Najnovije

Srbija

Žene na prvoj liniji Kovida, a optužene za šoping

Državni zvaničnici su uspeli da primete da su žene kupoholičarke, pa se zato i zaražavaju, ali se nisu zapitali – ko ih leči, ko im čisti, ko im sprema, ko im čuva stare roditelje ili obrazuje decu. Žene su radile i kada je sve stalo, nisu odlazile na bolovanja ili godišnje odmore, a i dalje su najčešće „na prvoj liniji fronta“Pokrajinski sekretar Zoran Gojković je početkom decembra, gostujući na nacionalnoj frekvenciji izneo svoju teoriju da je naš „kupoholičarski mentalitet“ kriv za to što je porastao udeo žena u ukupnom broju novozaraženih. Sekretar je očigledno aludirao na redove koje smo viđali ispred prodavnica povodom Crnog petka, a u tim redovima su, sudeći prema sekretarovim rečima, stajale niko drugi do žene. Međutim, ono što je Gojković propustio da nam kaže jeste da većina žena u toku pandemije ima i veće brige, pa su tako, osim u redovima, mnogo češće i iza medicinskih vizira, sa maskama iza kasa u supermarketima, sa stetoskopima na prijemima u kovid-ambulantama ili u ulozi starateljki u domovima za stare. Za ovo potonje postoje i zvanične statistike. Naime, podaci Ankete o radnoj snazi za 2019. godinu pokazuju da 67% zaposlenih u trgovini čine žene, u zdravstvu je taj procenat još i veći – 77%, a slično stanje je i kada je reč o sektoru socijalne zaštite gde u ustanovama sa domskim smeštajem 78% zaposlenih čine upravo žene.Svim ovim radnicama zajedničko je to da za vreme pandemije nisu mogle da rade od kuće, već su na svom radnom mestu najčešće bile i tokom vanrednog stanja.Radna obaveza nedovoljno regulisanaU istraživanju „Uticaj epidemije COVID-19 na položaj i prava radnica i radnika u Srbiji“, fondacije Centar za demokratiju, navodi se da je zaposlenima u zdravstvenoj zaštiti eksplicitno uvedena radna obaveza za vreme vanrednog stanja, dok je onima u socijalnoj zaštiti ona uvedena implicitno (odnosno, hteli – ne hteli, morali su da rade).Jedna od autorki ove studije, Sarita Bradaš, kaže u pisanom odgovoru „Novoj ekonomiji“ da radna obaveza koja je uvedena nije regulisana na dovoljno kvalitetan način.„Obveznicima radne obaveze ne priznaju se ni neka najosnovnija radna prava (kao što je pravo na ograničeno radno vreme), a neka normativna rešenja nisu primenjiva u doba vanrednog stanja koje je uvedeno zbog epidemije zarazne bolesti.“U istraživanju su navedena i određena svedočenja predstavnika sindikata koji tvrde da su onima koji su bili u radnoj obavezi uskraćivana mnoga prava, kao što su između ostalog i pravo na bolovanje, pa je tako jedna doktorka „upozorena da ne sme da otvara bolovanja zdravstvenim radnicima, inače će ona snositi štetu i odgovarati“. Takođe, zdravstveni radnici nisu bili u mogućnosti da koriste svoje godišnje odmore, a neki od njih su, pak, bili primoravani da ih iskoriste.Predsednica Sekcije žena Saveza samostalnih sindikata i predsednica Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Beograda Radmila Obrenović objašnjava za „Novu ekonomiju“ da ona nema informacije o tome da je zaposlenima bilo uskraćeno pravo na korišćenje bolovanja, dok sa druge strane objašnjava da je povećan broj zaraženih u drugom i trećem talasu otežao mogućnost korišćenja godišnjih odmora.