrata ocenili da je Erdoganov ekonomski program zasnovan na niskim kamatnim stopama nepromišljen i očekuju da će inflacija koja je trenutno iznad 21 sledeće godine preći 30 odsto.Turski energetski regulator EPDK rekao je da je nakon rasta lire za sada zaustavio planirana povećanja cena. Glavni turski berzanski indeks BIST 100 pao je u utorak za 2,2%.Pod pritiskom Erdogana, Centralna banka Turske je od septembra smanjila kamatne stope za 500 baznih poena.Neki ekonomisti su rekli da su nove mere efektivno prikrivena povećanja kamatnih stopa koje možda neće na kraju zaustaviti pritisak prodaje na liru, dok opterećuju trezor.„To može imati opasne posledice“, rekao je Refet Gurkajnak, šef ekonomskog odeljenja Univerziteta Bilkent, u Ankari.Džefri Halej, viši tržišni analitičar, Asia Pacific, OANDA, rekao je da je lira imala „majku svih skupova preko noći“, ali je ostalo nejasno kako će vlada sprovesti nove mere.„Pregled novih mera naterao me je da se češem o tome kako će one ikada biti donete i izvršene, posebno za kratko vreme.

Srbija

Novinarke Nove ekonomije nagrađene na takmičenju mladih novinara

Devet novinara i novinarki sa Zapadnog Balkana osvojili su prvu nagradu na Takmičenju mladih novinara i novinarki u okviru programa Media for All. Katarina Baletić i Nevena Petaković, novinarke Nove ekonomije iz Srbije i Teodor Gjerga iz Albanije nagrađeni su za priču Finansijski problemi odlažu osamostaljivanje mladih od roditelja.Takmičari su radili u tročlanim regionalnim timovima, zajedno sa svojim mentorima koji su im davali stručne savete tokom osam nedelja na izradi priča na teme od značaja za mlade danas.Žiri je toliko bio impresioniram kvalitetom radova da je odlučio da prvu nagradu podele tri tima. “Najpozitivnije iskustvo koje sam stekla iz ovog programa je rad sa kolegom iz Albanije i mentorkom iz Bosne i Hercegovine, jer sam na taj način stekla šire uvide o mladima i o situaciji u regionu", dodala je Katarina Baletić iz Srbije.Gentiana Ahmeti sa Kosova, Jona Kaso i Đoana Calaku iz Albanije nagrađeni su za priču "Borba" za posao tera medicinske sestre za Nemačku. Mladi se odlučuju za skupe alternative da bi sačuvali mentalno zdravlje je priča koju su napisali Erisa Krieziu iz Albanije, Đurđa Radulović i Andrea Jelić iz Crne Gore."Zajedno sa koleginicama iz Crne Gore radila sam na priči o mentalnom zdravlju mladih. Ovo je bio sjajan momenat za obradu ove teme imajući u vidu aktuelnu pandemiju COVID-19. Smatram da je nova generacija mladih novinara i novinarki u regionu veoma profesionalna u svom radu. Ali opet, potrebno je da se više bavimo temama koje se odnose na mlade kako bismo podržali dinamiku današnjeg društva, posebno na Zapadnom Balkanu," rekla je Erisa Krieziu iz jednog od pobedničkih timova. Jona Kaso je navela da je saradnja na izradi priče bila sjajna i da su svi veoma srećni što su bili u mogućnosti da rade sa mentorkom što je u velikoj meri doprinelo kvalitetu priče koju su proizveli.Kako je opisala predstavnica žirija na Takmičenju mladih novinara i novinarki, Una Hajdari, priče su ocenjivane na osnovu nivoa u kom su oslikavale standarde profesionalnog novinarstva, dobrog pripovedanja i originalnosti i značaja ideje. "Žiri je bio veoma zadovoljan kvalitetom podnetih članaka i preporučuje novinarima i novinarkama da svoje priloge objave. Najvažnije je to što