Najnovije

Svet dolari

EU će pokušati da umanji uticaj američkog dolara

Brisel upozorava da se globalna tržišta previše oslanjaju na dolar, dok traži načine da suzbije ranjivost Evrope na američke sankcije i druge finansijske rizike, u pokušaju da izazove nadmoć američke valute samo nekoliko dana pre inauguracije Džoa Bajdena za novog predsednika SAD-a, piše Fajnenšal tajms.Nacrt političkog dokumenta Evropske komisije otkriva dubinu frustracije EU nakon četiri godine administracije Donalda Trampa, čija je politika naglašavala dominaciju SAD-a i njihove valute u globalnom finansijskom sistemu.Dokument posebno ističe poteškoće EU u uspostavljanju svoje nezavisnosti posmatrajući sankcije protiv Irana koje je uveo Tramp, navodeći ih kao dokaz potrebe da se blok „zaštiti“ od „efekata nezakonite eksteritorijalne primene“ takvih mera.„Trampovo predsedništvo je naglasilo ranjivosti Evropske unije i to moramo rešiti, čak iako on više nije predsednik. Reč je o mestu EU u svetu i potrebnim sredstvima da budemo ekonomska i finansijska sila srazmerno našoj veličini“, rekao je zvaničnik Evropske komisije.Trampova iranska strategija imala je direktan uticaj na finansijsku infrastrukturu sa sedištem u Evropi, kao što su sistem za slanje poruka Swift i depozitori hartija od vrednosti Euroclear i Clearstream.Iranske sankcije značile su da je Brisel morao da postavi namensko vozilo kako bi olakšao plaćanja za legitimnu trgovinu između EU i islamske republike, što je bio proces ispunjen poteškoćama.Dokument naglašava ambiciju EU da ojača svoju samostalnost u nizu sektora, uključujući finansije, nakon što je Trampova administracija uništila transatlantske norme.Prema nacrtu, EU takođe planira da pronađe načine za jačanje uloge evra. Dokument upozorava da se „globalna finansijska tržišta previše oslanjaju na američki dolar“.Blok dugo pokušava da promoviše veću upotrebu evra, na primer u robnim ugovorima, kako bi ojačao svoju finansijsku i ekonomsku autonomiju.Konkretni koraci navedeni u dokumentu uključuju korišćenje planiranog pregleda EU regulative o finansijskim pokazateljima kako bi se podstakli da budu denominovani u evrima. Većina se trenutno zasniva na dolarima.Brisel veruje da bi jača globalna uloga evra „zaštitila ekonomiju od deviznih šokova i smanjila oslanjanje na druge valute“.Komisija je takođe zabrinuta da se blok sve više oslanja na investicione banke koje nisu iz EU i koje „u vreme finansijske krize mogu odlučiti da smanje svoje prisustvo u EU i da se usredsrede na svoje domaće tržište“.

Srbija

„Nova Nacionalna strategija zapošljavanja je korak unazad“

Predlog Nacionalne strategije zapošljavanja za period od 2021. do 2026. godine predstavlja korak unazad u odnosu na prethodnu strategiju, saopštila je Radna grupe Nacionalnog konventa za Evropsku uniju za pregovaračko poglavlje 2 i 19. Saopštenje je usledilo nakon javne rasprave o tom dokumentu.Fondacija Centar za demokratiju, koja je koordinator Radne grupe, podseća da je ciljana vednost za aktivne mere zapošljavanja u prethodnoj strategiji bila 0,5% BDP-a u 2020. godini, što je daleko više od nove vrednosi od 0,2%, koja je planirana za 2026. godinu"Sa tako skromnim izdvajanjima Srbija će i dalje ostati na začelju Evrope i sa najnižim obuhvatom merama aktivnih mera zapošljavanja", navodi se u saopštenju Fondacije Centar za demokratiju.Iz te fondacije podsećaju da je u Srbiji tokom 2018. godine u aktive mere zapošljavanja bilo uključeno 5,1 do 100 nezaposlenih.Prema njihovim podacima na nivou EU najmanji obuhvat imala Rumunija (5,3 od 100), dok je najveći imala Belgija (76,5 od 100 nezaposlenih).EKONOMSKI OPORAVAK PRE 2022. GODINE SAMO U SRBIJI, LITVANIJI I TURSKOJ Naglašava se da je u Srbiji tokom 2019. godine obuhvat nezaposlenih tim merama opao na 4,7 na 100 nezaposlenih.Podseća se da se to dešava uprkos oceni Evropske komisije da u Srbiji "nedostaju adekvatni finansijski i institucionalni resursi za zapošljavanje i socijalnu politiku".U predlogu nove strategije nedostaju mere za podsticanje socijalne uključenosti i smanjenje siromaštva, napominje Radna grupa Nacionalnog konventa za EU za pregovaračko poglavlje 2 i 19 i "potpuno je izostalo" u ovom dokumentu.