„U ovom talasu je dramatično više radnika inficirano tako da nisu mogli da rade, morali su u izolaciju ili bolovanje. Smanjio se broj izvršilaca, a posao je rastao i sigurno je bilo slučajeva da se ne mogu uskladiti želja zaposlenih da iskoriste odmor“, objašnjava ona za „Novu ekonomiju“.Strah da ne zaraze ukućaneObrenović ističe da su žene pod velikim pritiskom za vreme pandemije. Osim toga što su često morale da rade i intenzivnije, one su i pod pritiskom da bi potencijalnu zarazu mogle da prenesu i svojim ukućanima.„S druge strane, kada dođete kući vi morate mnogo više energije i sredstava da potrošite na dezinfekciju, iz tog straha.“A ta sredstva su najčešće na bazi hlora koji može oštetiti kako kožu, tako i respiratorne organe. Takođe, ona dodaje da su kod određenog broja zaposlenih prisutne i alergije na neke od materijala koji se koriste za izradu lične zaštitne opreme. „Mi još uvek u Srbiji nemamo definisano koji je to broj sati koji vi možete provesti u skafanderu ili ukoliko imate definisano, ukoliko je to četiri sata, da li vi imate prostora da na svaka četiri sata menjate ljude.“Kako kaže, negde su zaposleni u skafanderima radili i šest ili osam sati.Sa druge strane, žene koje rade u zdravstvu i socijalnoj zaštiti kod kuće su imale, osim redovnih obaveza, i očekivanja da rade sa decom koja nisu u školi ili koja prate onlajn nastavu.Kad vas se prijatelji plaše Na listi problema, Obrenović ističe i neretku stigmatizaciju ovih zaposlenih zbog toga što dolaze iz sredina u kojima postoji opasnost od zaraze.„Kada se pojavite u društvu ili negde odete, ljudi zaziru kada čuju da radite recimo u zdravstvu. Vi ste stigmatizovani i ljudi se plaše da ih ne zarazite. Tako, uz preporučene mere fizičke distance, doživljavate i onu pravu socijalnu distancu i izolaciju i sa tim treba da se nosite, a ovo predugo traje“, zaključuju Obrenović.Ipak, strah od zaraze bio je prisutan i kod samih zaposlenih, a na početku pandemije, prema tvrdnjama određenog broja lekara, nije bilo ni dovoljne količine opreme za ličnu zaštitu. Zdravstvene ustanove nisu bile u stanju da nabave nove količine maski, rukavica ili vizira, jer na tendere često nije stizala nijedna ponuda. Iako postoje tvrdnje da je država kasnije opredelila dovoljne količine ove opreme bolnicama i domovima zdravlja, do javnosti su i dalje stizale informacije o neadekvatnoj zaštiti zaposlenih u zdravstvu, a u istraživanju Centra za demokratiju se navodi da ni na početku epidemije, a ni kasnije, nije bilo jedinstvenog postupanja u pogledu organizacije rada koja će zaposlenima osigurati bezbedne uslove rada.Manje plaćene – više ugroženePosebno ugroženi su oni radnici i radnice čija su zanimanja nižeg statusa. Za ova zanimanja karakteristični su loši uslovi rada i niske zarade, a najčešće se odnose na prodavce, zanimanja ličnih usluge ili čistače i pomoćno osoblje. U ovim zanimanjima ponovo prednjače žene, pa je njihov udeo u ovoj kategoriji čak 61%.