Prema odluci u slučaju koji je Epic Games pokrenula protiv Applea u Kaliforniji.Dok je sudija otkrio da je Apple umešan u nelojalnu konkurenciju ograničavajući plaćanja na sopstveni sistem, ona je odbacila žalbu kompanije Epic Games da se Apple ponaša monopolistički.
Beskrajno listanje postova koji obično ne interesuju korisnike Instagrama uskoro bi moglo da bude prošlost, piše portal The Verdge. Instagram upravo zbog toga testira rešenje za te probleme svojih korisnika koja bi mogla da se nalazi u okviru opcije "Favorities".Programer koji se bavi razvojem mobilnih aplikacija Alesandro Paluzi, objavio je na Instagramu kako se trenutno testira ta opcija koja će svim korisnicima omogućiti da odrede sadržaje koji su im na toj društvenoj mreži prioritetni.Instagram kako se navodi trenutno ređa sadržaje koji se korisnicima prikazuju na početnoj stranici. Kriterijum su najnoviji i najdeljeniji sadržaji kao i verovatnoća da će neku objavu lajkovati ili komentarisati.Instagram od danas zabranjen za mlađe od 13Fejsbuk pooštrava kazne za grupe koje krše pravilaFejsbuk onemogućio čitanje i deljenje vesti u Australiji Ipak, često se dešava da Instagram ponekad pogrešno proceni signale, pa zapravo pokazuje objave kore korisnici ne žele d avide. Zbog toga bi nova opcija bila vrlo korisna i poboljšala bi samu aplikaciju.Ipak, trenutno nije poznato da li će ta opcija i zaživeti jer se kompanija tim povodom nije oglašavala.Instagram je pre četiri godine već testirao drugačiju opciju koja je omogućavala da korisnici pre objavljivanja izaberu naloge koji će moći da pregledaju neku objavu.To se kasnije transformisalo u popularnu "close frinends" (zatvori prijatelje) opciju koja je smeštena u Stories.
Kompanija Nordeus oglasila je na svom sajtu više otvorenih pozicija za posao. Nordeus, između ostalog, traži junior UI dizajnera, poslovnog analitičara, data naučnika. Otvorene su i pozicije u oblasti ljudskih resursa, za posao UX dizajner, kao i sistem-inženjera. Nordeus se približava društvu "100 naj" po dobitiNeće biti nove Silicijumske doline, evo koji su novi startap gradovi Srpska gejming kompanija Nordeus osnovana je 2010. godine, i bavi se razvojem računarskih igara. Autori su poznatog fudbalskog menadžera Top Eleven.Početkom juna objavljeno je da je jedna od najvećih kompanija u inudstriji video-igara Take-Two Interactive kupila Nordeus za 378 miliona dolara.
Najviša prosečna mesečna neto plata koja je prošle godine isplaćena u Hrvatskoj iznosila je čak 36.330 kuna (oko 4.855 evra), objavio je portal časopisa Lider. Hiljadu najvećih hrvatskih kompanija, kako se navodi u publikaciji koja je objavljena uz zadnji broj Lidera 2020. godine isplaćivalo je prosečnu neto platu od 7.282 kune (973 evra).Navodi se da je od deset kompanija u toj zemlji koje najbolje plaćaju svoje radnike samo jedna je u domaćem vlasništvu, Atlantic grupa.Prema godišnjim finansijskim izvještajima, najviša prosečna neto plata među 1000 najvećih kompanija u Hrvatskoj prošle godine isplaćivana je u kompanijama MicrosoGlaxoSmithKline i Medtronic Adriatic.Te dve kompanije se takođe nalaze u prvih 10 kompanija koje imaju najveću isplaćenu