Najnovije

Srbija

Beograd kupuje 13.000 patrona vatrometa

Beogradski sekretarijat za poslove odbrane i vanrednih situacija je raspisao tender za nabavku usluga izvođenja vatrometa i specijalnih efekata, objavljeno je na Portalu javnih nabavki. Plan je da bude kupljeno preko 13.000 različitih patrona za ove potrebe.Za 35 sekundi spota i vizuale Beograd daje skoro 42.000 evra Glavni grad kupuje preko 11.000 boks baterija (pojedinačnih patrona), kao i po nekoliko stotina drugih vrsta vatrometa i pirotehničkih sredstava kao što su rimska sveća, bombe različitih efekara, kao i komplete kometa.Bombe treba da imaju efekat palme i kreklinga, a trajanje vatromata treba da bude minimum 5-7 minuta efektivnog vatrometa po lokaciji, piše u tenderskoj specifikaciji.Beogradski čelnici se hvale nagradom koju nisu dobili Iako na portalu javnih nabavki ne postoji podatak o procenjenoj vrednosti tendera, na zvaničnoj stranici grada u objavljenom planu ovog Sekretarijata piše da je planirano da se na usluge izvođenja vatrometa i specijalnih efekata potroši 5 miliona dinara (oko 42.500 evra).Kako se navodi u oglasu, nabavka se sprovodi za potrebe unapređenja manifestacija i događaja koji se organizuju na teritoriji grada Beograda i obogate kulturno-zabavni sadržaji namenjeni turistima i žiteljima Beograda, imajući u vidu atraktivnost izvođenja vatrometa i specijalnih efekata.

Svet

Umesto ulaganja u zlato, više se isplati kupovati LEGO kockice

Neuobičajeni načini ulaganja, kao što je sakupljanje igračaka, mogu doneti velike prihode. Istraživači sa ruskog univerziteta Više škole ekonomije rekli su da cene polovnih LEGO kompleta rastu za 11 odsto godišnje što je brže u odnosu na zlato, akcije i obveznice.“Desetine hiljada poslova sklapaju se na sekundarnom LEGO tržištu. Čak i uzimajući u obzir male cene većine kompleta, ovo je ogromno tržište koje tradicionalni investitori ne poznaju dobro,” kaže Viktorija Dobrinskaja, jedan od autorki studije i vanredna profesorka na Višoj školi ekonomije (HSE).Neki od razloga za brzi rast cena su: proizvodnja u limitiranim serijama, posvećene filmovima ili knjigama; mnogo vlasnika ne vidi vrednost u setovima, pa su često ti setovi nepotpuni zbog izgubljenih ili pobacanih delova; pošto se LEGO setovi proizvode već nekoliko decenija, imaju puno obožavateljima među odraslima.Istraživači su pregledali cene 2322 LEGO kompleta u periodu od 1987. do 2015. godine.Istraživanje je sprovedeno o prodaji  novih neotvorenih kompleta na primarnom tržištu kao i na aukcijama. Cene polovnih kompleta kreću da rastu dve ili tri godine nakon povlačenja seta. Raspon cena može ići od -50% do +600% godišnje. Takođe veličina seta određuje potražnju: brže idu mali, jer često sadrže unikatne delove ili figure ili veliki, koji se proizvode u manjem broj i zanimljiviji su odraslima.Jedan od najskupljih setova Kafe na uglu (Café Corner) sastoji se od 2056 komada. U prodaji je izbačen 2007., a povučen dve godine kasnije. Neotpakovan set je prvobitno koštao 89 funti, a sada je vrednost procenjena na skoro 2400 funti. Cene setova slabo zavise od berze, nisu poljuljane ni tokom finansijske krize 2008. godine. Predstavljaju pristupačan i pouzdan način ulaganja jer su im cene znatno niše u odnosu na druga ulaganja kao što su umetnine, antikviteti ili automobili. Autori studije kažu da se ulaganje isplati samo da dug rok i da bi potencijalni ulagači mogli imati veće troškove transkacije (isporuka ili skladištenje) u odnosu na klasično ulaganje u hartije od vrednosti.

Srbija

BOŠ predstavlja vodič za saradnju privatnog i civilnog sektora

Beogradska otvorena škola (BOŠ) predstaviće 15. decembra vodič "Inicijative za održivu budućnost - inovativni pristupi za saradnju civilnog i poslovnog sektora".Cilj je da se kroz vodič koji je pripremio BOŠ "ohrabri što veći broj kompanija i organizacija civilnog društva na dugoročnu saradnju i na taj način doprinese izgradnji boljeg društva, zasnovanog na znanju, odgovornosti i javnom interesu".Beogradska poslovna škola će vodič predstaviti 15. decembra putem Zoom platforme. Unapređenje okruženja za poslovanje mikro, malih i srednjih preduzeća, unapređenje zapošljivosti mladih i zaštita životne sredine su oblasti koje su ova dva sektora prepoznala kao oblasti od zajedničkog interesa u kojima je potrebna saradnja.Užički centar za prava deteta je, kako navodi BOŠ, jedan od pionira uspešne saradnje sa poslovnim sektorom. Kroz podršku koju privatnim ustanovama pruža Užički centar za prava deteta, svi zaposleni jednog kolektiva koji rade sa decom, mogu da saznaju šta su standardi za očuvanje bezbednosti dece i provere u kojoj meri ih ispunjavaju.Kompanije i preduzeća tako imaju priliku da uz podršku ove organizacije, uspostave procedure koje će osigurati da zaposleni i aktivisti ne naude deci, odnosno mehanizme da pravovremeno i adekvatno reaguju ukoliko do takvog slučaja dođe."Bilo koji privatni subjekti koji svoje aktivnosti realizuju sa decom, privatne školice sporta, stranih jezika, kompjutera, škole plesa, glume, kulturno-umetnička društva, igraonice, rođendaonice, agencije koje pružaju usluge dnevnog boravka, privatni vrtići koji nisu u statusu registrovane predškolske ustanove i slično - mogu da pokažu na delu da pokažu na svoju posvećenost očuvanju bezbednosti dece sa kojom rade".Kako navodi BOŠ, UCDP je, do sada, u svojoj lokalnoj sredini omogućio dvema firmama da uvedu ove standarde, a trenutno rade sa Telenorom na razvoju programa zaštite dece na internetu.

