Najnovije

Svet

MMF očekuje sporiji oporavak globalne ekonomije i veću inflaciju

Globalna ekonomija ulazi u 2022. godinu slabija nego što se ranije očekivalo, objavio je Međunarodni monetarni fond (MMF).Kako se novi soj virusa omikron širi zemlje su ponovo uvele ograničavajuće mere. Rastuće cene energenata i poremećaji u snabdevanju doveli su do veće inflacije nego što se očekivalo, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama i mnogim tržištima u razvoju, piše na sajtu MMF-a. Prema proceni MMF-a, očekuje se da će se globalni rast smanjiti sa 5,9 u 2021. na 4,4 procenta u 2022. godini. U SAD očekuje se smanjenje privrednog rasta od 1,2 procentna poena, dok su poremećaji u Kini izazvani pandemijom u vezi sa politikom nulte tolerancije na koronu uticali na smanjenje ocene od 0,8 procentnih poena. “Očekuje se da će globalni rast usporiti na 3,8 procenata u 2023. godini. I procena je da će povećana inflacija trajati duže nego što je predviđeno u Oktobarskom svetskom ekonomskom pregledu - October World Economic Outlook (WEO) uz kontinuirane poremećaje u lancu snabdevanja i visoke cene energenata koji će se nastaviti u 2022. Pod pretpostavkom da se ne promene inflatorna očekivanja, inflacija bi trebalo postepeno da se smanjuje", ocenjuje MMF.S obzirom na to da se pandemija nastavlja, akcenat na globalnoj zdravstvenoj strategiji je veći nego ikad. Pristup vakcinama, testovima širom sveta je od suštinskog značaja za smanjenje rizika od daljih opasnih varijanti virusa. Ovo zahteva povećanu proizvodnju zaliha, kao i bolje sisteme isporuke u zemlji i pravedniju međunarodnu distribuciju, ocenjuje MMF.“Monetarna politika u mnogim zemljama će morati da nastavi sa zaoštravanjem kako bi obuzdala inflatorne pritiske, dok će fiskalna politika koja radi sa ograničenijim prostorom nego ranije u pandemiji morati da postavi zdravstvo kao prioritet i socijalnu potrošnju. U tom pogledu, međunarodna saradnja će biti od suštinskog značaja za očuvanje pristupa likvidnosti i ubrzanje urednog restrukturiranja duga tamo gde je to potrebno. Ulaganje u klimatske politike ostaje imperativ da bi se smanjio rizik od katastrofalnih klimatskih promena, zaključak je MMF-a. 

Srbija

Marko Korica novi generalni direktor hotela Viceroy Kopaonik Srbija

Marko Korica imenovan je za novog generalnog direktora Viceroy Kopaonik Srbija, prvog domaćeg luksuznog "ski-in, ski-out" rizorta sa pet zvezdica, prenosi eKapija. On će na toj poziciji naslediti Gorana Kovačevića.Korica je deo menadžmenta tog hotela od početka poslovanja u Srbiji, a od otvaranja hotela u junu 2021. godine bio je na čelu tog rizorta, koji posluje u sklopu globalnog portfolija kompanije Viceroy Hotels & ResortsKompanija je saopštila da je Korica, sa petnaestogodišnjim iskustvom u ugostiteljstvu i praktičnim pristupom menadžmentu, "prepoznat kao lider koji će doprineti daljem razvoju brenda".Dodaje se da on poseduje diplomu master studija u međunarodnom poslovanju i "dragoceno iskustvo kada je reč o suočavanju sa različitim izazovima na kompleksnim tržištima". Radno iskustvo sticao je u hotelima Amvaj Rotana u Dubaiju i Ias Island Rotana & Centro Ias Island u Abu Dabiju."Verujem da ćemo uspešno privesti kraju zimsku sezonu, kao i da će svi posetioci stvoriti nezaboravne uspomene zbog kojih će nam se rado vraćati tokom cele godine. Uz kontinuiran napredak, nastavićemo da održavamo pozitivno radno okruženje za ceo naš tim, kako bismo i svim budućim gostima pružili besprekornu uslugu tokom njihovog boravka", naveo je Korica.