Svet

Britansko-američka kompanija kupuje Ledo za 600 miliona evra?

Prema nezvaničnim informacijama Hrvatska Fortenova grupa, koja je vlasnik fabrike Ledo, dobila je više ponuda za kupovinu tog proizvođača smrznute hrane, prenosi Index.hr. Prema informacijama nedeljnika Leader, Fortenova je dobila ponudu američko-britanske kompanije Nomad Foods koja je veća od 600 miliona evra.Fortenova je kako se navodi od nekih drugih kompanija dobila i veće ponude, ali njihovi drugi uslovi nisu bili porihvatljivi, pa su krenuli u pregovore sa američko-britanskom kompanijom Nomad Foods-om. Predsednik upravnog odbora Fortenove, Fabris Peruško smatra da bi kupoprodajni ugovor mogao da bude potpisan krajem prvog kvartala, a transakcija bi mogla da se zaključi tokom leta. Nomad Foods jedna je od vodećih evropskih kompanija za smrznutu hranu, a među njene poznate brendove spadaju Birds Eze, Findus, Iglo, Aunt Bessie's i Goodfella's. Na veb stranici Nomad Foodsa navodi se da ovi brendovi sada imaju priliku da uđu na nova evropska tržišta koja su u razvoju, kao i da je Ledo most za njihovo buduće poslovanje u Centralnoj i Istočnoj Evropi. "Fortenova Group je vodeća kompanija za smrznutu hranu u Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini i nekoliko drugih zemalja jugoistočne Evrope, ima poznate lokalne brendove u tim zemljama i potrošači ih prepoznaju", navodi se na portalu Nomad Foods. Precizira se da su pregovori u toku, kao i da ne postoji garancija da će se transakcija na kraju dogoditi. "Dok se ne postigne konačni dogovor, kompanija ne namerava da saopšti više dalje informacija o ovom procesu", preciziraju u Nomad Foods-u.

Svet

WhatsApp odlaže nova pravila zbog zabrinutosti korisnika

Vacap (WhatsApp) je odložio promenu uslova korišćenja za 15. maj, zbog velikih kritika oko pitanja privatnosti i deljenja korisničkih podataka sa Fejsbukom, piše Biznis insajder.Odlaganje dolazi zbog „zabune“ i „dezinformacija“ oko nove politike, navela je kompanija na svom blogu. Vacap navodi da nova pravila korišćenja aplikacije uključuju nove opcije za ljude da upravljaju svojim korišćenjem aplikacije i da „ne proširuje njihovu mogućnost deljenja podataka sa Fejsbukom“.Datum ažuriranja pravila korišćenja biće pomeren za 15. maj, navodi se u objavi na blogu. Vacap je takođe rekao da ničiji nalog neće biti suspendovan ili izbrisan 8. februara, kada je prvobitno trebalo da stupe na snagu nove smernice.Najava dolazi dve nedelje nakon što je Vacap najavio novu promenu, povlačeći kritike korisnika aplikacije za razmenu poruka koji su bili zabrinuti zbog njihove privatnosti podataka.Nakon objavljivanja nove politike, mnogi korisnici prešli su na alternativne platforme kao što su Signal ili Telegram. Izvršni direktor Tesle, Ilon Mask je čak objavio na svom Tviteru da ljudi treba da „koriste Signal“.Vacap je pokušao da smiri situaciju rekavši da je ažuriranje dizajnirano da pomogne preduzećima na toj platformi.„Želimo da budemo jasni da ažuriranje smernica ni na koji način ne utiče na privatnost vaših poruka sa prijateljima ili porodicom. Umesto toga, ovo ažuriranje uključuje promene u vezi sa porukama preduzeća na Vacapu, što je neobavezno, i pruža dalju transparentnost o tome kako prikupljamo i koristimo podatke “, rekao je Vacap.S druge strane, Signal je prošle nedelje zabeležio 7,5 miliona preuzimanja, što je porast od 4.200 odsto u odnosu na prethodnu nedelju. U sredu je Signal bio na vrhu Guglovih i Eplovih prodavnica aplikacija. Veliki broj korisnika migrirao je i na Telegram - platforma je prošle nedelje stekla 9 miliona novih korisnika, što je 91 odsto više u odnosu na prethodnu nedelju.

