Najnovije

Srbija

A11: Radna eksploatacija korisnika socijalne pomoći u Nišu

Inicijativa za ekonomska i socijalna prava (Inicijativa A 11) ocenila je da je danas da bi radno angažovanje korisnika socijalne pomoći kao komunalnih redara u Nišu, bez ikakve naknada, imalo za posledicu njihovu radnu eksploataciju.Inicijativa je izrazila zabrinutost zbog najave gradonačelnice Niša da bi na osnovu Uredbe o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći korisnici ove vrste socijalnih davanja mogli da budu radno angažovani kao komunalni redari koji bi kontrolisali poštovanje epidemioloških mera. Inicijativa A 11 od gradonačelnice Niša traži da odustane od najavljenog radnog angažovanja korisnika novčane socijalne pomoći bez ikakve naknade ili da to učini pod uslovima koje propisuje zakon, tako što će im ponuditi poštenu i pravičnu naknadu za obavljeni rad.Građani Niša koji primaju socijalnu pomoć mogli bi da budu angažovani kao kovid redari, rekla je ranije gradonačelnica Dragana Sotirovski, prenele su Južne vesti. Ona je rekla da će oni obilaziti pijace, autobuse i "crne tačke" kada je reč o koroni.Inicijativa A 11  je istakla da bi se radilo o neplaćenom i prinudnom radu i naglasila da bi najavljeni vid radnog angažovanja imao za posledicu radnu eksploataciju korisnika novčane socijalne pomoći. Uredbom je, kako navode, predviđeno da se radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći po nalogu centra za socijalni rad uključuju u društveno koristan rad, odnosno rad u lokalnoj zajednici."Oni koji odbiju ovaj vid aktivacije mogu izgubiti ili im se može umanjiti socijalna pomoć koja im po zakonu pripada", piše.Inicijativa je pozvala i korisnike novčane socijalne pomoći koji od Centra za socijalni rad u Nišu budu pozvani da obavljaju posao komunalnih redara da se obrate kako bismo im Inicijativa pružila pravnu pomoć. "Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava svaki rad ili služba na koje su pojedinci prinuđeni pod pretnjom neke kazne ili se za njega nisu dobrovoljno prijavili smatra se prinudnim radom, kao i da je ova vrsta rada zabranjena Konvencijom Međunarodne organizacije rada", navode u saopštenju. 

Srbija

METRO – mesto gde poštovanje nije samo reč na papiru

Kao kompanija koja posluje u 34 zemlje širom sveta i sa ponosom gleda na svojih skoro 100.000 zaposlenih i milione kupaca – METRO zaista „živi“ svoje uverenje da su različitosti ono što nas spaja i čini bogatijim u svakom smislu. Jer bez naših zaposlenih, ne bi bilo ni naših kupaca, a samim tim ni nas kao globalne kompanije sa više od pola veka postojanja. Deo METRO kulture predstavlja i načelo diverziteta i inkluzije, zbog čega sa ponosom ističemo da smo prvi veletrgovac na svetu koji je potpisao „Slobodne i jednake“ standarde poslovanja Ujedinjenih nacija. Verujemo da kvalitetno radno okruženje nastaje negovanjem kulture u kojoj se kolege međusobno poštuju, izražavaju svoja mišljenja bez osuđivanja i ostavljaju prostor drugima da se izraze, na sve temeTo u praksi znači da kroz propise kompanije, u svakoj zemlji u kojoj poslujemo, omogućavamo da su svi pripadnici LGBTIQ+ zajednice slobodni i jednaki i da ne doživljavaju diskriminaciju u našoj kompaniji. Ovo je izuzetno važan deo naše poslovne, kao i politike zapošljavanja, koja se temelji na uverenju da prihvatajući, poštujući i podržavajući razlike, METRO ne samo veruje i aktivno sprovodi univerzalna ljudska prava, već i ultimativno čini racionalne korake da svoje poslovanje unapređuje i razvija.METRO je kompanija koja pruža iste šanse svima i mesto gde svako zaslužuje slobodu da bude ono što jeste – bez straha. Verujemo da kvalitetno radno okruženje nastaje negovanjem kulture u kojoj se kolege međusobno poštuju, izražavaju svoja mišljenja bez osuđivanja i ostavljaju prostor drugima da se izraze, na sve teme. Istovremeno, verujemo da je prijatna komunikacija osnov dobrog odnosa, sa našim kupcima, ali i među zaposlenima. Znamo da je ljudski grešiti i priznati grešku, kao i da je moguće da nešto ne znamo i da nam je potrebna pomoć. U takvoj atmosferi svako može da bude iskren i spreman za učenje, kao i da preuzme odgovornost za svoje postupke. Odgovornost se ogleda i u našim naporima da podržimo kupce i njihove biznise, pre svega da ih dobro razumemo i na osnovu toga im pružamo uslugu i proizvode, na dugoročno održiv način. 