Srbija

U subotu nova Kritična masa u Beogradu zbog ukidanja biciklističke staze

Nova Kritična masa u Beogradu održaće se u subotu 29. januara, a povod je ukidanje biciklističke staze u Uzun Mirkovoj ulici, saopštili su organizatori. Oni navode da se staza ukida kako bi se zadržala parking mesta ispred luksuznog hotela Square Nine i Jugoslovenske kinoteke."Na žalost, i ovaj put se pokazuje da je Beograd automobilski orjentisan grad, iako možemo čuti hvalospeve o tome kako menja hijerarhiju u saobraćaju", tvrde organizatori Kritične mase.Podseća se i da Plan održive urbane mobilnosti, koji je grad usvojio 2021. godine ima održivije ciljeve, kao i da je bio među tri najbolja plana u konkurenciji Evropske komisije i u istom rangu sa Bilbaom i Grenoblom koji je jedna od Zelenih prestonica Evrope."Pokazalo se da je taj plan na žalost mrtvo slovo na papiru, čijih se preporuka niko ne pridržava. Prošlu, a i ovu godinu smo započeli sa budžetom grada koji ne izdvaja ni jedan dinar za razvoj biciklističke infrastrukture", dodaje se u saopštenju.Beograđani bi više vozili bicikle, ali nemaju gde Biciklisti podećaju da je vrlo frekventna biciklistička staza u Uzun Mirkovoj ullici, već skraćena zbog puštanja autobuske linije Eko2 u oba smera."Uzun Mirkovom dnevno defiluju stotine dostavljača na biciklima, koji redovno prave gužve ispred lokalnih prodavnica brze hrane i biciklistička staza im je potrebna", piše u saopštenju organizatora Kritične mase.Foto: Kritična masa/Uzun Mirkova ulicaDodaje se da je uvođenje nove linije javnog prevoza od Studenskog trga do sportskog centra Milan Gale Muškatirović nije problematično, već je poželjno.DANAS POČINJU PRIJAVE: SUBVENCIJE OD 5.000 DINARA ZA KUPOVINU BICIKALA "Problem je što se umesto ukidanja petnaestak parking mesta ukida staza, iako je na 50 metara javna garaža Rajićeva sa 400 mesta. Takođe, i hotel Square Nine ima podzemnu garažu", kažu biciklisti. Iako je parkiranje za većinu Beograđana visoko na hijerarhiji problema koje treba rešavati, ocenjuje se da političari nemaju dovoljno hrabrosti da građanima saopšte kako povećavanje parkinga nigde u svetu nije rešilo gradske gužve."Kao kolaterna šteta ovakve populističke politike stradaju svi građani, jer buka, zagađenje i gužve ne biraju i pogađaju sve kategorije korisnika. Zbog zakrčenih trotoara, otežano se kreću osobe sa invaliditetom, roditelji sa kolicima, stariji i slabo pokretni", podseća se u saopštenju. Protestna vožnja biciklista Kritična masa počeće u subotu 14:30 sati na Trgu Nikole Pašića i završiće se na Studentskom trgu.

Svet

Šef hrvatske agencije koja istražuje bankarsku aferu takođe trgovao akcijama

Šef u Hrvatskoj agenciji za nadzor financijskih usluga (HANFA) koji je zadužen za proveru kolega u Hrvatskoj narodnoj banci (HNB), koji su trgovali hartijama od vrednosti banaka koje nadziru, radio je gotovo istu stvar, piše Index.hr."Za razliku od HNB-a, u HANFI je još od 2005. godine za zaposlene zabranjeno trgovanje akcijama investicionih društava koja nadziru, ali HANFA je, kako tvrde iz Hanfe, ovom zaposlenom dozvolila trgovanje akcijama fonda koje vodi investicijsko društvo", objavio je Index.hr.Prema pisanju tamošnjih medija, to je u suprotnosti s izjavom predsednika Upravnog veća HANFE Ante Žigmana, koji je u svojim medijskim nastupima naglašavao da je zabrana za trgovanje akcijama njihovih zaposlenih društvima koja nadziru doneta još 2005. Godine, kao i da se odnosi i na povezane koompanije.Dakle, mediji u Hrvatskoj objavili su da je šef direkcije za superviziju u HANFI trgovao akcijama Slavonskog zatvorenog alternativnog investicijskog fonda (SZAIF). SZAIF je zatvoreni alternativni investicijski fond sa javnom ponudom kojim uz odobrenje Hrvatske agencije za nadzor financijskih usluga upravlja društvo Inspire Investments.HANFA je nakon članaka objavljenih na Indexu pokrenula nadzor.

