Najnovije

2021

Uspeh se meri odgovornošću

Naš cilj je ukupna dobrobit svih aktera našeg poslovanja, od radnika, partnera i kooperanata, do šire zajednice u kojoj kompanija poslujeGodine pune izazova dovele su do promena u shvatanju i značaju društvene odgovornosti: dve paralelne krize, zdravstvena i ekološka, podsetile su sve nas da su održivo poslovanje, solidarnost i ekološka svest stubovi na kojima treba da počiva svaki biznis budućnosti. Budući da kompanija Mlekoprodukt, kao deo grupe Savencia Fromage & Dairy, u svoje svakodnevno poslovanje i sve strateške vizije inkorporira principe društveno odgovornog poslovanja kao jedan od prioriteta, na nove izazove odgovorila je brzo i efikasno.U zrenjaninskoj kompaniji uspeh se već dugo meri pre svega odgovornošću prema zaposlenima, lokalnoj zajednici, prirodnoj sredini i društvu u celini. Cilj kompanije je ukupna dobrobit svih aktera njenog poslovanja, od radnika, partnera i kooperanata, do šire zajednice u kojoj kompanija posluje. U okviru tog cilja, prioriteti su dati bezbednosti zaposlenih na radu, zdravoj i odgovornoj ishrani, edukaciji i stvaranju zdravih navika u ishrani dece, očuvanju ekologije, rodnoj i etničkoj ravnopravnosti, brizi o zajednici u kojoj kompanija posluje i  održivom razvoju.Zaposleni na prvom mestuBriga o zaposlenima je apsolutni prioritet kompanije Mlekoprodukt. Ova briga ne podrazumeva samo jednaku mogućnost napredovanja za sve zaposlene i druge vidove ravnopravnosti, poput osnaživanja položaja žena unutar kompanije i cele grupe Savencia, već i aktivnu brigu o zdravlju zaposlenih i o njihovoj opštoj dobrobiti. Kako bi se omogućilo da Mlekoprodukt ostane kompanija u kojoj se radi sa zadovoljstvom, redovno se organizuje anketa Great Place to Work i na osnovu odgovora zaposlenih sprovode se poboljšanja u procesu rada. Na kraju prošle godine, u situaciji krize i pandemije kompanija je pripremila poklone svim zaposlenima, a redovno se organizuju aktivnosti i druženja sa decom, dok se na polugodišnjem i godišnjem nivou biraju najbolji radnici.Jedna od aktivnosti kojima je tokom 2021. promovisan zdrav način života među zaposlenima bila je i akcija ekološki odgovornog i održivog prevoza zaposlenih, tokom koje je promovisano korišćenje alternativnih i ekološki čistih vidova prevoza. Od 16. do 22. septembra zaposleni su podsticani da razmišljaju o održivom prevozu i da, umesto prevoza do radnog mesta sopstvenim automobilima, koriste bicikle, pešače, zajedno dolaze na posao javnim prevozom i koriste sve ostale vidove prevoza koji doprinose očuvanju planete.  Glavni pokazatelj uspeha akcije bio je broj ušteđenih kilometara koje bi učesnici prešli u svojim ličnim automobilima, da nisu doneli odluku da se tokom akcije okrenu ekološki prihvatljivijim alternativama. Učesnici su samostalno prijavljivali svoje rezultate, a u akciju su se, za razliku od prošle godine kada je u njoj učestvovalo dvadeset filijala grupe Savencia, uključile kompanije iz cele grupe.  Ova akcija imala je i znatan odjek na društvenim mrežama, i to pod heštegom #MobilityChallenge, i pod međunarodnim sloganom Move Sustainably. Stay Healthy (Krećite se održivo, i ostanite zdravi), uz nadu da će ohrabriti i ljude izvan grupe Savencia da se okrenu ekološki prihvatljivim vidovima prevoza i tako daju snažan doprinos u borbi za očuvanje naše planete.Svesti o neophodnosti zdravog života doprinela je i akcija podele zdrave užine zaposlenima, kao poruka da je uravnotežena ishrana osnova dugog i zdravog života.  Važnost zdrave ishraneZdravlje najmlađih i njihov pravilan razvoj ne mogu se postići bez kolektivnog zalaganja cele zajednice - od roditeljskog doma, preko škole, pa do onih aktera javnog života koji su, kao kompanije koje proizvode hranu, dužni da svojim primerom pokazuju da im je zdrava ishrana u centru interesovanja. Biser Nutri Akademija #PositiveFood, višegodišnji projekat Mlekoprodukta, predstavlja jedan od najvažnijih vidova podrške zdravom načinu života,  a fokus mu je na pravilnoj i zdravoj ishrani dece. Ovaj projekat pokrenut je sa ciljem da promoviše zdrave navike u ishrani, uključivši stručnjake, doktore dijetologije, pedijatre, profesionalne kuvare i javne ličnosti. Pandemija je promenila format Biser Nutri Akademije i akcenat je stavljen na onlajn platforme: u emisijama u okviru Akademije mališani se ohrabruju da preuzmu deo odgovornosti za svoje zdravlje i da nauče sve o prednostima zdrave hrane i zdravog načina života. Emisije se snimaju u najrazličitijim okruženjima, među kojima su prelepa priroda na obali reke Tise, farma krava, povrtnjak... Uspeh Biser Nutri Akademije #PositiveFood i već dokazana operativna fleksibilnost nosilaca ovog projekta, koja im je omogućila da format Akademije prilagode novim uslovima, pa i prošire novim sadržajima, garant je da će ova plemenita akcija nastaviti da se razvija i u narednim godinama. Pored prepoznatljivosti i izuzetno dobre interakcije sa publikom, Biser Nutri Akademija #PositiveFood dobila je nedavno još jedno priznanje, ponevši titulu „Kampanja sa svrhom“ u okviru Festivala društveno odgovorne komunikacije. Udruženje Žute pantalone, organizator festivala, ovom nagradom posebno podstiče društveno odgovornu komunikaciju i komunikaciju koja je usklađena sa društvenim ciljevima, naročito onima koji se tiču dobrobiti dece. Tako je i Biser Nutri Akademija #PositiveFood prepoznata kao kampanja koja koristi moć komunikacije da dotakne određeni društveni problem, skrene pažnju javnosti na njega i ponudi moguća rešenja, kao i kampanja koja je direktno uticala na poboljšanje uslova života dece i pojedinca u Srbiji.Aktivna podrška zajedniciBez prosperitetne lokalne zajednice ni kompanija Mlekoprodukt ne može da ostvaruje svoje strateške ciljeve i zato aktivno učestvuje u životu sredine u kojoj posluje, deleći sa njom i dobro i zlo i starajući se da pomaže naporima na čuvanju i unapređenju javnog zdravlja i drugih vitalnih parametara kojima se meri uspeh sredine. Pandemija je donela povećana očekivanja od svih aktera javnog života, a kompanija Mlekoprodukt uključila se prošle godine u borbu protiv širenja bolesti kovid 19 donacijom sredstava Zavodu za javno zdravlje Vojvodine za kupovinu aparata za PCR testove na prisustvo virusa. Ova akcija doprinela je bržem dobijanju rezultata PCR testova i blagovremenom reagovanju u uslovima pandemije.  Mlekoprodukt je tokom prvog talasa pandemije donirao hranu javnim službama čiji su pripadnici danonoćno bili uključeni u borbu protiv širenja zaraze.Takođe, Mlekoprodukt je, donacijom hrane iz vlastite proizvodnje Dečjem selu u Sremskoj Kamenici pokazala koliko naše malo nekome znači mnogo. U saradnji sa Udruženjem Dečje selo, kompanija Mlekoprodukt je omogućila da najmlađi dobiju preko potrebnu pomoć, u vidu nutricionistički izbalansirane i kvalitetne hrane od prirodnih sastojaka. Mlečni proizvodi koji su donirani u okviru ove akcije bili su dovoljni za višemesečne obroke mališana u Dečjem selu.Za svoje zalaganje, kompanija Mlekoprodukt nagrađena je u okviru ovogodišnjeg CSR foruma, našavši se u društvu kompanija koje su najznačajniji donatori hrane u Srbiji. Dodelom tih priznanja donatorima hrane odata je zahvalnost vodećim kompanijama koje doniraju velike količine svojih proizvoda doprinoseći suzbijanju gladi, siromaštva i pružajući doprinos ostvarenju ciljeva održivog razvoja. Ovim se ne iscrpljuje spisak aktivnosti kojima je kompanija Mlekoprodukt demonstrirala važnost solidarnosti u lokalnoj sredini. U skladu sa orijentacijom ka zdravom životu, Mlekoprodukt redovno donira sredstva sportskim klubovima, a iz godine u godinu podržava i Zrenjaninski maraton i polumaraton, jednu od centralnih sportskih manifestacija u gradu na Begeju.  Zajedno do čiste i zdrave okolineBriga o okolini je trajno strateško opredeljenje Mlekoprodukta i cele grupe Savencia - u svim elementima poslovanja kompanija Mlekoprodukt radi u skladu sa najvišim ekološkim standardima. U posvećenosti ekologiji ide se i korak dalje, traganjem za inovativnim rešenjima za smanjenje negativnog uticaja na prirodno okruženje. Jedan od tih načina je donacija surutke kooperantu koji od nje proizvodi biogas. Aktuelni globalni problemi sa izvorima energije sve nas pozivaju na štednju i veću posvećenost održivoj proizvodnji i energetskoj efikasnosti, a reciklaža surutke na ovaj način izvanredan je primer za štednju i aktivnu brigu o životnoj sredini.Ekološka orijentacija kompanije Mlekoprodukt potvrđena je i na ekološkoj manifestaciji Neko tvoj, usmerenoj na edukaciju dece kroz zabavu, igru i kreativne radionice. Dešavanje je održano 19. juna na platou ispred SPENS-a u Novom Sadu, a bogat program, koji se sastojao od izložbi, akcija i humanitarnih akcija, uz prateći kulturno-umetnički program, bio je u potpunosti posvećen brizi o životnoj sredini. Posebnu pažnju na manifestaciji privukla je edukativna radionica Biser Nutri Akademije #PositiveFood. U saradnji sa iskusnim kuvarima, na radionici su deca pripremala zdrave, izbalansirane i ukusne obroke, da bi se posle toga kroz kviz znanja, ponovo uz igru, proverilo koliko znaju   o ukusnoj, ali zdravoj i odgovornoj ishrani.Mlekoprodukt je učestovao i u edukaciji dece tokom interdisciplinarne radionice u organizaciji magazina National Geographic Srbija, osmišljene tako da najmlađe uz zabavu podstakne da istražuju i razmišljaju o svetu oko sebe, da ga vole i upoznaju i sagledaju kroz nauku. Mlekoprodukt je doprineo ideji kroz program Kviz & Užina, tokom kog su se deca prvo upoznala sa zdravim namirnicama i pravilnim načinom ishrane, a onda uz pomoć kuvara sama sebi pravila zdrave obroke. Mlekoprodukt spada u kompanije kojima je društveno odgovorno poslovanje strateško opredeljenje i  koje su u svakom segmentu svog rada uključene u stvaranje boljih uslova za život u sredini u kojoj deluju, a u vremenu u kome je potreba za zdravom hranom sve veća, raste i obaveza kompanije da svojim primerom pokazuje važnost društvene odgovornosti.