Svet

Turska kompanija nudi budvansku plažu uz kupovinu stana

Turska kompanija Merit Montenegro reklamira plažu Pizanu u Starom gradu kao svoju i nudi je uz kupljeni stan, bez saglasnosti javnog preduzeća koje upravlja plažama u Crnoj Gori, pišu Vijesti.Riječ je o kompaniji koja, kao partner firme Zeta film nikšićkog biznismena Brana Mićunovića, gradi luksuzni dvanaestoetažni kondo hotel “Merit Starlit” nadomak Staroga grada.Plažu Pizana pre dve godine je na tenderu dobila kompanija “Dukley hotel”, ali nikada nije “stavljena u funkciju”. Ostala je javno kupalište koje održava Opština, nakon što Plivački vaterpolo klub (PVK) “Budva” nije izdao zakupcu lokal čiji je vlasnik...+To što su Pizanu prisvojili i nude je kao privatnu plažu potencijalnim kupcima stanova u kondo hotelu, verovatno je inicirano zaključenjem ugovora sa “Dukley hotel”, koji je Mićunovićevoj kompaniji izdao plažu u podzakup. Ugovor je zaključen u septembru prošle godine, ali u njemu piše da Mićunovićeva firma mora da pribavi saglasnost Javnog preduzeća za upravljanje morskim dobrom.Iz tog državnog preduzeća saopštili su Vijestima da nijesu dali nikakvu saglasnost na ugovor o ustupanju u podzakup.Karađorđevići ponovo traže od crnogorske vlade da im vrati imovinu

Srbija

Održan prvi po redu ekološki rok festival AIR fest

Tokom dva festivalska dana AIR fest je pod sloganom "Vreme je da prodišemo" obeležio svoju prvu stanicu, Obrenovac (Zabran, "Kod 3 lepe"), sa dobro poznatim imenima naše rock scene, među kojima su bili Kilo Kilo banda, E-Play, Deca Loših Muzičara, Oslobodioci, GIFT, Band X (AC DC tribute band), Deca Iz Vode (EKV tribute band), Citizen X i Vodi Inn."Na ovom prvom izdanju AIR fest-a, kao eko rok festivala, muzika nas je sve spojila u dobroj nameri u naša dva ključna cilja: da na mlade prenesemo našu viziju o važnosti čistog vazduha koji dišemo i veliku ljubav za rock'n'roll koji je naš način komunikacije sa njima na tako važne teme kakva je zaštita životne sredine", saopštili su organizatori.U okviru festivala održana je i humanitarna akcija sa prijateljem festivala, "Froneri" sladoledima."Oni nisu imali cenu, kao što je nema ni život, ali je kutija za dobrovoljne priloge postala punija, ovog puta, za Maju i Uroša", dodaju organizatori.