Srbija

Gas na poreskim izuzecima i u narednoj godini

Vlada Srbije, kao i prethodne godine, odstupa od jednakosti u oporezivanju i uvodi vrlo diskutabilne izuzetke uz budžet Srbije za 2022.Još letos je prilikom povećanja minimalca od 9,4 odsto, kao ustupak poslodavcima, najavljeno povećanje neoporezivog dela zarada sa 18.300 na 19.300 dinara i smanjenje doprinosa za PIO sa 25,5 na 25 odsto, podseća se u tekstu koji analizira budžet za 2022. Produžene su i olakšice za zapošljavanje novih radnika do kraja 2022. godine. Uvedena je i nova olakšica za novozaposlene, tako da se oslobađaju plaćanja 100% doprinosa za PIO i 70% poreza za zarade veće od 75.600 dinara (to je bruto) do kraja 2024. godine.Poreski sistem treba da bude pravičan i da omogući svima iste uslove poslovanja. Međutim, Vlada, kao i prethodne godine, odstupa od jednakosti u oporezivanju i uvodi vrlo diskutabilne izuzetke.Prvi put se uvodi vremenski neograničeno potpuno oslobađanje od doprinosa za PIO za zaposlene na poslovima istraživanja i razvoja, uz umanjenje 70% poreza na njihove zarade. Nejasno je na koga će se sve to odnositi; detalje tek treba da propiše ministar finansija. Utisak je da će država time da „časti“ Majkrosoft i neke druge moćne kompanije, a verovatno će se ovajditi i budući kupac instituta „Jaroslav Černi“.Dodatno je prošireno oslobađanje tzv. „kvalifikovanih novozaposlenih“, pa će tako poslodavci sa manje od 30 zaposlenih moći da plaćaju znatno umanjene poreze i doprinose čak do kraja 2025. godine.Poslodavci će za sve novozaposlene sa zaradom većom od 76.500 dinara dobiti oslobođenje plaćanja doprinosa za PIO i umanjenje 70% poreza na zarade do kraja 2024. godine.Mlađi od 40 godina koji prihoduju oko 60.000 evra godišnje ili manje biće oslobođeni godišnjeg poreza na dohodak, za razliku od ostalih koji će morati da plate taj porez ako su primili više od 30.000 evra (tačni iznosi će biti poznati u februaru).Ako Vlada nastavi da ovako selektivno uvodi izuzeća, poreski sistem će postati izuzetno komplikovan i nepravičan. A kada je nešto komplikovano i kada se stalno „podešava“, to je idealna podloga za lobiranje i korupciju.

Srbija

Vlada prebacuje 365 miliona sa „penala“ na lokalne samouprave

Vlada republike Srbije donela je odluku kojom se 365 miliona dinara raspoređuje lokalnim samoupravama radi “za izvršavanje obaveza budžeta usled smanjenog obima prihoda budžeta lokalne vlasti”, navodi se u rešenjuO realizaciji ovog rešenja staraće se Ministarstvo finansija. Sredstva koja su prvobitno bila namenjena za "novčane kazne i penale po rešenju sudova", odnosno naknade koje bi državni organi plaćali oštećenim građanima ili firmama, u ukupnom iznosu od 365 miliona dinara, preneće se prvo u budžetsku rezervu.

Svet

Naftna kompanije Shell se iz Holandije seli u Britaniju

Većinskim brojem glasova akcionara, usvojen je plan da naftna kompanija Royal Dutch Shell PLC ukine dosadašnju strukturu dvostrukih akcija kompanije i da se premesti sedište kompanije iz Haga u London. Predlog preimenovanja kompanije u "Shell PLC" zahteva 75 odsto glasova akcionara. Članovi odbora kompanije bi trebali da se sastanu početkom sledeće godine kako bi doneli odluku, prenosi Rojters.Ukoliko se odluka usvoji, Šel bi izgubio titulu Royal Dutch (Kraljevski holandski) imao više od jednog veka.Predstavnici kompanije su rekli da će pojednostavljivanje strukture ojačati njhovu konkrentnost i olakšati i isplatu dividendi i otkup akcija.Jedan od faktora u ovom potezu predstavlja i oporezivanje, jer Britanija ne naplaćuje porez po odbitku na dividende.Neki od kritičara kažu da je na odluku uticala i presuda holandskog suda koja je donešena u maju i kojom je naloženo kompaniji da smanji emisiju ugljenika za 45 odsto do 2030. godine.

Srbija

Međugodišnja inflacija u novembru 7,5 odsto

Potrošačke cene u novembru 2021. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 7,5 odsto.U odnosu na oktobar 2021. godine, cene su u proseku povećanje za 0,9 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku. Najviše su poskupele cene hrane i bezalkoholnih pića, 1,5 odsto. Transport je poskupeo 1,3 odsto,  a restorani i hoteli i odeća i obuća poskupeli za 1,2 odsto. Proizvodi iz gupe Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana skuplji su za 0,8 odsto.U grupama Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva i Zdravstvo zabeležen je rast cena od 0,6 odsto.Rast cena je zabeležen i u grupama Кomunikacije i Obrazovanje, za 0,1 odsto. Tabaković o inflaciji: Jeste bura, ali nije uraganNarodna banka Srbije navela je u saopštenju da su inflatorni pritisci privremeni, jer je međugodišnja bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) na koju mere monetarne politike mogu da utiču, i u novembru je bila znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je tri odsto. NBS navodi da je povećanje inflacije, u odnosu na oktobarskih 6,6 odsto, i dalje vođeno kretanjem cena hrane i energenata. Cene neprerađene hrane su u novembru, u odnosu na isti mesec prethodne godine povećane za 20,7 odsto, kao posledica rasta cena svežeg povrća od 23,8 odsto, rasta cena svežeg mesa od 22,6 odsto i rasta cena svežeg voća od 18 odsto. Usled daljeg rasta svetskih cena hrane, suše i viših troškova u proizvodnji, cene prerađene hrane su u novembru bile više za 7,1 odsto na međugodišnjem nivou.NBS očekuje smirivanje inflatornih pritisaka po osnovu cena hrane, a u prilog tome, kako navodi, idu i mere Vlade u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica.Cene energenata su u istom periodu povećane za 13,6 odsto, pre svega kao posledica rasta cena derivata nafte na domaćem tržištu od 25,1 odsto.S druge strane, NBS navodi da se krajem novembra i početkom decembra beleži pad cene nafte na svetskom tžištu i da se može očekivati ublažavanje inflatornih pritisaka u narednim mesecima.Prema projekciji Narodne banke Srbije, međugodišnja inflacija će do sredine sledeće godine najverovatnije nastaviti da se kreće iznad gornje granice ciljanog raspona od 3,0±1,5 odsto. Sredinom sledeće godine očekuje se njeno vraćanje u granice cilja, a imajući u vidu visoku bazu iz ove godine, postoji mogućnost da se u drugoj polovini sledeće godine ukupna inflacija nađe i u donjoj polovini ciljanog raspona.NBS navodi da se rizici po pitanju inflacije u narednom periodu odnose pre svega na kretanja cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, svetske cene energenata, brzinu globalnog ekonosmkog oporavka i dužinu trajanja problema u globalnim lancima snabdevanja. Кada je reč o domaćim rizicima, inflacija će u najvećoj meri zavisiti i od ishoda naredne poljoprivredne sezone.