zaradu u Hrvatskoj. To kako se dodaje pokazuje kako je prošla pandemijska godina bila najbolja za svetske farmaceutske kompanije.Microsoft Hrvatska je IT kompanija koja je sa najvećom prosečnom neto platom u Hrvatskoj u iznosu od 4.855 evra "za dlaku" prestigla tri farmaceutske multinacionalne kompanije u Hrvatskoj Roche, Boehringer Ingelheim i Novo Nordisk.Kad ćemo prestići hrvatski BDPHrvatska druga u EU po broju radno sposobnih, a nezaposlenihHrvatska obala ove godine pobedila konkurente Na osnovu podatka o prosečnoj plati u hiljadu kako se naglašava, moglo bi da se zaključi kako se više isplati rad u najvećim kompanijama jer je u njima isplaćena plata koja je 22 odsto veća od proseka realnom sektoru (bez banaka i zaposlenih u državnoj službi).Takođe, kako se podseća, to je 519 kuna (osam posto) više od prosečne hrvatske plate u prošloj godini.Iznos minimalnbe zarade u Srbiji, prema najnovijem predlogu vlade od sledeće godine trebalo bi da bude oko 35.000 dinara (297 evra). Tokom juna 2021. godine prosečna neto zarada u Srbiji prema podacima Republičkog zavoda za statistiku bila je oko 65.000 dinara (551 evro).Top 10 kompanija sa najvećom prosečnom platom u Hrvatskoj:- Microsoft Hrvatska – 36.330 kuna (4.855 evra)- ROCHE, Zagreb – 36.211 kuna (4.840 evra)- Boehringer Ingelheima – 35.585 kuna (4.756 evra)- Novo Nordisk – 33.746 kuna (4.510 evra)- Fortenova grupa – 32.826 kuna (4.387 evra)- Whirlpool Hrvatska – 31.914 kuna (4.265 evra)- Atlantic grupa – 31.462 kuna (4.205 evra)- GlaxoSmithKline, Zagreb – 31.179 kuna (4.167 evra)- Medtronic Adriatic – 31.147 kuna (4.163 evra)- Samsung – 31.101 kuna (4.157 evra)
Putevi Srbije obustavili su tender za prostorni plan i idejni projekat izgradnje brzih saobraćajnica Golubac-Donji Milanovac-Brza Palanka i Kladovo-Negotin. Jedina ponuda koja je stigla je za više od 2 milijarde prevazilazila procenjenu vrednost javne nabavke. Putevi Srbije doneli su odluku o obustavi postupka javne nabavke za Izradu prostornog plana i Studije opravdanosti sa idejnim projektom izgradnje za igradnju brzih saobraćajnica na pravcima Golubac-Donji Milanovac-Brza Palanka i Kladovo-Negotin.Jedinu ponuda stigla je od grupe ponuđača Hidroprojekat Saobraćaj, NR GEO Inženjering, Saobraćajni fakultet, Institut za arhitekturu i urbanizam, Građevinski fakultet i Makspro. Njihova ponuda je iznosila 2,7 milijarde i prevazilazila je procenjenu vrednost javne nabavke za 2,2 milijarde.Putevi su javnu nabavku procenili na 500 miliona dinara.Naručilac je javni poziv objavio 2. avgusta, a do isteka roka stigla je samo jedna ponuda. Trasa planiranog koridora sastavljena je od budućih deonica:Golubac – Кožica, Кožica – Boljetin, Boljetin - Stara Oreškovica, Stara Oreškovica - Brza Palanka i Кladovo – Negotin.Okvirna granica Prostornog plana obuhvata delove teritorije opština Golubac, Majdanpek, Кladovo i Negotin