Srbija

Najslabija godina za beogradski aerodrom od 2003. godine

Beogradski aerodrom "Nikola Tesla" je u 2020. godini prevezao oko 1,9 miliona putnika, što predstavlja pad od 69,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu, prenosi portal EX-YU Aviation. To je bio najslabiji rezultat za glavni grad Srbije od 2003. godine, obzirom da je i broj komercijalnih letova bio za za 52,2 odsto manji nego lane."Ova situacija rezultat je strogih ograničenja putovanja koja su uspostavljena širom sveta zbog borbe protiv širenja COVID-19", saopštio je operator aerodroma "Nikola Tesla", kompanija Vansi (VINCI).Ovog januara beogradski aerodrom ima ukupno 1.428 redovnih dolaznih i odlaznih komercijalnih letova, što predstavlja pad od 66 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.Za razliku od januara 2020. godine, nekoliko avio-kompanija privremeno je obustavilo poslovanje u Beogradu, uključujući LOT Polish Airlines, Alitalia, Aegean, TAROM, Air France i Transavia, dok su Etihad i Mahan Air u potpunosti prekinuli da nude usluge.S druge strane, Montenegro Airlines, koji je bio treći najveći prevoznik na aerodromu po broju izvršenih letova u januaru prošle godine, čeka restruktuiranje.Uprkos tekućoj krizi u vazduhoplovnom sektoru, VINCI je ponovio da će nastaviti s višemilionskom proširenjem beogradskog aerodroma."Aerodromi VINCI nastavljaju sa svojim radovima na modernizaciji i proširenju velikim koracima kako bi ovu platformu učinili budućim održivim čvorištem u Istočnoj Evropi. Potpisivanjem 25-ogodišnjeg ugovora o koncesiji sa vladom Srbije, VINCI aerodromi zalažu se za transformaciju aerodroma u referentno čvorište. u jugoistočnoj Evropi: otvaranje novih ruta, poboljšanje protoka putnika, jačanje srpskog turizma i primena politike zaštite životne sredine"; dodaje se u saopštenju. 

Svet

Energetska zajednica uvela sankcije Bosni i Hercegovini

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice sa sedištem u Beču, Janez Kopač, saopštio je da je ta institucija uvela sankcije jednoj od svojih članica, Bosni i Hercegovini, prenosi portal Seebiz. Cilj te odluke je da se spreči korišćenje velike količine sumpora u naftnim derivatima koje BiH dozvoljava da se koriste, uprkos pravilima koja moraju da poštuju sve članice Energetske zajednoce.Kako je precizirano, odluka o sankcijama je doneta Zbog kršenja Direktive o sumporu u gorivima i nepridržavanja pravila koja važe za energiju i gas. Na taj način, energetska zajednica želi da obaveže BiH da počne da primenjuje ekološke snztandarde koji će očuvati životnu sredinu.“Tačno je da su sankcije uvedene protiv Bosne i Hercegovine i da ta zemlja neće učestvovati u odlučivanju o pitanjima budžeta Evropske unije i izvršenju budžeta u periodu od dve godine, osim ako u međuvremenu ne otkloni prekršaje”, rekao je Janez Kopač direktor Sekretarijata Energetske zajednice.Odluka o sankcijama BiH doneta je krajem prošle godine, ali je Evropska energetska zajednica objavila je njen sadržaj prošle nedelje. Ranije je bilo nekoliko upozorenja da bi BiH mogla da bude kažnjena zbog kršenja međunarodnih pravila.Inače, od svih država članica Energetske zajednice, samo u BiH i dalje mogu da se upotrebljavaju vozila sa Euro 3 standardima, dok se u Evropksoj uniji većinom koristi Euro 5.Napominje se da se već godinama u fiokama Saveta ministara BiH nalazi nacrt odluke koja reguliše ovo pitanje i predviđa smanjenje sumpora na najviše 1% u naftnim derivatima.ENERGETSKA ZAJEDNICA OPOMINJE SRBIJU ZBOG ŠTETNIH GASOVA Navodi se da ga Veće ministara BiH do sada nije usvojilo i time je faktički naftnim lobijima dozvoljeno da se poinašaju mimo onoga što se zagovara kao ekološki sandard na nivou EU.Ranije je BiH dozvolila veću količinu sumpora u naftnim derivatima kako bi "podržala domaću proizvodnju" u Rafineriji Brod. Međutim, prema informacijama do kojih se došlo u izstrazi Energetske zajednice istrage, iza te odluke krili su se i uvoznici nafte i naftnih derivata iz oba entiteta.Drugi razlog zbog kojeg su uvedene sankcije BiH je taj što nije usvojen državni zakon o regulatoru električne energije i prirodnog gasa, prenosa i tržišta električne energije.Naime, ovaj zakon je u proceduri od 2017. godine, ali je posljednji saziv Veća ministara poslao različite materijale entitetima, tako da nije bilo usaglašavanja.Prema tom zakonu, kako se navodi, planirano je prenošenje nadležnosti za pitanja plina na Državnu regulatornu komisiju za električnu energiju. Međutim, kadrovi iz Republike Srpske trenutno blokiraju usvajanje zakona na državnom nivou. Prema informacijama Istrage, usvajanje tog zakona traži i MMF i to je jedan od preduslova za novu tranšu kredita BiH od strane te institucije.