Srbija

Aerdorom „Nikola Tesla“ blizu pretpandemijskog broja putnika

Beogradski Aerodorom "Nikola Tesla"  trebalo bi da u predstojećoj letnjoj sezoni dostigne sličan broj putnika kao i u prepandemijskoj 2019, kada je opslužio rekordnih 6,12 miliona putnika. Trenutno je ukupan kapacitet sedišta u avionima za predstojeće leto za 10 odsto manji u odnosu na nivo u 2019.Međutim u tu brojku nije još uključeno šest novih linija Er Srbije koje će krenuti sa radom od aprila, kao i nove dodatne destinacije koje će prevoznik predstaviti u narednom periodu. Treba dodati i čarter letove koji su prošle godine nadmašile prepandemijski nivo. Prošle godine aerodorm je procenio da će opslužiti pet miliona putnika u 2022, a  očekuje se da će brojke ostvarene pre pandemije dostići 2023.Takođe aerodorm je procenio da će u 2024. godine dostići 6,9 miliona putnika, u 2025. godini 7,3 miliona, a da će u 2026. godini doći na 7,7 miliona putnika.Takođe, strani avio-prevoznici će ove godine povećati broj letova sa aerodroma Nikola Tesla, uključujući Eurowings, Wizz Air i Aegan Airlines koje će uvesti nove rute, dok će Turkish Airlines, KLM, LOT, Flydubai pojačati broj postojećih usluga.Luxair, AnadoluJet, Eurowings, Wizz Air Abu Dhabi i KLM planiraju da po prvi put rade celu letnju sezonu na beogradskom aerodormu. Međunarodni savet aerodorma za Evropu nedavno je naveo da je broj putnika na aerodormu značajno nadmašio evropski prosek. "Put ka oporavku biće dug, ali je već jasno da je oporavak za beogradskom aerodoromu brži nego za ostale. Gledajući u budućnost, vidimo mogućnost da se beogradski aerodorom pozicionira kao čvorište za istočnu Evropu", naveli su. 

Lifestyle

Sve nove zgrade u Brajtonu moraće da imaju košnice za divlje pčele

U engleskom gradu Brajtonu uvedeno je pravilo prema kome u nove objekte moraju da budu ugrađene posebne cigle koje će obezbediti gnezda za divlje pčele, prenosi portal Gradnja. Zagovornici toga kažu da žele da poboljšaju  biodiverzitet. Naučnici smatraju da korišćenje tog materijala može da bude opasno za ljudse.Prema novim pravilima zgrade koje su više od pet metara treba da imaju i cigle za pčele, kao i boksove za gnežđenje ptica čiopa. Cigle namenjene tim insektima iste su veličine kao i obične, ali imaju integrisan niz uskih otvora, načinjenih po uzoru na one u kojima se gnezde divlje pčele.Pčele lutalice, kako se podseća, čine skoro 250 od približno 270 vrsta pčela u Britaniji i igraju važnu ulogu u ekosistemu. Kako se dodaje, pošumljavanje, rupe za ježeve, kućice i hranilice za ptice su primeri jeftinijih i jednsotavnih ideja, koje mogu da očuvaju biološku raznolikost.Predstavnici kompanije Green&Blue, kompanije koja proizvodi cigle namenjene pčelama, saopštili su da njihov proizvod oponaša prirodno gnezdo za divlje pčele.Ipak stručnjaci naglašavaju da se divlje pčele gnezde u trošnim zidovima od maltera i u starim ciglama. Međutim, savremene zgrade se grade kvalitetnije i skoro sve šupljine na njima su zatvorene.Foto: Kompanija Green&BlueUostalom, to je i razlog zašto se smatra da su potrebne posebne cigle za pčele. Ipak, naučnici su podeljeni u vezi sa mišljenjem o njihovoj efikasnosti.Neki naučnici navode kako navode postoji rizik da one privuku parazite grinje i povećaju širenje zaraznih bolesti. Ipak, drugi naglašavaju da su takve cigle ipak korisnije od drvenih hotela za insekte, jer ne trule i ne privlače štetočine.Kompanija Green&Blue predstavila je svoj ciglu za pčele 2014. godine i tada je dobila nagradu za inovacije. Jedna od bitinih stvari prilikom njihve ugradnje je da se obrati pažnja da u blizini ima biljaka i drveća na kojima mogu da se hrane.Kako se naglašava, većina divljih pčele hrane se samo u krugu od 100 metara od mesta gnežđenja.Medonosne pčele nisu ugrožene, a svet bez njih ne bi nestao (VIDEO)Pčelari uskoro dobijaju digitalnu mapu pčelinjaka

Srbija

PKS: Obuke o inovativnim tehnologijama za privrednike i službenike

Privredna komora Srbije pokrenula je onlajn obuke namanjene državnim službenicima i poslodavcima kako bi ih upoznala sa novim modelima poslovanja u zemlji i svetu, kroz upotrebu inovativnih tehnologija poput blokčejna, veštačke inteligencije i mašinskog učenja, robota, dronova, 3D štampe. Obuke pokrivaju sedam najaktuelnijih tema: Veštačka inteligencija i mašinsko učenje, Blokčejn, Digitalna ekonomija, Internet stvari, Roboti i dronovi, Virtuelna i proširena realnost, 3D štampa.Polaznici koji odslušaju svih sedam tema mogu preuzeti sertifikat o završenoj obuci."Obuke omogućavaju da svaka kompanija postane digitalna i počne da generiše nove vrste prihoda koristeći savremene modele poslovanja, kao i da državni službenici ovladaju novim tehnologijama u javnoj upotrebi u Srbiji i svetu", rekla je Ivana Kovačević, rukovodilac Službe za edukaciju u Privrednoj komori Srbije.Kreiraj profil i pronađi biznis partnera u regionuZa polaznike obuka su pripremljeni priručnik i interaktivni edukativni materijali,  a učestvuju eksperti iz Centra za digitalnu transformaciju PKS, Fakulteta tehničkih nauka, Kabineta predsednice Vlade, kompanija ECD, Polyhedre, Digital Mind-a, navodi PKS.Obuke su kreirane u saradnji sa Kabinetom predsednice Vlade, Nacionalnom akademijom za javnu upravu, Fondacijom Petlja i UNDP, a dostupne su preko e-learning platformi Privredne komore Srbije i Nacionalne akademije za javnu upravu.Klasteri: Put do uspeha malih i srednjih preduzeća

