Najnovije

Srbija

Cene stanova u Srbiji porasle 20 do 30 odsto za godinu dana

"Cene stambenih nekretnina jesu kod nas porasle i to verovarno na godišnjem nivou oko 20 do 30 odsto" izjavila je predsecinca Nacionalnog udruženja procenielja Srbije i profecionalni procenitelj nepokretnosti Danijela Ilić. Ona objašnjava da dalji trend rasta cena zavisi od brojnih faktora kao što su trenutna inflacija, porast cena gradnje, građevinskog materijala kao i nedostatak radne snage."Srbija na mnogim mestima razvija infrastrukturu, a tamo gde krene infrastruktura odmah dolazi do povećanja vrednosti nekretnina", dodaje ona.Ilićeva pojašnjava da kod nas tržište funkcioniše prema kratkim impulsima. Kada je bila vanredna situacija, zaključavanje i nemogućnost kretanja bile su aktuelne i popoularne kuće van gradova, a nakon zaršetka vanredne situacije potražnja je opala i cene nekretnina ovih objekata nisu skočile, kao što se to desilo u mnogo razvijenijim tržištima."Za vreme vanredne situacije imali smo potpunu stagnaciju, nije bilo likvidnosti, dakle nije bilo prodaja. Međutim čim je vanredno stanje ukinuto krenule su realizacije ugovora, tržište se stablizovalo, a što se tiče stambene nepokretnosti i sada je veoma likvidno tako da nema promena u metodama naše procene" rekla je Danijela IlićNa panelu Finansiranje i procene vrednosti u Jugoistočnoj Evropi na Međunarodnoj konferencije o tržištu nekretnina Jugoistočne Evrope "Balkans Property Forum 2021” istaknuto je da je pandemija uzrokovala povećanje cena robe, usluga i izvora energije, a u kombinaciji sa povećanom inflacijom u Evropi vredonst cene nekretnina rasu, mnogi eksperti smatraju čak i previše."Predvideti protok novca je teško jer imamo povećanje internih zakupa tako da zavisi odsta od komercijalnih nekretnina kao i od toga kako će inflacija i izolavija uticati na tržište u budućnosti i zato nema smisla predviđati bilo kakav protok novca", rekao je agent za hipoteke Srđan Runjevac iz Sektor za strateške rizike, portfolio i upravljanje kapitalom Erste banke.Runjevac naglašava da nema predviđanja, pravog ili pogrešnog mišljenja, mogu se samo da posmatrati slični slučajevi koji su se događali u prošlosti radi lakšeg pristupa ovakvim situacijama u budućnosti.Kao bitnu stvar Runjevac ističe da su postojali su pozitivni signali na tržištu tokom pandemije u vidu transakcija koje su se ticale čak i kancelarijskog prodajnog segmenta i da je iz perspektive banaka to pozitivan signal da tržište i dalje funkcioniše i da su investitori zainteresovani."Razumno je na tržištima kao što je srpsko, da kada su ljudi i investitori zabrinuti zbog efikasnosti valuta i stopa inflacije počinju da istražuju prihode i kao očigledn rešenje odlučju da investiraju u nekretnine", ocenio je Milan Vićentić član izvršnog odbora i rukovodilac Sektora za korporativno bankarstvo Euro Banke.Pandemija će nesumnjivo ostaviti posledice na poljima nekrentniama, bankarstva i finansija.