Srbija

Novi GIGA gradovi

SBB nastavlja da širi svoju GIGA mrežu, pa će u februaru započeti besplatnu digitalizaciju Sombora, Valjeva i Leskovca. Tokom protekle dve godine SBB je, u okviru petogodišnjeg plana investicija vrednog 300 miliona evra, unapredio brzine interneta u osam gradova i digitalizovao 80% svojih korisnika. Korisnicima SBB usluga, bez dodatnih troškova, u digitalizovnim gradovima dostupni su digitalna televizija i najbrži internet u Srbiji do čak 1Gbps, visok kvalitet slike i zvuka, veća stabilnost servisa i druge napredne funkcije. Proces digitalizacije odvija se fazno po delovima grada, a svakog SBB korisnika, pre dolaska na kućnu adresu, kontaktiraće tehnička podrška.Posle Beograda, Novog Sada, Subotice, Gornjeg Milanovca, Pančeva, Kragujevca, Paraćina i Niša, sada i Sombor, Valjevo i Leskovac, nakon završenog procesa digitalizacije, postaju GIGA gradovi u kojima se brzine interneta u EON paketima povećavaju automatski: u EON Light paketu sa 75 na 150, u EON Full paketu sa 150 na 250, a u EON Premium paketu sa 300 na 500 megabita po sekundi. Korisnici Premium paketa u digitalizovanim gradovima, uz Giga dodatak mogu da uživaju u brzinama interneta do 1 Gbps.

Svet

Kineska ekonomija iznenadila rastom od 6,5 odsto u četvrtom kvartalu

Kineska ekonomija nastavila je sa rastom i u poslednjem kvartalu 2020. godine u kojem je porasla za 6,5 odsto, tako završivši godinu u kojoj je rasla u tri od četiri kvartala i ukupno za 2,3 odsto, objavio je tamošnji nacionalni zavod za statistiku, prenosi Axios.Nijedna druga velika ekonomija nije uspela da ostvari pozitivan rast 2020. godine.Iako je pandemija Covida prvi put otkrivena u Kini, zemlja je uspešno kontrolisala virus i postala jedan od glavnih pozitivnih pokretača globalne ekonomije, dok je ostatak sveta uglavnom bio u izolaciji.Očekuje se da će kineska ekonomija porasti za 8,3 odsto 2021. godine, više nego dvostruko u odnosu na rast od 4,1 odsto zabeležen u SAD-u, prema podacima FactSet-u, kompaniji za finansijske podatke i softver.„Koliko god puta čuli priču o rastu kineske ekonomije, ona i dalje ima kapacitet da šokira i zadivi. Ovo je istorijski rast po obimu i brzini“, rekao je Adam Tuz, istoričar sa Univerziteta Kolumbija.