Svet

Cene gasa Evropi se stabilizuje, u Americi nastavlja da pada

Topao početak zime prouzrokvao je smanjenje cene gasa jednog od glavnih američkih izvora goriva skoro za polovinu od svog vrhunca, dok je u Evropi premašila cenu od 2000 dolara.Prirodni gras glavni je izvor grajanja i struje za američke građane, aniže cene se neće žestoko odraziti na kućne budžete kako su analitičari predviđaliDok se Evropa suočava i dalje sa nestašicom gasa i visokim cenama. Cena  u utorak 21. decembra dostigle novi rekord od 2000 dolara, kasnije je popela na 2.190,4 dolara za 1.000 kubnih metara, ili 187,47 evra po MVh, prenosi Tas. U septembru, kada su cene išle ka vrhuncu, nivoi skladištenja su smanjeni na 7,4 odsto ispod petogodišnjeg proseka, zahvaljujući povećanoj potražnji od ponovnog otvaranja,  potreba za hlađenjem zbog toplog leta i poremećajem zbog uragana Ida, kaže za Axios Sindre Knutson, analitičar prirodnog gasa u Ristad Energi.Ali nivoi skladištenja su se oporavili , najviše zbog tople zime i tokom proteklih nekoliko nedelja se kreću tačno oko petogodišnjeg proseka, prema Upravi za energetske informacije.Sledeći nedeljni izveštaj Uprave će verovatno pokazati višak u odnosu na prosek po prvi put od februara, pišu analitičari BofA Global Research.Pala je i cena nafte u Americi, u utorak je pala za 3,7 odsto, a 19 odsto je niža od svog vrhunca u novembru.Cena gasa u Evropi je od decembra 2019. se povećala 15,5 puta, a u odnosu na prošlu godinu je skočila skoro 10 puta više, piše Ekapija.Zamenik predsednika Upravnog odbora Gasprom holdinga, Famil Sadigov, izjavio da će cene gasa u naredne ove dve godine opadati, ali će neće dostići one pre pandemije.

Srbija

Erste organizuje edukativne radionice za preduzetnice

Erste Banka kroz svoj program "Korak po korak" pokreće ciklus edukativnih radionica pod nazivom "Traže se: Žene koje veruju u sebe", namenjen preduzetnicama i svim ženama koje to žele da postanu, navodi se u saopštenju. Banka je zato pozvala sve potencijalne polaznice da do 20. januara na Fejsbuk, Instagram i LinkedIn profilima Erste Banke predlažu teme o kojima žele da saznaju više i koje prepoznaju kao važne za dalji razvoj njihovih biznisa,Serijal besplatnih, tematskih radionica biće dostupan u onlajn formatu, a njihove teme i sadržaj kreirani u zavisnosti od potreba onih kojima su namenjene.Predstojeće edukacije predstavljaju svojevrstan vid osnaživanja svih žena koje žele da razviju svoj profesionalni potencijal i ostvare preduzetničke snove."Ostajući dosledna svom sloganu #verujusebe i uverena da je razvoj preduzetništva stub ekonomskog rasta i društvenog prosperiteta, Erste Banka na ovaj način želi da omogući što većem broju žena da razvijaju svoje preduzetničke veštine, unaprede svoj biznis i poboljšaju njegovu održivost i konkurentnost", dodaje se u saopštenju.Prijavljivanje za edukativni serijal je omogućeno popunjavanjem formulara na veb-sajtu banke.Edukativne radionice će se u velikoj meri oslanjati i na široku bazu znanja i iskustava Erste Banke razvijenu kroz program socijalnog bankarstva "Korak po korak", namenjen početnicima u biznisu i prepoznatljiv po jedinstvenoj kombinaciji finansijske podrške i mentorstva.Pokrenut je 2016. godine i od tada je kroz ovaj program plasirano više od 2,6 miliona evra sredstava i stvoreno više od 400 novih radnih mesta. Mentorsko iskustvo zaposlenih Erste Banke i njihovih saradnika, koje su stekli kroz više od 100 volonterskih sati posvećenih mentorskoj podršci i onlajn predavanjima na temu vođenja sopstvenog biznisa, ovom prilikom biće značajan resurs svim polaznicama.

Video

Šta sprečava mlade da se osamostale? (VIDEO)