Srbija

Zlatiborska gondola kupuje još 19 kabina za pola miliona evra

Javno preduzeće "Gold gondola" sa Zlatibora kupuje 19 novih kabina francunskog proizvođača Poma. Procenjena vrednost nabavke je 60 miliona dinara bez obračunatog PDV-a, odnosno oko 510 hiljada evra.Kabine će biti nabavljene u okviru pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva što znači da će preduzeće samo birati od koga će ih kupiti. Zašto ekološke organizacije zaobilaze Zlatibor? Kako se navodi u obaveštenju o sprovođenju pregovaračkog postupka, na gondoli su već instalirane kabine proizvođača Poma i zbog toga se dodatne kabine mogu poručiti isključivo od iste kompanije "zbog specifičnosti i jednoobraznosti sistema".Gondola na Zlatiboru je u rad puštena u januaru 2021. godine. Trenutno raspolaže sa 54 kabine, a na liniju se može instalirati maksimalno je 90 kabina."Tokom jednogodišnjeg rada gondole pokazala se potreba za nabavkom dodatnog broja kabina koje bi omogućile prevoz većeg broja putnika i dodatnu zaradu za kompaniju 'Gold Gondola'", navodi se u tenderskoj dokumentaciji.Od početka rada, zlatiborska gondola je prevezla blizu 300.000 putnika a u prvih 20 dana januara ove godine 30 hiljada, objavio je portal Nova.rs.Vlasti nisu odustale od gradnje gondole na Kalemegdanu? Kako prenose, prvobitnim planom JP „Gold gondola“ bio je definisan znatno manji broj posetilaca, 80 hiljada prodatih karata godišnje. Pošto je taj broj u prvoj godini uvećan za više od tri puta, planira se povećanje kapaciteta, odsnosno kupovina novih kabina."Potreba za dodatnim kapacitetom jeste i to što je od ove godine gondola na usluzi skijašima koji se njome prevoze do skijališta Tornik. Oni gondolu najčešće koriste u prvim jutarnjim vožnjama koje smo uskladili sa početkom rada skijališta i u popodne, kada se vraćaju sa skijanja. Na početnoj stanici, skijašima koji kupe kartu za ski pass odobrili smo popust na kartu vožnje gondolom od 50 odsto, što je zajednička politika izlaženja u susret i stvaranju boljih uslova za naše turiste", rekla je direktorka JP „Gold gondola“ Bojana Božanić za Nova.rs.

Svet

Superkompjuter će pomagati razvoj metaverzuma

Kompanija Meta najavila je da će sredinom 2022. godine predstaviti AI superkompijuter koji će biti jedan od najbržih na svetu, prenosi Breaking The News.Prema informacijama iz kompanije, AI superkompjuter, odnosno AI Research SuperCluste (RSC), pomoći će istraživačima veštačke inteligencije u ovoj kompaniji da stvaraju bolje AI modele. Facebook je mrtav, živela Meta!Posao koji bude rađen uz pomoć RSC-a otvoriće put ka stvaranju tehnologija za metaverzum, gde će proizvodi sa veštačkom inteligencijom imati značajnu ulogu."Kako razvoj RSC-a prelazi u sledeću fazu plan je da postane veći i moćniji dok postavljamo temelje za metaverzum", navela je kompanija u saopštenju. Kompanija Meta, nekadašnji Fejsbuk, planira da u narednih pet godina razvije takozvani "metaverzum", digitalni svet u kome će ljudi moći da se kreću i komuniciraju pomoću različitih uređaja.Fejsbuk razvija "metauniverzum", sopstveni digitalni svet 