Srbija

Dve milijarde evra za modernizaciju Vojske

Modernizacija Vojske Srbije (VS) novom tehnikom prema do sada utrošenom novcu i planom za iduću godinu preći će prag troškova od dve milijarde evra, piše Balkanska bezbednosna mreža.Sa dodatnim novcem u ovoj godini odbrambeni budžet prešao je po prvi put granicu od jedne milijarde evra. Kada se uračuna sve što je od 2016. potrošeno, planirano za ovu godinu i predviđeno za iduću za nabavke biće potrošeno oko 2.084 milijarde evra.  "Posle dugog niza sušnih godina za VS sa skromnim troškovima nabavki od decembra 2016. pokrenut je nagli proces modernizacije. U periodu do 2020. potrošeno je 977,38 miliona evra prema završnim računima budžeta za ekonomsku klasifikaciju broj 512 koja se odnosi na tehniku", navodi se u tekstu Balkanske bezbednosne mreže.U okviru tih troškova su i nabavke novih sredstava ratne tehnike, sredstava veze, namenskih sistema za obaveštajno-bezbednosne poslove i modernizacija i generalni remonti naoružanja. Sa velikim ulaganjima u VS krenulo se krajem 2016. kada je sa Rusijom je ugovoren program za prijem šest MiG-29 iz donacije, radove na njima i produžetak životnog veka četiri aviona nasleđena iz SFRJ.  Ugovorena je i avansno plaćena nabavka devet Erbasovih H145M od kojih su prvo šest određeni za VS i tri za policiju. Kasnije je policija dobila jedan više, a vojska jedan manje.Za svečane i službene uniforme Vojske 132 milionaU 2017. nabavke su porasle na realizovanih oko 63,4 miliona evra. U 2018. dramatično su poskočile na čak 220,45 miliona evra.  "Izvesno je da su u to vreme morali da se  avansno plate neki od velikih poslova kao što je nabavka iz Rusije četiri Mi-35M i tri Mi-17V-5 koji su stigli u jesen 2019. i sistema PVO Pancir-S1E koji je primljen početkom 2020", navodi se u tekstu.Novi veliki skok je zabeležen u toj 2019. sa troškom od 300,48 miliona evra za obimnu modernizaciju.U toj godini ugovoreni su obimni poslovi modernizacije MiG-29 uključujući nabavke vođenih raketa vazduh-vazduh i vazduh-zemlja, kineskih dronova CH-92A i raketnog sistema PVO FK-3, francuskog sistema PVO kratkog dometa Mistral 3+, ali to su dugoročni programi koji će se plaćati iz višegodišnjih budžeta.  Deo te tehnike tek treba da se uvede u naoružanje. Radovi na modernizaciji MiG-ova za sada su u toku, a raketni sistem FK-3 stići će početkom iduće godine. Ekonomist: Srbija se nakupovala oružja i to se ne dopada komšijama Ministarstvo odbrane kupuje cipele i drugu opremu za vojsku za 80 miliona dinaraGodine 2020. troškovi po klasifikaciji 512 skočili su na 322,47 miliona evra, a Ministarstvo finansija  prošle je godine u dva navrata obezbedilo dodatni novac ministarstvu odbrane iz budžetskih rezervi. "Prvi put poverljivim zaključkom Vlade od 30. jula 8,14 milijardi dinara (oko 69,23 miliona evra). Zatim, 22. oktobra takođe poverljivom odlukom prebačeno je na račun resora odbrane još 1,14 milijardi dinara (oko 9.7 miliona evra)", navodi Balkanska bezbednosna mreža.Rast nabavki nastavio se 2021, koja je u toku, pa još ne može da se podvuče crta pod troškove, ali izvesno je da je posle rebalansa iz oktobra planirano 592,83 miliona evra. "Taj iznos je veći od svakog godišnjeg budžeta VS u periodu koji analiziramo sve do zakonom odobrenog budžeta za 2018", piše Balkanska bezbednosna mreža.U 2020. i 2021. ugovorene su velike nabavke naoružanja domaće proizvodnje kao što su borbena vozila Lazar 3 i Miloš i samohodne haubice Nora-B52. "U 2022. prema Zakonu o budžetu planirano je da se po ekonomskoj klasifikaciji 512 potroši 514,27 miliona evra, ali sudeći po praksi iz prethodnih šest godine cenimo da će tokom godine doći još novca u vojnu kasu", piše u tekstu.Pre decembra 2016. u nabavkama se uglavnom su najavljivani konkretni potezi u modernizaciji VS, ali utrošeno novac bio je skroman.  