Sekretarijat za zaštitu životne sredine Grada Beograda planira da angažuje firmu za stručni nadzor nad realizacijom Ugovora o javno-privatnom partnerstva u pružanju usluge tretmana i odlaganja komunalnog otpada u deponiji Vinča, vidi se iz objavljenog prethodnog informativnog obaveštenja.Na računima Infostana ubuduće i firma čija deponija se zapalila u VinčiFirma koju izabere grad bi trebalo da nadzire realizaciju ugovora koji je Grad Beograd zaključio sa konzorcijumom koju čine francuska kompanija SUEZ Group, japanske firme I-Environment Investments limited i zajedničko preduzeće Beo Čista Energija, kao i da sastavlja izveštaje koji će sadržati preporuke gradskoj upravi "u vidu optimizacije procesa relaizacije Ugovornih partnera, sadržaja i elemenata ključnih događaja, tekućih Ugovornih obaveza obe strane". Izveštaj treba da sadrži i pregled aktivnosti privatnog partnera u proteklom periodu, kao i buduće planove, analizu aktivnosti na gradilištu i spisak nedostataka i oblasti povećanog prioriteta.Pružanje usluge stručnog nadzora planirana je za period od tri godine (2022-2024).Zbrinjavanje porodica sa deponije Vinča iz budžetske rezerve, a planirano godinama unazad Podsetimo, na deponiji u Vinči je u avgustu ove godine izbio požar zbog koga su se dim i neprijatni mirisi osećali na teritoriji celog Beograda. Ugovor o javno-privatnom partnerstvu zaključen je 2017. godine za narednih 25 godine, a privatni partner biće u obavezi da izgradi postrojenje za proizvodnju toplotne i električne energije iz otpada, kako je tada najavio tadašnji gradonačelnik Siniša Mali."Pored toga, privatni partner biće u obavezi da izvrši sanaciju postojeće komunalne deponije u Vinči, čime će se rešiti decenijski problem neadekvatnog odlaganja i odsustva tretmana otpada. Obaveza privatnog partnera Grada Beograda je i izgradnja nove sanitarne deponije, u skladu sa visokim standardima i direktivama Evropske unije, kao i izgradnja postrojenja za tretman građevinskog otpada," rekao je Mali.
„Nismo mi proroci, ali jasno je da su ljudi ugroženi, te da bez obzira na turističke letove u svemir, svet nema odgovore na mnoge zdravstvene teme, ali i na glad, sve prisutnije siromaštvo, sveo...
Ministrastvo unutrašnjih poslova Srbije dobilo je od Opštine Budva urbanističko-tehničke uslove za rekonstrukciju svog hotela "Beograd" u Bečićima, pišu Vijesti. Sekretarijat za urbanizam Opštine Budva izdao je UT uslove, kao prvi papir neophodan u daljoj proceduri, od izrade idejnog rješenja, pa do prijave gradnje."Imajući u vidu da je u okviru urbanističke parcele izgrađeno više objekata, neophodno je uraditi Elaborat originalnih terenskih podataka o izvršenim radovima na terenu, snimanje objekta i etažne razrade “, navodi se u rešenju u koje su Vijesti imale uvid.Hotel, u koji šest decenija nije značajno ulagano, se nalazi na jednoj od najatraktivnijih lokacija, na samoj obali u Bečićima.Hotel je zbog višegodišnjeg neinvestiranja doveden na dve zvezdice."Beograd" je izgrađen šezdesetih godina prošlog veka. Reč je projektu poznatog crnogorskog arhitekte Budvanina Vladislava Plamenca, koji je projektovao, između ostalih, i najpoznatije budvanske hotele "Avala", "Mogren", "Palas",Od otvaranja "Beograd" je zbog restorana, terase koja celom dužinom izlazi na šetalište, činjenice da je na samoj plaži i da je sakriven u velikom parku od dva hektara, bio omiljeno mesto u kojem je letovala tadašnja državna administracija SFRJ.