Srbija

Frilenseri održali protest, u ponedeljak pregovori sa Vladom Srbije

Udruženje radnika na interenetu održalo je protest ispred Narodne skupštine u Beogradu, jer država namerava da im retroaktivno naplati porez za nekoliko godina unazad. Protestu je prisustvovalo više hiljada frilensera i ostalih građana koji ih podržavaju. U međuvremenu je iz kabineta premijerke stigao poziv da sednu za pregovarački sto i otpočnu dijalog o aktuelnim problemima.Okupljeni građani su nosili transparente "Prvo zakon, onda porez!", "Prvo našim mladi, pa onda strani nomadi!", "Stop pljački radnika na internetu!".Obraćajući se okupljenima Milan Pogačar iz Udruženja radnika na internetu rekao je da je borba frilensera počela 15. oktobra, kada je "Poreska uprava na sraman način, na svom fejsbuk profilu, objavila da kreće u organizovanu pljačku svojih građana"."Toga dana smo, svi mi koji smo ovde i mnogi drugi, rešili da se okupimo i stanemo tome na put. Nećemo posustati, uvek ćemo biti tu da se borimo. Ovo je tek prvi protest i biće ih još ako bude potrebno", izjavio je Pogačar.On je rekao da ga je tokom protesta šef kabineta premijerke Ane Brnabić pozvao da u ponedeljak počne da pregovara sa premijerkom, ministrom finansija i direktorkom Poreske uprave o aktuelnim problemima frilensera."To je, pre svega, dokaz da naša borba, borba na ulicama, borba jedinim jezikom koji oni razumeju, dakle borba silom, jeste način na koji se dolazi do pobede", ocenio je Pogačar. Filenserima je poručio da ta činjenica ne treba da ih zavara i naglasio je da su solidarni sa svima koji se bore u Srbiji:"Radnici na internetu uz Srbiju i Srbija je uz radnike na internetu", zaključio je Pogačar.Okupljenjima se obratila i Tatjana Ćopić, prevodilac i profesor ruskog jezika. Njoj je kako kaže stigao poziv Poreske uprave da plati porez.Poziv se, kako objašnjava, odnosi na vreme koje je provela radeći kao frilenser za stranu firmu koja ima predstavništvo u Srbiji."Uvek sam bila prepoznata kao nezaposleno lice, iako sam radila po ceo dan i praznikom i vikendom, sa detetom u ruci. Mene sada Poreska uprava zove, od mene traže nekakve poreze koje su dužni da traže od te firme", kaže Tatjana Ćopić. Poručuje da ne želi ništa da plati, jer smatra da ništa ne duguje i jer joj država nikada nije ništa dala."Dete nisam mogla da upišem u vrtić jer sam nezaposlena. Ne osećam se dužna ovoj državi", poručila je Tatjana Ćopić.Na protestu je govorila i Milena Amon iz Udruženja "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije". Ocenila je da se u Srbiji godinama unazad oseća "sva težina administracije koja je preobimna, spora, štetna" kao i sva nepravda "netransparentnog i represivnog odnosa države prema privatnom sektoru". "Svedoci ste kojim metodama neefikasni državni aparat iz privatnog džepa puni budžet javnog sektora. Zato je važno da ovde i sada podvučemo crtu preko koje se ne sme preći", poručila je Amon.Dodala je da poreski sistem i sistem doprinosa mora da bude pravedan i prograsivan, a odnos države prema preduzetnicima pravedan, podsticajan i partnerski, poput onog u uređenim zemljama."Uslovi poslovanja moraju biti normalni i to su službenici ove zemlje dužni da nam svima obezbede. Za to ih plaćamo i plaćamo ih previše dobro", kaže predstavnica Udruženja "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije".Prema njenim rečima, retroaktivna naplata doprinosa frilenserima za usluge koje nisu mogle da se koriste je sumanuta."To nije kazna, to je pljačka. Gde je Poreska uprava bila kada je treblo da ispuni svoju primarnu ulogu, savetodavnu? Nigde ih nema", smatra Milena Amon.Zaključila je da prava i obaveze važe i za državu, a ne samo za privrednike, preduzetnike i frilensere, koji ne treba da plaćaju tuđe greške.Među frilenserima kojima država želi da retroaktivno naplati porez, kako je Nova ekonomija nedavno pisala ima i dosta mladih ljudi koji su radili kao onlajn nastavnici stranih jezika, tokom studija.

Srbija

Beograd: Nacrt plana za bolji vazduh na uvidu javnosti

Nakon brojnih i dugugodišnjih kritika da se u prestonici Srbije ne vodi mnogo računa o kvalitetu vazduha, Sekretarijat za zaštitu životne sredine Grada Beograda saopštio je da svi zainteresovani građani mogu da obave uvid u Nacrt plana kvaliteta vazduha u aglomeraciji Beograd. Njegov sadržaj dostupan je i na onlajn linku do 30. januara.Među predloženim merama, između ostalog, nalazi se smanjenje emisije štetnih gasova koja dolazi iz saobraćaja motornih vozila na ulicama, povećanje obima saobraćaja biciklima, kao i povećanje pešačkih aktovnosti.Među merama koje se odnose na saobraćaj navodi se realizacije izgradnje metroa, ali i zabrana saobraćaja dostavnih vozila u određenim periodima tokom dana, u određenim gradskim zonama.Inače, u Beogradu je prošle nedelje održan protest zbog velikog zagađenja vauzduha, a nedavno je održana debata o desetogodišnjem planu za kvalitet vazduha u Beogradu.Gradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine podseća da je u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužan da donese plan kvalitetakojim se reguliše kavlitet vazduha.ZAGAĐENJE VAZDUHA POVEZANO SA VEĆIM STOPAMA SMRTNOSTI OD KORONA VIRUSA Nacrt pripremio Gradski zavod za javno zdravljeGradski zavod za javno zdravlje Beograd, kao nosilac projekta, dostavio je Sekretarijatu Nacrt plana kvaliteta vazduha u aglomeraciji Beograd, poručuju iz gradske uprave.Mišljenja, primedbe i predloge o planu zainteresovana javnost može da dostavi Sekretarijatu za zaštitu životne sredine na email pkv.bg@beograd.gov.rs.Kako se navodi u Nacrtu plana, reč je osnovnom dokumentu za upravljanje kvalitetom vazduha na lokalnom nivou.Njegovom izradom omogućava se praktično rešavanje problema kvaliteta ambijentalnog vazduha u zonama/aglomeracijama gde mere koje su donete na nacionalnom nivou, često ne mogu da doprinesu realizaciji postavljenih ciljeva i dostizanju odgovarajućeg kvaliteta vazduha, piše se u Nacrtu.Planovima kvaliteta vazduha, kako se dodaje, utvrđuju se specifične mere namenjene zaštiti osetljivih grupa stanovništva, posebno dece.