članci predstavljaju saradnju između zemalja u regionu u kome je saradnja u oblasti novinarstva uvek mogla biti na višem nivou, a ovo je važan primer koji su podneti radovi pokazali. Odabrani prilozi su zbir ocena sva tri člana žirija i ovom prilikom čestitamo pobednicima", izjavila je Hajdari.Piter Braun, direktor British Council-a za Zapadni Balkan, čestitao je pobedničkim timovima na regionalnoj onlajn konferenciji koja je okupila medije mladih sa Zapadnog Balkana. Glavi cilj konferencije bio je jačanje i širenje umrežavanja među mladima u medijima na Zapadnom Balkanu. Na regionalnoj konferenciji okupili su se mediji i novinari i novinarke iz Albanije, BiH, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, što im je omogućilo da se upoznaju i uče jedni od drugih, kao i da istraže mogućnosti za saradnju u budućnosti.Takmičenje mladih novinara i novinarkiNa takmičenje su mogli da se prijave novinarski timovi iz različitih zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija) koji zajednički rade na produkciji medijskog sadržaja namenjenog mladima i od značaja za mlade u celom regionu Zapadnog Balkana.Takmičenje je okupilo i podržalo 36 mladih novinara i novinarki koji su radili u timovima i izradili 12 veoma značajnih priča u kojima mladi na Zapadnom Balkanu mogu da se pronađu. Tokom događaja, predstavnica žirija na Takmičenju mladih novinara i novinarki, Una Hajdari, iznela je detalje više detalja o kriterijumima i rezultatima ocenjivanja, nakon čega su tri prvorangirane priče predstavili njihovi autori i autorke.Program Media for All usmeren je na unapređenje kapaciteta medija mladih za izradu kvalitetnog, relevantnog, etičkog i rodno osetljivog sadržaja, povećanje interesovanja i angažovanja mladih u medijima na lokalnom nivou i olakšavanje regionalnog umrežavanja mladih u medijima.Program Media for All podržava mlade novinare i novinarke i medije koji se bave mladima kroz aktivnosti u okviru programa za obuku mladih novinara i novinarki, mentorstvo za odabrane medije mladih i regionalno takmičenje mladih novinara i novinarki gde su novinari radili u tročlanim timovima na kreiranju priče o temi koja zanima njihovu generaciju.U saradnji sa Mediacentrom iz Sarajeva, osmislili smo prilagođeni program instrumentalnog mentorstva za medije mladih na Zapadnom Balkanu. Od septembra 2021. do januara 2022. god, mediji će raditi sa iskusnim medijskim profesionalcima na raznim temama koje obuhvataju njihove svakodnevne aktivnosti.Program Media for All nudi programe stručnog mentorstva, obuke i podršku lokalnim i regionalnim medijima sa ciljem uspostavljanja delotvornije saradnje između medija i njihovih čitalaca, slušalaca i gledalaca. Cilj je promocija kvalitetnog, etičkog, rodno osetljivog sadržaja i pojačavanje glasa žena, mladih i nedovoljno zastupljenih zajednica. Radeći sa novinarima i novinarkama, urednicima i urednicama i publikom širom regiona Zapadnog Balkana, program pruža prilagođenu podršku u razvoju poslovanja, unapređuje dvosmernu komunikaciju sa građanima i medijima i podržava medije mladih i novinare i novinarke na Zapadnom Balkanu.British Council u saradnji sa Balkanskom mrežom za istraživačko novinarstvo (BIRN), Thomson Foundation i INTRAC (Međunarodni NVO centar za obuku i istraživanje) realizuje program Media for All koji finansira Vlada Velike Britanije.