„Poslednji podaci o prosečnim zaradama ukazuju na smanjenje zarada koje su bile znatno niže od prosečnih u oblasti trgovine na malo, smeštaja i ishrane i ličnih usluga“, ističe Sarita Bradaš za „Novu ekonomiju“.U istraživanju se navodi da su se ove radnice susrele sa brojnim kršenjem prava za vreme pandemije. Na primer, žene koje rade u firmama za održavanje ulaza nisu dobijale prekovremene sate, iako su radile duže jer im je bilo više vremena potrebno za dezinfekciju ulaza. Takođe, zaposleni u nekim manjim radnjama i uslužnim delatnostima nikada nisu dobili maske od poslodavaca, nego im je objašnjeno da sami sebi treba da ih obezbede. Mnoge od žena su u toku pandemije i ostale bez posla jer su fabrike u kojima su bile zaposlene zatvorene ili je smanjen obim posla.Značajnu poteškoću zaposlenima predstavljao je i nedostatak javnog prevoza jer su u određenim periodima ukidane redovne trase autobusa, a uspostavljane neke druge koje neretko nisu bile odgovarajuće za veliki broj zaposlenih. Sa druge strane, i u ovoj situaciji dolazimo do značajne rodne nejednakosti. Za odlazak na posao javni prevoz koristi 40% žena i 26% muškaraca, dok automobil koristi 70% muškaraca i 37% žena.„Iz ovog podatka sledi da su mere ukidanja javnog prevoza zapravo najviše uticale na žene i to iz dva razloga: sa jedne strane, žene koriste javni prevoz više nego muškarci, a sa druge strane, žene čine većinu u zanimanjima koja su bila ključna u vreme epidemije i koja zahtevaju odlazak na radno mesto (npr. zdravstvene radnice, negovateljice i prodavačice“, ističe se u istraživanju o uticaju pandemije COVID-19 na prava i položaj radnica i radnika.U specifičnoj situaciji našli su se i prosvetni radnici, u sektoru u kome je takođe izražena rodna segregacija i u kome radi čak 134.000 žena. Kako objašnjava Bradaš, najveći problem predstavljao je potpuno neregulisan rad od kuće ovih zaposlenih.„Najviše su ugrožena prava na pravične i povoljne uslove rada, obezbeđivanje uslova za rad (prostor i oprema) i nemogućnost usklađivanja porodičnih i poslovnih obaveza. Nemogućnost usklađivana porodičnih i poslovnih obaveza posebno je izražena kod zaposlenih sa malom decom, samohranih roditelja i zaposlenih koji neguju članove uže porodice, pri čemu je teret brige najčešće na ženama“, objašnjava ona.Šta pandemija ostavlja ženama u amanet?Bradaš dodaje da je, u odnosu na prvi kvartal 2020. godine, u drugom kvartalu broj zaposlenih žena smanjen za 40.300, dok je zaposlenost muškaraca povećana za 6.600. Do najvećeg pada zaposlenosti žena došlo je u sektoru trgovine i administrativnih usluga.„Sudeći po podacima o posledicama prvog talasa epidemije na položaj žena i muškaraca na tržištu rada, očekujem da će se postojeći rodni jaz produbiti.“Za ovakvu situaciju zaslužna je i država koja je, donoseći mere i pakete podrške, u potpunosti izostavila rodne analize, pa je na taj način samo produbila već postojeće nejednakosti, kako se ocenjuje u istraživanju  „Rodna analiza odgovora na COVID-19 u Republici Srbiji“, koje su sproveli Misija OEBS-a u Srbiji i Ženska platforma za razvoj Srbije 2014-2020.„Kako se rodne nejednakosti na tržištu rada ne bi dalje produbljivale, Vlada u narednom periodu treba da uradi ono što nije u ranijem: da napravi rodnu analizu i procenu situacije na tržištu rada kako bi kreirala mere koje će otkloniti ili bar smanjiti nejednakosti, a posebnu pažnju da posveti socijalnoj zaštiti grupa koje je potpuno zanemarila u ovoj krizi“, zaključuje Bradaš.