Srbija

Duplo više gastarbajtera nego pre deceniju, najviše odlaze najobrazovaniji

Više od dva odsto ukupnog broja zaposlenih u Austriji prošle godine bilo je iz Srbije. Jedino više bilo je iz Mađarske i Nemačke, pokazuju podaci austrijskog Federalnog ministarstva rada.Ipak, broj srpskih radnika u Austriji skoro za trećinu je manji nego 2008. godine."Negde od 2015. počeo je snažan rast emigracije naših državljana u Nemačku i više novih članica EU - Slovačku, Sloveniju, Hrvatsku, Maltu, Češku, Mađarsku, Poljsku... dok je emigracija u Austriju i većinu ostalih zemalja 'stare' EU (npr. Francusku, Italiju itd.) čitavu prošlu deceniju stagnirala ili opadala", objašnjava za Novu ekonomiju profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko.Dok broj srpskih državljana koji rade u Evropskoj uniji opada od 2010. godine, broj radnika koji su iz Srbije, ali su dobili državljanstvo evropskih zemalja je u porastu, navodi se u istraživanju Evropske trening fondacije, čiji je autor profesor Arandarenko."Budući da je ukupan broj naturalizovanih u periodu 2010-18. godine oko 117.000 to pokazuje godišnji porast u hiljadama srpskih migranta u (tadašnjih) 28 zemalja Evropske unije, što, samo sebi, nije preterano alarmantno i u skladu je sa dugoročnmim trendom", piše u istraživanju.Ono što bi, pak, moglo da zabrine je ubrzan protok radne snage poslednjih godina kao ni izmenjena struktura radnika koji odlaze u inostranstvo u pogledu njihovog obrazovanja, ali i zemalja u koje odlaze.Od 1980. broj emigranta raste, a 2000-ih broj nekvalifikovanih i niže obrzaovnaih radnika bio je vrlo sličan broju visokoobrazovane radne snage koja odlazi iz Srbije. Najmanje je bilo srednjeobrazovanih emigranta. Međutim, u poslednje dve decenije značajno je porastao broj visokobrazovanih koji odlaze iz Srbije u odnosu na niže obrazovane radnike.Upoređujući podatke za 2010. i 2018. godinu Arandarenko u svom istraživanju primećuje da je najveći porast godišnjeg priliva radnika u Nemačku (sa oko 3.000 na preko 16.000), ali i u Hrvatsku, kao novu članicu, Sloveniju, Slovačku, Mađarsku, Maltu i Češku. Sa druge strane, godišnje sve manje ljudi iz Srbije odlazi da radi u ranije popularne države kao što su Italija, Austrija, Francuska i Švajcarska.Godišnji priliv radnika, izvor: EurostatBroj sprskih državljana koji godišnje ode na rad u neku od evropskih zemalja je od 2010. do 2018. godine porastao za 127 odsto.U istom periodu opao je ukupan broj srpskih državljana koji rade u EU sa 560.631 na 491.199. 

Srbija

Konvar kupio fabriku lekova Jugoremedija

Društvo za projektovanje, proizvodnju, usluge, kontrolu kvaliteta i inženjering Konvar doo iz Beograda novi je vlasnik zrenjaninska fabrike lekova Jugoremedija, piše Danas. Oni su Jugoremediju kupili od Investicionog fonda APS, tačnije firme Project one, koja je prošle jeseni kupila fabriku lekova za 3,1 milion evra.Project one je u međuvremenu oglasio prodaju Jugoremedije za 5,5 miliona evra i bilo je više zainteresovanih ulagača, među njima i novosadska firma Union medik koja je jedno vreme iznajmljivala ovaj pogon i tu proizvodila lekove.Podaci o novom vlasniku registrovani su u APR-u, a izmene Statuta evidentirane su 14. juna, dok je preuzimanje fabrike nedavno počelo.BIP prodat kompaniji Auto ČačakZlatara Majdanpek već dve decenije na prodaju, još jedan pokušaj 5.oktobra Prema saznanjima Danasa, u toku je raščušćavanje fabričkog kruga u Zrenjaninu i priprema pogona. Na pitanja o daljim planovima u firmi Konvar još uvek nisu imali komentar, dok stečajni upravnik Jugoremedije Radovan Savić kaže da su počeli ozbilni radovi na pripremi fabrike."Ne koristim više kanceariju u Jugoremediji, ali ima još uvek stečajnih obaveza. U toku su dve parnice, sa dvostrano teretnim ugovorima vrednosti preko 200 miliona dinara. To su obaveze stečajne mase, iz koje bi trebalo i zaposleni da se namire", kaže Radovan Savić, stečajni upravnik Jugoremedije.Kompanija Konvor osnovana je 2004. godine. U poslednjih 10 godina poslovni prihodi kompanije povećani su za oko 18 puta. Konvar je 2011. godine ima 124,2 miliona dinara poslovnoh prihoda, da bi u 2020. godinu poslovni prihodi kompanije iznosili 2,34 milijarde dinara.Stečaj u zrenjaninsku Jogoremediju uveden je u decembru 2012. godine a bankrotstvo proglašeno u novembru 2016. godine. Organizovano je 14 prodaja. 