Srbija

Beograd traži konsultanta za izgradnju metroa

Grad Beograd raspisao je međunarnodni tender za upravljanje projektom i nadzor nad projektom izgradnje beogradskog metroa (za lokaciju depo Makiš i prvu liniju). Zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je da je vrednost tendera 60 miliona evra.Nabavku sprovodi JKP "Beogradski metro i voz" u restriktivnom postupku javne nabavke. Rok za izvršenje tražene usluge je devet godina od stupanja Ugovora na snagu. Od konsultanta, koji dobije posao, se traži da obezbedi rukovodioca izgradnje/inženjera po fidik uslovima ugovaranja, tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu, kao i obavezni stručni nadzor izvođenja radova.  Usluga koju treba da pruži konsultant odnosi se na sve Ugovore o građevinskim radovima i Ugovore o sistemima koji su potrebni za projektovanje i izgradnju depoa u Makišu, fazu 1 od depoa Makiš do Karaburbe, i fazu 2 od Karaburme do Mirijeva.Konsultant će imenovati pojedinca koji će biti imenovan za "Rukovodica izgradnje" za konkretan ugovor, i angažovati inženjere za tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu i inženjere za sve nadzorne aktivnosti.Koji su uslovi za ponuđače?- ukupan prihod za prethodne tri finansijske godine (2018, 2019, 2020) od najmanje 250 miliona evra;- da je poslednjih 15 godina uspešno okončao upravljanje nad projektima izgradnje ili bio glavni izvođač radova na izgradnji podzemnog metroa mašinom za izgradnju tunela/krtica (TBM), najmanje zbirne dužine podzemnog metroa 15 kilometara. - da je u poslednjih 15 godina uspešno okončao nadzor na poziciji inženjera prema žutom FIDIC ugovoru na najmanje jednom saobraćajno-infrastrukturnom projektu, pojednične vrednosti najmanje 100 miliona evra. - da je uspešno okončao upravljanje nad najmanje jednim projektom izgradnje podzemnog metroa u zadnjih 15 godina  na kojima je bio u ulozi Project Manager-a, izvođen prema evropskim standardima (EN Codes).U dokumentaciji se navodi da će konsultant delovati skladu sa srpskim Zakonom o metrou i gradskoj železnici za sve strane državljane u nadzornim ulogama koji će biti angažovani na ovom Projektu. Rok za podnošenje ponuda je 18. januar.