Srbija

Noć ideja 27. januara pod sloganom „Re-konstruisati zajedno“

Manifestacija Noć ideja koju organizuju Francuski instituti širom sveta, svake godine, poslednjeg četvrtka u januaru, održaće se ove godine 27. januara u knjižari Zenit u Novom Sadu, saopštio je Francuski Institut u Srbiji. Participativnog karaktera, namenjena je širokoj publici, uz učešće kreativaca, intelektualaca i predstavnika civilnog društva u razgovorima, debatama, okruglim stolovima, ali i projekcijama, umetničkim izvedbama koje svako od učesnika osmišljava na svoj način, u odnosu na zadatu temu, a ovogodišnja tema glasi re-konstruisati zajedno, navodi se u saopštenju.Francuski institut u Srbiji pozvao je lokalne i evropske partnere na saradnju u osmišljavanju i realizaciji eksperimentalne Noći ideja u Novom Sadu, prestonici evropske kulture. Ove godine biće posvećena (re)konstrukciji zajedništva sa LGBTQI+ osobama, sa ciljem isticanja vrednosti solidarnosti, tolerancije, slobode i različitosti.Noć ideja otvoriće ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar, koji će u svom onlajn obraćanju govoriti o značaju ove manifestacije, posebno u okviru predsedavanja Francuske Evropskom unijom.U neformalnim razgovorima, koje će voditi Duška Latas (EU Info point Novi Sad), učestvovaće: Kristijan Ranđelović (XY spectrum), Adrien Delaby (RISE), Zona Zarić (Institut za filozofiju i društvenu teoriju), Marijana Cvetković (Stanica savremeni ples), Laurent Dréano (Maison de la culture, Amiens).RISE – Regionalni inkubator za socijalne preduzetnike je projekat za motivisane i posvećene mlade ljude, koji su spremni da uče i da donose promene za dobrobit Zapadnog Balkana. Podržava socijalno preduzetničke ideje koje bi region učinile boljim mestom. To je besplatni program podrške razvoju ideja socijalnog preduzetništva na Zapadnom Balkanu.Grupa Izađi, koja je jedno od brojnih udruženja koja su dobila podršku u okviru programa RISE, a nastala je kao odgovor na potrebu mladih LGBT osoba da se druže, udružuju i deluju u svojoj zajednici. Njihova misija je društvo u kojem LGBT osobe imaju mogućnosti da u potpunosti ostvare svoje potencijale, a na tome rade kroz 4 osnovna strateška programa: omladinski rad i edukacija mladih, psihološko savetovalište i edukacija stručnjaka, promocija ciljeva njihove zajednice u javnosti, organizacioni razvoj.XY Spectrum  je prvo udruženje u Srbiji koje se bavi pravima interseks/međupolnih i trans osoba i njihovim porodicama, u cilju poboljšanja njihovog statusa i kvaliteta života. Rad udruženja podržavaju Savet Evrope i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.Feminist Futures je evropski program koji podstiče društveni dijalog kroz umetnost. Osnovni cilj projekta je borba protiv nejednakosti na polju savremene scenske umetnosti.

Srbija

Zakon o socijalnoj karti primenjuje se od 1. marta

Primena Zakona o socijalnoj karti, koji je u januaru 2021. godine donet uz obećanja kako će se njime rešiti nagomilani problemi u sistemu socijalne zaštite, počeće prvog marta.Danilo Ćurčić, programski koordinator A 11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava kaže da će se socijalnom kartom prikupljati oko 140 različitih podataka o korisniku socijalne pomoći."Da li su količina i obim podataka koji se prikupljaju zaista neophodni za dobijanje socijalne pomoći, koja u Srbiji prelazi tek nešto više od 77 evra mesečno po pojedincu, ključno je pitanje za razumevanje toga šta nam donosi ovaj Zakon. Uzgred, tu socijalnu pomoć ogromna većina korisnika prima samo devet meseci u kalendarskoj godini, jer postoji prekid u davanjima za sve one koji se smatraju radno sposobnim. Za njih siromaštvo tri meseca godišnje ide na pauzu", kaže Ćurčić. Tako se u Socijalnoj karti prikupljaju podaci koji se tiču primanja korisnika novčane socijalne pomoći (koje centri za socijalni rad već poseduju), prikuplja se matični broj, informacije o invaliditetu, mestu i vremenu zaključenja braka, kao i brojni drugi podaci, navodi on. Takođe, Socijalnom kartom će se obrađivati i podaci o bivšim vanbračnim partnerima korisnika sistema socijalne zaštite i o prihodima ovih bivših vanbračnih partnera. "Svako razuman rekao bi da prikupljanje oko 140 ličnih podataka pojedinca koji je u stanju socijalne potrebe nije neophodno. Ovo posebno jer je krovnim propisom u ovoj oblasti – Zakonom o socijalnoj zaštiti i njegovim podzakonskim aktima - propisano šta je sve važno znati o korisniku novčane socijalne pomoći onda kad se on obrati centru za socijalni rad", kaže on. Prema njegovoj oceni zbog toga je obrada ovog mora ličnih podataka nepropocionalna svrsi koja se njome želi postići. Ta obrada neće skoro ni na koji način unaprediti sistem socijalne zaštite, jedino će ubrzati razmenu podataka između institucija koje će na osnovu automatske informacije iz sistema brže dolaziti do saznanja kada neko „ispada“ preko cenzusa – onda kada ima primanja preko već 77 evra mesečno. Potrebno nam je više efikasnosti i osetljivosti za potrebe korisnika sistema socijalne zaštite, tako se dolazi do sistema koji je pravedan za najsiromašnije i koji je zasnovan na ljudskim pravima. Međutim, do toga se ne dolazi neproporcionalnom obradom podataka o ličnosti korisnika novčane socijalne pomoći. Na jučerašnjem panelu posvećenom zaštiti podataka o ličnosti i diskriminaciji posebno osetljivih kategorija stanovništva na Nedelji privatnosti, koju organizacija Partneri Srbija organizuje od 24. do 27. januara.