Srbija

Jura gasi deo proizvodnje u Nišu, otkazi za 400 radnika?

Kompanija Jura Šinvon u Nišu najavila je zatvaranje proizvodnje auto-instalacija i svih službi tog sektora zbog velikog poslovnog gubitka, piše agencija Beta. U saopštenju na fabričkoj oglasnoj tabli ne navodi se broj radnika koji će ostati bez posla.Kako agencija Beta saznaje od zaposlenih, priliku da i dalje rade dobiće 264 stalno zaposlenih, dok će skoro 400 radnika koji imaju ugovore na odredjeno vreme ostati bez posla."Radnicima koji imaju ugovor za stalno dat je rok do 11. septembra da se izjasne da li hoće da predju da rade u drugom pogonu Jure. Oni koji pristanu, potpisaće aneks ugovora i nastaviće da rade na odredjeno vreme od šest meseci, a oni koji odbiju, ostaju bez posla", izjavila je radnica koja je želela da ostane anonimna.Prema njenim rečima, radnici su obavešteni da će u slučaju da odbiju prelazak u Jurin pogon ostati bez otpremnina i nadoknade sa biroa, jer poslodavac na to ima pravo po važećem Zakonu o radu."U obaveštenju na oglasnoj tabli je rečeno da se pogon zatvara do 30. septembra, što je sve nas zateklo. Radnici koji imaju ugovore na odredjeno vreme su zaista zabrinuti, pitaju se da li će uspeti da brzo pronadju drugi posao jer imaju porodice, mnogi i kredite", kazala je radnica Jure.Rukovodstvo južnokorejske kompanije nije odgovorilo na mejl agencije Beta o daljoj sudbini te fabrike i otpuštanju radnika.U kompaniji Jura Šinvon u januaru ove godine 233 radnika nije dobilo produžetak ugovora o radu, tako da će sada zapošljavati manje od 100 radnika u sektoru za proizvodnju brisača.Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski izjavila je danas da nije dobila zvaničnu informaciju Jure Šinvon o otpuštanju radnika.Sotirovski je kazala da radnici ne treba da brinu i istakla da je gradska vlast pokazala odgovornost i vrlo brzo uspela da u drugim kompanijama zaposli radnike koji su ostali bez posla u Benetonu."Kompanija Leoni je od grada u jednom trenutku zatražila 750 radnika. S obzirom na to da imaju sličnu proizvodnju kao Jura, mislim da ne treba da radnici brinu, da će grad i te kako biti posrednik ka drugim kompanijama i da ti ljudi neće ostati bez posla", rekla je Sotirovski.Pogon Jure Šinvon počeo je da radi krajem 2011. godine i na otvaranju je rečeno da je kompanija uložila u tu investicija osam miliona evra, dok je država izdvojila tri miliona evra podsticajnih sredstava za zapošljavanje 300 radnika, odnosno 10.000 evra po radniku.

Lifestyle

Od banane stvara umetnička dela

Izolacija tokom pandemije za mnoge je bila dosadna. Ipak, dosada ume da izrodi nove hobije i zanimanja, a to je shvatila i Ana Hojnjicka iz Velike Britanije, za vreme dvonedeljnjeg karantina, kada je sasvim slučajno počela da slika po bananama."Bio je mart 2020. i zbog sumnje da imam koronu, bila sam u svojoj sobi u izolaciji. Tokom druge nedelje, iz dosade, viljuškom sam krenula da povlačim linije po banani. Nekoliko sati kasnije, primetila sam da su linije postale tamnije."I tako je shvatila da tamne linije, koje svi primećujemo na banani, mogu da budu smislenije i da nešto prikazuju. Počela je da crta i u tom procesu izučava sasvim novu tehniku oslikavanja."Prvo krenem sa tamnijim delovima slike koju želim da prenesem na koru banane. Potom se bavim svetlijim linijama. Jako malo vremena imam dok kora potpuno ne potamni, zato brzo slikam, potom fotografišem i na kraju pojedem bananu", kaže Hojnjickova.Napravila je sajt i pokrenula nalog na društvenim mrežama, a tako je i inspirisala mnoge da krenu da slikaju po bananama."Javljaju mi se ljudi, nedavno je jedan učitelj iz Pretorije poslao radove svojih učenika, potpom jedna mama iz Čikaga čija ćerka voli moje radove inspirisane košarkom koju trenira, pa čak se javljaju i iz Etiopije da zahvale na crtežu inspirisanim njihovom kulturom", kaže na Ana Hojnjicka. Pogledajte njene radove:Погледајте ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Banana Bruiser (@banana_bruiser)