Svet

EU kaznila gejming platformu zbog povrede konkurencije

Evropska komisija kaznila je Valve, vlasnika online PC gajming platforme "Steam", i pet izdavača Bandai Namco, Capcom, Focus Home, Koch Media i ZeniMak sa 7,8 miliona evra zbog povrede konkurencije EU, objavila je EK.Valve i izdavači ograničili su prekograničnu prodaju određenih video igara na osnovu geografskog položaja korisnika u Evropskom ekonomskom prostoru, kroz takozvanu praksu „geo-blokiranja“. To znači da potrošač koji je kupio igricu u jednoj zemlji, nije mogao na Steam da je aktivira u drugoj zemlji.Kazne za izdavače, u ukupnom iznosu od preko 6 miliona evra, smanjene su zahvaljujući saradnji kompanija sa Komisijom. Valve je odlučio da ne sarađuje sa Komisijom i kažnjen je sa preko 1,6 miliona evra.

Srbija

Nijedna prijava za pokajnički program u poslednje dve godine

Nijedna kompanija u Srbiji  tokom 2020. i 2019. nije iskoristila pokajnički program tako što bi prijavila restriktivni sporazum na tržištu, kažu u Komisiji za zašitutu konkurencije za Novu ekonomiju. Međutim, naglašavaju da se informacije za 2020. odnose samo na okončane predmete. Za predmete koji su u radu, Komisija ne može da daje informacije."Tokom 2018. godine pokajnički program je iskoristio jedan učesnik na tržištu i prijavio restriktivni sporazum. U toku 2019. godine nije bilo takvih prijava", navodi se u odgovoru Novoj ekonomija.Za učesnike na tržištu koji prijave restriktivne sporazume, Zakon o zaštiti konkurencije predvideo je „pokajnički program“ koji podrazumeva potpuni ili delimični imunitet od kažnjavanja uz saradnju sa Komisijom za njihovo otkrivanje i dokazivanje, posebno kartela.Komisija za zaštitu konkurencije ističe i da preduzima korake kako bi ovih prijava bilo više.Naime, Komisija je na svom Youtube kanalu objavila video klip kako bi se učesnici na tržištu upoznali sa mogućnošću korišćenja „pokajničkog programa“. Karteli se teško dokazuju, a još teže rasturaju. A ključnu ulogu, kako pokazuje iskustvo, imaju "doušnici.

Srbija

UTAS predložio rešenje za turističke agencije, oglasio i peticiju

Udruženje turističkih agencija Srbije UTAS objavilo je novi predlog po kome bi mogao da se obezbedi novi vid garancija za turističke agencije. Predstavnici UTAS-a objašnjavaju da se njihov predlog bazira na individualnom osigruanju i navode da je njegov svrha stopostotna zaštita putnika i uplaćenog novca i aranžmana.Novim zakonskim pravilima koja važe od jeseni turističkim agencijama u Srbiji se za izdavanje dozvola za rad traže preskupe polise osiguranja i bankarske garancije, daleko veće od par hiljada evra koliko su koštale ranije.Zbog toga su njihovi predstavnici krajem prošle godine organizovali i protest ispred Ministarstva finansija.UTAS smatra i da rešenje koje trenutno važi nije dobro, pre svega za putnike "jer postoje limiti osiguranih suma gde se putnici namiruju na osnovu procentualnog učešća u šteti". UTAS: PROBLM NIJE REŠEN, TURISTIČKIM AGENCIJAMA POLISE OSIGURANJA PRESKUPE "Nije dobro ni za reputacije agencija niti za osiguravače a na kraju krajeva, nije dobro ni za Ministarstvo", navode u UTAS-u.Veliki broj malih turističkih agencija prošle godine zbog novih pravila za dobijanje dozvola za rad nije mogao da nastavi da radi, a dodatna otežavajuća okolnost bila je pandemija tokom koje praktično i nije bilo posla za njih, jer se manje putuje u inostranstvo.Kako bi se prevazišli aktuelni problemi, UTAS poziva građane da svojim potpisom podrže njihove napore sa ciljem da se poboljša status turističkih agencija, putem sledećeg linka.Opširnije o UTAS-ovom predlogu može da se pročita putem OVOG linka.