Srbija

Država naredila investitorima: Završite radove ili sledi rušenje

Iako je Zakon predviđen i početak i završetak gradnje, u Srbiji ima oko 20.000 nezavršenih objekata. Kako bi naterala investitore da dovrše započeto, država je dala rok još 4 godine završe objekte i pribave upotrebne dozvole, svi koji dobili građevinske dozvole do 11. septembra 2009. godine.U Beogradu se nalazi najviše nezavršenih objekata, od kojih su mnogi napušteni. Inspekcija nema mogućnost da reaguje, jer u većini građevinskih dozvola rok za završetak nije preciziran.U rešavanju ovog problema mogla bi da pomogne evidencija dodele lokacija i izdavanja građevinskih dozvola“Problem brojnih napuštenih gradilišta je zapravo posledica različitih zakona i najčešće neefikasne lokalne samouprave i po nekad komplikovanih sudskih sporova da se nekom oduzme lokacija. Po nekoj statistici verovatno negde oko 100.000 neizgrađenih stanova je ostalo u planovima,” navela je arhitektica Branka Bošnjak, za Ekapiju.Izmene zakona ne zadiru u vlasnička prava na građevinskom zemljištu i odnose se isključivo na objekat.Jedina sankcija za one koji nemaju nameru ili fizički nije u mogućnosti, zbog stečaja ili prestanka postojanja firme, je rušenje objekt po isteku roka od četiri godine, kazala je Aleksandra Damnjanović iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.Italija je ovaj problem rešila tako što nakon probijanja predviđenog roka za završetak gradnje, investitotu naplaćuje gradsku rentu i porez na imovinu, bez obzira da li je objekat gotov.

Svet

Odložen Svetski ekonomski forum u Davosu

Svetski ekonomski forum (WEF) koji se tradicionalno održava u švajcarskom skijalištu Davosu, odložen je zbog neizvesnosti u vezi sa širenjem nove varijante koronavirusa omikron, saopštili su organizatori. Redovno godišnje okupljanje u Dvosu trebalo je da se održi od 17. do 21. januara, a orgaizatori sada razmišljaju da ga pomere za neki letnji termin."Sadašnji uslovi pandemije nameću uslove prema kojima bi održavanje skupa u Davosu bilo krajnje složeno", napisala je organizacija na svojoj mrežnoj stranici.Smernice za pripremanje tog skupa, kako se dodaje u saopštenju, daje stručni savetnik u saradnji sa švajcarskom vladom. Plan organizatora je kako se dodaje da ovogodišnji skup bude na leto sledeće godine.Forum u Davosu održava se od 1971. Inicijator njegovog održavanja je Klaus Švab, nemački inženjer i ekonomista. Od njega je potekla ideja da se na Svetskom ekonomskom forumu okupljaju vodeći političari, privrednici, naučnici, umetnici, predstavnici nevladinih organizacija.Svi oni bi razmenom svežih ideja i mišljenja trebalo da doprinesu poboljšanju situacije na globalnom nivou.Balkan Biznis Forum - “Od Davosa do Beograda”

Srbija

Evo kako da reciklirate otpad u Srbiji

Građanima i kompanijama od nedavno je na raspolaganju interaktivna onlajn mapa pod nazivom Gde reciklirati. Pomoću te mape mogu da se pronađu informacije o tome gde može da se reciklira otpad u Srbiji. "Građani su ranije pokušavali da dođu do informacije gde mogu da predaju plastiku, staklo, televizor, frižider, baterije i sav drugi otpad. Najčešće im je potraga bila bezuspešna pa su odustajali od učestvovanja u reciklaži. Sada imaju dostupne informacije na jednom mestu", kaže glavna i odgovorna urednica portala Srda Suzana Obradović, koja je mapu i osmislila.Pre,a njenim rečima mapa će koristiti i firmama, institucijama, udruženjima, medijima. Dodaje da je mapa prilagođena za korišćenje na svim uređajima, kao i da će biti dopunjavana novim lokacijama.NOVA EKOLOŠKA NAČELA EU: NE BACAJ, VEĆ POPRAVLJAJRECIKLAŽA TEKSTILA: (NE)DOSTIŽAN BIZNIS U SRBIJI Mapa sadrži informacije o tome gde može da se preda otpad za reciklažu, kao i koja sakupljačka firma ili reciklažni centar može da se pozove zbog preuzimanja otpada. Pretraga je dostupna za 24 vrste otpada, prema lokalnim samoupravama u kojima mogu da se pronađu mesta za njihovu reciklažu. Na stranici mape "Šta se sakuplja" mogu da se pronađu edukativni tekstovi o vrstama otpada koji se recikliraju, a u sekciji Vesti sve novosti iz oblasti otpada, reciklaže, cirkularne ekonomije."Interaktivna mapa Gde reciklirati je rešenje za opšte društveno dobro koje će doprineti zdravijoj životnoj sredini", dodaje se u saopštenju. 