Svet

Dalji rast BDP-a i zaposlenosti u evrozoni

U drugom kvartalu 2021. godine sezonsku prilagođen BDP porastao je 2,2 odsto u evrozoni i za 2,1 odsto u Evropskoj uniji, u poređenju sa prethodnim kvartalom, objavio je Eurostat.U prvom kvartalu 2021. godine, BDP je pao 0,3 odsto u evrozoni i 0,1 odsto u EU.U poređenju sa istim kvartakom prethodne godine, sezonski prilagođen BDP porastao je za 14,3 odsto u evrozoni i 12,8 odsto u EU u drugom kvartalu kvartalu 2021. Ko Evropsku uniju snabdeva sladoledom?Nove oznake za sijalice u Evropskoj unijiIrska je zabeležila najoštriji rast BDP-a od 6,3 odsto, u odnosu na prethodni kvartal, zatim Portugal 4,9 odsto, Letonija, 4,4 odsto, Estonija 4,3 odsto.   Pad BDP-a zabeležen je na Malti (- 0,5 odsto), i u Hrvatskoj (- 0,2 odsto). Broj zaposlenih veći 0,7 odstoBroj zaposlenih ljudi porastao je u drugom kvartalu za 0,7 odsto i u evrozoni i u EU, poredeći sa prethodnim kvartalom.  U prvom kvartalu 2021. godine, zaposlenost je opala za 0,2 odsto u evrozoni i Evropskoj uniji.U poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, u drogom kvartalu je zaposlenost porasla za 1,8 odsto u evrozoni i 1,9 odsto u Evropskoj uniji.  Letonija, Grčka , Danska i Portugal zabeležili su najveći rast u broju zaposlenih osova, u poređenju sa prethodnim kvartalom, dok je pad zabeležen u Estoniji i Španiji.

Srbija

Klinički centar raspisao konkurs za bricu u kovid bolnici

Univerzitetski Klinički centar Srbije raspisao je konkurs za zapošljavanje jednog frizera-berberina za potrebe Kovid bolnice, objavljeno je na sajtu Ministarstva zdravlja.Veliki konkurs za zapošljavanje u Kliničkom: Traži se više od 800 lekara i tehničara Konkurs se raspisuje za prijem u radni odnos na određeno vreme sa punim, odnosno skraćenim vremenom, zbog privremeno povećanog obima posla u trajanju do tri meseca, navodi se u oglasu.Frizer-berberin treba da ima završenu srednju školu i da uz prijavu podnese dokumenta o ispunjavanju uslova, kao o o prethodnom radnu iskustvu.Rok za podnošenje prijava ističe osmog dana od dana objavljivanja konkursa na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje i Ministarstva zdravlja. Oglas je objavljen juče, 6. septembra.Za sve tri kovid bolnice samo jedan glavni dobavljač opreme Univerzitetski klinički centar (UKC) Srbije je pre nešto više od nedelju dana raspisao konkurs za prijem u radni odnos 31 doktora medicine ili specijaliste anestezilogije, reanimatologije i intezivne terapije, 35 doktora medicine ili specijaliste interne medice, kao i 750 medicinskih sestara, odnosno tehničara opšteg smera.