Srbija

Da li vakcinacija treba da bude obavezna za neke profesije?

U Srbiji je proteklih dana počela i vakcinacija i dobrovoljno prijavljivanje za imunizaciju protiv koronavirusa na portalu eUprave. Iako se u svetskoj javnosti od samog početka pandemije navodilo da će problem COVID-19 nestati tek sa masovnom vakcinacijom i postizanjem kolektivnog imuniteta, mnoga pitanja za javnost u Srbiji i dalje nisu razrešena.Pojedini građani Srbije smatraju da imunizacija ne treba da bude obavezna, drugi deo njih da je medicisnko sredstvo razvijeno prebrzo, treći pak da će im vakcinacija omogućiti da nastave sa normalnim životom, putovanjima, druženjima.Takođe, u javnosti se vodi i polemika koja od do sada odobrenih vakcina je najbolja i najbezbednija.Molimo vas da izdvojite par minuta i popunite sledeću anketu.

Svet

Fabrika avio-delova FACC u Hrvatskoj zapošljava 450 radnika

Hrvatski mediji javili su da je tokom decembra u poslovnoj zoni pored Zagreba, u Opštini Jakovlje počela izgradnja austrijske fabrike FACC koja se bavi izradom delova za avione, preneo je Jutarnji list. Najavljeno je da će u njoj tokom prve faze biti zašposleno 450 radnika.U fabrici će se proizvoditi dijelovi za Airbus, Boeing, Bombardier i Rolls-Royce, a investicija je vredna 33 miliona evra. FACC-ovo sedište je u Austriji, ali je u većinskom vlasništvu velike kineske korporacije AVIC (Aviation Industry Corporation of China), koja u svom sastavu ima stotinak kompanija i oko 450 hiljada zaposlenih.FACC je ovu investiciju najavio još polovinom 2019, kad su se njegovi čelnici sreli i sa predstavnicima hrvatske vlade. Robert Machtlinger, izvršni direktor kompanije, opisao je tada širenje u Hrvatskoj kao još jedan važan korak u globalnoj strategiji kompanije.Jakovlje su izabrali kao lokaciju fabrike jer su kako tvrde vodili računa o blizini Austrije.Fabrika je trebala da bude završena tokom marta prošle godine i veće je trebalo da počne da proizvodi delove za kabine komercijalnih i poslovnih aviona, pomoću napredne tehnologije i kompozitnih materijala.Na kašenjenje su uticali izmena projektne dokumentacije i čekanje građevinske dozvole.U fabrici je planirano zapošljavanje oko 600 radnika, ali pitanje je koliko će na te planove utecati efekt koronakrize, jer su u u FACC-u objavili kako će se globalno tržište oporavljati sporo, pa se povratak na stanje pre pandemije očekuje tek oko 2024. godine.Tokom septembra prošle godine kompanija je objavila da smanjuje broj radnika u zadnjem kvartalu 2020.Izbor zemlje za investiciju FACC-a bio sužen na Hrvatsku, Poljsku i Slovačku.SRBIJA “PROPUSTILA” MUBADALUDok se u Hrvatskoj gradi FACC-ova fabrika Srbija iščekuje nemačku fabriku avionskih motora MTU, čiju je izgradnju u Novoj Pazovi usporila pandemija.Portal Tango Six je tokom prošlog leta pisao, a Nova ekonomija je tada prenela vest da se početak njenog rada odlaže do 2023. godine. Tango Six podseća i na planove kompanije Mubadala iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su se pominjali 2013. godine kada je ona razmatrala dolazak  u Srbiju. Naime ta kompanija koja kako Tango Six navodi, formalno predstavlja celokupnu civilnu i vojnu vazduhoplovnu industiju Emirata, razmatrala je mogućnosti za izgradnju fabrike čipova i fabrike sofisticiranih komponenti za avio-industriju u Srbiji.Emirati su inače nastojeći da svoju ekonomiju učine raznovrsnijom, zbog velikih zahteva Boinga i Erbasa odlučili da preuzmu kompozitnih avio-delova i izgradili kopmaniju u okviru Mubadale – Startu. Tango Six podseća da ona proizvodi kompozitne delove za Boing, Erbas, Leonardo i Pilatus.Kako se navodi, postojala je mogućnost da ona kao deo Mubadale dođe u Srbiju, ali se od toga odustalo 2014. godine, jer su se planovi u vezi sa izgradnjom njenog novog postrojenja preselili u Severnu Afriku i Aziju.