Svet

Hiljade hakerskih napada na popularni serverski program

Stručnjaci za sajber bezbednost tvrde da su se suočili sa hiljadama hakerskih napada na serverski softver Fondacije Apache Software, koji je popularan među mnogim kompanijama, prenosi Wall Street Yournal. Greška prijavljena je krajem prošlog meseca, a upozorenjima stručnjaka navodi se da bi mogla da olakša posao mnogim hakerima.Navodi se da je greška uočena u "misterioznom" delu softvera pod nazivom Log4j i deo je deo sistema za prijavljivanje korisnika.Serverski program sa besplatnim kodom čiji su autori volonteri Fondacije Apache Softvare koriste internet provajderi International Business Machines (IBM), Oracle i VMwar, kao i mnogi korporativni korisnici, poput kompanija kao što su Majkrosofta, Tvitera, Linkdina, Cisco Sistemsa, i Amazona, najveće kompanije u oblasti takozvani cloud virtuelnih memorija.Svi oni su saopštili da uveliko rade na rešavanju aktuelnog problema.Američka Agencija za sajber bezbednost i infrastrukturnu bezbednost (The Cybersecurity and Infrastructure Security Agency, CISA) izdala je hitno upozorenje o ranjivosti tog programa i pozvala kompanije da preduzmu odgovarajuće mere zaštite.Nemačka organizacija za sajber bezbednost je tokom vikenda izdala 'crveno upozorenje' o toj grešci, dok je Australija to pitanje nazvala kritičnim.Stručnjak za sajber bezbednost: Nema kompjuterske opreme koja nije hakovanaČak i internet radnja mora da se zaključavaDezinformacije bi trebalo da budu pitanje sajber bezbednosti Stručnjaci kažu da bi mogle da prođu nedelje da se proceni obim štete koji bi mogao da nastane, kao i da bi hakeri mogli da pristupe osetljivim podacima na mnogim mrežama. Oni dodaju i da hakeri lako mogu da obezbede takozvana "zadnja vrata", odnosno mogućnost da pristupe serveru čak i onda kada se greška ispravi.U toj Fondaciji Apache Software naglašavaju da je neophodna nadogradnja tih softvera, kako bi ih zaštitili od hakerskih napada. Log4j se inače koristi za vođenje evidencije o aktivnostima korisnika na serverima.Pošto je instalacija Log4j besplatna, napominje se da je nepoznato na koliko servera može da se nađe greška. Ipak, procenjuje se da je softver preuzet nekoliko miliona puta.Ovo kako se podseća nije prvi put da softver sa otvorenim kodom izaziva zabrinutost za sajber bezbednost. Pre sedam godina internet korisnici širom sveta su pozvani da resetuju svoje lozinke nakon što je otkriven problem pod nazivom Heartbleed, u programu OpenSSL koji su takođe napravili volonteri.

Srbija

Srbija napredovala u borbi protiv pranja novca

Srbija je unapredila mere za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma i unapredila usaglašenost sa standardima FATF-a, navodi se u izveštaju Moneyval (Manival), koji je telo Saveta Evrope.Zbog pomaka, Srbija je unapredila svoju poziciju sa "delimično usklađene" na "u velikoj meri usaglašene" u četiri oblasti koje se odnose na nefinansijska preduzeća i međunarodnu saradnju.FATF kritikuje Srbiju zbog progona medija i civilnog sektora Međutim, pozicija Srbije je pala u oblasti novih tehnologija, u okviru koji su uvedeni novi međunarodni zahtevi za virtuelnu imovinu.Manival je ispitao niz zakonodavnih, regulatornih i institucionalnih mera koja je Srbija uvela u ovim oblastima, ali, zbog proceduralnih ograničenja, nije procenjeno koliko se one efektivno sprovode u praksi, navodi se u saopštenju.Među pozitivnim pomacima ističe se proširenje opsega subjekata koji su obavezni da sprovode analizu poslovanja, što se pre svega odnosi na advokate i notare. Takođe, uvedeno je i obavezna provera identiteta prilikom ulaska u kazino, kao i pribavljanje pismene izjave da klijenti učestvuju u svoje ime.Manji nedostaci, kako ističe Manival, odnose se na definiciju stvarnih vlasnika, kao i neusklađene propise po kojima advokati i notari vode poslovne knjige.Rojters: Srbija zloupotrebljava standarde FATF da bi kontrolisala kritičare vlasti Srbija je u februaru 2018. godine stavljena na listu zemalja koje kontroliše Međudržavno telo za borbu protiv pranja novca (FATF).FATF je u junu 2021. prestao sa monitoringom Srbije nakon što su "adresisani tehnički nedostaci" koji su bili ranije prepoznati. Od tada Srbija zajedno sa Manivalom radi na unapređivanju kontrole pranja novca i finasiranja terorizma. Pod opravdanjem usklađivanjem sa standardima FATF Srbija je 2020. godine napravila spisak medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana i od banaka zatražila uvid u sve njihove transakcije. Kao jedina privatna medijska kuća, na spisku je i matična firma Nove ekonomije kao i vlasnica i urednica Biljana Stepanović. Na spisku su i Krik, Birn, CINS...Moneyval je ocenio da Uprava za sprečavanja pranja novca nema ovlašćenja da traži podatke od banaka ukoliko nema osnovane sumnje na pranje novca.