2021

Posvećeni zaštiti životne sredine

Zasnovana na čvrstim temeljima, osećaju odgovornosti i želji da stvori bolje uslove za buduće generacije, kompanija Henkel 145 godina vizionarski pristupa pružanju podrške za poboljšanje životn...

Srbija

Četvrina mladih u Srbiji u riziku od siromaštva

Skoro svaka četvrta mlada osoba u Srbiji bila je u riziku od siromaštva, dok je 24 odsto mladih su deo sistema socijalne zaštite u 2020. godine pokazuju podaci Indeksa participacije mladih 2020 za Zapadni Balkan i Tursku. Prema Indeksu stopa nezaposlenosti među mladima u našoj zemlji iznosila je 20 odsto, prošle godine.Posmatrajući ekonomsku participaciju mladih, u svim zemljama je tokom prošle godine zabeležen pad ili stagnacija u odnosu na 2019. godinu.Velika zabrinutost je pristuna zbog povećanog broja mladih ljudi tzv NEET kategoriji, “koji nisu ni u procesu školovanja, niti imaju posao niti su na nekim neformalnim obukama i prekvalifikacijama”. NEET u svim zemljama varira od 20 do 32 odsto, a najveći rast je zabeležen u Crnoj Gori gde je prošle godine povećan 5,3 jedinica u odnosu na 2019. U ovoj kategoriji veća je prisutnost mladih žena, nego mladića.Stopa nezaposlenosti u obuhvaćenim zemljama je u stagnaciji ili u povećanju. Veliki broj mladih ljudi je nezaposlen duže od 12 meseci.U Albaniji, Srbiji i Turskoj stopa nezaposlenosti mladih iznosila je oko 21%, dok je u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori ova stopa je bila oko 30%. Značajan broj mladih ljudi su nezaposleni duže od 12 meseci.Mali broj ljudi se odlučuje za svoj biznis, u Srbiji je jedna od četiri mlade osobe koja je odlučila aplicira za subvencije, ih je dobila.Indeks ekonomske particpiacije se od 2016. sa 4,8 porastao na 5,2 2020. godine.Što se tiče stope učešća mladih u radnoj snazi,  dosta je izrežena rodna razlika, pa je učešće mladića veće u odnosu na devojke.Tokom 2020. godine je svaki četvrti mladi stanovnik Srbije i Turske bio u riziku od siromaštva, slični brojevi su zabeleženi u u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori 2019. godine.Crnogorci i dalje imaju najveći procenat mladih koji su napustili srednju školu, dok je ta stopa najmanja u Srbiji, gde je tokom godina bila ispod 1,5 odsto.U 2016. je u Srbiji diplomiralo 20 odsto mladih ljudi, dok je 2020 taj procenat pao 17,6.Kada je reč o učešću mladih u neformalnom obrazovanju, u Srbiji je taj procenat ispod 2 odsto.Četvrina zatvorenika u Srbiji i Crnoj Gori tokom 2020. godine su bili mladi ljudi i to pretežno mladići, dok je u Severnoj Makedoniji i Albaniji iznosio 30 odsto.Prema podacima o političkoj participacija u Srbiji i Albaniji se beleži blagi rast političkog učešća, dok je u Severnoj Makedoniji indeks smanjen u odnosu na 2018. godinu kada je bio 4,7 na 3,4 koliko je iznosio u prošloj odini.Mladi i dalje nisu u dovoljnoj meri zastupljeni u političkom životu, pa tako u periodu od 2016. do 2020 godine nije bilo ni u jednoj zemlji nije bilo ministara mlađih od 30 godina. Mladi su i dalje u velikoj meri nedovoljno zastupljeni u političkom životu u svim zemljama. U svim zemljama učesnicama nije bilo ministara mlađih od trideset godina u periodu 2016-2020.Dok je u poslednje dve godine u Albaniji bilo mladih zamenika ministara, dok je u Srbiji pored mladih zamenika bilo i mladih gradonačelnikaMladi su činili između 0,8% i 7,6% poslanika parlamenta.Omladinske mreže na nacionalnom nivou postoje u  Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji, dok je situacija sa brojem opština koje imaju aktivnu omladinsku strukturu se pogrošala prošle godine u svim zemljama sem Srbije.Crna Gora imaju najrazvijenije onlajn alatke za informacije i učešće u procesima donošenja odluka donošenja odluka na nacionalnom nivou, kao i veliku dostupnost na lokalnom nivou.U Albaniji je došlo do značajnog povećanje procenta opština  onlajn na na mrežama, sa 52% u 2016. na 74% u prošloj godini. Dok se u periodu od od 2018. godine do prošle godine, Srbija je ostala na skoro istom nivou od 85,2 odsto, dok se u Severnoj Makedoniji procenat smanjio na 71,6.Indeks političke participacije za Srbiju je u periodu od 2016. godine kada je iznosio 3,9 do 2020. porastao na 4,4. Takođe u poslednjih dve godina došlo do naglog skoka poslanika mlađih od 30 godina, sa 0,6 odsto na 7,6.U Crnoj Gori svi poslanici mlađi od 30 godina su mušakrci, i taj porcenat je 2018. iznosio 8,6 odsto, ali je u 2019. naglo opao na 2,5 odsto, dok se sledeće duplirao.Indeks participacije mladih 2020. za Zapadni Balkan i Tursku predstavljen je predstavljen na godišnjem forumu Omladinskog haba održanom u Tirani. Ovaj dokument, petu godinu zaredom, objavljuje Omladinski hab Zapadnog Balkana i TurskeIndeks participacije mladih meri učešće mladih ljudi u političkoj, ekonomskoj i društveno sferi, a potom se uksštaju brojni statistički podaci i izračunava jedinstven indeks. Najviši indeks ima Srbija 11,1, a najniži Turska 9,4 . Ovo poređenje ne može uzimati kao potpuno tačno, jer su mnogi podaci izostali zbog nemogućnosti istraživača da dođu do njih, naročito u Turskoj.