Srbija

Rajfajzen banka ponovo upozorava klijente na prevaru sa emejlovima

Rajfajzen banka u Srbiji ponovo je obavestila je svoje klijente da je  u toku zlonamerna aktivnost slanja imejl poruka kojima se građani pozivaju, prividno u ime Raiffeisen banke, da potvrde svoje podatke, ili će im u suprotnom “račun biti blokiran”. Isto je banka učinila i u junu kada su klijenti dobili sličan mejl. Prevarna poruka sadrži link na kojem je navodno potrebno uneti svoje podatke, navodi se u poruci banke. Rajfajzen ističe da ova poruka nije potekla od banke.Prevarne poruke možete prepoznati po sledećim elementima:• naslov poruke je “Верификација није завршена”, • pošiljalac je naveden kao “Rbb”, dok se kao njegova i-mejl adresa pojavljuju adrese u Bugarskoj (sa domena .bg), pojedine adrese u Srbiji (sa domena rbb.rs), kao i adresa info[@]rolraiffesenmoja.com• od primaoca se traži da klikne na link naslovljen sa “лог ин сада” ili na link “Можете деблокирати свој налог кликом овде!“ • link vodi na stranicu koja nije na domenu @raiffeisenbank.rs"Naglašavamo da je poruka poslata nasumično, dakle i na primaoce koji nisu klijenti Raiffeisen banke."Kako se navodi, u pitanju je pokušaj prevare i zloupotrebe podataka koje klijent dostavi. Banka je preduzela sve raspoložive mere u cilju rešavanja ovog problema.U poruci klijentima se podseća da banka nikad neće zahtevati podatke niti njihovo ažuriranje putem imejl poruka sa nepoznatim linkovima. NBS traži od banaka da obaveste klijente kako da izbegnu fišing prevare

Srbija

Ada Ciganlija organizuje koncert povodom kraja sezone za 4.000 ljudi

Javno preduzeće "Ada Ciganlija" planira organizovanje kulturno zabavnog programa 25. septembra povodom zatvaranja letnje sezone. Preduzeće je raspisalo javnu nabavku za odabir organizatora događaja, pokazuju podaci sa Portala javnih nabavki.Procenjena vrednost nabavke je 4,2 miliona dinara bez PDV-a, odnosno 5 miliona dinara sa obračunatim PDV-om (oko 42,5 hiljada evra).Ponuđač treba da, okvirno 25. septembra, u zavisnosti od situacije sa pandemijom koronavirusa i merama Vlade Srbije, obezbedi dolazak i održavanje koncerata u večerenjim satima.Razglas treba da ima dovoljno aktivnih kutija i subvufera koji mogu da pokriju ozvučenje za minimum 4.000 ljudi, jedan je od uslova. Ponuđač je dužan da obezbedi nastup domaćeg orkestra koji "u svojoj formaciji ima simfonijski orkestar združeno sa formacijom big benda", piše u specifikaciji."Obavezno je da orkestar postoji minimum tri godine, sa minumum četiri vokala solista i izvodi evergrinove rok muzike, kao i da je imao minimalno pet nastupa pred publikom u zemlji i inostranstvu", dodaje se.Koncert mora da traje minimum 90 minuta, a maksimum 120 minuta.Jedan od uslova je da ponuđač obezbedi kompletnu montažu i režiju bine, rasvete i razglasa kao i "laserski šou" za minimum tri kompozicije.Orkestar takođe ima obavezu da se "pre ili po završetsku koncerta fotografiše sa fanovima ukoliko fanovi izraže želju, najmanje 10 minuta", kao i da "promoviše svoj nastup u Beogradu u slučaju pojavljivanja u javnosti i medijima" u smislu najave održavanja koncerta dve nedelje pre njihovog održavanja.Rok za slanje ponuda je 14. septembar.