Srbija

Pandemija dodatno pogoršala položaj ljudi sa invaliditetom u Srbiji

Hiljade osoba sa invaliditetom u Srbiji zadržavavaju se u specijalnim ustanovama a država u toj oblasti nije uspela da se prilagodi ni pandemiji ni međunarodnim standardima ljudskih prava, ocenjuju autori studije "Analiza položaja osoba sa invaliditetom tokom kovid 19 krize". Njihov položaj, život i prava, kako se navodi, dodatno je otežala preopterećenost zdravstvenih ustanova.Autori studije čiji je cilj da posebno osvetli položaj ljudi sa mentalnim invaliditetom, tvrde da pandeijske mere nisu bile prilagođene osobama sa invaliditetom jer predstavnici te populacije nisu učestvovali u njihovom donošenju.Naglašava se da u Srbiji ne postoji jedinstvena baza o osobama sa invaliditetom, pa zbog toga nije poznat ni broj ljudi sa mentalnim invaliditetom koji žive u našoj zemlji.Mere donošene u cilju prevencije  zaraze u ustanovama  su duboko zadirale u ljudska prava stanara tih domova, posebno pravo na ličnu slobodu, privatnost i porodični život, dodaje se u studiji. Postupci nadležnih organa pre i tokom pandemije su, kako se dodaje, potencijalno ugrožavali i pravo na život.ALARM U MINISTARSTVU PROSVETE NAKON ZABRINJAVAJUĆIH REZULTATA O DECI SA SMETNJAMA U RAZVOJU Osobe sa invaliditetom koje žive u porodicama i u zajednici srele su se sa pandemijskim merama koje u početku nisu prepoznale specifičnost njihove situacije, pa su teže podnele novu situaciju nego na ostatak stanovništva.Autori studije čiji je cilj da osvetli položaj ljudi sa mentalnim invaliditetom u Srbiji ističu da domaći propisi u toj oblasti i dalje nisu usklađeni sa međunarodnim standardima ljudskih prava, naročito sa Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetomPoložaj tih ljudi, kako se dodaje, uslovljen je predrasudama, nedovoljnim resursima, nerazvijenim ili nepristupačnim uslugama u zajednici. Ta grupa ljudi je kako se dalje ocenjuje marginalizovana i socijalno isključena, pa oni nisu dovoljno osnaženi da zastupaju svoja prava i interese. OSOBE SA INVALIDITETOM DOBILE PLATFORMU ZA ZAPOŠLJAVANJE Dolaskom pandemije deca sa smetnjama u razvoju koja se obrazuju po individualnom planu suočavala su se sa problemima u pristupu tom obrazovanju, kao i lošom komunikacijom sa školama.Škole su tokom jednog perioda, kako se podseća, zatvorile vrata za učenike sa mentalnim invaliditetom, dok se nastava u redovnim školama odvijala po uobičajenom ili kombinovanom modelu. Mnoge usluge deci i osobama sa mentalnim invaliditetom, kao što su dnevni boravci i lični pratioci, nisu funkcionisale, a povratak na uobičajen način funkcionisanja nije bio dovoljno efikasan.  U studiji se navodi da država nije spremna da rešava te probleme, kao i da doprinese ravnomernoj geografskoj raspoređenosti usluga koje treba da obezbedi osobama sa invaliditetom.VEĆINA ODSTO OSOBA SA INVALIDITETOM TRAŽI POSAO DUŽE OD GODINU DANA PREOPTEREĆENOST ZDRAVSTVENIH USTANOVAZbog preopterećenosti zdravstvenog sistema tokom pandemije, svi problemi sa kojima se deca i osobe sa mentalnim  invaliditetom inače suočavaju u oblasti zdravstvene zaštite, dodatno su produbljeni. U studiji se naglašava da treba rešiti sledeće probleme:  dijagnostiku razvojnih teškoća, nepristupačnost zdravstvenih objekata i usluga, nedovoljnu senzibilisanost zaposlenih u ustanovama i neuvažavanje potrebe da se osoba sa invaliditetom mora upoznati sa medicinskim procedurama kojima će biti izložena,  obavezano traženje njenog informisanog pristanka bez obzira na to da li je poslovno sposobna.  Poseban problem predstavlja i nedostatak protokola za decu i roditelje sa invaliditetom koji treba da se smeste u bolnice.Nepripremljenost na pandemiju je, kako se ističe, potencijalno koštala života mnoge ljude sa invaliditetom smeštene u institucije. Pandemija je dodatno pogoršala položaj osoba sa invaliditetom koji žive u porodicama i u zajednici, a posebno onih koji žive u ustanovama socijalne zaštite.