2021

Postavljamo nove standarde društvene odgovornosti

Pored toga što pruža finansijsku podršku, Generali osiguranje Srbija podstiče svoje zaposlene da volontiraju u raznim aktivnostimaOdgovornost prema životnoj sredini i lokalnoj zajednici deo je strateškog opredeljenja Generali osiguranja Srbija. Važna karika poslovne kulture kompanije je negovanje raznolikosti i inkluzivnog radnog okruženja. Generali osiguranje Srbija svake godine postavlja nove standarde društveno odgovornog poslovanja i nastoji da ličnim primerom podstiče društvenu odgovornost.Proteklih godinu i po dana obeležila je pandemija virusa kovid-19, koja je snažno uticala na društvenu zajednicu. U znak zahvalnosti i podrške lekarima, medicinskom osoblju i volonterima, Generali osiguranje Srbija pridružilo se programu podrške Vlade Republike Srbije „Za naše heroje”. Kroz personalizovane kartice „Naš heroj”, svima koji su zaposleni ili volontiraju u sistemu kovid-19 omogućeni su popusti i druge pogodnosti prilikom plaćanja robe i usluga brojnih kompanija i preduzetnika koji učestvuju u programu.Novembar je mesec u kome se, sada već tradicionalno, u Generaliju održava Nedelja različitosti. Tada se sprovode razne akcije čiji je cilj promovisanje ravnopravnosti i prihvatanja različitosti u kompaniji i u široj javnosti. Između ostalog, kompanija je podržala osnivanje Platforme za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, u organizaciji Foruma mladih sa invaliditetom.Potvrda da se Generali osiguranje Srbija ističe kao lider u oblasti društvene odgovornosti stigla je u vidu nagrade Đorđe Vajfert za podršku i razvoj porodice, za aktivnosti koje kompanija sprovodi u okviru inicijative The Human Safety Net. Podrška, a ne perfekcijaThe Human Safety Net je inicijativa Generali grupe, a Generali osiguranje Srbija već četiri godine sa ponosom, sa Fondacijom Novak Đoković, sprovodi njen program za roditelje. Cilj ovog partnerstva je da kroz podršku programu fondacije „Podrška, ne perfekcija” pomogne roditeljima, starateljima i hraniteljima dece do šest godina starosti u savladavanju svakodnevnih izazova u vaspitanju i odgajanju dece, budući da je ovaj period ključan za dalji razvoj deteta. Do sada je preko hiljadu roditelja u više od 20 gradova u Srbiji pohađalo ovaj program. O značaju programa „Podrška, ne perfekcija” govori priznanje koje mu je početkom ove godine dodelio prestižni Evropski časopis za razvojnu psihologiju. Ono potvrđuje da su rezultati programa merljivi i da doprinose kvalitetu života dece i roditelja. Sa ciljem da omogući podršku što većem broju roditelja i staratelja u Srbiji, u okviru projekta „Proširi uticaj” inicijative The Human Safety Net, Generali grupa je donirala sredstva za otvaranje 15 centara za roditelje u gradovima širom Srbije, gde će moći da čuju savete stručnjaka, steknu nove veštine i razmenjuju ideje i iskustva. Centri za roditelje se otvaraju u saradnji sa Fondacijom Novak Đoković i lokalnim samoupravama. Do kraja ove godine biće otvoreni u Pančevu, Šapcu, Vladimircima, Baču, Jagodini, Sremskoj Mitrovici, Beogradu, Novom Sadu i Užicu, a sledeće godine u još pet gradova. Kroz personalizovane kartice „Naš heroj”, svima koji su zaposleni ili volontiraju u sistemu COVID-19 omogućeni su popusti i druge pogodnosti prilikom plaćanja robe i usluga brojnih kompanija i preduzetnika koji učestvuju u programuTableti za decuOve godine, zahvaljujući sredstvima koje Generali osiguranje Srbija donira za svaku popunjenu anketu o zadovoljstvu klijenata, nabavljena su 42 tablet uređaja za obrazovne ustanove za decu. Cilj je da se deci omogući da, uz vođenje od odrasle osobe, prate obrazovne sadržaje, upoznaju se sa digitalnim svetom i uče na zabavan, multimedijalni način.Pored toga što pruža finansijsku podršku, Generali osiguranje Srbija podstiče svoje zaposlene da volontiraju u raznim aktivnostima. U junu ove godine, u okviru prvog Globalnog izazova, humanitarne akcije Generali grupe, 400 zaposlenih iz čitave Srbije je trčalo, vozilo bicikl ili čistilo ulice. Generali osiguranje Srbija je na ovaj način želelo da proširi svest o važnosti brige o zdravlju i zaštite životne sredine i da ujedno podstakne građane Srbije da podrže aktivnosti zaposlenih kompanije i daju prilog za opremanje senzornih soba za decu sa smetnjama u razvoju. Deo sredstava za opremanje senzornih soba u Zaječaru, Kovačici i Sjenici sakupljen je u izazovu, a ostatak je donirala naša kompanija. Na ovaj način kompanija će pomoći deci sa smetnjama u senzornoj integraciji i učenju da razvijaju čula i kognitivne sposobnosti.Budući da je pandemija kovid-19 uticala i na odnose roditelja i dece, inicijativa The Human Safety Net je u saradnji sa međunarodnim stručnjacima pripremila savete za roditelje širom sveta kako bi im pomogla da se lakše bore sa stresnim situacijama. Volonteri iz Generali osiguranja Srbija su ih preveli i snimili video-zapise, i tako ih učinili dostupnim porodicama u Srbiji. Ovi saveti su stigli do polaznika programa „Podrška, ne perfekcija”, a preko biltena kompanije, društvenih mreža i agenata i do klijenata.Zaposleni Generali osiguranja Srbija ove godine su organizovali i onlajn uskršnju humanitarnu aukciju i akciju sakupljanja igračaka. Na aukciji su se prodavali ukrasi i predmeti koje su napravili zaposleni, a sva prikupljena sredstva uplaćena su Fondaciji Novak Đoković. U akciji sakupljanja igračaka, pokrenutoj u oktobru, zaposleni su sakupljali igračke za decu uzrasta do šest godina, koje je Fondacija Novak Đoković potom donirala u dva vrtića. 