Iseljavanje iz porodičnog doma zahteva detaljne kalkulacije, dosta planiranja i odlaganja, i ponekad srećne okolnosti. Ekonomske perspektive mladih u Srbiji i Albaniji i dalje su ograničene i često su glavna prepreka za osamostaljivanje u ranim dvadesetim godinama.Nestabilni i nisko plaćeni poslovi, "spajanje kraja sa krajem" odlažu trenutak napuštanja "roditeljskog gnezda".  Iako njihovi vršnjaci u Evropskoj uniji u proseku imaju 26 godina u momentu kada napuštaju dom u kojem su odrasli, mladi u Srbiji i Albaniji čekaju neki bolji trenutak.Oni, koji uprkos svemu, odluče da se odvoje od roditelja, često su prinuđeni da rade više od jednog posla kako bi izdržali teret samostalnosti.  Za dvadesetšestogodišnju Marinu, osamostaljivanje pre tri godine predstavljalo je veoma zahtevan poduhvat. Prisećajući se sopstvenog iskustva, kao i svega onoga kroz šta su prošli njeni prijatelji i kolege, Marina je stavila naglasak na finansijske poteškoće sa kojima se mladi u Srbiji suočavaju."Mladi su uslovljeni da rade kao volonteri i obavljaju niskoplaćene poslove. A onda se postavlja pitanje zašto mladi odlaze iz zemlje. Nemoguće je da iznajmite stan u Beogradu, živite samostalno i imate prvi posao ako je prosečna početna plata 40.000, dinara (340 evra)", kaže Marina, koja radi kao urednica časopisa za mlade i doktorand je na studijama dramskih umetnosti.Marina koja se osamstalila sa 23 godine kaže da je to bila "srećna okolnost" jer su njeni roditelji bili u mogućnosti da joj obezbede stan.Dodala je da se razvoj njene veze "savršeno uklopio" u pogledu tajminga i da je to dodatno uticalo na odluku da se odseli od roditelja."Sve to je uticalo da se ohrabrim da postanem samostalna, jer tada niste sami, već ste sa nekim i to nije teško. Definitivno, da sam odlučila da živim sama, to bi se desilo mnogo kasnije i bilo bi teže, posebno u ekonomskom smislu", objasnila je.Tridesetjednogodišnji Ersi iz albanskog grada Skadra suočio se sa sličnim finansijskim poteškoćama kada je započinjao života van porodičnog doma. On i njegova supruga, koji su se venčali pre šest meseci, moraju da rade tri posla kako bi pokrili mesečne životne troškove, a kako kaže, čak i to nije dovoljno."Kao mlad par, na kraju svakog meseca moramo da platimo zakup stana. Sa dve plate, meni je nemoguće da pokrijem mesečne troškove", rekao je Ersi i dodao da zbog količine posla ima malo preostalog vremena da provodi kvalitetno porodično vreme sa svojom suprugom.Želje i stvarnost Nakon završetka formalnog obrazovanja, šanse da pronađu dobro plaćen posao i napuste porodični dom nisu na visokom nivou u ove dve zemlje na Zapadnom Balkanu. Podaci Eurostat-a pokazuju da u Srbiji mladi imaju u proseku 31 godinu kada odluče da napuste roditeljski dom, što je značajno iznad proseka, budući da u Evropskoj uniji mladi napuštaju kuću svojih roditelja sa 26 godina. U Albaniji nema dostupnih istraživanja o tome sa koliko godina u proseku mladi ljudi napuštaju roditeljski dom, ali neke studije sugerišu da je to između 26. i 29. godine.Nemanja Vuksanović, istraživač saradnik pri Fondaciji za razvoj ekonomske nauke u Beogradu, objasnio je kako neadekvatni uslovi rada i zarade čine mlade finansijski slabim.  "Čak iako nađu posao, mladi se suočavaju sa negativnim stavovima u vidu zarade, u pogledu ugovora koje dobijaju, a istraživanje je pokazalo da mladi u Srbiji, nakon što nađu posao, imaju niže plate u poređenju sa prosečnom zaradom koju ostvaruje radno sposobno stanovništvo i ta razlika iznosi i do 40 posto", rekao je Vuksanović.On je objasnio da mladi u Srbiji uglavnom dobijaju ugovore na određeno vreme, da rade prekovremene neplaćene sate i da se često zapošljavaju u neformalnom sektoru gde ne uživaju zaštitu države u pogledu socijalne i zdravstvene zaštite."Nakon završetka procesa školovanja, mladoj osobi u Srbiji je potrebno skoro dve godine da dobije prvi stabilan posao. Situacija u Evropskoj uniji je takva da mlada osoba, nakon u proseku perioda od sedam meseci dobija prvo kvalitetno radno mesto. Kada je reč o zemljama u regionu, odnosno zemljama Zapadnog Balkana, situacija je u velikoj meri slična u odnosu na ove pokazatelje", naveo je Vuksanović. Ekonomista i psiholog iz Tirane, Altin Nika, objašnjava kako mladi odrasli ljudi prirodno žele da se samoostvare i postanu samostalni ili da formiraju sopstvenu porodicu, ali da ta želja nije usklađena sa potrebnim preduslovima. "U svetu je potpuno normalna stvar da sa 18 godina želite da izađete iz porodičnog gnezda i kreirate sopstveni život", kaže on. "Ono što je razlika između mladog čoveka u Evropi koji ima mogućnost da bude samostalan, jeste to što mladi čovek u Albaniji za to nema mogućnost. Razlozi su ekonomske prirode, i društvene prirode, ali najviše ekonomske".Nika je dodao da u takvim okolnostima, za veliki broj mladih u Albaniji koji bi u idealnom slučaju bili samostalni kada bi ekonomski uslovi bili bolji, roditelji još uvek obezbeđuju osnovne životne potrebe, npr. plaćaju telefonske račune i daju im džeparac za društveni život."U svetu u kome je u celosti nesigurno kako će stvari izgledati kada sutra budete sami, veliki broj mladih ima bojazan i bira da ostane u porodičnom gnezdu, gde ne moraju da plaćaju zakup stana, gde imaju hranu na stolu zajedno sa svojom porodicom. Ako rade i imaju malu platu, onda se plata kombinuje sa penzijom roditelja, te su u nekom obliku troškovi niži i uživaju veću slobodu. Ako ih pitate, njihova želja je sigurno da budu samostalni." Izgledi za zapošljavanje i stanovanje Nedostatak adekvatnih novčanih sredstava za iznajmljivanje stana i nedovoljno plaćeni poslovi su glavne prepreke za samostalnost mladih, potvrdila je Jovana Bozičković iz Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS).Božičković kaže i da je prisutan nedostatak javnog državnog fonda i sistematizovane državne politike po ovom pitanju, uz istovremeno, nepovoljne uslove rada. "Mladi obično nemaju ugovor o radu, i kad ga imaju, to je obično na neko određeno vreme", navela je Božičković. Ona je istakla i da su česte pojave, kada se radi o prihodima mladih, ugovori o autorskom delu i stipendijama, kao i isplaćivanje zarade van bilo kojih pravnih okvira. "Jako je važno da samo 15 procenata mladih ima prihode iznad prosečne zarade u Srbiji, dok oko 20 procenata mladih ima neke prihode, što dovodi do činjenice da skoro 60 posto mladih nema nikakve prihode," rekla je Bozičković,  pozivajući se na podatke u "Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2021".U izveštaju se navodi da samo 10 procenata mladih živi u sopstvenim stanovima, dok velika većina mladih (65 odsto) živi u porodičnom stanu, a 20 procenata u iznajmljenom stanu.Istraživanje "Mladi u Srbiji", koje je objavila Fondacija Friedrich Ebert 2019. godine, navodi da 76 procenata mladih starosti između 18 i 29 godina, živi sa jednim ili oba roditelja. Ova grupa ispitanika je kao razloge navela ograničena finansijska sredstva koja su im na raspolaganju. Podaci za Albaniju pokazuju da 82 procenta mladih živi sa svojim roditeljima. Više od jedne petine nezaposlenih u Srbiji su mladi starosti 15 do 30 godina. Prema zvaničnim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije, broj mladih koji su bili nezaposleni u aprilu 2021. godine iznosio je 115.533, što predstavlja oko 21 posto ukupnog broja nezaposlenih u zemlji. U poređenju sa prethodnom godinom, nezaposlenost mladih uvećana je za 10 procenata. U Albaniji, 19,9 procenata mladih (starosti između 15 i 29 godina) je nezaposleno, dok ukupna stopa nezaposlenosti u zemlji iznosi 11,6 procenata.Troškovi života Prosečna zarada za avgust 2021. godine u Srbiji iznosila je 64.639 dinara (550 evra). Prosečna neto zarada za isti period iznosila je 49.933 dinara (425 evra), što znači da je 50 posto zaposlenih ostvarivalo zaradu do ovog iznosa.Udeo mladih u radnoj snazi u Republici Srbiji je veoma nizak u prema evropskim standardima. Broj mladih koji pripadaju NEET kategoriji (mladi koji nisu zaposleni niti su u procesu obrazovanja ili obuke) iznosio je 18,9 procenata u 2019. i smanjen je za 5,6 procentnih poena u poređenju sa 2015. godinom, pokazuje Strategija zapošljavanja u Republici Srbiji za period 2021 – 2026. koju je objavila Nacionalna služba za zapošljavanje. Prelazak iz sistema školovanja na prvi stabilan posao u Srbiji traje veoma dugo vremena, skoro dve godine. To je mnogo duže od 5,6 meseci koliko je mladom čoveku ili ženi potrebno da pronađe svoj prvi posao po završetku školovanja u EU. Duže trajanje prelaska u svet rada utiče na godine starosti kada mladi pojedinci napuštaju roditeljski dom i započinju samostalni ili život sa partnerom. Trenutno, u trenutku kada započinju samostalan život u Srbiji, oni su šest godina stariji od svojih vršnjaka u EU. U drugom tromesečju 2021. godine, stopa zaposlenosti stanovništva starosti 15 do 64 godine iznosila je 61 posto u Albaniji. Tokom ovog tromesečja, ukupan broj zaposlenih povećan je za jedan procenat u poređenju sa drugim tromesečjem 2020. godine, i za 2,9 procenata u poređenju sa prvim tromesečjem 2021. godine. Stopa nezaposlenosti smanjena je za 2,5 odsto u poređenju sa istim tromesečjem 2020. godine i za 2 procenta u poređenju sa prethodnim tromesečjem.Samostalan život je preskupIako bi to želeo, dvadesetšestogodišnji Brian još uvek nije preduzeo taj veliki korak u svom životu u smislu samostalnog života, odvojeno od svojih roditelja. Čak i sa dva posla ne uspeva da ostvari dovoljno prihoda da bude samostalan i stvara sam svoju budućnost."Da ja biram, živeo bih sam, ali ovde na Skadru je to jako teško. Imam dobar posao ali to i dalje nije dovoljno jer su plate u Albaniji niske i ne mogu da živim od plate", rekao je dodajući da kada neko živi sam, kao što bi i on voleo, obavezan je da plaća stanarinu, račune za struju, vodu i druge račune, kao i za hranu i druge potrepštine."Pričam o tome kako bih voleo da živim sam, jer kada ste u paru, imate druge obaveze i morate više da zarađujete. To je jako teško ostvariti u Albaniji."Da bi u Skadru iznajmio stan potrebno mu je između 12.000 do 18.000 albanskih leka (100- 150 evra), dok je u glavnom gradu Tirani za to potrebno između 200 i 250 evra. Prosečna bruto zarada u Albaniji u javnom sektoru iznosi oko 550 evra, dok je u privatnom 410 evra. Minimalna zarada u Albaniji iznosi 245 evra.Dvadesetsedmogodišnji diplomirani gastronom, Miloš iz Beograda, suočava se sa istim problemom. Iako smatra da nije teško da se u Beogradu pronađe posao u ugostiteljstvu, to su poslovi u koji ne omogućavaju mladima da napreduju ili da se osamostale. Posao ugostitelja takođe oduzima previše vremena, smatra Miloš što dovodi do toga da ti ljudi nemaju vremena za sebe, prijatelje i porodicu. "Mladi u Beogradu generalno ne mogu da rade za manje od 80- 90 hiljada dinara (680- 765 evra) ako žele da se osamostale. Sve ispod toga nije dovoljno za samostalan život. Kada mladi uvide koliko samo treba da plate za račune u Beogradu i da drugi deo plate odlazi samo na namirnice, to ih demotiviše da se isele od roditelja i počnu samostalno da žive", kaže on.Samostalan život za dvadesetčetvorogodišnju studentkinju master studija hemije u Beogradu, Oliveru, znači da bi se oslanjala samo na sebe za novac i stanovanje. Ona još uvek živi sa svojim roditeljima i opterećena je obavezama na fakultetu, tako da još uvek ne traži posao. "Nekako je prirodno da nakon 25. godine, kada diplomirate na fakultetu i odlučite čime želite da se bavite u životu, pronađete posao, živite odvojeno od roditelja i ne budete finansijski zavisni", rekla je Olivera, ali je dodala da smatra da mladi u Srbiji nisu tokom studija dovoljno pripremljeni da odmah sa studija pređu na traženje posla. "Profesori i mentori bi mogli da nam objasne kako da se lakše snađemo nakon završetka studija i kome da se obratimo," rekla je objašnjavajući da nedostatak finansijskih sredstava smatra najvećom preprekom za započinjanje samostalnog života. "Koliko sam ja do sada čula, država je pokrenula program ‘Moja prva plata’, namenjen diplomcima koji nemaju radnog iskustva ili poseduju do šest meseci radnog iskustva, ali po mom mišljenju, to nije dovoljno. Program može da nam pruži prvi posao i prvu platu, ali ako je ta plata minimalna zarada, ne možete da se osamostalite u smislu da sami plaćate stan, račune, život u Beogradu ili bilo kom drugom većem gradu", rekla je Olivera.Navela je da veliki broj njenih kolega čije porodice ne žive u Beogradu ali finansiraju njihove studije, ponekad prolongira master studije samo da bi ostali u studentskom domu. Za nju je ideja odlaska od roditelja i iznajmljivanje stana u kome bi živela sama u svom rodnom gradu manje stresna ideja nego za njene vršnjake, čije porodice žive negde drugde. "Imam neku sigurnost čak i da stvari ne ispadnu dobro s poslovne strane, ja imam gde da se vratim," navela je Olivera. 