Kompanija Atrium planira sruši tri stara trgovačka centra u Varšavi Atrium Reduta, Atrium Targovek i King Cross, preneo je portal Properity forum. Rušenje će se sprovrsti zbog namere kompanije da oronule tržne centre izgrađene devedesetih godina prošlog veka pretvori u stambeni prostor.Gradske vlasti poljske prestonice slažu se sa namerom kompanije Atrium, ali napominju da promena prostornih planova može da traje od dve do tri godine. Slažu se i u oceni da su tri stara objekta relikt nekog drugog vremena.Plan je da se na višim spratovima budućih objekata izgrade staanovi za iznajmljivanje, dok će se na nižim nalaziti prostori namenjeni za uslužne delatnosti i maloprodaju. U planu je i gradnja hotela i kancelarija na lokacijama koje se nalaze blizu glavnih saobraćajnica.Aktuleni prostorni planovi ipak, na tim mestima kako se dodaje, predviđaju objekte namenjene za trgovinsku delatnost. Gradskim vlastima je upravo zbog toga potrebno vreme kako bi se to izmenilo.Atrium u Varšavi inače već gradi nove stanove za iznajmljivanje pored svog tržnog centra Promenade.Stručnjak: Beograd nema previše tržnih centaraTržni centri usmeravaće prodaju na onlajn poslovanjeAko se otvaraju kafići i tržni centri, zašto ne bi i škole
U Evropskoj uniji 7,2 odsto građana pati od hronične depresije, što je mali rast u poređenju sa 2014. godinom, za 0,3 procentna poena, pokazali su podaci Eurostata za 2019. godinu. Od svih država EU, Slovenija ima najveći udeo građana koji pate od hronične depresije, 15, 1 odsto. Na drugom mestu se nalazi Portugal sa udelom od 12,2 odsto građana koji pate od hronične depresije i Švedska sa 11,7 odsto.Najmanji udeo građana koji pate od hronične depresije u populaciji EU ima Rumunija, 1 odsto, zatim Bugarska 2,7 odsto i Malti 3,5 odsto.Nurijel Rubini upozorava - 10 godina depresije i duga nakon pandemijePsiholog: Cilj terapije je da naučimo da tugujemoPrema podacima iz 2019. godine, veći je bio udeo žena nego muškaraca sa prijavljenom hroničnom depresijom u zemljama članicama Evropske unije.Najveći udeo žena sa hroničnom depresijom u populaciji EU zabaeležen je u Portugalu, 16,4 odsto, pa u Sloveniji, 16 odsto.Slovenija je takođe zemlja sa najvećim udelom muškaraca sa hroničnom depresijom - 14,3 odsto. Iza je Švedska sa 10 odsto muškaraca koji pate od hronične depresije i Nemačka sa 9,9 odsto.
Kompanija Strauss Adriatic već godinama postavlja standarde u ekspertizi proizvodnje kafe, ali i konstantno radi na poboljšanju održivog razvoja, kao i brizi o očuvanju životne sredine, svesna sve većeg značaja ekoloških poslovnih inicijativa. Jedan od prioriteta kompanije jeste podizanje svesti o važnosti održivog poslovanja ne samo među zaposlenima, već i među partnerima i potrošačima. O tome svedoči i činjenica da se u zaštiti životne sredine kompanija rukovodi principima standarda ISO 14001. Borivoje Petrović, menadžer održavanja kompanije Strauss AdriaticBorivoje Petrović, menadžer održavanja, ističe da je kompanija još pre deset godina prva počela da koristi kafenu plevicu kao biomasu za grejanje kompletnog pogona i administrativnog dela fabrike u Šimanovcima. Kafena plevica predstavlja nusproizvod iz procesa prerade kafe i kao takva je ranije predstavljala otpad i bila neiskorišćena, tako da otkriće njene toplotne moći i njena primena predstavljaju kuriozitet kojim se rešava problem odlaganja otpada i pronalazi njegova nova namena.Inicijalna investicija je iznosila 100.000,00 eura, a samo tokom prve sezone napravljena je ušteda od 83.000,00 eura čime je otplaćeno 80% investicije. Troškovi grejanja su se drastično