Srbija

Eurobank preuzela Direktnu banku

Eurobank je uspešno sprovela proces pravnog pripajanja Direktne Banke i od danas posluje pod novim imenom Eurobank Direktna a.d. Eurobank Direktna a.d., koja posluje u okviru Eurobank Grupe, ovim pripajanjem raspolaže sa ukupnom aktivom od preko 2 milijarde evra i kapitalom od preko 300 miliona evra i time zauzima 6,4 procenata tržišta kredita u Srbiji. Trenutno ima ima mrežu od 127 ekspozitura širom zemlje.Kada je u pitanju obavljanje bankarskih poslova, klijenti će imati na raspolaganju sve proizvode i usluge kao i u prethodnom periodu, a svi ugovori i druge obaveze biće nastavljeni na isti način i bez ikakvih izmena u načinu realizacije.Priapanje Direktne Banke Eurobanci najavljeno je u julu ove godine. Nakon okončanja transakcije, akcionari Eurobanke  kontrolisati oko 70 odsto akcija objedinjene banke, dok će akcionari Direktne imati vlasništvo nad preostalih 30 odsto akcija. Nakon odobrenja svih nadležnih institucija, statusna promena pripajanja završena je u decembru 2021. godine.

Srbija

Pobednice hakatona smislile rešenje za smanjenje otpada

Pobednice na petom takmičenju namenjenom ženama programerima, Ivana Vasić i Aleksandra Bogićević, smislile su rešenje za smanjenje otpada. Takmičenje pod nazivom Merkle Female Hackathon organizovao je Merkle, agencija za upravljanje korisničkim iskustvom zasnovanim na podacima, a najbolje učesnice dobile su karte za IT konferenciju i praksu u Merkle-u."Glavna ideja našeg rešenja je da ljudi poklanjaju stare stvari koje su i dalje upotrebljive, a oni ih više ne žele ili im nisu potrebne, pa bi ih bacili. Bilo je mnogo zanimljivo razvijati ideju, i razmišljamo da nastavimo dalje da radimo na njoj", istakla je Ivana Vasić iz pobedničkog tima.Druga članica pobedničkog tima, Aleksandra Bogićević, je dodala da joj je deset sati rada na rešenju prošlo brzo: "Smatramo da svojom idejom možemo da ponudimo rešenje za smanjenje otpada, pošto bismo omogućili ponovnu upotrebu stvari".Merkle Female Hackathon trajao je deset sati tokom kojih je pet timova razvijalo prototip rešenja koje bi trebalo da pomogne zaštiti životne sredine. Pravo učešća imale su sve žene, nezavisno od prethodnog iskustva, a ekipama su u radu pomagale mentorke, softverske inženjerke iz Merkle-a. Najbolje rešenje odabrano je na osnovu tri parametra: upotrebljivost u stvarnom okruženju, autentičnost u odnosu na postojeća rešenja i softverskog dela koda."Statistike pokazuju da sve više žena upisuje tehničke fakultete i da ih više završi u poređenju sa muškarcima, ali ipak kada se dođe na tržište rada većina zaposlenih su muškarci. Zbog toga se pojedine industrije kao što je IT smatraju muškim. Ovom inicijativom želimo da ukažemo na to da i žene treba da imaju jednake šanse kao i muškarci", naglasila je Dušica Veličković, jedna od organizatorki i članica žirija hakatona i podsetila da je takmičenje organizovano sa ciljem da osnaži poziciju žena u IT industriji.Vodeća agencija za korisničko iskustvo DACH regiona, Merkle, bavi se upravljanjem korisničkim iskustvom zasnovanim na podacima (CXM). Od 2014. godine na tržištu Republike Srbije zapošljava timove za Java, .NET, PHP i Frontend programske jezike, Salesforce i druge platforme za korisničko iskustvo, kao i timove za dizajn i QA i deo je dentsu grupacije.

Svet

Šta očekuje evropske poljopoprivrednike do 2031. godine?

Do 2031. godine u Evropskoj Uniji očekuje se povećanje proizovdnje ogranskog mleka, smanjenje potražnje sa junećim i svinjskim mesom, i blago povećanje potražnje za živinskim i ovčijim mesom. Evropska Komisija objavila je izveštaj o poljoprivrednim predviđanjima Evropske unije za period od 2021. do 2031. godine.U navedenom periodu očekuje se da će rast proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda usporiti na 0,5 godišnje, do 2031. godine bi trebala oko 162 miliona tona. Dok se očekuje rast organske proizvodnje sa 3,5 odsto u ukupnoj proizvodnji, koliko je iznosila u 2019. godini, na oko 8 odsto u 2031. godini. Očekuje se da će EU ostati najveći dobavljač u trgovini mlečnim proizvodima, iako će njeni najveći konkurenti Novi Zeland i SAD, beležiti blagi rast od 0,2 odnosno jedan odsto. Proizvodnja će najviše rasti u zemljama u razvoju. Sveži mlečni proizvodi EU mogli bi da imaju koristi od rastućeg izvoza, za koji se očekuje da će dostići 1,8 miliona tona u 2031.Organski proizvodi se sve češće pored maloprodaje, koriste i ugostiteljstvu, ali najčešće kao sastojak. Prepoznavanje potrašača predstavlja izazov, osim ako nije naznačen proizvođač.Iako Sjedinjene Države dominiraju tržištem organske hrane po veličini,  očekuje sa da bi Kina mogla da zabeleži najveći rast od 44 odsto potrošača koji aktivno traže proizvode.Peradarstvo će biti jedini sektor koji će jasno proširiti u smislu proizvodnje i potrošnje.Održivost predstavlja sve značajniji faktor na tržištima mesa EU, kako za proizvođače tako i za potrošače. Mdernizacija inovacije i promene u tehnologiji i poljoprivrednim praksama dovešće do efikasnije i ekološki prihvatljivije proizvodnje. Potrošači usled zabrinutosti zbog klimatskih promena i i životne sredine će obraćati sve više pažnje na proces proizvodnje i poreklo proizvoda.  Dok će se cene nastaviti pratiti promene svetskih cena. Očekuje se pad u potražnji svinjskog i telećeg mesa, a blago povećanje za živinskim i ovčijim mesom. Predviđa se smanjenje potrošnje mesa u EU po glavi stanovnika sa 69,8 kg u 2018. na 67 kg do 2031. godine.Kada je reč o svinjskom mesu, stanje ostaje neizvesno, posebno zbog problema vezanih za afričku svinjsku kugu. Promene u navikama potrošača u pogledu zdravlja, mogle bi da se odraze negativno na potrošnju svinjetine, a pozitivno na potrošnju živinskog. Ova vrsta mesa bi mogla da bude percepirana kao zdravija u odnosu na druge vrste, kako zbog veće praktičnosti u pripremi tako i zbog odsustva verskih ograničenja u njenoj konzumacijiPredviđa se da će potrošnja svinjskog mesa smanjivati za 0,5 odsto godišnje, dok će se rast živine mogao da se uspori na 0,6 odsto. Proizvodnja žitarica će opasti zbog manje potražnje za stočnom hranom, dok će ona za proteinske useve značajno rasti, zahvaljujući njihovim ekološkim prednostima.Šumske površine će nastaviti da se povećavaju i mogle bi da premaše poljprivredne površine za deset godina, zbog uloge koje imaju u klimatskim promenama.Očekuje da će smanjenje poizvodnje od 2,5 odsto u odnosu na ovu godinu biti propraćeno smanjenjem potrošnje za 2,7 odsto na 254,8 miliona tona.predviđaju da će klimatske promene biti izazov za maslinovo ulje i vino, dok se potražnja za voćem i povrćem prilagođava zdravstvenim problemima stanovništva.Klimatske će pradstavljati najveći izazov za vino i maslinovo ulje, dok će potražnja za voćem i povrećm prilagođavati zdravstenom stanju stanovništva.Proizvodnja maslinovog ulja za deset godina bi mogla da dostigne 2,5 miliona tona, što bi predstavljalo povećanje od 22 odsto u odnosu na prošlu godinu. Dok će proizvodnja vina će opasti za 0,3 odsto godišnje i potrošnja bi mogla iznositi po 22 litre glavi stanovnika 2031. godine.Proizvodnja jabuka u EU ostaće stabilna zbog povećanja prinosa kojim se nadoknađuje smanjenje površina, a proizvodnja će iznositi 11,1 milion tona. Očekuje se umereno povećanje u potrošnji svežih stanovnika od 0,6 odsto godišnje to jest oko 15 kg, zbog novih sorti koje su prilagođene ukusima potrošača. 