2021

Zdravo dvadesete

Platforma je namenjena   zdravim navikama, energiji i dobrom raspoloženju dvadesetogodišnjaka U cilju prevencije i očuvanja zdravlja mladih ljudi u Srbiji, kompanija Galenika pokrenula je platformu „Zdravo dvadesete“, projekat od nacionalnog značaja. Ideja je da se mladim ljudima pruži kredibilan izvor informacija o važnosti prevencije hroničnih, nezaraznih oboljenja uz savete eminentnih medicinskih stručnjaka i plasman savremenih zdravstvenih saveta, a sve kroz sadržaj oblikovan u skladu sa potrebama mladih.Studentska populacija predstavlja onaj deo društva koji se nalazi na životnoj prekretnici. Iako se oni u pravnom smislu smatraju odraslima, oni to u praksi i dalje nisu, te im je veoma teško da uspostave balans između ta dva sveta. Manjak iskustva i prevelika očekivanja kada su studenti u pitanju, dovode ih u poziciju da su često izloženi velikoj količini stresa, a posledično zaborave da se posvete zdravim životnim navikama.Takođe, tokom studentskog perioda, mladi se često nađu u situaciji da imaju veliki broj obaveza, što prouzrokuje hroničan osećaj da su pod pritiskom i uvek sa manjkom vremena za sve aktivnosti u toku dana. U takvim uslovima oni vrlo često zaborave ili ne nauče da treba da budu odgovorni prema sebi i da brinu o sopstvenom zdravlju. "Zdravo dvadesete" je održivi društveno odgovorni projekat usmeren ka edukaciji i prevenciji hroničnih oboljenja i uspostavljanju zdravih principa koji su namenjeni mlađoj populaciji, pre svega studentima (18-25)E-vodičProjekat „Zdravo dvadesete“ za cilj ima podizanja svesti o prevenciji i pružanje podrške mladima da budu odgovorni prema sebi i sopstvenom zdravlju kako bi gradili održive navike i pravili zdravije izbore. Iako postoje određena znanja o prednostima zdravih životnih stilova, istraživanja sprovedena pre lansiranja platforme pokazala su da je mladima potrebna edukacija o prevenciji i očuvanju zdravlja. Kao prvi izvor na putu informisanja, u okviru platforme predstavljen je E-vodič pod nazivom „Kako da pronađete svoju ravnotežu i održite zdravlje“ u okviru kog se mogu pronaći relevantne informacije, preporuke i saveti kako izgradnjom zdravih navika izbeći određene tegobe, zatim kako prepoznati simptome i kada i kako reagovati ukoliko se pojave, uključujući odlaske na redovne preglede. E-vodič pokriva relevantne oblasti iz velikog spektra tema: ishrana, fizička aktivnost, mentalno zdravlje, kontracepcija, zavisnosti, hormoni i alergije. E-vodič je besplatno dostupan na veb-sajtu dvadesete.rs koji predstavlja jednu od platformi za komunikaciju i informisanje dvadesetogodišnjaka, a na kojoj su osim E-vodiča dostupni i saveti iz oblasti života i zdravlja relevantnih za mlade.Prema svetskim istraživanjima, brojna oboljenja među studentima predstavljaju posledicu njihovog načina života i nedostatka svesti o važnosti sopstvenog zdravlja, higijene i redovnih sistematskih pregledaSadržaj E-vodiča i platforme, iako primamljivog dizajna i stila kreiranog tako da odgovara ciljnoj grupi, nosi veliku odgovornost i zato je kompanija Galenika angažovala vrhunske eksperte iz datih oblasti kako bi obezbedila najviši mogući kvalitet i kredibilitetVažnost projekta usled pandemiije virusa Covid-19Kao posledica trenutne, nezavidne situacije u svetu, sve se više govori o važnosti mentalnog zdravlja, a pandemija korona virusa istakla je značaj održavanja mentalne higijene. Mlade posebno pogađa trenutna situacija – sprečeni su da izađu, da se socijalizuju i na taj način upoznaju nove ljude, da stvaraju kontakte, a sve ovo izuzetno utiče na njihovo raspoloženje i osećanja. Rezultati ankete, sprovedene u okviru same platforme, pokazali su da iako se dve trećine ispitanika izjasnilo da ume da prepozna znakove narušenog mentalnog zdravlja, čak 95 odsto mladih bi volelo da sazna više o simptomima i tehnikama pomoću kojih se mogu ublažiti blaži oblici narušenog mentalnog zdravlja. Anketa je takođe pokazala da većina njih, 40,3 odsto, ovakve vrste problema pokušava da reši sama, bez razgovora sa nekim od prijatelja, partnera, rođaka i slično. Ovo predstavlja zaista enorman procenat kada je ova tema u pitanju i kroz „Zdravo dvadesete“ se pruža podrška mladima i predstavlja im se nova kultura kroz koju će njihov problem biti sagledan sa treće, objektivne strane.Gala kao glas generacijeSa ciljem da se što više približi svojoj publici i ostvari ličniji odnos protkan poverenjem i osećajem sigurnosti, „Zdravo dvadesete“ platforma lansirala je Galu. Gala predstavlja glas generacije i glavni kanal komunikacije sa mladima.Gala ima za cilj da se približi mladim generacijama, zadobije njihovo poverenje i stvori prostor za slobodnu dvosmernu komunikaciju. Ona predstavlja relevantnog sagovornika pokrivajući raznovrsne teme, fokusirajući se prvenstveno na uvođenje zdravih navika u svakodnevni život mladih. Ona je tu da razgovara sa mladima o svim temama, pruži im podršku i odgovore na sva pitanja i nedoumice koje mlade generacije imaju.Izgradnja mreže partnera Kroz mrežu partnera na projektu, „Zdravo dvadesete“ su dobile kredibilitet, ali