smanjili, jer smo uvođenjem ovog sistema grejanja sveli potrošnju TNG-a na minimum. Korišćenje briketa plevice kao energenta pruža ne samo finansijski već i ekološki benefit jer je njihovom upotrebom smanjena emisija ugljen dioksida za čak 11%, a sami produkti sagoveranja biomase su bez štetnog uticaja na okolinu i rešava se pitanje odlaganja otpada. Godišnjom preradom sirove kafe dobija se oko 120 tona kafene plevice koja greje fabriku, nastavlja Petrović. Kafena plevicaPredlog za upotrebu kafene plevice je stigao od jednog od zaposlenih u kompaniji i predstavlja izuzetan primer primene Kaizen-a, japanske poslovne filozofije koju kompanija primenjuje, a koja se zasniva na principu da sve aspekte poslovanja treba stalno unapređivati, uz optimalnu upotrebu svih raspoloživih resursa i sa akcentom na razvoju ljudskih kvaliteta. Kako Kaizen predstavlja kontinuiran proces, fokusiran na konstantna poboljšanja, briga o životnoj okolini je okosnica poslovanja fabrike u Šimanovcima. U želji da se poboljšaju uslovi rada, poveća produktivnost i bezbednost, uredi prostor kao i da se poboljša komunikacija među zaposlenima, kompanija Strauss Adriatic je jedna od retkih u Srbiji koja već duži niz godina primenjuje Kaizen poslovnu filozofiju. Zaposleni se motivišu da daju predloge, podstiču se da predlažu najbolja rešenja za određene probleme sa kojima se susreću tokom radnog procesa, od menadžera na visokim pozicijama do osoblja za održavanje higijene prostorija. Reklo bi se da se briga o zaštiti životne sredine tu završava, ali ona zapravo tu tek počinje.Borivoje Petrović ističe da su samo tokom ovog leta završena dva „zelena“ projekta. Najpre je instalirana još jedna solarna elektrana od 66 kW instalisane snage, tako da je sada ukupni kapacitet instaliranih solarnih panela 109kW, a završen je i projekat rekuperacije toplotne energije na sistemu za klimatizaciju proizvodnog pogona te su obezbeđeni dodatni efekti uštede i obezbeđeni bolji uslovi za rad zaposlenih. Solarni paneli na Doncafé fabrici u ŠimanovcimaGrejanje na kafenu plevicu je bio prvi u nizu izuzetnih ekoloških projekata koji su okrenuti održivom poslovanju i „zelenim“ ciljevima. Na krovu Doncafé fabrike u Šimanovcima su instalirane dve solarne elektrane koje imaju kapacitet da proizvedu skoro 100kW solarne energije. Ostatak električne energije koji koristimo iz mreže je iz 100% obnovljivih izvora za šta kao potvrdu na godišnjem nivou dobijamo sertifikat od EPS-a. Ovakva ,,zelena’’ električna energija ima nešto višu cenu nego regularna, ali bez obzira na to naše je opredeljenje da svojim delima dajemo primer drugima i da budemo pokretač u ovoj oblasti. S tim u vezi, postali smo član Zelene alijanse, grupe koju je oformila Privredna komora Srbije, a koja za cilj ima razvoj cirkularne ekonomije i deljenje pozitivnih primera prakse. Započeli smo projekat zamene dela voznog parka vozilima sa hibridnim pogonom. Najviše se menjamo „iznutra“. Plastični proizvodi za jednokratnu upotrebu, kao što su čaše i slamčice, izbačeni su iz upotrebe. Za svakog zaposlenog su obezbeđene personalizovane EcoCareCup čaše od šećerne trske i instalirana je presa za plastične flaše, a pojedinačne kante za otpatke u kancelarijama su zamenjene onima za sortiranje otpada, napominje Borivoje Petrović. On dodaje da kontinuiranim ulaganjem u zaštitu životne sredine, kompanija istovremeno radi na unapređenju energetske efikasnosti. Vodeći računa o emisiji štetnih gasova, potrošnji vode, utrošku energije i generisanju komunalnog otpada, poštuju se visoko postavljeni standardi Strauss Grupe, čiji je deo.