Srbija

Građani bi se češće vozili javnim prevozom kad bi on bio kvalitetniji

Preko 60 odsto potencijalnih korisnika javnog prevoza u Beogradu se izjasnilo da bi bili spremni da koriste sistem javnog linijskog transporta ukoliko bi se ispunili neki od zahteva kvaliteta sistema i usluge, objavljeno je u izveštaju "Analiza stanja potencijala i razvijenosti gradskih sistema u skladu sa prioritetnim oblastima razvoja ranije usvojenih strategija".Osnovna karakteristika razvoja Beograda jeste policentričan razvoj i visoka koncentracija radnih mesta u zonama Novog Beograda i centralnoj zoni Beograda kao i širenje zona stanovanja u obodnim delovima grada, što dovodi do intenziviranja saobraćaja.Učešće javnog prevoza u realizaciji dnevnih kretanja je visoko, čak polovina kretanja, a putnički automobil i pešačenje imaju podjednako učešće sa oko 24 odsto, dok je učešće bicikala ispod jedan odsto.Napredak tehnologije doprinosi povećanju individualnih sredstava prevoza, a ovakav trend prisutan je i na području Beograda, gde se konstantno beleži porast broja registrovanih vozila. Ovo vodi povećanju cene prevoza, jer se operativni troškovi dele na manji broj korisnika i pojačan je pritisak na prevoznike da smanjuju nivo usluga.Takva situacija povećava zavisnosti od automobila, zato je izveštaju objašnjeno da je potrebno uvesti mere koje promovišu korišćenje javnog prevoza.Takođe sve su veći saobraćajni zahtevi od kapaciteta saobraćajnica, što se ne odnosi samo na infrastrukturu za kretanje već i na probleme parkiranja jer potrebe višestruko premašuju današnje kapacitete.Prosečan broj putovanja radnim danima po osobi je 2,08, prema podacima iz 2015. godine."Kao osnov za jasno formulisanje vizije i misije Grada u pokretu realizovano je istraživanje i analiza karakteristika korisnika sistema javnog linijskog transporta putnika u Beogradu", istaknuto je u izveštaju. Analiza stanja obuhvata istraživanja namenjena korisnicima sistema javnog linijskog transporta putnika, potencijalnim korisnicima i mišljenjima eksperata vezanih za pojedine elemente razvoja sistema u budućnosti.Rezultati istraživanja pokazuju prosečnu mesečnu mobilnost po kategorijama: zaposleni 100 putovanja mesečno, đaci 74, studenti 74 putovanja mesečno, penzioneri 70, nezaposleni 83 i ostale kategorije 96 putovanja mesečno. Preko 34 odsto korisnika javnog linijskog prevoza u Beogradu izdvojilo je kao najznačajniji cilj koji se odnosi na bolji kvalitet sistema i usluga, a odmah za njim su ciljevi koji se odnose na obezbeđivanje kraćeg vremena putovanja i razvoj šinskih urbanih sistema (tramvaja, metroa i prigradskih železnica).Čak 78 odsto statanovnika Beograda koji koriste neki vid motorizovanog transporta izražava spremnost korišćenja javnog prevoza, ali to podrazumeva ispunjenje određenih očekivanja po pitanju kvaliteta usluga.Rezultati istraživanja pokazuju da korisnici putničkih automobila značajno iskazuju spremnost korišćenja sistema javnog transporta, a čak je 52 odsto korisnika taksi usluga spremno da koristi sistema javnog prevoza. Više od trećine potencijalnih korisnika javnog prevoza, oko 38 odsto, se izjasnio da ni pod kojim uslovima ne bi koristio sistem javnog prevoza dok se čak 61 odsto ispitanika se izjasnilo da bi bili spremni da koriste sistem ukoliko bi se ispunili neki od zahtevanih elemenata kvaliteta sistema i usluge.Prema stavovima eksperata, na prvom mestu je precizno definisanje buduće vizije, misije i ciljne funkcije sistema i njihova implementacija u strateške dokumente grada, zatim ciljevi vezani za usklađivanje razvoja sistema sa demografskim, socio-ekonomskim i urbanističkim razvojem grada i obezbeđenje uslova za zadržavanje i/ili povećanje visokog učešća sistema u ukupnom broju putovanja i usmeren strateški razvoj sistema harmonizovan sa sektorskim strategijama Evropske unije, je na trećem mestu.

Srbija

Senat Univerziteta poništio odluku o dodeljivanju doktorata Malom

Senat Univerziteta u Beogradu danas je ... doktorsku disertaciju koju je ministar finansija Siniša Mali odbranio 2013. godine na Fakultetu organizacionih nauka (FON). Prethodno je grupa od 330 akademika i fakultetskih profesora zahtevala od najvećeg univerziteta u Srbiji da poništi sporni doktorat, što je Senat krajem 2019. godine, na osnovu rešenja svog Odbora za profesionalnu etiku, već učinio.Navedeni odbor je prethodno utvrdio da je prilikom izrade disertacije "Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije – teorijske koncepcije i ostvareni rezultati u Srbiji" došlo do povrede akademskog ponašanja, zbog doslovnog preuzimanja delova teksta drugih autora bez citiranja.Mali je potom podneo žalbu Upravnom sudu protiv odluke Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu.Iako je sredinom juna ove godine Upravni sud poništeno rešenje Odbora za profesionalnu etiku i  predmet vratila nadležnom organu na ponovno odlučivanje, akademska tela su naknadno potvrdila svoje odluke.Bivši dekan FON-a Milija Suknović izrekao je sredinom septembra Malom meru javne osude. Javna osuda je po etičkom kodeksu najveća mera koja može da se izrekne za najteže etičke prestupe. Da je univerzitetski profesor dobio ovakvu kaznu, to bi dovelo do gubitka posla.Siniši Malom izbrisan doktorat iz biografijeKasnije je i Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu u drugostepenom postupku potvrdio rešenje kojim se izriče javna osuda Malom zbog neakademskog ponašanja prilikom izrade doktorske disertacije.

Srbija

Počeo da radi Open Data hab

Puštanje  u rad prvog Open Data Haba ima za cilj umrežavanje svih pojedinaca, organizacija, institucija državne uprave, gradova i opština kako bi se omogućio još bolji razvoj servisa, usluga elektronske uprave i inicijativa koji se baziraju na upotrebi otvorenih podataka.Prema procenama na nivou Evropske Unije tržište otvorenih podataka vredeti između između 200 i 334 milijarde evra i da će generisati između 1 i 2 miliona novih radnih mesta. Iste procene govore da su do sada građani EU uštedeli 27 miliona sati u javnom prevozu zahvaljujući otvorenim podacima koji omogućavaju brojne aplikacije i na taj način građanima omogućavaju lakše i brže kretanje po gradu.“Verujemo da će Open Data Hub doprineti razvoju novih korisnih servisa i inicijativa baziranih na otvorenim podacima koje će poboljšati svakodnevni život građana”, kazala je Jelena Ružičić, rukovodilac sektora za kompetetivnu digitalnu upravu u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji.Rekonstrukcijom zgrade Ložionica Hab je dobio svoj matični prostor kako bismo sve talente i mlade inovatore okupili pod jednim krovom, dodao je Mihailo Jovanović direktor Кancelarije za IT i eUpravu.Open Data Hub je pokrenut u okviru projekta „Otvoreni podaci za održivi razvoj“, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu sa Кancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu (ITE), a uz podršku Vlade Ujedinjenog Кraljevstva.