Srbija

Muzej Beograda kupuje dizajnerska rešenja Novog dvora

Muzej Grada Beograda planira da za 10,2 miliona dinara kupi planove za dizajn enterijera srpske kraljevske palate u Beogradu (Novi dvor).  Planovi su rađeni za Kralja Petra I.Nabavka se sprovodi kao pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva, jer je, kako piše u objašnjenju, cilj "stvaranje ili kupovina jedinstvenog umetničkog dela ili umetničkog izvođenja".Projekat je radio August Bose, vlasnik firme za dizajn enterijera Weimar, koga je Kralj Petar poverio posao dizajna za 80 soba u Beogradskoj kraljevskoj palati. Planovi dizajna eneterijera, u dva toma, u posedu su antikvarnice Banzhaf u Tibingenu u Nemačkoj. Sadrže 60 akvarela, 65 crteža olovkom i veliki broj originalalnih fotografija. Rađeni su u formatu od skoro 1x1 metar, teški su 80 kilograma i nalaze se u drvenoj kutiji posebno uvezani kao skupa slika, navodi se na sajtu antikvarnice. "Ovo je svakako najveća, najdetaljnija i najsveobuhvatnija dokumentacija nekog projekta dizajna enterijera velikih razmera na koju smo mi naišli", piše u katalogu na sajtu.

Srbija

Kragujevački studenti za praznike pomažu siromašnoj deci

Savez studenata Pravnog fakulteta u Kragujevcu saopštio je da petu godinu za redom organizuje dodelu božićnih paketića deci čiji su roditelji u ugroženom socijalnom položaju. Studenti su pozvali sve građane dobre volje da doniraju novac i pomognu u nabavci božićnih poklona."Ovim putem Vas molimo za donaciju od simboličnih 4.000 dinara ili koliko ste u mogućnosti, iznos bi mogli da uplatite na račun Saveza studenata (250-4010000165760-71 Eurobank a.d.) ili nam možete pomoći u materijalu (slatkiši, slaniši, igračke, knjige) koji bi lično preuzeli kako bi napravili paketić", dodaje se u saopštenju.Ako se građani odluče da uplate finansijska sredstva kako bi pomogli taj projekat, organizatori će poslati ugovore o donaciji preporučenom poštom, kao i zahvalnicu koju su pripremili za sponzore. "Događaj ovog puta neće biti organizovan u zatvorenom prostoru već će studenti ići na adrese mališana i nosiće im direktno paketiće. Svake godine imamo sve veći broj mališana. Ono što ovaj događaj razlikuje od prethodnih je to što ovakav projekat organizujemo poslednji put kao studenti", dodaje se u saopštenju. Cilj nam je da obradujemo mališane čiji roditelji nisu u mogućnosti to da učine na najlepši naš praznik. Ovaj projekat će biti medijski propraćem kako na lokalnom tako i na državnom nivou, a mi bi iskoristili tu priliku da se zahvalimo sponzorima. Efektiva: Nadležni mesecima ćute o problematičnom izvršenju u Kragujevcu