2021

Cargo-partner donira mobilne kućice za žrtve zemljotresa u Hrvatskoj

Timovi kompanije cargo-partner iz celog regiona udružili su se kako bi pomogli porodicama čiji su domovi uništeni zemljotresom 29. decembra. Kompanija je donirala dvanaest novih kontejnera koji će služiti kao stambeni prostor za ove porodice dok im lokalne vlasti pomažu u obnovi njihovih kuća. Zemljotres koji je pogodio centralnu Hrvatsku 29. decembra 2021. godine, ostavio je brojne ljude bez krova nad glavom. Mnogi još uvek spavaju na otvorenom, a situaciju dodatno pogoršava hladno vreme. Da bi pružila brzu pomoć žrtvama zemljotresa, kompanija cargo-partner udružila se sa lokalnim organizacijama i donirala dvanaest novih kontejnera za one koji su izgubili svoje domove. Smeštaj je obezbeđen za najmanje dvanaest porodica Do 21. januara, osam kontejnera isporučeno je na svoja odgovarajuća mesta, preostala četiri će biti isporučena do 23. januara. Svaki kontejner je opremljen osnovnim nameštajem i opremom, uključujući četiri kreveta, malu kuhinju, grejalicu i toalet. U jedan kontejner može da se smesti četvoro ljudi, tako da projekat može da pruži utočište za najmanje dvanaest porodica. Inicijativa je usko koordinirana sa lokalnim vlastima kako bi se osiguralo da pomoć stigne do onih kojima je najpotrebnija. Zoran Starčević, generalni direktor kompanije cargo-partner u Hrvatskoj, prepoznaje potrebu za brzim rešenjem: “Uprkos hladnoći i snegu, mnogi ljudi trenutno spavaju na otvorenom ili u svojim automobilima. Budući da mnoge od ovih porodica poseduju stoku, oni moraju da ostanu blizu svojih domova. Činimo sve što možemo da da pružimo pomoć tamo gde je potrebna što je brže moguće.”Pomoć timova kompanije cargo-partner u sedam zemalja Pored tima kompanije cargo-partner u Hrvatskoj, koji je donirao pet kontejnera, organizacije kompanije cargo-partner u Austriji, Srbiji, Sloveniji, Mađarskoj, Rumuniji kao i u Bosni i Hercegovini takođe su se pridružile toj inicijativi. Generalni direktor kompanije cargo-partner u Hrvatskoj ovu inicijativu vidi kao potvrdu korporativnih vrednosti pružaoca usluga logistike: “Naš korporativni moto ‘mi to shvatamo lično’ takođe uključuje snažan osećaj društvene odgovornosti i solidarnosti. Pored donacije naše kompanije, želeo bih da se zahvalim i našim zaposlenima u Hrvatskoj, koji su se odmah privatno organizovali i prikupili novac za doniranje onima koji su najjače pogođeni zemljotresom.”Nakon što je čula za inicijativu kompanije cargo-partner, hrvatska humanitarna organizacija Dobra Volja kontaktirala je pružaoca usluga logistike kako bi se udružila u daljem projektu. Neprofitna organizacija prikupila je nekoliko paleta donacija iz Nemačke, koje su se sastojale od odeće i ostalih osnovnih potrepština. Kompanija cargo-partner pružila je organizaciji besplatne usluge skladištenja i logistike, a organizacija Dobra Volja je dala deo robe ljudima koji su se preselili u kontejnerske domove. Zoran Starčević priznaje da ima još mnogo posla da se uradi: “Porodice kojima smo do sada mogli pomoći su veoma zahvalne na ovom efikasnom privremenom rešenju. Što je najvažnije, kontejnerski domovi pružaju im toplo mesto za boravak dok rade na obnovi svojih domova. Situacija je još uvek veoma kritična, ali srećom, mnoge druge organizacije pokrenule su slične inicijative kako bi pružile podršku žrtvama. Pomoć je na putu, a ovo ljudima daje snagu da nastave da se bore za bolju budućnost.”