(1)-270x152.jpeg)
Film o popularnom jugoslovenskom šansonjeru Tomi Zdravkoviću premijerno će biti prikazan 15. septembra u centru Sava, a sa medijima se, nakon projekcije u jednoj kafani u Skadarliji, družila ekipa koja je mesecima radila na filmu."Ideja da snimimo film o Tominom životu došla je pre skoro sedam godina i ono što je meni interesantno da niko, kome sam rekao šta želim da radim, nije pitao zašto snimaš film o njemu", rekao je na konferenciji za medije reditelj i producent filma Dragan Bjelogrlić.Film prati život Tome Zdravkovića od detinjstva u Pečenjevcima kod Leskovca, poznanstva sa Silvanom tada Barjaktarević, a kasnije Armenulić, snimanja ploče za "Jugoton", uspeha u Jugoslaviji, do njegovog samog kraja, teške bolesti, lečenja i smrti na VMA 30. septembra 1991. "Uloga Silvane zahtevala je i moj rad na akcentu, znamo da je ona iz Bosne, ali meni nije to bilo komplikovano, ijekavicom govori tatina familija, mada se dešavalo da ponekad ne izgovorim ijekavicom, pa smo kasnije dodavali gde je zaboravljeno, ali mi akcenat u suštini nije bio problem", rekala je Tamara Dragičević.Za potrebe filma, muzička ekipa napisala je pesmu, koju u filmu izvode Silvana i Toma. Pesma "Sudbino prokleta", do snimanja filma, nije postojala, ali se cela ekipa potrudila da kod publike stvori utisak kao da su je već negde čuli. "Na snimanju ovog filma, svi smo izašli iz neke zone komfora i radili nešto što je do tada bilo potpuno nepoznato. Hvala svima što su prepoznali da sam ja taj koji treba da igra Tomu uprkos tome što mi ne ličimo, niti ja umem nešto da pevam, morao sam Tomu "da donesem" nekim drugim sredstvima. Bilo je kompleksno, ali se stvorio tim", rekao je na konferenciji za medije glumac Milan Marić, protagonosta filma o Tomi Zdravkoviću.Pored Tamare Dragičević i Milana Marića, u filmu glume i Petar Benčina, Andrija Kuzmanović, a Miku Antića, prijatelja Tome Zdravkovića, tumači Marko Janketić, dok Zorana Radmilovića igra Radomir Nikolić. Veliko iznenađenje je mlada glumica Sanja Marković koja tumači lik Gordane, Tomine treće supruge.
.jpg){kind=small}
Grad Beograd traži firmu za mapiranje divljih deponija, iz vazduha, u opštinama Palilula i Vožodvac.Plan je da se lociraju divlje deponije i izvrši analiza njihovog stanja kako bi se formirala baza podataka. Sekretarijat za zaštitu životne sredine raspisao je javnu nabavku za izradu projekta "Mapiranje divljih deponija iz vazduha na teritoriji GO Palilula i GO Voždovac". Procenjena vrednost javne nabavke je 1,8 miliona dinara. Projektni zadatak podrazumeva lociranje i analizu stanja divljih deponija na teritoriji Palilule i Voždovca, u cilju formiranja dinamičke baze podataka za praćenje statusa divljih deponija. Baza podataka bi se povezala i prikazivala na GIS-u.Jedan od zahteva za ponuđače je i da u bespilotnoj letelici u vazduhu - dronu, mora biti instaliran elektronski uređaj koji omogućava praćenje i određivanje lokacija divljih deponija. Neophodno je da se koristi najsavremeniji sistem praćenja objekata, GPS moduli sa implementiranim algoritmima za povećanje preciznosti za što tačnije lociranje objekta-deponija. Sistem mapiranja treba i da poseduje mogućnost biranja najkraćih putanja do lociranih divljih deponija. Prikupljene informacije o poziciji drona se prikazuju na elektronskim mapama putem interneta ili specijalizovanih softvera. Prema podacima na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine na teritoriji Srbije locirano je 164 deponija koje koriste opštinska javno komunalna preduzeća za odlaganje otpada.
Mnoge akcije sadnje drveća su organizovane u proteklih par godina na teritoriji Srbije. Sadnja šuma je samo jedan početak života šume, sledeće pitanje koje se nameće da li će se ta šuma opstati i razviti se na pravi način. Ali pre nego što zasadimo nove šume, moglo bi se postaviti pitanje kako sačuvati postojeće šume.To bi dalo bolji rezultat jer su šume kompleksni sistemi čiji se razvoj ne završava ubacivanjem sadnice u zemlju. „Nema dovoljno površine na planeti Zemlji da bi nas pošumljavanje spasilo“, kaže profesor Đurđević za podkast Klima 101.Fizički nije moguće da šume proizvedu toliko kiseonika, kako bi se nadoknadila količina fosilnih goriva koja se u svetu sagori u toku jedne godine. Trebalo bi da se svake godine pošumi jedan kontinent veličine Afrike, da bi se preradio vazduh koji je zagađen korišćenjem fosilnih goriva.Raznovrsnost šuma u Srbiji je jedna od najvećih u Evropi. Imamo oko 70 vrsta drvenastih vrsta.Zdravstveno stanje šuma u Srbiji je relativno dobro, međutim pojavljuje se tendencija oštećenja i sušenje stabala koja bi dovela do nestajanja nekih vrsta kao što je Hrast Lužnjak. Neke od posledica koje su sada primetne je prerano opadanje žira ili njegovo odsustvo. Klimatske promene ne predstavljaju samo povišene temperature, već i smanjenje nivoa padavina i režim novioa podzemnih voda koje takođe su jedan od negativnih uticaja na šume. Dr Dejan Stojanović rekao je za podkast da je u Srbiji do pogršanja došlo u proteklih 10 godina upravo zbog ovih faktora.