Srbija

Dan čistog vazduha: Beograd među najgorima u Evropi

Beograd 7. semptembar, Međunarodni dan čistog vazduha, dočekuje kao jedan od gradova sa najvećom koncentracijom PM 2.5 čestica u Evropi. Nacionalna ekološka asocijacija (NEA) navodi i da zvanična rang lista Evropske agencije za životnu sredinu ukazuju da je Beograd na prvom mestu po zagađenosti vazduha u Evropi u među gradovima sa preko milion stanovnika."Dan koji bi trebalo da predstavlja simbolički praznik životne sredine, građani Srbije dočekuju okruženi stravičnim zagađenjem svih medija životne sredine. Ni 7.500 umrlih u Srbiji od prekomernog zagađenja vazduha, nije dovoljno državnim institucijama da deluju kako bi rešile problem i posledično zaštitile zdravlje građana i građanki Srbije", navodi NEA u saopštenju.Foto: Nacionalna ekološka asocijacija"Vazduh se neće poboljšati parolama, negacijama činjenica i nečinjenjem, već intenzivnim donošenjem i sprovođenjem adekvatnih mera od strane države, čiju volju po tom pitanju ne vidimo", zaključuje se u saopštenju.

Srbija

Novi posao za Auto Čačak: „Beograd put“ kupuje zimske kamione

Javno komunalno preduzeće "Beograd-put" kupuje deset novih kamiona kipera sa pripremom za zimsku službu za 159,7 miliona dinara (blizu 1,4 miliona evra). Na tenderu su izabrane firme Tehnika hidraulike iz Beograda i Auto Čačak Komerc iz Čačka, koje su podnele zajedničku ponudu.Firme će posao podeliti po pola, navodi se u odluci o dodeli ugovora, a "Beograd-put" će jedan kamion platiti oko 135.900 evra.Novi kamioni su namenjeni su za transport rastresitog materijala i asfaltne mase sa pripremom za zimsku službu (hidraulični raonik i rotacioni posipač".Zahtevane karakteristike podrazumevale su da kamioni budu proizvedeni 2021. godine, imaju pogon na obe zadnje osovine (8x4), dizel motor minimum EURO 5, nadogradnju (jednostrani kiper sanduk), kao i zapreminu 12.400 kubika.Jedan od zainteresovanih potencijalnih ponuđača tražio je da se zahtevana zapremina spusti na 10.500 kubika bez smanjenja snege motora, ali je ovaj zahtev odbačen.Izabrani izvođači u obavezi je da obezbedi minimum 24 meseca garantnog roka, kao i da izvrši obuku rukovaoca i servisera za osnovno servisno održavanje vozila.U postupku javne nabavke ponude su podnele još dve firme - Braća Crnomarković d.o.o. i Dewaco d.o.o, ali su ponude ove dve firme bile više za oko 2 miliona dinara pa samim tim nisu izabrane.

Srbija

Pod „blokadom“ zemljište vredno 626 miliona evra

U Srbiji je, zbog sporog rešavanja statusa imovine zadruga, pod "blokadom" oko 1 odsto ukupnog poljoprivrednog zemljišta, a vrednost blokirane zemljišne površine se procenjuje na preko 626 miliona evra, pišu Biznis i finansije. Najviše je spornih parcela u Vojvodini, a potom u južnoj i istočnoj Srbiji.Prema podacima Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV), od 140 starih zadruga koje su osnovane još pedesetih godina prošlog veka, 25 i dalje nisu uspele da završe postupke za status imovine, koje su započele još devedesetih godina.Zadrugama je ovim odugovlačenjem naneta ogromna šteta, pa i onima gde su postupci rešeni a trajali su 15, 20 i više godina, zaključuju u ZSV.Prema podacima koje iznosi NALED, od devedesetih godina do sada, lokalnim samoupravama je podneto 163 zahteva za povraćaj zadružne imovine, najviše 1998. godine, kada su podneta 42 zahteva. Ovi zahtevi obuhvataju 59.520 hektara zemljišta, što čini oko 1 odsto poljoprivrednog zemljišta u Srbiji.Najveća sporna površina u VrbasuNajveći broj zahteva, kao i najveću površinu obuhvaćenu zahtevima imaju lokalne samouprave u Vojvodini sa 90 zahteva i površinom od 55.467 hektara zemljišta. Ukupno 78 zahteva u Vojvodini obuhvata 36.418 hektara što čini 93 odsto od ukupno "površine. Najveće površine nalaze se u Vrbasu (10.392ha), Odžacima (6.615ha), Malom Iđošu (4.862ha) i Kuli (4.627ha).Ujedno, u Vrbasu je popisan i zahtev sa najvećom obuhvaćenom površinom od 4.334 ha.Sledeći po veličini region je južna i istočna Srbija za 55 zahteva i površinom od 3.024 ha zemljišta.Vrednost blokiranog zemljišta po zahtevu oko 3,5 miliona evraVrednost zemljišta koje je "blokirano" po ovom osnovu, procenjuje se na preko 626 miliona evra.U proseku, jedan zahtev za povraćaj imovine zadrugama obuhvata zemljište vredno oko 3,5 miliona evra.Pod pretpostavkom da svih 160 lokalnih samouprava u Srbiji ima zahteve za povraćaj imovine zadrugama, u proseku je vrednost "lokiranog" zemljišta po lokalnoj samoupravi oko četiri miliona evra.Posmatrajući po regionima, najveća vrednost obuhvaćenog zemljišta je u Vojvodini, dok je najmanja vrednost obuhvaćenog zemljišta u Šumadiji i zapadnoj Srbiji.