Lifestyle

Sopran Tamara Rađenović objavila spot pred koncert u Barseloni

Jedan od najlepših mladih soprana današnjice Tamara Rađenović premijerno je predstavila spot za kompoziciju "La rosa i el souce". Spot je izašao neposredno pred koncert u katedrali Basilica Santa Maria del Mar u Barseloni, gde je Tamara nastupila među osam svetskih umetnika na spektakularnom Novogodišnjem koncertu u organizaciji Fondacije Monserat Kabalje.U prepunoj katedrali, koja je bila ispunjena do poslednjeg mesta, publika je dvominutnim stojećim ovacijama ispratila svetske umetnike koji su priredili spektakularni koncert za pamćenje. Koncert je otvorio planetarno poznati italijanski pevač i veliki prijatelj Monserat Kabalje Al Bano, čiji kultni hit Felićita znaju generacije. Njemu se pridružio i poznati španski kantautor Pep Sala.Na koncertu su nastupili operski pevači pobednici takmičenja čuvene dive: Levi Sekgapane, Katerina Tretjatkova, Džordi Galan, Karolina Fajardo, Amina Edris, Pene Pati, Viktor Jimenez, pijanista Josef Buforn.Tamara je otpevala Ave Maria ariju Desdemone iz Verdijeve opere "Otelo". U drugom pojavljivanju, Tamara je u duetu sa poznatim tenorom Levijem Sekgapaneom otpevala pesmu "Silent Night". Barselonska publika je ostala bez daha kada su jednu strofu otpevali na čistom katalonskom, što je izazvalo salve aplauza.Za kraj koncerta, svi izvođači su izveli na bis pesmu "White Christmass" koja je simbolično najavila neka bolja vremena za sve nas.Spot koji je Tamara Rađenović predstavila je za kompoziciju Karlosa Guastavina, a svoju punu lepotu zaokružuje visinama i dubinama Tamarinog lirskog soprana, uz pratnju Simfonijskog orkestra Makris i pod dirigentskom palicom maestra Predraga Goste.Reditelj spota je Dejan Senić sa timom Stone Production, aranžman je uradio Bojan Mladenović, snimatelj zvuka Miloš Marinković, producent zvuka Marko Kovač. Eksluzivni potpis na reviziju zvuka stavlja Karlos Kabalje, rođeni brat Monserat Kabalje."Sećam se da sam prvi put otkrila ovu pesmu u biblioteci mog koledža pre četiri godine. Uvek sam tragala za pesmama koje su imale emotivnu, romantičnu melodiju, a koje nisu bile previše izvođene. I onda se desio momenat - u knjizi južnoameričke muzike pronašla sam ovaj dragulj. Još tada sam zamislila kako ću tu kompoziciju jednog dana snimiti sa orkestrom i eventualno napraviti spot u nestvarno lepoj prirodi Crne Gore", kazala je Rađenović.Tamara Rađenović je završila Kraljevski muzički koledž u Londonu. Prva je umetnica sa prostora bivše Jugoslavije i još uvek jedina koja je primljena na odsek solo pevanja na ovom prestižnom muzičkom konzervatorijumu.Poslednja je učenica Monserat Kabalje, a imala je samo 19 godina kada joj je čuvena diva dala priliku da peva na njenim gala koncertima u Španiji. Tamara živi i radi u Londonu. Do sada je nastupala u 13 zemalja, između ostalih, u Španiji, Italiji, SAD,  Austriji, Nemačkoj, Engleskoj, Sloveniji...Tamara je do sada imala i dva solistička koncerta u njujorškom Karnegi holu, u septembru 2018. i u novembru 2019. godine.Tokom ove godine održala je koncerte i pred domaćom publikom – u aprilu je nastupila sa baritonom Davidom Bižićem u Kolarčevoj zadužbini na koncertu "Amore per sempre", pa potom ponovo u septembru, takođe na Kolarcu i u novosadskoj Sinagogi sa Simfonijskim orkestrom Makris i pod dirigentskom palicom Predraga Goste na koncertu Najveći hitovi klasike i Holivuda.

Srbija

Švajcarska kompanija DHG kupac zemljišta na Novom Beogradu

 Zemljište na Novom Beogradu u Bloku 40, izmedju Bulevara Heroja sa Košara i Ulice Tošin Bunar, prodato je nedavno za 3,1 milion evra na javnoj licitaciji. Od Grada Beograda kupila ga je kompanija DHG doo čiji je vlasnik Blagoje Antić iz Ciriha, švajcarski tajkun srpskog porekla. Kako saznajemo, kompanija DHG planira da na ovom mestu gradi stambeno-poslovni kompleks. Prema dostupnim izvorima, imovina Blagoja Antića procenjena na više stotina miliona švajcarskih franaka. Inače, on je vlasnik 100 odsto DHG doo dok je zakonski zastupnik kompanije Milena Stevović njegova ćerka.DHG Holding, sa sedištem u Cirihu u Švajcarskoj bavi se izgradnjom i finansiranjem kupovine nekretnina, renovinarenjem i uređenjem reprezentativnih prostora kao i održavanjem objekata. Inače, aktivnosti njegovog vlasnika DHG Holdinga sežu 25 ranije kada je Blagoje Antić u Švajcarskoj pokrenuo manju firmu sprecijalizovanu za podove i renoviranje prostora. Za više od dve decenije kompanije je izrasla u jednu od najvećih u oblasti nekretnina, renovinaranja i održavanja objekata u Švajcarskoj.

Svet

AstraZeneca pravi vakcinu za omikron soj koronavirusa

Britanska farmaceutska kompanija AstraZeneca saopštila je da u saradnji sa Univerzitetom Oxford radi na proizvodnji vakcine za omikron soj koronavirusa, preneo je Fajnenšl tajms."Vakcine utemeljene na adenovirusu (kao što su ona koja proizvodi Oxford/AstraZeneca) u principu bi mogle da se koriste kao odgovor na bilo koju novu varijantu brže nego što su neki možda ranije shvatili", rekao je šef istraživačke grupe na Oxfordu Sandi Daglas.Prošlonedeljna laboratorijska studija pokazala je da je AstraZenecin koktel antitijela Evusheld zadržao svoju neutrališuću aktivnost protiv omikron soja korona virusa.Drugi proizvođači vakcina kao što su Pfizer, BioNTech i Moderna ranije sutakođe  saopštili da rade na posebnim vakcinama za omikron soj. Iz Moderne su naveli kako bi do početka naredne godine mogli da započnu klinička ispitivanja te vakcine.AstraZeneca može da izazove komplikacije ako imate redak kapilarni sindromAstraZeneca pruža podršku poslovanju malih i srednjih preduzeća