Svet

Samsung prestaje da uz telefone daje besplatne punjače i slušalice

Samsungovi budući telefoni biće isporučivani bez punjača i slušalica, a kompanija kaže da će postepeno uklanjanje dodatne opreme imati pozitivne ekološke uticaje, piše The Verge.Prema navodima kompanije, neki modeli sledeće generacije telefona biće isporučivani bez dodatne opreme, dok će se neki prodavati sa punjačima i slušalicama, međutim još uvek nije jasno naznačeno kako će to funkcionisati.Međutim, ono što je sigurno je da Samsung neće slediti Eplovu (Apple) politiku i isključiti sve punjače za sve modele odmah.„Verujemo da postepeno uklanjanje punjača i slušalica iz kutija uređaja pomoći u rešavanju problema održive potrošnje i ukloni svaki pritisak koji potrošači mogu da osećaju prema kontinuiranom dobijanju nepotrebnih dodataka sa novim telefonima“, saopštila je kompanija.

Srbija

Ugrožavanje stočarstva na Pešteru narušava ceo ekosistem

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije apelovalo je na Ministarstvo poljoprivrede da hitno pomogne stočarima na Sjeničko-pešterskoj visoravni jer je njihov tradicionalni način stočarstva ugrožen zbog loših vremenskih uslova i niske otkupne cene životinja. Naglašavaju da stočari i dalje očekuju premije za mleko za 2020. godinu, kao i subvencije po grlu.U Društvu kažu i da je kašnjenje premija kod velikog broja domaćinstava dovelo do nezadovoljstva, ugrozilo isplativost stočarstva, opstanak ljudi i njihovih stada.Ornitolozi podsećaju da se tokom 2020. godine, uprkos pandemiji, radilo na sprovođenju projekta zaštite vodenih staništa Sjeničko-pešterske visoravni. Napominju da su tom prilikom ostvareni brojni kontakti sa lokalnim stanovništvom, sa ciljem da se održi tradicionalno stočarstvo i ispaša, a domaćinstvima su poklonjeni su stočarski psi pulini i električna oprema za čuvanje stoke.VALJEVO MENJA POLITIKU SUBVENCIONISANJA OVČARSTVA U 2021.GGODINI Pešterski stočari svedoče da je sezona paše 2020. zbog vremenskih uslova bila veoma loša za tradicionalno stočarstvo koje je primarna delatnost na tom prostoru. Zbog svih problema prouzrokovanih pandemijom opala je i potražnja za jagnjetinom, a najgore je usledilo u oktobru kada se u okolini Novog Pazara pojavila bolest plavog jezika. Ona je zaustavila dogovorenu prodaju ovogodišnjih jaganjaca, a stočari su u nezavidnom položaju u odnosu na nakupce i njihove izuzetno niske otkupne cene.Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije podseća da je tradicionalno stočarstvo sa ispašom kao dominantnim vidom prehrane domaćih životinja koje je dominantno na Pešteru retkost je ne samo u Srbiji, već i u Evropi.Ono kako objašnjavaju ima pozitivan uticaj na održavaje prirodnih otvorenih staništa i očuvanje biološke raznolikosti, jer za razliku od modernog stočarstva podrazumeva ishranu stoke senom i ispoašom.Podsećaju i da je Ministarstvo poljoprivrede u više navrata isticalo da su ovčarstvo i kozarstvo izuzetan potencijal za razvoj poljoprivrede, a posebno u nerazvijenim područjima Srbije. Zbog toga država, kako je naglašeno treba da nastavi sa subvencijama stočarima “hitno reaguju i pomognu ugroženim stočarima na prostoru Sjeničko-pešterske visoravni”.“Najurgentnija je pomoć u otkupu prošlogodišnjih prinova, nabavka hrane i isplata planiranih subvencija i premija. Trenutno stanje zabrinjava”, smatraju u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Ukaziju i na brojne podatke prema kojima meso u zemlji nedovoljnog kvaliteta, pa to navode kao još jedan razlog da se stočarima što pre pomogne.