Srbija

Vlasnica brenda Roberto Baressi: Sa košulja prešli na medicinske uniforme

U novoj emisiji podkasta "Neću da ćutim", gošća urednice  Nove ekonomije Biljane Stepanović bila je vlasnica brenda Roberto Baressi, Dragana Milanović.Tema podkasta je bila kako se njena firma iz Ivanjice koja proizvodi i prodaje klasične košulje snašla tokom pandemije, promenila svoj poslovni model i pregurala prvi udar krize.Kada je došla pandemija, Dragana kaže da je posao stao, pa je morala da razmišlja kako da prevaziđe ograničenja u radu zbog vanrednog stanja i kasnijih talasa pandemije.Njeno iskustvo, kako dodaje, pokazuje da je pandemija ukazala i na neke stvari koje u firmi nisu bile dobre."Trudili smo se da jako brzo mislimo i da se jako brzo preorjentišemo", kaže Dragana.Prema njenim rečima firma je počela da proizovdi zaštitne maske, medicinsku uniformu, sve ono što je u tom trenutku ljudima bilo potrebno, a kasnije kad je došlo proleće i leto dobro su se prodavale haljine za žene, koje su počeli da šiju."Da li je to bilo lako, apsolutno nije, ali je to bio naš dobar instinkt", kaže vlasnica brenda Roberto Baressi."TRADICIONALNE" NEVOLJE PRIVATNIH FIRMIDragana je pre nekoliko godina posao nasledila od svog oca i u početku je morala da se suoči sa reorganizacijom firme."Ja sam završila Filološki fakultet i imala sa pored sebe roditelje "privatnike", ja sam kod tade u kancelariji odrasla", objašnjava Dragana.Kaže da njen otac nije bio za to da ona vodi svoju firmu smatrajući da je to "veliki teret".Posao nakon završenog fakulteta nije uspela da nađe, ni posle godinu dana, pa je odlučila da radi u svom preduzeću."Većina tih privatnih porodničnih firmi ima tu boljku "jedan čovek jednako je sistem", što nije dobro. To je super kada imate jako malu firmu, ali kad fimrma ima više od 10 ljudi (ona) ne može da zavisi od jednog čoveka", smatra Dragana.Objašnjava da je čitajući literaturu, gledajući klipove na jutjubu i uopšte istražujući došla do zaključka da joj u poslu reorganizacije firme treba pomoć mentora."Meni je zako značila Srpska asocijacija menadžera, jako mi je puno su mi značila poznanstva i to iskustvo", kaže Dragana, jer "imate priluku da upoznate puno pametnih ljudi, koji zaista imaju fenomenalne karijere".Objašnjava da je preko Srpske asocijacija menadžera uspela da uspostvi kontakt sa svojim sadašnjim mentorom Draganom Filipovićem iz Generali osiguranja."Kada sam tražila mentora i razmišljala o tome ko bi mogao da mi bude mentor ja sam želela da to bude osoba koja je prošla kroz više industrija, koja je radila u nekom sistemu gde je morala na puno načina da se snalazi", kaže Dragana.Smatra i da spajanje sa mentorom koji nije dovoljno adekvatan, ne može mnogo toga da se dobije.Objašnjava da je mentora pronašla putem interneta i pri tome je pažljivo birala ko joj najviše odgovara.