2021

Društvena odgovornost je naša poslovna kultura

Svaka donacija, bez obzira na njenu veličinu, pokazuje ne samo empatiju i svest o svetu oko nas, već ima uvek pozitivan uticaj i pruža neophodan podsticaj drugima da učine istoMlekara Šabac ove godine obeležava značajan jubilej, 90 godina postojanja. Još od svojih zadrugarskih osnova do danas, Mlekara svoje zasluge prepoznaje u snažnim partnerskim odnosima, pre svega sa domaćim proizvođačima sirovog mleka, među koje se danas ubraja njih više od 700, a sa nekima sarađuje i više od pola veka. Tokom višedecenijske tradicije proizvodnje popularnih mlečnih proizvoda, jedna stvar se nikada nije menjala – kvalitet. Kvalitet proizvodnje zasnovan na najboljim domaćim sirovinama i podržan neprestanim inovacijama i ulaganjima u implementiranje najboljih industrijskih praksi. Zbog svega toga, iako relativno mala, Mlekara Šabac danas predstavlja jednog od lidera mlekarske industrije na srpskom tržištu, ali i najvećeg domaćeg izvoznika mlečnih proizvoda, koje plasira na 15 globalnih tržišta, od regiona, preko Evrope, Rusije, pa sve do Sjedinjenih Američkih Država.Društvena odgovornost je za nas više od reči – to je deo naše kompanijske kultureMnogo toga može biti smatrano društveno odgovornim poslovanjem, ali mi u Mlekari Šabac doživljavamo ovaj koncept kao deo naših vrednosti, nerazdvojan od osnovne kompanijske kulture. Da li je reč o brizi prema našim zaposlenima, prema poslovnim partnerima ili široj zajednici – za Mlekaru suština leži u empatiji i poštovanju onih koji nas okružuju. Potreba za ovakvim načinom razmišljanja, naročito u poslovnom svetu, postala je posebno očigledna tokom prethodne dve godine, koliko traje kovid-19 pandemija. Koliko smo orijentisani jedni ka drugima, ka zajedništvu, ali i svakom pojedincu, toliko smo jaki kao celina i sposobni da adekvatno i brzo reagujemo na izazove sa kojima smo suočeni. Jasno je, naravno, da kao društvo još mnogo toga možemo bolje da sprovedemo u ovom domenu, ali svaki napor, svako konkretno delo se računa i pruža inspiraciju drugima.Biznis zajednica u Srbiji je od početka pandemije, posebno u njenom startu, pokazala da ume da odgovori na izazove, čak i na one sa kojima se globalno niko nije skoro susreo niti ih je razmatrao kao realnu mogućnost, i zbog toga smo veoma ponosni što smo njen deo. Od industrije do industrije, većina kompanija je našla način i da zaštiti svoje zaposlene i da pomogne široj zajednici, i sve to u prilično kratkom roku i sa velikim brojem nepoznanica vezanim za tok situacije. Godinu dana kasnije, kontekst se i jeste i nije promenio, jer pandemija i dalje traje, ali razvoj nije toliko nepredvidiv – i upravo je ta „izvesnija neizvesnost“ naterala mnoge kompanije da zastanu i razmisle koji je dalji pravac akcije najpoželjniji za održivu i odgovornu budućnost poslovanja. Kompaniju čine ljudiNaravno, svaka promena počinje sa osvrtom na unutra, odnosno na zaposlene i kako njima omogućiti najbolje moguće uslove za adaptaciju. Rad na daljinu, od kuće, svakako ima svojih prednosti i naravno u određenim situacijama je apsolutno neophodan – ali pojedine industrije nažalost ne mogu da funkcionišu po tom principu. Mlekarska industrija je jedna od njih, jer proizvodnja sirovog mleka, a samim tim i mlečnih proizvoda, podrazumeva proces koji traje 24 časa dnevno, 365 dana u godini i u slučaju Mlekare Šabac čak 85% od oko 350 radnih mesta – zahteva rad u fabrici. Zbog toga je za nas od početka pandemije apsolutni prioritet bio brzo i adekvatno ustanoviti efikasnu organizaciju posla koji će istovremeno garantovati i poštovanje i sprovođenje svih mera prevencije i zaštite zaposlenih od korona virusa. Takođe je bilo ključno i fokusirati se na negovanje timskog duha, zajedništva i pružanja međusobne podrške, kako bi zaposleni mogli lakše da prođu kroz potrebne periode rada na daljinu, izolacije iz zdravstvenih razloga ili povećane brige o članovima porodice. Briga o dobrobiti zaposlenih, naravno nije isključivo fokusirana na kovid-19. Da bi neka kompanija bila uspešna i održiva, taj proces mora početi od njenih zaposlenih. Mlekara svoje zaposlene doživljava kao njenu najveću vrednost zbog čega se njihov razvoj i benefiti ne mogu posmatrati odvojeno od interesa budućnosti kompanije. U tom duhu, u godini velikog jubileja, razvili smo program dobrobiti za zaposlene, koji pokrivaju različite sfere brige o svakodnevnim životima onih koji rade u Mlekari Šabac – od edukacije i usavršavanja, preko povoljnijih uslova kupovine u različitim prodavnicama, do vrlo važne „Kampanje zdravlja“, koja obuhvata različite vrste besplatnih preventivnih pregleda, koje ne smemo staviti po strani u uslovima pandemije.Pored dugoročnijih programa benefita za zaposlene, trudimo se da uvek imamo i ad hoc inicijative koje pružaju zadovoljstvo i podršku i zaposlenima i njihovoj deci, posebno onoj najmlađoj, pa smo tako ove godine odlučili da obradujemo i roditelje i đake prvake, svesni činjenice koliko je prvi dan škole važan. Zbog toga je svim našim kolegama čija su deca prvi put pošla u školu, tog dana bio omogućen slobodan dan, dok su đaci prvaci uz prigodne čestitke dobili školske rančeve i pribor. Ovom inicijativom želeli smo da obradujemo prvake i da im poželimo srećan i radostan polazak u školu, jer su i oni deo velike Mlekara Šabac porodice.Briga o zajednici i društvuNa početku godine, Mlekara Šabac je u okviru konferencije CSR forum, u organizaciji Foruma za odgovorno poslovanje i Koalicije za dobročinstvo, dobila priznanje kao jedna od kompanija donatora hrane u 2020. godini. Svrstani smo među vodeće prehrambene kompanije, koje su prepoznate po svojim naporima da, uprkos regulatornom i fiskalnom okviru, doniraju velike količine svojih proizvoda doprinoseći tako suzbijanju gladi, siromaštva i ostvarenju Ciljeva održivog razvoja. U ovome smo imali i veliku logističku podršku partnera sa kojima redovno sarađujemo na donatorskim projektima – Bankom hrane, NALED-om, Crvenim krstom Srbije, Crvenim krstom Šapca, kao i brojnim udruženjima koja se zalažu za prava osoba sa smetnjama u razvoju i invaliditetima.„Održivo i odgovorno poslovanje predstavlja osnovni princip rada i suštinu našeg odnosa prema zaposlenima i široj zajednici čiji smo deo. Zato je solidarnost sa ugroženim grupama nešto što doživljavamo ne samo kao našu obavezu, već i kao priliku da učinimo nešto za poboljšanje celokupnog društvenog okruženja“, izjavila je prilikom primanja priznanja Maja Bađin Georgijević, menadžer korporativnih komunikacija Mlekare Šabac.Mlekara Šabac na samom početku pandemije donela odluku da 100.000 evra namenjenih marketinškim promocijama, preusmeri na organizovanje i realizaciju pomoći u donacijama različitim socijalnim i zdravstvenim ustanovama u SrbijiVanredne okolnosti, što globalna zdravstvena kriza svakako jeste, inače ugrožene i marginalizovane grupe podnose znatno teže nego ostatak društva. Donacije hrane i drugih osnovnih životnih namirnica predstavljaju najhitniju i najpotrebniju pomoć u takvim trenucima, zbog čega je Mlekara Šabac na samom početku pandemije donela odluku da 100.000 evra namenjenih marketinškim promocijama, preusmeri na organizovanje i realizaciju pomoći u donacijama različitim socijalnim i zdravstvenim ustanovama u Srbiji, od kojih je većina fokusirana na pomoć najugroženijem stanovništvu.Naša opredeljenost da budemo podrška kada i kome je to najpotrebnije, nije definisana blizinom zajednice kojoj je podrška potrebna, ali jeste empatijom i razumevanjem situacije kada nam se život u trenutku drastično promeni. Nakon katastrofalnog zemljotresa u Petrinji, nije bilo teško saosetiti sa bolom meštana koji nisu želeli da napuste svoja razrušena domaćinstva, životinje o kojima brinu i način života koji su decenijama gradili. Za nas u Mlekari Šabac je to bio dovoljan razlog da u saradnji sa hrvatskim Crvenim križom doniramo svoje proizvode stanovništvu sa područja Petrinje, kao vid solidarnosti i pomoći u hrani.Svaka donacija, bez obzira na njenu veličinu, pokazuje ne samo empatiju i svest o svetu oko nas, već pruža uvek pozitivan uticaj i neophodan podsticaj i drugima da učine isto, i na taj način dalje produbljuju snagu zajedničkog delovanja i solidarnosti.Usavršavanje i inovacije kao deo održivog i odgovornog poslovanjaInovacije u bilo kojoj grani industrije podrazumevaju samu suštinu njenog održivog razvoja, što je posebno tačno u slučaju prehrambene industrije, bilo lokalno ili globalno posmatrano. Za Mlekaru Šabac, koja izvozi najveći deo proizvodnje, bitan je i jedan i drugi aspekt. Zbog toga je naš fokus u prethodnom periodu bio na ulaganju u alate poput World Class Manufacturing System-a i Data Matrix tehnologije, koji pružaju detaljno praćenje kompletne proizvodnje i podizanje njene efikasnosti na metodičan i sistemski način, kao i unapređen sistem praćenja proizvoda u kompletnom lancu, od proizvodnje do plasiranja na police u radnjama. Pored kvalitetne domaće sirovine i ekspertize zaposlenih, efikasnost, transparentnost i bezbednost koju donose inovativne proizvodne tehnologije – predstavljaju osnovne premise za održivu budućnost mlekarske industrije. Deo ovih inovacija, mada na prvi pogled više „kozmetičke prirode“, predstavlja i nova ambalaža koju smo implementirali na našim najpopularnijim brendovima i proizvodima, poput „sirka“ i „a la kajmaka“. Naime, ona doprinosi rešavanju značajnih problema prehrambene industrije, a to su reciklaža i bacanje hrane, jer se ambalaža ovih proizvoda sada može u potpunosti reciklirati, a i doprinosi dodatnom očuvanju svežine i kvaliteta ovih popularnih namaza.Da Mlekara Šabac uspešno inovira i razvija svoj proizvodni proces, kao i da poštuje sve domaće i svetske regulative i procedure u proizvodnji hrane, garantuju i najviši svetski sertifikati kvaliteta, bezbednosti i energetske efikasnosti proizvodnje, poput IFS-a i ISO 50001. To je ujedno i podsetnik da je kvalitet proizvoda koji izlaze iz fabrike u Šapcu isti, bez obzira na to da li su namenjeni plasmanu na srpskom, evropskom, ruskom ili američkom tržištu. Podrška partnerima – podrška razvoju domaće privredeU skladu sa vrednostima prema kojima poslujemo, podršku u razvoju i održivosti pružamo i partnerima, kroz podsticaje i modernizaciju njihovog poslovanja. Sa ponosom sarađujemo i podržavamo ustanove poput Srednje poljoprivredne škole u Šapcu, koja obrazuje neophodne industrijske kadrove, ali je istovremeno u proizvodnji sirovog mleka i treći dobavljač Mlekare Šabac po veličini. Takođe, prioritizujemo i razvoj sela, kroz podsticaj malim i srednjim gazdinstvima, poput onog koje vodi Zoran Jadranović iz sela Dobrić kod Šapca. On je kroz ulaganje u savremene procese vođenja farmi, robotizovan sistem muže krava i uz podršku Mlekare Šabac, ujedno osigurao i budućnost porodičnog biznisa, pružajući svojoj deci dobru priliku da ostanu na selu i usavršavaju znanja i veštine potrebne za održivi napredak mlekarske industrije.Fokus na domaće sirovine, pa samim tim i na održivost domaće privrede, doprineo je da čak osam brendova Mlekare Šabac bude nagrađeno žigom „Čuvarkuća“, za natprosečan kvalitet mlečnih proizvoda stvorenih u Srbiji, u potpunosti od domaćih resursa, činjenica na koju smo ponosni i koju posebno volimo da istaknemo kada govorimo o održivom poslovanju.

Nova Ekonomija

Pavlić iz Kreni-Promeni: Nijedna vlast na svetu osim u Srbiji ne cenzuriše ekološke akcije

Da Rio Tinto ode iz Srbije, potrebno je mnogo toga da se desi. Za sada nije potpisan nijedan dokument koji ih obavezuje da ostanu. Izdali su i saopštenje da će nastaviti sa istraživanjima. Ne verujem da će tek-tako otići. Naš naredni korak je narodna inicijativa i prikupljanje 30 hiljada potpisa građana odmah nakon Nove godine. Inicijativom želimo da predložimo propis kojim ćemo onemogućiti dalje iskopavanje litijuma, a o kojem će Narodna skupština morati da se izjasni, kaže Marina Pavlić, izvršna direktorka "Kreni-promeni". Da se od blokada puteva i građanske neposlušnosti nije odustalo, potvrdila nam je i Pavlić, ali to nije jedini način da se zaustavi iskopavanje litijuma.- Građanska neposlušnost je ustavno pravo svih nas, ali ne i jedini mehanizam za rešavanje problema. Videćemo kako će se situacija odvijati i koristićemo pritisak javnosti. Do prošle godine niko nije ni čuo za Rio Tinto, danas dosta ljudi zna ko su i šta rade. Mislimo da građansku neposlušnost treba da koristimo kada god za tim imamo potrebe, ističe Marina Pavlić.U ovom trenutku, "Kreni-promeni" organizuje akciju u preko 20 gradova Srbije. Ideja je da se na taj način ukaže na problem zagađenog vazduha i to pomoću eksponata pluća koja treba da budu izložena na javnoj površini. Lokalne samouprave, međutim, za postavljanje eksponata dozvolu ne daju.- U akciji učestvuje Beograd plus 20 drugih gradova u Srbiji. Samo smo u Užicu dobili dozvolu da javno izložimo ta pluća.  Ovim putem želimo da skrenemo pažnju na zastrašujuće činjenice da godišnje u Srbiji od respiratornih oboljenja umre 15 hiljada ljudi, a svako sedmo dete oboli od astme, objašnjava Pavlić.To da se cenzurišu akcije ekoloških aktivista, kaže Marina Pavlić, nije se desilo ni u jednoj zemlji sveta, osim u Srbiji. - Mi nikada ne odustajemo, pa ćemo eksponate postavljati na privatnim površinama, rekla je izvršna direktorka "Kreni-promeni" za podkast Nove ekonomije.Ceo podkast poslušajte ispod.