Srbija

Nikad više novca na tržištu nepokrenosti, kvadrat u Beogradu na vodi 9.700 evra

Ukupan obim novčanih sredstava na tržištu nepokrenosti u prvoj polovini 2021. godine iznosio je 2,9 milijardi evra, što je 70 odsto više nego u prvoj polovini 2020. godine kada je bio 1,7 milijardi dinara, navodi se u Autoritativnom izveštaju Republičkog geodedtskog zavoda.U istom periodu 2019. godine obim novčanih sredstava bio je 1,8 milijardi dinara, 2018. godine 1,6 milijardi dinara. U prvoj polovini 2021. godine sklopljeno je 1,02 miliona ugovora radi kupoprodaje, poklona ili razmene nekretnina u prvih šest meseci ove godine bio je za 61 odsto veći u odnosu na prvo polugoište u 2020. godini i iznosio je 1,02 miliona ugovoraUkupan obim novčanih sredstava na tržištu nepokrenosti iznosio je 2,9 milijardi evra, što je 70 odsto više nego u prvoj polovini 2020. godine kada je iznosio 1,7 milijardi dinara. U istom periodu 2019. godine obim novčanih sredstava bio je 1,8 milijardi dinara, 2018. godine 1,6 milijardi dinara. Najvrednište tržište u prvoj polovini 2021. godine bilo je u Beogradu - više od 1,4 milijarde evra, odnosno 51 odsto od ukupnog obima. Četvrtina svih ugovora u Srbiji se odnosi na promet nepokretnsoti na teritoriji Beograda. U prvom polugodištu 2021. godine najveći obim prometa nepokretnosti imale su najrazvijenije opštine - Novi Sad 7.873, Zemun - 2.832, Subotica - 2.216, Voždovac -2.209, Zvezdara - 2.206, Novi Beograd - 2.114, Palilula (Beograd) - 2.001, Kragujevac - 1.827, Zrenjanin - 1.546, Čajetina - 1.483 i dr.U prvoj polovini godine najviše se trgovalo stanovima. Broj registrovanih kupoprodaja bio je oko 26.500 hiljada.Grad Beograd je učestvovao u ukupnom obimu prometa stanova sa 41 odsto.U istom periodu trgovalo se i sa 743 vikendice. Najviše vikendica kupljeno je u Vojvodini i to u opštinama Inđija, Novi Sad, Beočin i Sremski Karlovci.Najskuplji kvadrat stana u prvom polugodištu 2021. godine kupljen je u Beogradu na vodi i koštao je 9.721 evra, površine je 144 kvadrata. Kada je reč o starogradnji, najviša cena po kvadratu plaćena je 4.615 evra za stan u beogradskoj opštini Vračar površine 26 kvadrata.Stan za koji je u prvom polugodištu 2021. godine izdvojeno najviše novca - 1,9 miliona evra, površine 399 kvadarata, nalazi se u Novom Beogradu.Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 5 miliona evra.Najskuplji kvadrat poslovnog prostora plaćen je u opštini Čukarica - 11.538 evra, a najskuplji poslovni prostor prodat je u Novom Beogradu za 2,5 miliona evra. Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta bio je u Surčinu u naselju Jakovo po ceni od 24,9 evra za parcelu površine 59 ari.