Zalihe smrznute kupine su ove godine (zaključno sa julom) za trećinu manje nego prošle godine, piše u poslednjem izveštaju Ministarstva poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država, a prenosi portal Agropress.To je i razlog zašto je kupina ove sezona bila drastično skuplja u otkupu u odnosu na ranije godine i gotovo dostigla cenu maline, piše ovaj portal.Tendenciju smanjenja količina beleže i malina i borovnica sa padom od 11 procenata u odnosu na 2020. godinu.Nema ko da bere kupine, niko neće da radi za male pare Iz grupe jagodastog voća, jedino jagoda beleži porast zaliiha (za 13 procenata). U američkim hladnjačama ove godine bilo je manje i bresaka (za 34 odsto) i jabuka (za 16 odsto).Zbog toga su i voćari u Srbiji imali veoma tešku godinu za sobom, kako je za "Politiku" ocenio dr Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Kruševcu, a prenosi Agropress.Hladnjače pune domaćih jabuka, a marketi ih uvoze "Pozni mrazevi tokom cvetanja i oprašivanja, hladno i vlažno proleće, učestala pojava grada u većini proizvodnih regiona... Najzad, i dugotrajna suša praćena niskom relativnom vlažnošću ostavili su velikog traga na prinos i kvalitet celokupne voćarske proizvodnje u našoj zemlji", rekao je Leposavić.Prema njegovim rečima, najveći pad proizvodnje u odnosu na višegodišnji prosek zabeležen je kod kajsije, maline, breskve, šljive, jabuke i kruške. Prvo ugovor, pa otkup voća i povrća Nažalost, to su voćke koje se najviše gaje kod nas. Kako kaže, šljiva i malina, koje se smatraju nacionalnim voćem Srbije podbacile su za 50 i više procenata."Višegodišnji prosek za šljivu kod nas iznosi od 450 do 500 hiljada tona. Ove godine je prepolovljen, dok je kod maline prosek od oko 70 hiljada tona i to je realna slika stanja za ovo voće", istakao je Leposavić.
Kompanija dm drogerie markt naslovni je sponzor dm Ženske trke, koju organizuje Beogradski maraton u subotu 2. oktobra 2021. godine od 10.00 časova na Adi ciganliji. Kompanija i organizator pozivaju sve prip...