2021

Nagrada za najbolji odgovor na pandemiju Covid 19

Komora menadžera ljudskih resursa Srbije nagradila je Kompaniju dm drogerie markt zlatnom nagradom „Najbolji u Srbiji 2020“ na osnovu sveobuhvatne procene aktivnosti koje se tiču odnosa prema zaposlenima, ali i prema kupcima. Pored toga, drogerijski lanac dm nagrađen je priznanjem Komore za „Najbolji odgovor na pandemiju virusa korona“.Nagrada „Najbolji u Srbiji“ u kategoriji „Najbolji odgovor na pandemiju Covid 19“ osmišljena je u čast pojedinaca, timova i organizacija koji su proteklih meseci u 2020. godini hrabro radili na tome da zaposleni budu pre svega zdravi, zatim informisani i da ostanu radno angažovani.Vođena svojim korporativnim principom „Čovek u centru poslovanja“, kompanija je u protekloj godini preduzela brojne preventivne mere kojima je dodatno pružila podršku zaposlenima da prebrode izazove prouzrokovane pandemijom virusa korona. Pored toga, dm je jedan od prvih poslodavaca koji je zaposlene nagradio Covid bonusom, kada je više od 1.100 zaposlenih dobilo 18.000 dinara uz redovnu septembarsku platu. „Kao jedan od najodgovornijih poslodavaca u Srbiji, dugi niz godina pružamo posebnu podršku našoj velikoj dm porodici, a u ovoj izazovnoj godini, želeli smo da joj dodatno zahvalimo na posvećenosti i doprinosu za vreme pandemije. Zdravlje i sigurnost kolektiva oduvek su nam na prvom mestu, zbog čega smo za kratko vreme obezbedili režim rada od kuće tamo gde je to bilo moguće, a u našim objektima uvodili smo mere koje su doprinele da naše kolege, kao i kupci, ostanu bezbedni. Covid bonus je usledio kao prirodan nastavak naših aktivnosti usmerenih na zadovoljstvo i poboljšanje kvaliteta života zaposlenih. Ovim gestom uložili smo ukupno 33,5 miliona dinara u Srbiji, a slična inicijativa sprovedena je i u drugim zemljama u kojima poslujemo. Ponosni smo što stručna zajednica vrednuje naše težnje da poboljšamo poslovnu klimu u zemlji i zahvaljujemo Komori što je prepoznala u nama primer dobre prakse odnosa prema kolektivu i zajednici“, izjavila je Vesna Stojanović, direktorka dm drogerie markt Srbija i Severna Makedonija.Takođe, prema istraživanju „TalentX“, sprovedenom u julu prethodne godine, kompanija dm našla se u top 20 kompanija na listi najpoželjnijih poslodavaca u Srbiji, zauzevši prvo mesto među maloprodajnim lancima. U anketi sprovedenoj tom prilikom, u okviru najvećeg istraživanja atraktivnosti poslodavaca u Srbiji, učestvovalo je 10.418 ispitanika.  

Svet

Američki Lidl daje 200 dolara radnicima koji se vakcinišu

Svim svojim radnicima u Sjedinjenim američkim Državama nemački lanac supermarketa Lidl US daje 200 dolara kao pomoć za vakcinaciju protiv Covida 19, piše portal Supermarketnews.com. Anketa koju je Lidl US sproveo među radnicima pokazuje da je njih 80% (osam od 10 radnika) spremno da primi vakcinu čim im ona bude bila dostupna.Lidlova kompanija Lidl US sa sedištem u Arlingtonu u SAD, saopštila je da će taj iznos novčane pomoći omogućiti njihovim radnicima da nadoknade troškove povezane sa primanjem vakcine protiv koronavirusa, poput putnih troškova i brige deci.Takođe, radni raspored biće prilagođen odlasku radnika na vakcinaciju.Radnike u lancima prehrambenih suermarketa, kao i druge radnike u prehrambenoj industriji tamošnja vlada je odredila kao radnike koji treba da se vakcinišu na samom početku imunizacije od Covid-19.PROIZVODI DOMAĆIH ZANATLIJA USKORO U LIDLU Prošlog januara, Lidl US je počeo da nudi medicinsku zaštitu svim radnicima, bez obzira na nedeljno radno vreme.Tokom marta prošle godine je sa kompanijom za zdravstveno osiguranje  CareFirst BlueCross BlueShield razvio program kako bi svim svojim radnicima omogućio besplatan pristup potpunom medicinskom osiguranju od Covida 19.Nemački Lidl u SAD-u ima više od 125 prodavnica u Delaveru, Džordžiji, Merilendu, Nju Džersiju, Njujorku, Severnoj Karolini, Pensilvaniji, Južnoj Karolini i Virdžiniji.U pružanju finansijske pomoći za vakcinaciju radnika pridružo se lancima supermarketa Aldi, Dollar General i Instacart, koji takođe imaju iste takve programe.LIDL ORGANIZOVAO DAN DOBAVLJAČA