Srbija

I selo Klinovac kod Vranja leži na litijumu?

Istraživanja litijuma u Srbiji postala su tema broj jedan u domaćoj javnosti. Proteklog vikenda grupa građana u Vranju je održala ekološki performans i podsetila javnost da geološka istraživanja obližnjem selu Klinovac obavlja kompanija Jadar Lithium, koja je nedavno promenila ime i sada se zove Balkan istraživanja.Jadar Lithimu je australijska kompanija koja poseduje i licence za geološka istraživanja litijuma u Pranjanima i Gornjoj Dobrinji, protiv čega se takođe bune građani.Selo Klinovac samo je jedno od nekoliko mesta u Srbiji koja su na spisku rudarskih kompanija zainteresovanih za ekploataciju litijuma, pored Loznice, Jagodine, Valjeva, Gornjeg Milanovca (Pranjani) i Užičke Požege (Gornja Dobrinja).Rezultati uzorkovanja stena iz takozvanog Vranjskog basena, blizu Klinovca, pokazuju povišenu koncentraciju litijuma i bora, navodi se u dokumentu koji je svojevremeno objavio Jadar Lithium, pisao je u maju lokalni portal iz Vranja Slobodna reč.Kako se dodaje, Jadar Lithium je krajem 2017. godine preuzeo kapital kompanije Centralist Pty, koja je u Srbiji imala pet licenci za istraživanje litijuma, za projekte Cer, Bukulja, Rekovac, Krajkovac i Vranje South (Vranje Jug).Kako se navodi na sajtu kompanije, tokom istraživanja bez bušotina i iskopavanja, na teritoriji koju obuhvata projekat Vranje South (u blizini sela Klinovac i Buštranje u opštini Bujanovac), javile su se naznake izvanrednog potencijala nalazišta, koje ima “slične odlike sa Jadarskim basenom.U dolini reke Jadar kompanija Rio Tinto najavila je svoj projekat ekspolatacije rude jadarit, koja sadrži litijum. Međutim, protiv toga bune brojni građani jer smatraju da će se otvaranjem rudnika ugroziti životna sredina.Jadar Lithium objavio je jula 2019. godine rezultate istraživanja projekta Vranje South koji obuhvata blizu 90,5 kvadratnih kilometara područja. U dokumentu se navodi se da je uzorkovano 28 parčića stena sa teritorije između Klinovca, Trejaka, Spančevca, Novog Sela i Buštranja.U dokumentu je i najava direktora kompanije Luka Martina o nastavku projekta koji podrazumeva izviđačke bušotine.“Geofizička istraživanja i geohemijski rezultati detaljnih uzorkovanja pokazali su opravdanost procesa istraživanja, uveliko su pomogli razumevanju basena i ukazuju na potencijal projekta Vranje Jug, na kojem su nalazišta litijum-borata” – izjavio je Martino.O litijumu u Klinovcu izveštavao je i Bloomberg krajem avgusta 2019. godine. Kako su tada autori naveli, nalazišta litijuma u Srbiji su “dovoljno velika” da se kontinent takmiči sa tržištem u Aziji, posebno u Kini, koja je treći svetski proizvođač litijuma i prva na tržištu proizvodnje litijumskih baterija.Tada su naveli da Rio Tinto i Jadar Lithium istražuju koliko je litijuma u Srbiji, kao i da su iz Rio Tinta odbili da daju komentar, ali da su iz Jadar Lithiuma bili otvoreni za saradnju. Pomenuti direktor Martino je novinarima Bloomberg-a rekao da bi Srbija mogla da postane baza ove industrije, od eksploatisanja, preko prerade do proizvodnje baterija.Iako se radi o teritorijama u bujanovačkoj opštini, izjavu za Bloomberg dao je i tadašnji zamenik gradonačelnika Vranja Nenad Antić, koji je u celom projektu video potencijal za otvaranje fabrike baterija i “smanjenje broja nezaposlenih građana u Vranju, kojih ima oko 10.000”.Vest je privukla nacionalni medij TV Prva, čiji je novinar obišao meštane Klinovca. Kako je tada izvestio, Klinovčane nije naročito uzmenirila ova vest:“Meštani koji znaju za šta se sve koristi litijum spremni su da besplatno daju njive kako bi se ispitao sastav zemljišta” – navodi se u tekstu.Dve godine kasnije, građani i aktivisti sve češće protestuju zbog projekata rudarskih kompanija i njihovih mogućih posledica i negativnog uticaja na životnu sredinu. Kako navodi portal Radio-televizije Srbije, u debatu se nedavno uključila i Srpska akademija nauka i umetnosti, a mišljenja su “oprečna”.Ministarka energetike i rudarstva Zorana Mihajlović litijum naziva metalom budućnosti i ističe da bi iskopavanjem minerala jadarit u čijem sastavu je i litijum, koji se koristi u modernim baterijama za automobile na električni pogon, Srbija mogla da zauzme važno mesto u Evropi i svetu.Sa druge strane, građani i stručnjaci koji podržavaju ekološke aktiviste ukazuju da će životi meštana doline Jadra biti ugroženi, kao i da je projekat “prljav i poguban za živi svet”.Direktor srpskog ogranka “ima iskustva sa Rio Tintovim projektom”Društvo sa ograničenom odgovornošću Jadar Lithium d.o.o. sa sedištem u Beogradskom naselju Čukarica, osnovano je pod nazivom Nova Centurion Metals d.o.o.18. marta 2016. godine. U međuvremenu je, prema podacima registra Agencije za privredne registre, menjan naziv, zakonski zastupnici i jednom adresa, a kao Jadar Lithium d.o.o. posluje od 2. jula 2019. godine. Od 16. januara 2020. godine direktor postaje Dejan Jovanović.Na sajtu Jadar Lithiuma navodi se da je Jovanović generalni menadžer zadužen za istraživanja. Diplomirao je na Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na smeru Ekonomska geologija i član je Evropske federacije geologa. U kratkoj biografiji stoji da nadgleda istraživanja i rudarske projekte, i da ima iskustva sa Rio Tintovim projektom Jadar.

Srbija

„Raspišite konkurse za finansiranje civilnog sektora“

Nezavisna kulturna scena Srbije AICA i STANICA uputile su apel državnim insitucijama hitno raspišu javne konkurse za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata organizacija civilnog društva (ali i drugih aktera u kulturi) budući da se uveliko kasni sa pravovremenom realizacijom konkursne procedure.Oštro osuđuju izmene člana 11. u novom Zakonu o kulturi  po kojem je nadležnim institucijama produžen rok za raspisivanje konkursa sa 30 na 60 dana od usvajanja budžeta za narednu godinu.Zahtevamo od nadležnih institucija da hitno izmene postavljene zakonske procedure i konkursne mehanizme u pravcu ubrzanja njihove realizacije, a ne prolongiranja, kako bi programi i projekti mogli da počnu sa realizacijom u prvom mesecu godine za koju se konkuriše, navodi se u saopštenju. 

Srbija

Za revitalizaciju deset reni bunara 90 miliona dinara

Javno komunalno preduzeće "Beogradski vodovod i kanalizacija" raspisalo je tender za revitalizaciju deset reni bunara LOS i DOS, za šta planira da izdvoji 90 miliona dinara. Posao obuhvata pripremne radove, utrvđivanje početnog stanja i pripremu za revitalizaciju bunara, sanaciju i razradu drenova, utrvrđivanje stanja nakon revitalizacije bunara i puštanje bunara u rad, izradu tehničkog izveštaja o izvedenoj revitalizaciji bunara, piše u dokumentaciji.Od privrednog subjekta se traži da je u poslednjih pet godina izveo radove revitalizacije - utiskivanjem plastičnih drenova u postojeće, u minimalnoj ukupnoj vrednosti od 20 miliona dinara. Rok za podnošenje ponuda je 14. januar.Pijaća voda može da poskupi zbog urbanizacije MakišaGrad izdvojio 102 miliona za rekonstrukciju reni bunara u Makišu