Srbija

Obavezne eFakture u poslovima sa javnim sektorom od 1. maja

Obavezna primena elektronskog fakturisanja u transakcijama unutar javnog sektora i privatnog sektora ka javnom startovaće 1. maja."Novi sistem e-faktura će značajno olakšati i ubrazati rad privrede i javnog sektora, te ispuniti jedan od glavnih zahteva privrede za brži povraćaj PDV-a. S obzirom na to da je budućim korisnicima potrebno još vremena da se prilagode novom modelu, mi ćemo odložiti početak njegove primene na 1. maj 2022",  najavio je ministar finansija Siniša Mali na obuci za predstavnike lokalnih samouprava u Palati Srbija.Sistem eFaktura biće uveden fazno: - od 1. maja obavezu izdavanja i primanja imaće javni sektor u međusobnim transakcijama kao i privatna preduzeća kada izdaju fakturu javnom sektoru,- od 1. jula javni sektor će biti u obavezi da izdaje eFakturu privatnom, - od 1. januara 2023. na eFakture će u međusobnom poslovanju morati da pređe i privatni sektor odnosno obveznici PDV-a. Reforma, kako se navodi u saopštenju NALED-a, donosi veliku promenu za više od 10.000 korisnika javnih sredstava kao i 125.000 preduzeća.Oni više neće izdavati i primati fakture na papiru, a elektronska procedura za sve njih značiće "niže troškove, manje birokratije i brže plaćanje", dok će državi obezbediti "efikasniji nadzor nad poreskim prihodima i smanjenje sive ekonomije".U saopštenju se navodi da su Ministarstvo finansija i NALED dosad organizovali 16 velikih radionica za privatni i javni sektor. Na sajtu efaktura.gov.rs otvoren je kontakt centar, a za pitanja je na raspolaganju i mejl adresa efakture@naled.rs.  Predsednik opštine Stari grad Radoslav Marjanović najavio je da će biti organizovano još šest obuka i pozvao kolege iz lokalnih samouprava na radionicu 17. decembra u toj beogradskoj opštini. Više od 80 zemalja u svetu nalazi se u nekoj od faza uvođenja eFaktura dok su obavezne u svim članicama EU. Istraživanje Evropske komisije pokazalo je da su eFakture smanjile administrativno opterećenje privrede u Švedskoj za 25 odsto, a u Sloveniji i na Kipru za dvostruko više, navodi se. Najveću uštedu vremena za izradu fakture postigli su u Finskoj (sa 15 na minut), Švedskoj (sa 20 na dva minuta) i Poljskoj (sa 30 na tri minuta).

Srbija

Sajam knjiga se ipak održava, od 17. do 26. decembra

Beogradski sajam objavio je da će od 17. do 26. decembra organizovati sajam knjiga pod nazivom "Knjiga u srcu, srce na sajmu".Izdavači će, kako se navodi, ponuditi svoja nova i već objavljena izdanja, a oni najposvećeniji organizovaće promocije, prezentacije i susrete sa piscima."Prodajna manifestacija u čijem središtu se nalaze knjige i čitaoci i koja uoči velikih praznika Nove godine i Božića onima kojima nedostaje Beogradski sajam knjiga čuva tradiciju i pruža mogućnost da ostvare direktan kontakt sa knjigom i autorima", navodi se na sajtu.Beogradski sajam knjiga koji je bio najavljen za period od 24. do 31. oktobra otkazan je zbog epidemiološke situacije. 

Svet

Tel Aviv postao najskuplji grad na svetu

Izraelski grad Tel Aviv postao je najskuplji grad na svetu što se tiče osnovnih životnih troškova i po tim parametrima pretekao Hong Kong, Pariz i Cirih, piše The Economist. Razlog je kako se navodi jačanje izraelske nacionalne valute šekel u odnosu na dolar, kao i poskupljenje transporta i namirnica.Tel Aviv je rangiran kao najskuplji grad na svetu za život zahvaljujući brzom rastu inflacije koja je podigla cene čitavog niza dobara i usluga širom sveta zbog pandemije koronavirusa, a na listi najskupljih gradova prema rang listi magazina The Economist.Francuska prestonica je druga među Top 10 najskupljih gradova, zajedno sa Singapurom, dok su Cirih i Hong Kong četvrti i peti na rang listi, Njujork šesti, Ženeva sedma, zatim slede Kopenhagen, Los Anđeles i Osaka. London je na 17. mestu, Sidnej 14, a Melburn 16.Prema ostalim parametrima koji se rangiraju na drugim listama Tel Aviv je bio drugi grad na svetu po najskupljim cenama alkoholnih pića i prevoza, peti što se tiče lične nege i šesti sa najskupljim uslugama za rekreaciju. Zauzeo je trećinu svih deset glavnih kategorija u oblasti potrošnje koje analizira The Economist.Ovo je lista deset najskupljih svetskih gradova za životAšhabad najskuplje mesto za strance, Beograd stoji znatno bolje MANJA PONUDA DIKTIRA POSKUPLJENJECene energije i hrane u nekim zemljama porasle su kakos e navodi zbog ograničene trgovine, nedostatka radne snage i takozvanim "uskim grlima" u lancu snabdevanja. Istraživanje je pokazalo da je cena  bezolovnog benzina porasla za 21%.Podaci o 50.000 roba i usluga u 173 grada koji su rangirani, tokom avgusta i septembra. Cene su u proseku porasle za 3,5%, mereno u lokalnoim valutama. To je kako se dodaje najveća stopa inflacije koja je zabeležena u poslednjih pet godina.Ove godine na rang listi Ekonomista našlo se četrdeset novih gradova. Glavni grad Škotske Edinburg bio je na 27. mestu u rangu sa gradovima poput Oklanda i Mineapolisa. Još dva nova grada, Štutgart i San Dijego ušla su u 50 gradova.Rim je zabeležio najveći pad na listi najskupljih gradova, za 16 mesta na 48, uz nagli pad cena namirnica i odeće. Bangkok i Lima imali su značajan pad u svim kategorijama.Teheran je skočio za 50 mesta na 29. zbog nestašica robe i poskupljenjem uvozne robe, nakon novih američkih sankcija. Taj grad zajedno sa Taj grad zajedno sa Karakasom, Damaskom i Buenos Ajresom beleži najveću stopu inflacije.Damask je rangiran kao najjeftiniji grad na svetu, što se tiče troškova života, a nakon njega su Tripoli u Libiji i Taškent, glavni grad Uzbekistana.Nikad više novca na tržištu nepokrenosti, kvadrat u Beogradu na vodi 9.700 evraOvo je 10 najmiroljubivijih zemalja na svetu, a evo kako se kotira naš region