Srbija

Pet domaćih startapa predstaviće se svetskim investitorima u Dubaiju

Startapi iz Srbije imaju mogućnost da do 7. februara apliciraju za učešće na globalnom investicionom skupu i startap takmičenju AIM 2022 koji će se održati od 29. do 31. marta 2022. godine u okviru svetske izložbe Expo2020 u Dubaiju.Naučno - tehnološki park Beograd saopštio je da će na lokalnom takmičenju biti odabrano do pet startapa iz Srbije koji će dobiti mogućnost da se predstave globalnoj publici i investitorima u UAE. "Najboljem među 5 odabranih startapa (lokalnom pobedniku) biće obezbeđen i direktan plasman u globalno finale AIM Startup 2022 takmičenja, dok će preostala četiri startapa dobiti priliku da učestvuju u pitch takmičenju i bore se za kvalifikaciju u veliko finale", piše u saopštenju.Učešće startapa iz Srbije omogućiće NTP Beograd, u saradnji sa Annual Investment Meeting (AIM), vodećom investicionom platformom na Bliskom Istoku i Severnoj Africi,.Prijave su otvorene do 7. februara.Pravo učešća na lokalnom takmičenju imaju startap kompanije sa do 50 zaposlenih, u većinskom srpskom vlasništvu, koje su u dosadašnjem razvoju prikupile finansiranje od najmanje 50.000 evra i nisu starije od 10 godina.Kriterijumi po kojima će se ocenjivati su: iskustvo i ekspertiza tima, tržište i biznis model, dosadašnji razultati i planovi, industrija u kojoj startap posluje, pitch deck i značaj učešća na AIM događaju za dalji razvoj startapa.

Srbija

Najrazvijenim opštinama 360 miliona u 2022. godini

Programom podrške ove godine je za unapređenje izrazito nedovoljno razvojenih opština opredeljeno ukupno 360 miliona dinara, između ostalog za projekte izgradnje komunalne infrastrukture, izgradnju i rekonstrukciju objekata iz oblasti obrazovanja, zdravstva, otklanjanje elementarnih nepogoda, suzbijanje i sprečavanje koronavirusa. Vlada Srbije donela je Uredbu o utvrđivanju programa podrške unapređenju razvoja nedovoljno razvijenih opština (lokalne samouprave iz četvrte grupe) za 2022. godine. Program će sporovoditi Кabinet ministra bez portfelja zaduženog za unapređenje razvoja nedovoljno razvijenih opština na teritoriji Republike Srbije.Pravo na podnošenje prijave projekta i zahteva za mere podrške imaju jedinice lokalne samouprave koje čine četvrtu grupu izrazito nedovoljno razvijenih jedinica lokalne samouprave, odnosno čiji je stepen razvijenosti ispod 60 odsto republičkog proseka.Lokalne samouprave koje spadaju u četvrtu grupu su: Aleksinac, Babušnica, Bela Palanka, Blace, Bojnik, Bosilegrad, Brus, Bujanovac, Varvarin, Vladičin Han, Vlasotince, Gadžin Han, Golubac, Dimitrovgrad, Doljevac, Žabari, Žagubica, Žitorađa, Кnjaževac, Кrupanj, Кuršumlija, Кučevo, Lebane, Ljig, Mali Zvornik, Malo Crniće, Medveđa, Merošina, Mionica, Nova Varoš, Opovo, Petrovac na Mlavi, Preševo, Priboj, Prijepolje, Ražanj, Raška, Rekovac, Svrljig, Sjenica, Surdulica, Trgovište, Tutin i Crna Trava.1. Novac je namenjen za projekte unapređenje infrastruktrunih kapaciteta, za koje  je od ukupnog iznosa opredeljeno 320 miliona dinara.Tu spada izgradnja i rekonstrukcija komunalne infrastrukture, izgradnja, rekonstrukcija i adaptacija objekata iz oblasti obrazovanja, zdravstva, turizma, socijalne zaštite, kulture, sporta i vodoprivrede, kao i opremanje ovih objekata, nabavku opreme u funkciji obavljanja delatnosti iz nadležnosti jedinica lokalne samouprave.2. Osatak, 40 miliona dinara, namenjen je za mere podrške radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava.Ta sredstva se mogu koristiti za nabavku opreme radi normalizacije rada jedinice lokalne samouprave i njenih ustanova, službi i javnih preduzeća, u slučajevima kada nastupe vanredne okolnosti ili poremećaji u funkcionisanju, za otklanjanje posledica elementarnih nepogoda, kao i za sredstava za materijalne troškove za sprečavanje i suzbijanje koronavirusa. Kabinet ministra projekte sufinansira u iznosu od 40 do 80 odsto, sa maksimalnim učešćem do osam miliona dinara. Mera podrške se finansira 100 odsto. Кriterijumi za ocenjivanje prijava biće održivost projekta, broj potencijalno obuhvaćenih korisnika obuhvaćenih, sopstveno učešće i efekat projekta na kvalitet života. 