-615x345.jpeg.webp)
Kompanija Fejbsuk lansirala je svoje prve pametne naočare, koje će korisnicima omogućiti da slušaju muziku, obavljaju pozive, fotogarfišu, snimaju kratke videe, i dele ih na Fejsbukovim servisima putem aplikacije, piše Rojters. Lansiranje naočara predstavlja za Fejsbuk još jedan korak ka cilju da korisnicima, uz pomoć VR naočara, pruži pravi osećaj proširene stvarnosti.Naočare su napravljene u saradnji sa kompanijom Rej Bana "EssilorLuxottica", a cene početne linije naočara pod nazivom "Ray-Ban Stories" iznosiće 299 dolara. Zakerberg sprema revoluciju: Neće nam treba titelefoni, ni televizoriOkulus VR, firma koju je Fejsbuk platio dve milijarde Gigant društvenih mreža ostvario je poslovne prihode od 86 milijardi dolara u 2020. godini, a najveću zaradu ostvaruje od oglasa. Kompanija se, međutim, u poslednje vreme odlučila i na velike investicije u proširenu i virtuelnu realnost. Glavni naučnik Fejbsuka rekao je da je prošle godine kompanija bila udaljena pet do deset godina od mogućnosti da na tržište lansira "prave" VR naočare, kroz koje će virtuelni objekti u očima korisnika izgledati kao stvarni. Velike tehnološke kompanije kao Amazon, Alfabet, Gugl, Majkrosoft, Epl, i Snep, takođe su krenule u trku u razvoju pametnih naočara. Međutim ponuda Gugla, koja je bila među prvima, ukazala je na teškoće u prodaji takvih proizvoda kupcima, što zbog visoke cene, što zbog problema sa dizajnom. Fajsbuk, koji je, između ostalog, kritikovan zbog obrade korisničkih podataka, rekao je da neće pristupiti medijima koje koriste korisnici pametnih naočara bez njihovog pristanka.Kompanija je takođe rekla da neće koristiti sadržaj fotografija ili video zapisa snimljenih pomoću naočara i uskladištenih u aplikaciji "Facebook View" za personalizaciju oglasa. Rekla je i da će naočare biti oslobođene "iskustva oglasa".
Erste Social Finance Holding, zajednički poduhvat Erste Grupe i ERSTE Fondacije, nedavno je predstavio „kvazikapital”, inovativni instrument socijalnog finansiranja. Ova nova prilika za finansira...
Energetski gigant Gasprom saopštio je danas da je završio izgradnju Severnog toka 2, podvodnog gasovoda koji će spojiti Rusiju i Nemačku."Predsednik upravnog odbora, Aleksej Miler rekao je na sastanku Gasproma da je jutros završena izgradnja Severenog toka 2", navodi Gasprom.Zahvaljujući Severnom toku 2 udvostručiće se izvoz ruskog gasa u Evropu, kroz Baltičko more, a Moskva će ujedno uspeti da zaobiđe svog političkog neprijatelja Ukrajinu na glavnom putu gasa. Izgradnja gasovoda dugog 1200 kilometara započeta je pre pet godina, a projekat je do kraja osato "izuzetno ispolitizovan".Projekat vredan 11 milijardi dolara zaustavlje je krajem 2019. godine zbog uvođenja sankcija od strane predsednika SAD Donalda Trampa. Projekat je izazvao, između ostalog, kritike Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine. Rusija je navela da zalihe gasa neće biti puštene kroz Severni tok dok nemački regulatori ne daju zeleno svetlo.
Vrhovni sud Francuske preinačio je odluku nižeg suda te države i naložio krivično gonjenje industrijskog giganta Lafarge zbog optužbi za saučesništvo u zločinima protiv čovečnosti finansiranjem terorizma u Siriji, piše France24, prenosi Zero Hedge.Niži sud je prethodno odbacio optužbe protiv Lafarge. Odluka Kasacionog suda Francuskoj značajan je korak unazad za proizvođača cementa, koji je optužen da je plaćao terorističkim grupama, uključujući ISIS, oko 13 miliona evra kako bi njihova fabrika u severnoj Siriji mogla da nastavi da radi urpkos višestranom građanskom ratu. Sud je presudio da bi kompaniju Lafarage trebalo krivično goniti zbog kršenja emabrga EU, finanisranja terorizma i dovođenja u opasnost života ljudi.Francuski vrhovni sud je obrazložio da neko može da čini zločine protiv čovečnosti, iako nema nameru da bude povezan sa počinjenim krivičnim delima. "Svesno plaćanje više miliona dolara nekoj organizaciji čija je jedina namena kriminalna delatnost, dovoljno je saučesniptvo, bez obzira što je druga strana delovala samo u u cilju zadovoljenja komercijalnih aktivnosti", naveo je sud. Nakon spajanja švajcarske grupe Holcim se Lafarge, kompanija je morala prizna da je sirijska podružnica te fabrike plaćala predstavnike da pregovaraju sa terosrističkim grupama kako bi im dozvolili rade u toj zemlji. Kompanija je odbaicla svaku odgovornost za to što je novac završio u rukama terorista.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