Svet

Gugl i zvanično vlasnik Fitbita

Nakon duže regulatorne istrage, Gugl (Google) je objavio da je završio kupovinu pionira nosivih uređaja Fitbita, piše Tech Crunch.Guglova upotreba ogromnih količina korisničkih podataka do kojih bi došao kupovinom Fitbita bila je veliko pitanje kojim su se bavili regulatori, jer ciljano oglašavanje i dalje ostaje u središtu poslovanja ovog tehnološkog giganta.Količina i intimnost podataka prikupljenih ovom vrstom potrošačkih uređaja znatno su se povećali tokom protekle decenije. Međutim, akvizicija vredna 2,1 milijardu dolara dolazi s nizom uslova. EU je posebno iznela niz upozorenja kada je prošlog meseca konačno odobrila ovaj dogovor.„Obaveze će odrediti kako Gugl može da koristi podatke prikupljene u reklamne svrhe, kako će biti zaštićena interoperabilnost između konkurentskih nosivih uređaja i Androida i kako korisnici mogu da nastave da dele podatke o zdravlju i kondiciji, ako to odluče“, rekli su evropski regulatori.Kao deo dogovora, Gugl se složio da neće koristiti Fitbit podatke za svoje oglase tokom narednih deset godina, a Evropska komisija je zadržala pravo da taj rok produži za dodatnih deset godina.Gugl se takođe složio da pruži pristup nezavisnim programerima Androidovom programskom interfejsu aplikacija (API) kako bi se održala određena konkurencija na tržištu.Osnovan 2007. godine, Fitbit je brzo postao vodeća kompanija za nosive uređaje za praćenje fitnesa i zdravlja, međutim dolaskom Eplovog (Apple) pametnog sata njihov položaj na tržištu bio je poljuljan.Gugl kupovinom Fitbita planira da bude glavni konkurent Eplovom pametnom satu.

Srbija

Zaštitnik građana zbog žalbi frilensera kontroliše Poresku upravu

Zaštitnik građana saopštio je da je po sopstvenoj inicijativi pokrenuo postupak kontrole pravilnosti i zakonitosti rada Poreske uprave. Navodi da je to usledilo nakon saznanja da je frilenserima stigao poziv da retroaktivno prijave i plate porez za nekoliko godina unazad. “Obraćali su nam se građani da treba odjednom da plate velike poreze za nekoliko godina unazad na prihode iz inostranstva koje ostvaruju kroz honorarni rad u oblasti IT usluga, grafičkog dizajna, držanja časova stranih jezika”, kaže Zaštitnik građana Zoran Pašalić.Prema njegovim rečima nije sporna naplata poreza već način na koji se vrši kontrola prijavljivanja i naplate poreza u ovim slučajevima.Pašalić je od Poreske uprave zatražio da mu u roku od 15 dana dostavi informacije da li je prethodnih godina redovno, na javan i transparantan način, ukazivala građanima da prihod iz inostranstva po osnovu pružanja različitih vrsta usluga predstavlja oporeziv prihod, kao i na obaveze fizičkih lica koja ostvaruju ovakve prihode da podnose poreske prijave, odnosno da sami obračunaju porez i doprinose i izmire svoje poreske obaveze.Pašalić je zatražio i da mu Poreska uprava dostavi podatke o broju izvršenih kontrola naplate poreza od fizičkih lica koji ostvaruju prihode iz inostranstva od oktobra 2020. do kraja te godine, kao i o broju kontrola radi provere podnošenja poreskih prijava i naplate poreza u poslednjih pet godina za svaku godinu pojedinačno.ŠTA JE SKUPLJE, OPROŠTAJ OD FRILENSERA ILI OPROŠTAJ POREZA? Poreska uprava shodno članu 24 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji nije u obavezi da obaveštava poreske obveznike o njihovim obavezama osim na lični zahtev, ističe između ostalog Zaštitnik građana i dodaje da je potreban odgovorniji i fleksibilniji odnos tog nadležnog organa prema poreskim obveznicima, s obzirom da su u pitanju nove delatnosti.„Poreska uprava treba da bude servis građana koji će im redovno i tačno ukazivati na njihove obaveze. Ne može se građanima u potpunosti prebaciti odgovornost da samoinicijativno ispunjavaju poreske obaveze na koje im Poreska uprava nije ukazivala“, naglasio je Zaštitnik građana.On je naveo da će po dobijanju informacija od Poreske uprave razmotriti načine da se frilenserima olakša plaćanje poreza, kako se ovakve situacije ne bi ponavljale.