Srbija

Pošta posebnim tenderom nabavlja poklopce za kutuje

Pošta Srbije kupuje 1200 poklopaca za skladišno-transportne kutije, vidi se u oglasu o javnoj nabavci koja je procenjena na oko dva miliona dinara.Dužina poklopca treba da bude 548 milimetara, širina 484 milimetara, visina 42 milimetara, dok boja vizuelno treba da odgovara žutoj.  Potrebno je da poklopac u celosti bude izrađen od polietilena velike gustine, navodi se u specifikaciji. Pošta je prethodno raspisala javnu nabavku za skladišno-transportne kutije, sandučiće i dostavne depoe.U specifikaciji piše da se dimenzije i uklapanje poklopca u telo kutije mogu proveriti na skladišno-transportnim kutijama koje su u eksploataciji u poštanskim tokovima. Rok za dostavljanje ponuda je 13. decembar. POŠTA NASTAVLJA ULAGANJA, DVA MILIONA EVRA ZA NOVE UNIFORMEPOŠTA KUPUJE PREKO 1.000 MOPEDANOVA ULAGANJA POŠTE, MILIONI ZA BICIKLE I KOVERTEPrethodnih meseci to preduzeće je raspisalo javne nabavke za kupovinu bicikala, koverti, uniformi, mopeda, kao i za sistem za unapređenje kurirskog servisa.U cilju promocije svojih usluga, Pošta je početkom novembra raspisala i tender vredan 22,6 miliona dinara za kupovinu oglasnog prostora u dnevnim novinama, nedeljnicima, magazinima. V.d. direktora Pošta Zoran Đorđević je početkom juna najavio zamenu voznog parka ekološkim vozilima na električni i hibridni pogon, nove uniforme za zaposlene, kao i uvođenje paketomata.