Srbija

Strazbur presudio: Srbija mora da nadoknadi štetu slepim šahistima

Evropski sud za ljudska prava je presudio da je Srbija dužna da slepim šahistima kojima nisu isplaćene nagrade i beneficije nadoknadi štetu.Srbija treba da četvorici šahista isplati po 4.500 evra na ime nematarijalne štete kao i da obezbedi sve finansijske beneficije i nagrade na koje bi imali pravo da su dobrovideći šahisti, uključujući i pripadajuće kamate.Četvorica šahista, Branko Negovanovć, Sretko Avram, Živa Markov i Dragoljub Baretić, su između 1961. i 1992. godine osovojili niz medalja na šahovskim olimpijadama za slepe. Najveći uspeh postigao je Baretić koji je osvojio zlatnu medalju, dok su Negovanović, Avram i Markov osvojili srebrne medalje.Sportskim organizacijama 1,2 milijarde od države Uprkos uspesima, šahistima nisu dodeljene nagrade i nacionalne priznanja zbog čega su 2009. godine podneli tužbu protiv Srbije. Tvrdili su da su bili diskriminisani u poređenju sa drugim sportistima sa sličnim dostignućima.Oni su tražili sudsku potvrdu da su bili diskriminisani, kao i obeštećenje za materijalnu i nematerijalnmu štetu koji su pretrpeli.Iako je Osnovni sud u Novom Sadu presudio u korist šahista, ovu odluku pobio je Apelacioni sud u Novom Sadu, tvrdivši da šahovska olimipijada slepih nije bila navedena u uredbi kojom su regulisana nacionalna priznanja i nagrade."Najveća ekološka tužba u srpskoj istoriji" tapka u mestu Nakon toga, obratili su se i Ustavnom sudu koji je 2015. godine odbio njihovu žalbu.Kako je preneo portal Dnevnik, profesor Dragoljub Baretić, FIDE majstor, bio je najtrofejniji član Šakovskog kluba "Anpasan", a preminuo je 2018. godine.

Srbija

U prošlom tromesečju 1,8 milijardi evra obrta na tržištu nepokretnosti

Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u četvrtom kvartalu prošle godine u Srbiji bio je 37.500, što je za 12,6 odsto više nego u četvrtom kvartalu 2020. godine, prema Izveštaju Republičkog geodetskog zavodan(RGZ).Ukupna količina novca na tržištu nepokretnosti u poslednjem kvartalu 2021. godine iznosila je 1,8 milijardi evra, što je povećanje od 33,8 odsto u odnosu na poslednji kvartal 2020. godine, navodi se u Izveštaju. Ukoliko se uporedi sa količinom novca na tržištu u odnosu na treći kvartal prethodne godine zabeleženo je povećanje od 18,2 odsto, saopštio je Republički geodetski zavod.U četvrtom kvartalu prošle godine najveći udeo u ukupnim novčanim sredstvima u prometu nepokretnosti u Srbiji imao je promet stanova sa 51 odsto učešća, odnosno promet od 902,1 milion evra, od čega je, prema izveštaju, samo u Beogradu izdvojeno 541,9 miliona evra.Za stambene objekte (kuće, vikendice i stambene zgrade) izdvojeno je 188,5 miliona evra (11 odsto), za građevinsko zemljište 125,8 miliona evra (sedam odsto), za poslovne prostore 102,2 miliona evra (šest odsto) dok je za poljoprivredno zemljište izdvojeno 68,2 miliona evra (četiri odsto), navodi se u Izveštaju RGZ.Iz kredita se najčešće plaćaju stanovi. U četvrtom kvartalu prošle godine 30 odsto stanova u Srbiji plaćeno je preko kredita. Najviše iz kredita stbovi su kupljeni u tom periodu U Kragujevcu (35 odsto), Beogradu, Nišu i Novom Sadu po 34 odsto, objavljneo je u Izveštaju RGZ.Prosečna cena stanova u Beogradu, u četvrom kvartalu 2021. godine u Beogradu na vodi iznosila je 3.417 evra, West 65 3.347 evra, Novi Dorćol 3.146, K Discrit 2.767, Plato Bežanija 2.100 evra. U Novom Sadu prosečna cena kvadrata u Avenia Garden Residence je 1.460 evra, u Kragujevcu (Panorama Erdoglija) 1.010 evra.