Srbija

DRI: Nabavke Studentskog centra nisu bile usklađene sa realnim potrebama

Državna revizorska institucija (DRI) je u sliučaju Ustanove Studentski centar Beograd primetila najviše nedostataka u postupcima javnih nabavki koji su često nepotpuni, pogrešni i neodgovarajući. Pojedini korisnici budžetskih sredstava vršili su nabavke dobara, usluga i radova bez prethodno sprovedenih neophodnih postupaka, navedeno je u Izveštaju o reviziji pravilnosti poslovanja Ustanove Studentski centar Beograd, u delu koji se odnosi na javne nabavke za 2019. i 2020. godinu i rashode za zaposlene za 2020. godinu. Konkursna dokumentacija u pojedinim postupcima javnih nabavki nije sačinjena na način koji odgovara potrebama naručioca. Zbog toga su nabavljeni pojedini radovi i usluge koji nisu predviđeni konkursnom dokumentacijom ili u količini koja prevazilazi procenat ugovorenih viškova radova.U pojedinim postupcima javnih nabavki zahtevano je da ponuđači sačine ponudu na osnovu količina koje su veće od objektivnih potreba naručioca, što je izazvalo da visina ponuda značajno odstupa od procenjene vrednosti javne nabavke, odnosno da ne predstavlja ukupno plativ iznos ponuđaču.Što se može videti na primeru javne nabavke u vidu intervencija na instalacijama jake struje. Direktor Studentskog centra Beograd je doneo Odluku o pokretanju otvorenog postupka ove javne nabavke, a njena procenjena vrednost je iznosila 15 miliona dinara. Kriterijum za dodelu ugovora je ekonomski najpovoljnija ponuda.Uvidom u konkursnu dokumentaciju DRI je utvrdio da specifikacija traženog materijala i usluga nije u skladu sa potrebama Studentskog centra jer ne sadrži precizne količine porebnog materijala i usluga. Za veliki broj stavki ponuđač je ponudio cenu od jednog dinara dok je kasnijim pregledom računa zaključeno da po ovoj ceni nije fakturisana nijedna stavka. Uzevši u obzir procenjenu vrednost javne nabavke i činjenicu da ona obuhvata ukupan iznos koji treba platiti ponuđaču kao i vrednost same ponude, postoji vidljivo nepodudaranje ovih vrednosti, što znači da u tehničkoj specifikaciji dobra i usluge nisu opisani na način koji je objektivan i koji odgovara potrebama naručioca. Zapisnikom o otvaranju ponuda 25. marta 2019. godine je konstatovano da je blagovremeno pristigla zajednička ponuda Grupe ponuđača „Elektra GT1 d.o.o, Beograd, „Elektro Dejla“ d.o.o, Beograd i „Elektro Rad“ s.z.r, Beograd.Nakon izvršenog pregleda i stručne ocene ponuda, doneta je Odluka o dodeli ugovora 5. aprila, a ugovor je zaključen 16. aprila 2019. godine, ugovorene vrednosti do 15 miliona dinara bez PDV. Na osnovu navedenog Ugovora izvršeni su rashodi u ukupnom iznosu od 16.896.399 dinara, od čega u 2019. godini iznos od 10.806.535 dinara, a u 2020. godini iznos od 6.089.864 dinara. Izvođač radova je pri fakturisanju obračunao iznos uvećanja od 33 odsto na vrednost norme sata i iznos od 3 do 33 odsto na vrednost utrošenog materijala, bez obrazloženja za naveden pricenat uvećanja, a nije na adekvatan način dokumentovao i obrazložio primenjene koeficijente uvećanja.Konkursna dokumentacija za nabavku usuga intervencija na instalacijama jake struje ne sadrži okvirne količine rezervnih delova i norma sati rada, što nije u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Nepravilnost se sastoji u tome da priloženi računi dobavljača ne sadrže detaljne podatke o parametrima za obračun izvedenih usluga, tako da iskazane količine i cene nije moguće potvrditi u postupku interne kontrole i revizije. Državna revizorska institucija kao meru za otkrivenu nepravilnost preporučuje da odgovorna lica Studentsog centra Beograd konkursnom dokumentacijom predvide količine usluga u skladu sa objektivnim potrebama, a ova ustanova u 2021. godini započela sa detaljnijom primenom kontrolnih aktivnosti u vezi sa parametrima za obračun količine i cene utrošenog materijala. 

Svet

Najveće automobilske kompanije ne žele litijum iz Srbije?

Vodeći proizvođači automobila u svetu Folksvagen, Stelantis i Dženeral Motors, najavile su da će koristiti litijum iz geotermalnih voda za proizvodnju baterija za svoja električna vozila. Navodi se da ta metoda ima mnogo manji uticaj na životnu sredinu u poređenju sa litijumom koji se dobija iz slanih pustinja i rudnika kakav kompanija Rio Tinto planira da otvori u Srbiji.Kako je saopšteno, Folksvagen će kupiti između 34.000 i 42.000 tona, a Stelantis između 81.000 i 99.000 tona u toku trajanja ugovora. Ugovori su potpisani prošle nedelje, a litijum neće biti iz SrbijeTehnologije za ekstrakciju litijuma iz geotermalnih voda su još u fazi razvoja, ali obavezujući ugovori o isporukama od 2026. godine koje su potpisali Folksvagen, Stelantis i Dženeral Motors (GM) potvrđuju da su veoma blizu da postanu ekonomski isplative, prenosi Balkangreenenergynews.Proizvođači automobila naglašavaju da je reč o metodama koje su održive, nisu štetne za životnu sredinu i ne izazivaju emisije ugljen-dioksida. Oni ističu i da je reč o domaćoj proizvodnji tog metala, jer se litijum najviše proizvodi u Kini, a nalazišta rude iz koje se on dobija su u dalekim slanim pustinjama Južne Amerike i rudnicima Australije.Vlasnik kragujevačkog Fijata sklopio sporazum sa dobavljačem litijuma Anglo-australijska kompanija Rio Tinto u Srbiji namerava da otvori rudnik jadarita i da proizvodi litijum, ali se tome protivi veliki broj građana i stručna javnost u našoj zemlji. Zbog donošenja zakona koji bi trebalo da olakšaju sprovođenje tog projekta građani su već u dva navrata blokirali puteve širom Srbije.Folksvagen i Stelantis, inače vlasnik kragujevačkog Fiata potpisali su ugovore sa nemačkom firmom Vulcan Energy Resources, a Dženeral Motors sa američkom Controlled Thermal Resources. Nemačka i Sjedinjene Države inače, kako se dodaje, prednjače u razvoju novih tehnologija. Te tehnologije su inače povezane sa proizvodnjom električne energije u geotermalnim elektranama čime se smanjuju troškovi.Spajaju se Fijat i Pežo Folksvagen je saoštio da Vulcan Energy Resources razvija projekat za proizvodnju litijuma bez emisija CO2 u dolini Gornje Rajne koristeći lokalne i litijumom bogate geotermalne vode. Taj proces ne zahteva fosilna goriva ili bazene za isparavanje, kao u slanim pustinjama u Južnoj Americi.Stelantis je, takođe, naveo da projekat kompanije Vulkan koristi geotermalnu energiju za proizvodnju litijum hidroksida za baterije bez upotrebe fosilnih goriva i sa minimalnom upotrebom vode, čime se smanjuju emisije CO2 u lancu snabdevanja metalima za proizvodnju baterija.Sredinom godine i američki automobilski gigant Dženeral Motors (GM) odlučio je da podrži sličan projekat proizvodnje litijuma u Kaliforniji, na slanom jezeru Salton, na jugu te američke države. Jezero kako se navodi ima potencijal od 600.000 tona litijuma godišnje, što je količina koja premašuje trenutnu potrošnju u celoj SAD.Litijum će se tim metodama dobijati kroz direktnu ekstrakciju sa manjim uticajem na okolinu, bez jalovine i sa nižim emisijama CO2 u poređenju sa tradicionalnim procesima, koji se primenjuju u rudnicima ili slanim pustinjama.