i veću vidljivost među populacijom kojoj je projekat namenjen. Za prvih godinu dana više od 10 partnera dalo je svoju podršku, a među njima su i Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Krovna organizacija mladih Srbije, Fondacija Novak Đoković, studentske organizacije, studentski centri...Platforma „Zdravo dvadesete“ trenutno okuplja zajednicu od preko 9.000 ljudi, putem društvenih mreža Instagram, Facebook i Tik-Tok, kao i putem veb-sajta dvadesete.rs. Facebook stranica proširuje ciljnu grupu, te je pre svega namenjena roditeljima i porodicama dvadesetogodišnjaka. Takođe, važan deo ovog projekta predstavlja saradnja sa partnerima/influenserima koji su doprineli tome da ovaj projekat bude što prisutniji u medijskom svetu. Neki od najznačajnijih su ilustratorka Zombijana, influenserka Leyla Reiko, FFM kao platforma za sve koji nose odeću, tik-toker Styleof Andrew, portal Zabavnik.com i mnogi drugi. „PITAJTE DOKTORA”Još jedan vid interakcije sa publikom jeste i rubrika „Pitajte doktora” u kojoj lekari specijalisti savetuju i odgovaraju na sva pitanja postavljena putem Instagram stranice „Zdravo dvadesete”. Pratioci imaju priliku da postave pitanja iz multilateralnih oblasti o kojima znaju malo ili ne znaju ništa, te da dobiju odgovore stručnih lica koja će im tematiku približiti na najkvalitetniji mogući način#ROZEOKTOBAR: Sa Galenikom i Pantenolom u Mesecu borbe protiv raka dojkeGalenika u dugoročnoj misiji pomoći Institutu za onkologiju i radiologiju SrbijeKompanija Galenika je i 2021. godine donirala sredstva Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS). U pitanju je nacionalni institut koji se bavi dijagnostikom, lečenjem i savetovanjem onkoloških pacijenata. Tokom oktobra 2021. godine, Meseca borbe protiv raka dojke, Galenika je pokrenula kampanju #PantenolRozeOktobar posvećenu podizanju svesti o ovoj temi, istovremeno izdvajajući sredstva od prodaje Pantenol proizvoda za planiranu podršku. Iznos ovogodišnje donacije je 13.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, a cilj je pomoć Institutu i dodatno unapređenje uslova lečenja pacijenata iz cele zemlje.„Donacija Galenike je rezultat posvećenosti kompanije ljudima i brizi o zdravlju. Naša svrha se ogleda u obezbeđivanju kvaliteta, a to podrazumeva najviše standarde u proizvodnji, brigu o zaposlenima i potrošačima, ali i celokupnom društvu. Zahvalni smo svima koji su podržali akciju, jer zajedno doprinosimo podizanju svesti o važnosti prevencije i redovnih pregleda, kao i poboljšanju uslova dijagnostike i lečenja onkoloških pacijenata“, izjavio je Rikardo Vian Markes, generalni direktor kompanije Galenika.Rak dojke je najčešći oblik karcinoma i mesec borbe protiv ove bolesti ima za cilj podizanje svesti o učestalosti obolevanja i važnosti prevencije i pregleda, odnosno rane dijagnostike, koja znatno utiče na terapiju i uspešnost izlečenja.Aktivnom komunikacijom do povećane pažnje u borbi protiv raka dojkeGalenika je svojom kampanjom aktivno podržala borbu protiv karcinoma dojke vodeći se principom Podeli-Podseti-Proveri, jer je borba protiv raka dojke tema koja zahteva povećanu pažnju i jačanje svesti. Kampanja je uključivala mnogobrojne medijske aktivnosti sa tekstovima i banerima posvećenim povećanju svesti o ovoj temi, otvorena je posebna veb-strana  pantenol.rs/rozeoktobar/ gde su putem interaktivnih video-priloga građani mogli da se informišu o važnosti samopregleda, kao i da pogledaju edukativno video-predavanje stručnjaka sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije o važnosti prevencije, kome su mogli i da postave pitanja. Kampanja je podrazumevala i značajnu promociju i širenje vidljivosti o ovoj temi i putem digitalnih kanala uz kreiranje posebnog Instagram filtera koji su korisnici društvenih mreža mogli da dele uz svoju fotografiju i na taj način se aktivno pridruže kampanji. Paralelno, Galenika je vršila promociju i putem promotivnih materijala u 2.000 partnerskih apoteka širom Srbije. Dodatno, kao odgovorna kompanija, Galenika je organizovala i akciju preventivnog pregleda za svoje zaposlene, kao i edukativna predavanja.Važnost edukacije, informisanja i zajedništva Rak dojke je i najčešći zloćudni tumor kod žena u Srbiji. Svake godine se dijagnostikuje kod oko pet hiljada žena, a statistika kaže da jedna od osam žena tokom svog života oboli od raka dojke. Karcinom dojke je bolest koja pogađa veći procenat žena, ali je prisutna i kod muškaraca. Godišnji skrining pregledi i rana dijagnostika su od velikog značaja za tok i uspešnost lečenja. Brigom o sebi možemo mnogo da učinimo i za sebe i za druge, davanjem sopstvenog, pozitivnog, primera. Tema kakva je borba protiv raka dojke zahteva informisanje i zajedništvo. Svetska zdravstvena organizacija zato podizanje svesti o ovoj bolesti navodi kao najvažniji korak u ishodu lečenja i smanjenju smrtnosti. Pružanje edukacije o zdravlju, radi poboljšanja svesti žena o znacima i simptomima raka dojke i razumevanja važnosti ranog otkrivanja i lečenja, učinilo bi da se više žena redovno pregleda i konsultuje sa lekarom.