Srbija

Centralni registar vrednosnih hartija od leta deo Evroklira

Centralni registar hartija od vrednosti tokom leta postaje deo Evroklira, jedne od najvećih svetskih finansijskih kuća, prenele su Večernje novosti. Prema rečima ministra finasija Siniše Malog, to će doprineti povoljnijim kamatnim stopama za Srbiju, njene građane i privredu."Tokom jeseni ćemo imati testiranje sistema i već od januara očekujem velike emisije i definitivno ulazak u sistem Evroklira (Euroclear)", rekao je ministar finansija Siniša Mali.Prema njegovim rečima, to će za Srbiju značiti veliki korak na kome se radi već dve godine. Evroklir kako dodaje okuplja veliki broj najvećih i najvažnijih investitora, a sa ulaskom na tu platformu očekuje još veću konkurenciju i još veći broj investitora koji su zainteresovani za ulaganje u naše državne hartije od vrednosti.KOLIKO JE NARODNA BANKA SRBIJE NEZAVISNA OD STRANAKA "Veća konkurencija podrazumeva manje kamatne stope za našu državu i samim tim za privredu i građane", rekao je Mali.On je dodao da je krajnji cilj da Srbija tokom ove ili najkasnije početkom sledeće godine dobije investicioni rejting. Mali smatra da će Srbija kroz to partnerstvo i razvoj tržišta kapitala doći na mesto koje zaslužuje."To je mesto razvijenih zemalja Evrope", rekao je ministar finansija.Klijenti Evroklira su iz više od 90 zemalja sveta, a korisnici usluga su brokersko-dilerska društva, centralne, poslovne i investicione banke, kao i emiteri hartija od vrednosti.Hartije od vrednosti predstavljaju dokumente kojima se obećava isplata novca, kamate, zarade ili dividende.

Svet

Gugl navodno prikuplja podatke čak i kada mu „naredite“ da prestane

Američke savezne države grad Vašington, Distrikt Kolumbija, Teksas, država Vašington i Indijana najavili su da će tužiti kompaniju Gugl jer preko svojih aplikacija nezakonito prati kretanje sovjih korisnika, prenosi TechCrunch. Kako se navodi, to se dešavalo čak i onda kada su korisnici uveravani u suprotno."Gugl je lažno ubedio potrošače da veruju kako im je promenom naloga i podešavanjm uređaja omogućila da zaštite svoju privatnost i kontrolišu kojim njihovim ličnim podacima Google može da pristupi", izjavio je državni tužilac Distrikt Kolumbije Karl Racin.Kako se navodi, prava istina je da ta kompanija suprotno svojim najavama nastavlja da sistematski prati svoje klijente i ubira profit prikupljanjem njihovih podataka. Racin je opisao Guglovu praksu opisao kao 'hrabru lažnu prezentaciju' koje ugrožava privatnost potrošača.Njegova kabinet je počela da istražuje Guglovo upravljanje podacima korisnika kada je agencija Asošijeted pres 2018. objavila da mnoge njegove mobilne aplikacije beleže podatke o lokaciji korisnika čak i onda kada su oni odabrali suprotno.Gugl investira u novi EU fond za borbu protiv lažnih vestiGugl uskoro blokira stare Android verzije Gugl inače, kako se dodaje, obaveštava korisnike sovjih aplikacija kako mogu da isključe Istoriju lokacija u bilo kom trenutku: "Kada je Istorija lokacija isključena, mesta na koja idete više se neće čuvati".Asošijeted pres se svojevremeno konsultovao sa stručnjacima i obavestio javnost da Google aplikacije automatski beleže vremenske podatke o lokaciji, bez pristanka korisnika.U tužbi se navodi da je Gugl kreirao sistem za praćenje lokacije korisnika sa kog ne mogu da se odjave i obmanuo ih. Gugl se optužuje za korišćenje tamno dizajniranih pozadina, kako bi naveo korisnike da donose odluke koji su u suprotnosti sa njihovim interesima.U američkim državama Vašingtonu i Distriktu Kolumbija Zakon o zaštiti potrošača zabranjuje obmanjujuće i nesavesne poslovne prakse. Kancelarija tužioca Racina od Gugla traži da isplati profit koji je ostvario obmanjujući potrošače.