Srbija

Generali otvorio nove prostorije da bi se klijenti osećali „kao kod kuće“ (FOTO)

Kompanija Generali Osiguranje je u svojoj poslovnoj zgradi na Novom Beogradu otvorila novu zonu za klijente, kao i prostor za svoje zaposlene gde će moći da održavaju sastanke, ali i da se odmaraju, druže ili pripremaju hranu.Novi koncept koji je Generali predstavio podrazumeva novi pristup klijentima koji nije sterilan i formalan kakav je do sada bio uobičajan u svetu bankarstva i osiguranja, objašnjava Vladimir Domjan, menadžer za upravljanje nekretninama."Kada vi imate strogo poslovno okruženje i ako uradite strogo poslovni ambijent i enterijer, to suviše sterilno deluje prvo na zaposlenog, a zatim i na klijenta koji dolazi. Neformalnija atmosfera opušta i vas kao zaposlene i klijente koji dolaze koji na neki satanak, što otvara neke nove vidike koji do tada možda niste ni mislili da će vam se otvoriti," objašnjava on.Novi prostor za klijente u prizemlju u koji se ulazi iz hola u kome dominira mermer daje utisak ulaska u dnevni boravak u kome klijent može da popije piće, sedne, ali u kome postoji i kutak sa decu sa bojankama i igračkama."Prostor je trebalo više da podseća na dom, na dnevni boravak, na neki neformalni karakter jer samim pozivanjem nekog u vaš dom, odnosno u dnevni boravak vi se približavate i stičete drugačiji utisak i sliku o tome," kaže Domjan.Zbog toga se kompanija trudila da prilikom uređenja prostora za klijente i zaposlene koristi što više prirodnih materijala."To je trebalo da bude što prirodnije i što jednostavnije i kada su u pitanju boje i kada je u pitanju dizajn."Poseban izazov je bilo ovakav ambijent uklopiti u zgradu koja je građena 80-ih godina i kojom dominira mermer i materijali koji sada nisu toliko aktuelni, kaže Domjan.On ističe da su sada reakcije veoma pozitivne, naročito što je novi koncept koji je Generali Osiguranje primenilo potpuno drugačije od onoga na šta su klijenti navikli u svetu bakarstva i osiguranja."Vi gde god da odete, u bilo koju ekspozituru, obično dobijete broj i imate šalter gde uzimate brojeve. Ovde toga nema. Veći je akcenat na kontaktu sa ljudima i živom pristupu nego da se ljudi tretiraju kao redni broj. Ljudski pristup je mnogo bitan u ovom pristupu i mi se trudimo da klijent bude u centru fokusa."Promena koncepta organizacije rada i radnog prostora bila je pre svega prouzrokovana pandemijom korona virusa kada je većina zaposlenih prešla na rad od kuće.

Srbija

U Srbiji će se graditi još tri vetroparka, investicija „teška“ tri milijarde evra

Država planira da gradi tri vetroparka u Srbiji, čija je ukupna vrednost oko 3 mlrd EUR. To je navedeno u Nacrtu Programa ekonomskih reformi za period od 2022. do 2024. godine.Kako stoji u ovom dokumentu koji je objavilo Ministarstvo finansija, osim vetroparka Kostolac snage 66 MW u vlasništvu JP EPS, koji je već u izgradnji, moguće lokacije za realizaciju projekata državnih vetroelektrana su još Zabela i Kovin-Dubovac, kao i javno-privatno partnerstvo sa kompanijom Fintel Energija ad za izgradnju vetroparka Maestrale Ring snage približno 600 MW.Ukupna snaga ovih projekata je oko 3.000 MW.Podsetimo, Maestrale Ring najavljen je kao najveća vetroelektrana na kopnu na celom evropskom kontinentu.Kompanija Fintel energija ad najavila je gradnju ovog vetroparka u subotičkom ataru početkom 2019. godine. Krajem prošle godine usvojen je i plan detaljne regulacije za Maestrale Ring, a zatim i idejno rešenje, ali se do sada nije pominjalo da će partner u ovoj investiciji vrednoj 700 mil EUR biti država Srbija.Osim ulaganja u vetar, Srbija prema Nacrtu programa ekonomskih reformi za naredne dve godine u planu ima i velike investicije u solarnu energiju.Prema Programu, državni projekti solarnih elektrana realizovali bi se na državnom zemljištu gde dominira više od 200.000 hektara uparloženog poljoprivrednog zemljišta, na kojem je moguća gradnja oko 2.000 MW solarnih elektrana.Dodaje se da je u okviru ovog plana potpisan (u avgustu ove godine) i Sporazum o saradnji između Ministarstva energetike i američke kompanije UGT Renewables LLC, sa kojom se pregovara o izgradnji solarnih panela ukupne snage oko 1.000 MW, na površini od oko 2.000 hektara i desetak lokacija širom Srbije, čime bi se dobio kapacitet od jednog gigavata električne energije i smanjila emisija CO2 za 1,9 miliona tona godišnje.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada je izjavio da "predstoje ne laki razgovori oko uslova" sa ovom američkom kompanijom, te da bi nakon potpisivanja ugovora izgadnja trajala oko dve godine.Kao i u slučaju Maestrale Ringa, ni ovaj projekat do sada nije pominjan kao deo državnog plana solarnih elektrana.U Nacrtu programa se navodi da će se solarne elektrane graditi i na deponijama termoelektrana, o čemu je eKapija već pisala.- Na ovom zemljištu koje pripada EPS-u moguća je izgradnja oko 300 MW solarnih elektrana, ukupne vrednosti oko 200 mil EUR – navodi se u dokumentu.Podseća se i da je započeta realizacija državnog projekta promovisanja novog instituta kupac-prodavac, u okviru kojeg je izvršena procena ukupne površine krovova u Srbiji koja iznosi oko 600 km2."Postavljanje krovnih solarnih panela na 10% ove površine obezbedilo bi instalisanu snagu od 6.000 MW (70% ukupno instalisane snage danas), odnosno godišnju proizvodnju od 7 TWh (oko 20% ukupne aktuelne godišnje proizvodnje)", piše u nacrtu programa i dodaje da svi pobrojani državni projekti solarnih elektrana ukupno donose novih 8.300 MW snage, vrednosti 6,2 mlrd EUR.U Programu se podseća da je pripremljen novi plan investicija sa projektima u energetici i rudarstvu vrednim oko 17 mlrd EUR, od čega je, kako se navodi, oko 12 mlrd EUR planirano za projekte koji se odnose na vetroparkove, solarne elektrane i hidroelektrane.U slučaju realizacije svih projekata iz investicionog plana, ukupna emisija CO2 bila bi smanjena za oko 23 miliona tona,stoji u dokumentu koji je na javnom uvidu do 21. decembra.Podsticaji i za daljinsko grejanje po utroškuKroz Nacrt programa najavljeno je i da će Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, čije je formiranje bilo najavljeno za jun ove godine početi sa radom početkom 2022.Navodi se da je imenovana direktorka i da je u pripremi sistematizacija Uprave.Za izgradnju kapaciteta Uprave u narednoj godini, kako je navedeno, biće uloženo oko 2 mil EUR, dok će za investicije u okviru planirane reforme za povećanje energetske efikasnosti, procena je, u 2022. biti potrebno 57 mil EUR.Samo za subvencije i transfere za povećanje energetske efikasnosti koje će dodeljivati Uprava, u 2022. biće potrebno oko 20,83 mil EUR iz budžeta i još oko 13,9 miliona iz budžeta lokalnih samouprava.U 2023. planirano je povećanje troškova za rad Uprave za oko 20%.Uprava koja je najavljivana kao ključna institucija za podršku građanima da povećaju energetsku efikasnost u svojim domaćinstvima, davaće podsticaje za energetsku sanaciju stambenih objekata.Zanimljivo je da se u Programu navodi da će za višestambene zgrade priključene na sistem daljinskog grejanja koje dobiju podsticaje za unapređenje energetske efikasnosti od Uprave, biti predviđen prelazak na naplatu prema potrošnji toplotne energije.