2021

Za podršku porodici i porodilištima u regionu 700.000 evra

Želeći da podrži porodice širom regiona, kompanija je odlučila da, zajedno sa AIK Bankom, svoju internu aktivnost kroz program „Podrška porodici“, proširi u veliki društveno odgovorni projekat Još jedna godina koju je obeležila pandemija korona virusa, pokazala je važnost snažne podrške lokalnim zajednicama, sa kojima kompanija zajedno živi i raste. Znajući da su u izazovnim vremenima društveno odgovorne aktivnosti najpotrebnije, i da se pravi lideri prepoznaju upravo u takvim trenucima, MK Group je nastavila i dodatno razvila svoje projekte usmerene ka dobročinstvu, podršci deci i mladima, zdravstvu, obrazovanju i osetljivijim grupama u društvu. Ove godine MK Group obeležava jubilej - pet godina od pokretanja internog programa „Podrška porodici“ u okviru koga se dodeljuju novčane subvencije zaposlenima koji su u tekućoj godini postali roditelji. Tokom protekle četiri godine koliko se sprovodi „Podrška porodici“, nagrađeno je 620 porodica i više od 1.000 dece ukupnom sumom u iznosu od više od 31 milion dinara. Želeći da podrži porodice širom regiona, kompanija je odlučila da, zajedno sa AIK Bankom, svoju internu aktivnost proširi u veliki društveno odgovorni projekat - donacije porodilištima u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. U svim ovim zemljama sprovodi se uz podršku ministarstava zdravlja, koja su pružila aktivnu pomoć u izboru porodilišta i određivanju namene finansijskih sredstava kako bi ona bila usmerena tamo gde je najpotrebnije.700.000 evra za regionalni projekat „Podrška porodici“ i donacije porodilištima- Porodilište u KBC „Dragiša Mišović“ u Beogradu- Porodilište u UKC Ljubljana- Porodilište Opšte bolnice Cetinje - Porodilište Opće bolnice u Sarajevu- Porodilišta u Prijedoru i Gradiški- Porodilište u ZagrebuVrednost regionalnog projekta „Podrška porodici“ iznosi više od 700.000 evra. Realizuje se sa željom da se pruži podrška porodičnoj politici i merama za podsticaj nataliteta, kao i doprinese boljim uslovima u porodilištima za trudnice, porodilje i novorođene bebe. Povodom donacije u Srbiji, predstavnici AIK Banke i MK Group održali su sastanak sa ministrom zdravlja Republike Srbije, dr Zlatiborom Lončarem, na kojem je dogovorena finansijska donacija od 100.000 evra za porodilište u okviru KBC „Dr Dragiša Mišović“. Ministar Lončar izrazio je zahvalnost zbog donacije kojom će se obezbediti još bolji uslovi u našim porodilištima. ,,Rast nataliteta i briga o najmlađima je strateški cilj za Srbiju jer deca predstavljaju našu budućnost. Zato država ulaže izuzetno velika sredstva u obnovu i izgradnju novih bolnica, obnavljamo pedijatrijska odeljenja, ginekološko-akušerske klinike, gradimo i Tiršovu 2, jer želimo da stvorimo još bolje uslove za najmlađe pacijente.Jelena Galić, predsednica izvršnog odbora AIK Banke, dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja Republike Srbije iAleksandra Stojanović, direktorka korporativnih poslova MK GroupDrago nam je što će MK Group i AIK Banka i ove godine podržati naš zdravstveni sistem, ovoga puta u pravcu podrške našim porodilištima. Dogovorili smo se o donaciji za odeljenje ginekologije u KBC „Dragiša Mišović“, naročito imajući u vidu da ta bolnica zbrinjava trudnice i decu koji su kovid-19 pozitivni. Dogovorili smo se i o još jednoj važnoj stvari, a to je da ćemo na svaki uloženi dinar MK Group i AIK Banke u srpsko zdravstvo, mi uložiti još jedan“, istakao je dr Lončar. Jelena Galić, predsednica izvršnog odbora AIK Banke, rekla je da su trenuci u kojima nastaje život dragoceni ne samo za svaku porodicu, već i za celu naciju. „Ulaganje u nove naraštaje predstavlja ulaganje u budućnost regiona, i zato na ovaj način želimo da doprinesemo unapređenju uslova u kojima se rađa novi život“, rekla je Galić. Podrška porodici u Srbiji Aleksandra Stojanović, direktorka korporativnih poslova MK Group i dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja Republike SrbijeAleksandra Stojanović, direktorka korporativnih poslova MK Group povodom pokretanja projekta u čitavom regionu, istakla je da su društveno odgovorne aktivnosti MK Group najvećim delom usmerene ka zdravstvu i brizi o deci i mladima: „Naša odgovornost kao kompanije koja je prisutna u regionu, jeste da podršku usmerimo na sve društvene zajednice u kojima poslujemo, ali i na generacije koje dolaze. Ovog puta su u fokusu buduće majke i bebe. Za unapređenje uslova u porodilištima širom regiona izdvojili smo preko 700.000 evra i na ovaj način, kao kompanija koja zapošljava 6.000 ljudi širom Jadranske regije, još jednom povezali ceo region.“ Podrška porodici širom regionaMihailo Janković, generalni direktor MK Group, Tomislav Dulibić, državni sekretar u Ministarstvu zdravstva Hrvatske iMario Henjak, predsednik uprave Gorenjske BankeMario Henjak, predsednik uprave Gorenjske Banke, Jelena Galić, predsednica AIK bankarske grupe ipredsednica nadzornog odbora Gorenjske Banke, Jože Golubič, generalni direktor UKC LjubljanaAleksandar Kostić, potpredsednik MK Group, Alen Šeranić, ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Spske,Jelena Galić, predsednica Izvršnog odbora AIK BankeJovan Purar, direktor MK Group i član Odbora direktora HG Budvanska rivijera i dr Jelena Borovinić Bojović, ministarka zdravlja Crne GoreBriga o zdravlju, deci i mladimaMK Group je bila među prvim kompanijama koje su se u prethodnoj godini uključile u borbu protiv posledica izazvanih pandemijom korona virusa izdvajanjem milion evra, prvenstveno za nabavku medicinske opreme i podršku zdravstvenim ustanovama. Takođe, u okviru akcije „Za regionalne heroje”, ova kompanija obezbedila je odmor u svojim hotelima u Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj za 450 lekara i medicinskih radnika. Pored projekta „Podrška porodici“ i drugi dugoročni projekti govore o tome da je briga o deci i mladima u središtu pažnje MK Group. U protekloj godini podržala je 80 različitih ustanova i organizacija, i nastavila višegodišnje projekte fokusirane na brigu o deci. Roditeljska kuća u Petrovaradinu Miodraga Kostića, predsednika MK Group, duže od decenije data je na korišćenje Institutu za zdravstvenu zaštitu, dece i omladine Vojvodine u Novom Sadu. Kompanija kontinuirano brine i o razvoju i edukaciji mladih iz SOS Dečijeg sela u Kraljevu, a zahvaljujući donaciji od 60.000 evra centru „Putokaz“ u Nišu za porodice sa rizikom od odvajanja dece, 169 dece je ostalo u krugu svojih porodica.Aleksandra Stojanović, direktorka korporativnih poslova MK GroupU lokalnim zajednicama u kojima je prisutna, samo tokom proteklih pet godina, MK Group je realizovala više od 500 društveno odgovornih akcija u vrednosti koja premašuje pet miliona evra. Kompanija je dobitnik prestižne VIRTUS nagrade na nacionalnom nivou, za realizovane projekte u prethodnoj godini, kao i nagrade Srpske asocijacije menadžera za Najodgovorniju kompaniju u Srbiji za 2020. godinu.

Srbija

Nabavka medicinske opreme i dalje tajna

Nedopustivo je da javnost bude uskraćena za najosnovnije podatke o javnim nabavkama medicinske opreme tokom pandemije, ocenili su panelisti diskusije “Javne tajne o javnom zdravlju” koju je organizacija Partneri za demokratske promene Srbija (Partneri Srbija).  Rodoljub Šabić, advokat ocenio je da je situacija krajnje zabrinjavajuća u pogledu dostupnosti informacija od javnog značaja u oblasti zdravstva tokom poslednje dve godine.„Ne samo sa stanovišta Zakona o javnim nabavkama, transparentnosti i budžeta nego načelno je nedopustivo da javnost bude uskraćena za najelementarnije podatke iz ove oblasti već dve godine koliko traje korona kriza. I netransparentne nabavke sve ovo vreme bude sumnju u korupciju, a u poslednje vreme te sumnje su umnogome povećane“, rekao je Šabić. Premijerka Vlade Srbije Ana Brnabić, kako je on podestio, obećala je da će dan po ukidanju vanrednog stanja biti priložen račun o javnim nabavkama, ali taj račun nije položen ni posle više od godinu dana. Informacije iz oblasti javnog zdravlja spadaju u privilegovane informacije, podsetio je Šabić, i ne postoji mogućnost da se ograniči dostupnost tih informacija javnosti, ali i te kako se ograničava pristup. Postoji raskorak u tome šta piše u Zakonu o javnim nabavkama i primene u praksi, rekao je on.  Marina Mijatović, advokatica u organizaciji Pravni skener, ukazala je da tokom pandemije je primetno izbegavanje otvorenog postupka koji je najtransparentniji postupak u kom se mogu videti sve faze nabavke. Ona se slaže da je prošle godine postojala potreba da se po hitnom postupku nabavi oprema da bi se zaštitili ljudski životi, što nekada može biti opravdano, ali u velikom broju slučajeva ne može biti opravdanja.  „Ove godine zdravstvene ustanove su više puta u toku godine nabavljale dobra i tu su koristile pregovarački postupak pod izgovorom hitnosti, ali obrazloženja hitnosti nisu bila u skladu sa normama. Primetili smo da se uglavnom prijavljuje jedan ponuđač. Takođe, primetili smo da se često menjaju planovi javnih nabavki, pojedine javne ustanove i više od 20 puta godišnje menjaju planove.  „Pandemije se uveliko zloupotrebljava, prošle godine je moglo  biti opravdanja da se sprovede pregovarački postupak, ali ove godine nije moglo biti opravdanja“, rekla je ona.Ana Toskić Cvetinović iz organizacije Partneri Srbija istakla je da nikako ne sme da se desi da moramo da biramo između zdravlja i vladavine prava. Prema istraživanju Stavovi građana Srbije o transparentnosti javnih nabavki u vreme Covid 19, svaki treći ispitanik ili 31 odsto od ukupnog broja odgovorio je da nije bilo dovoljno objavljenih informacija o troškovima nabavke medicinske opreme u vreme pandemije, rekla je ona. Svaki približno četvrti ispitanik 23,4 odsto kaže da su informacije bile delimično objavljivane, dok približno svaki peti (22,5 odsto) smatra da uglavnom nije bilo dovoljno informacija. Pozitivan stav da je bilo dovoljno informacija ima 16,4 odsto ispitanika. Najveći broj ispitanika 47, 7 odsto to je svaki drugi saopštava,   da su informacije o cenama medicinske i druge opreme bitne, približno svaki deseti ispitanik (9,8 odsto) kaže da nisu bitne. Oko trećine ispitanika (36,8 odsto) odgovorilo je da su informacije o cenama delimično bitne.   Istraživanje je rađeno na uzorku od 1.500 građana, telefonskom i web anketom.Katarina Baletić, novinarka Nove ekonomije istakla je da je tokom pandemije ostalo van dometa javnosti kako se troši novac u postupcima javnih nabavki i da li država pravilno raspolaže novcem i da je potpuno bilo razumno da je javnost sumnjala šta se radi iza zatvorenih vrata.