Srbija

Novinarki Nove ekonomije nagrada na konkursu „Drugačije od drugih“

Novinarka Nove ekonomije Katarina Baletić jedna je od pobednica devetog konkursa Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) "Drugačije od drugih", koji nagrađuje najbolje medijske priloge o temama važnim za lokalne zajednice.Ona je nagradu dobila za svoj tekst o ženama na selu, koje se suočavaju sa predrasudama i otporom sredine kada žele da pokrenu svoj biznis. KAKO IZGLEDA ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO NA SELU: Nećete me pomeritiFoto: SKGOU konkurenciji za nagrade bilo je 53 priloga, a odluku o pobednicima konkursa doneo je stručni žiri u sastavu: Olivera Petrović Stojančić, Srđan Bošković, Lana Gedošević, Vladan Samardžić i Zoran Sekulić.Prema oceni žirija, najbolje priloge pripremili su:  Predrag Todorović (TV Centar Svilajnac), sa prilogom "Bez kulture nema nas" Katarina Baletić (Nova ekonomija), sa prilogom "Nećete me pomeriti" Valentina Simić (TV Zona plus), sa prilogom "Sekundarni život" Milica Milojević Kostić (Medijski istraživački centar, Niš), sa prilogom "Nije uspeh nastup u Londonu, već svaka devojčica koja se izbori za sebe" Irena Lazarević (TV Pi kanal, Pirot), sa prilogom "LPA za decu" Slavica Gligorović (RTS), sa prilogom "Crna voda u Čukaričkom rukavcu…" Tatjana Dimitrić Mijailović (RTS), sa prilogom "Šabački grafički centar – šansa za posao osobama sa invaliditetom"Teme ovogodišnjeg konkursa bile su EU integracije, zaštita životne sredine, unapređenje poslovne klime, prevencija i upravljanje vanrednim situacijama, kао i rodna ravnopravnost i ljudska prava na lokalnom nivou.Na svečanoj dodeli nagrada, koja je uz poštovanje epidemioloških mera održana u prostorijama SKGO, pobednici medijskog konkursa nagrađeni su laptop računarima i bežičnim miševima, kao i specijalnim priznanjima.Nikola Tarbuk, zamenik generalnog sekretara SKGO, rekao je da ta organizacija pokušava da promoviše teme važne za lokalne samouprave u medijima i podigne vidljivost lokalne samouprave kao grane vlasti koja je najbliža građanima."Za nas je bilo važno da taj nivo vlasti medijski osvetlimo, da dobijemo medijske priloge koji pozitivno, ali i na kritičan način razmatraju rad lokalnih samouprava", rekao je Tarbuk i ocenio  da broj radova koji se šalje na konkurs pokazuje da raste zainteresovanost za ovu temu.Tarbuk je pozvao i druge novinare, koji do sada nisu učestvovali na ovom konkursu, da sledeće godine pošalju svoje priloge, a one koji su poslali svoje priloge zamolio da nastave da se bave temama bitnim za lokalne zajednice. Član žirija Vladan Samardžić iz Večernjih novosti naveo je da je "Drugačiji od drugih" jedinstven medijski konkurs u Srbiji, koji prepoznaje novinarske priče o problemima, strahovima, potrebama, snovima i željama ljudi na lokalu.  "U odabiru najboljih na konkursu su odlučivale su nijanse", rekao je on i zahvalio svim novinarima koji su učestvovali na konkursu.Konkurs "Drugačije od drugih" bio je otvoren za radove pripremljene u periodu od 1. januara do 15. oktobra 2021. godine, a organizovan je u okviru programa "Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu ka EU – Druga faza",  koji finansira Vlada Švedske. 

Srbija

Cena struje ostaje ista za privredu mesec dana duže

Svim komercijalnim kupcima kojima ugovor za Elektroprivredom Srbije (EPS) ističe 30. novembra produžiće se njegovo važenje od 31. decembra 2021. godine, piše u saopštenju Vlade.Na ovaj način oni će zadržati ugovorne uslove koje su imali do sada, što se pre svega odnosi na cenu struje, u periodu od dodatnih 30 dana, a u skladu sa Zaključkom koji je Vlada donela.Za kupce sa kojima je EPS zaključio ugovore o snabdevanju električnom energijom koji stupaju na snagu 1. decembra 2021. godine, odloženom primenom se omogućava isti tretman kao i kupcima koji su obuhvaćeni odlukom o produženju važenja ugovora. Uz njihovu saglasnost primena ovog ugovora će se odložiti za 1. januar 2022. godine.Imajući u vidu drastično poskupljenje na berzama električne enrgije u poslednjih nekoliko meseci, Vlada je donela Zaključak o ceni električne energije za rezervno snabdevanje krajnih kupaca koji nemaju pravo na garantovano snabdevanje nakon 1. decembra 2021. godine.Ovim propisom utvrđuje se cena struje za preduzeća koja bi zaključila ugovore o rezervnom snabdevanju. Utvrđena cena struje će biit primenjivana do stabilizovanja situacije na referentnoj berzi.

Vesti iz izdanja

Čovek je pseto nezahvalno

Sistem nagrada se svrstava u principe uslovljavanja koje je istraživao još ruski naučnik i psihijatar Ivan Petrovič Pavlov, eksperimentišući na psima. Prvo ih je mamio mirisom hrane, na &scaron...

Vesti iz izdanja

Samo bez dodira, molim!

Život Pola Sezana put je samotnjaka koji je nosio veliku ideju i snagu da je sprovede u delo po svaku cenu. Bio je čudan, nekad neadekvatan, možda nepristojan ili grub, ali beskompromisan i odlučan da, bez o...

Vesti iz izdanja

Kako da pametniji ne popuste?

Sve češće se javlja bojazan da svet ide u opasnom smeru opšte banalizacije i gubitka kriterijuma kvaliteta, stručnosti, estetike i morala. Čini se opravdanim bojazan i pitanje: da li će „...