Lifestyle

Na današnji dan pre 60 godina Andriću uručen Nobel

Tačno 10. decembra 1961. godine jedinom srpskom nobelovcu uručena je najprestižnija nagrada koju jedan književnik može da dobije za delo "Na Drini ćuprija". Njegovo putovanje u Švedsku trajalo je dve nedelje. Šta je prethodilo Andrićevom izlasku na scenu i čuvenom govoru "O priči i pričanju" i šta se dešavalo posle toga?Zajedno sa suprugom Milicom Babić leteo je preko Kopenhagena. Andrićeva skromnost bila je velika, kažu hroničari tog vremena, da je želeo da se slavljenička atmosfera što pre stiša. Međutim, ona je u Stokholmu bila i veća nego u Beogradu. Po sletanju na aerodrom u prestonicu Švedske, dočekali su ga novinari u Kraljevskoj čekaonici. Naizmenično je odgovarao na srpskom, francuskom i nemačkom. Upisao se i u knjigu počasnih gostiju aerodroma i istog dana imao je dva sastanka - sa Anderom Esterlingom, sekretarom Švedske kraljevske akademije i predsednikom Nobelove fondacije Arneuom Tiseliusom.Imao je pet dana vremena da se sastane sa poznatim književnicima poput Ejvina Jonsona, poseti muzeje, galerije i švedske izdavače. Isto toliko vremena imao je da pripremi govor, stajling za dodelu. Zanimalo ga je šta bi bilo najbolje da obuče, smoking je poneo iz Beograda, ali da li mu je bio potreban i žaket? Foto: Youtube prt scKoliko govor treba da traje, šta tačno znači "što kraće - to bolje"? Na kom jeziku je najbolje da govori? U Švedskoj se i tada najbolje razumeo engleski. I šta da obuče njegova žena, Milica Babić? Za svaki prijem, naročito tokom gala dodele nagrade i večere kod kralja, bile su joj neophodne različite toalete, skroz dugačke. Desetog decembra, u ukrašenoj sali poznatog koncert-hola, ispred švedskog kralja Gustava Adolfa IV i svih članova kraljevskog dvora, dobitnika Nobelove nagrade za fiziku, hemiju, medicinu, akademika, književne elite, tačno u 16.30 Andrić je stupio na scenu. Predsednik Nobelove fondacije te godine kritikovao je svet zbog masovnog naoružavanja i (zlo)upotrebe nauke što svoje pronalaske koristi za konstruisanje oružja. Onda je predstavio dobitnika nagrade za književnost:"On (Andrić) stvara jednu dosad nepoznatu stranicu svetske hronike i obraća nam se iz dubine napaćene narodne duše Južnih Slovena".Pored diplome i zlatne medalje, nagradu je činio i ček Skandinavske banke na tadašnjih 250 hiljada švedskih kruna. Novčanu nagradu, Ivo Andrić, poklonio je Bosni i Hercegovini za razvijanje bibliotekarstva.Onda je krenuo govor:"Moja domovina je zaista “mala zemlja među svetovima”, kako je rekao jedan naš pisac, i to je zemlja koja u brzim etapama, po cenu velikih žrtava i izuzetnih napora, nastoji da na svim područjima, pa i na kulturnom, nadoknadi ono što joj je neobično burna i teška prošlost uskratila." (deo govora "O priči i pričanju")Nakon svečane večere, zvanice su zaplesale valcer. Posle uštogljene i formalne zabave, prisutni su zaigrali rokenrol. Dan kasnije, Milica Babić i Ivo Andrić uputili su se na svečanu večeru kraljevska porodice. U okviru ove posete Stokholmu, Andrić je prisustvovao nizu svečanosti, a održao je i predavanje na Slovenskom institutu u Upsali. Bez kamera, reflektora i smokinga, posetio je i jedan studenski dom i tom prilikom se obratio studentima mašinstva i medicine citirajući Turgenjeva: "Ostavite malo mesta u svojoj duši i za umetnost jer umetnost čini da lakše podnosimo zlo, a da još lepše doživimo dobro".Tokom dvonedeljnog boravka, Andrić je dobio mnogo neformalnih priznanja. Video je natpis u knjižarama da kupci mogu samo po jednu njegovu knjigu da kupe, a na ulicama su mu prilazi fanovi koji su ga molili za autogram. Bio je zvezda.