Svet

Saga: Ko želi da krstari sa nama mora biti vakcinisan

Svako ko ide na letovanje ili krstarenje Sagom 2021. godine mora biti potpuno vakcinisan protiv Covid-19, rekao je ovaj turoperator, prenosi BBC.Saga, koja je specijalozovana za odmore za ljude preko 50 godina, kaže da želi da zaštiti sigurnost i zdravlje svojih putnika.Kompanija je saopštila da će odložiti ponovno pokretanje svojih putničkih paketa do maja kako bi kupcima pružila dovoljno vremena da dobiju vakcine."Zdravlje i sigurnost naših putnika uvek su nam bili prioritet, pa smo doneli odluku da zahtevamo da svi koji putuju s nama budu u potpunosti vakcinisani protiv Covid-19", rekla je Saga u izjavi.Kompanija je rekla da je njena politika vakcinacije dodala jače procese sigurnosti koji su već planirani za povratak putnika.To uključuje zahtevanje da putnici pre svog putovanja urade test, kao i puni medicinski pregled.Kapacitet brodova takođe će biti ograničen na najviše 800 ljudi.Bilo je ozbiljnih epidemija kovida na krstarenjima rano u toku pandemije, pre nego što su nametnuta ograničenja putovanja.

Svet

Benzinske pumpe Shell stižu u Hrvatsku

Grčka naftna kompanija Coral zaključila je sporazum o preuzimanju hrvatskog naftnog distributera APIOS, piše Poslovni.hr. Napominje se da će Coral u Hrvatskoj poslovati pod brendom Shell.Vest je usledila nekoliko dana nakon što je objavljeno da je slovenački Petrol preuzeo hrvatski Crodux, koji ima stotinak benzinskih pumpi i gradilišta u Hrvatskoj.Coral, koji se do 2010. godine zvao Shell, preuzeo je nezavisnog hrvatskog operatera naftnih derivata APIOS sa 26 benzinskih pumpi.Kompanija Coral AE osnovana je 1926. godine pod nazivom Shell Hellas, a naziv Coral dobija 2010. godine, kada preuzima jednu od najvećih grčkih poslovnih grupacija, Motor Oil Hellas.Sa oko 700 Shell benzinskih stanica u Grčkoj, kompanija Coral je lider na grčkom tržištu naftne distribucije. Okosnicu njihovog poslovanja, kako se navodi, čine veleprodaja i maloprodaja široke ponude naftnih proizvoda za kupce u industrijskom, trgovačkom i prevozničkom sektoru.OMV PRODAJE PUMPE PO NEMAČKOJ Matična Coralova kopmanija Motor Oil Group upravlja sa tri glavne marke u savremenoj industriji Grčke: Shell, Avin i Cyclon i sa 1400 benzinskih stanica.APIOS je sa udelom na hrvatskom tržištu od oko 3%, osnovn je 2009. godine i imao je partnersku saradnju s OMV-om. Ovom akvizicijskom kopmanijim APIOS  preuzima se naziv Coral CROATIA, dok će brend APIOS biti zamenjen brendom Shell, jednim od vodećih svetskih brendova. Kako ističu iz Grčke, ovom akvizicijom u Hrvatskoj, Coral i Motor Oil Group nastavlja da širi poslovnu mrežu uz pomoć snažnog i globalno prepoznatljivog brenda Shell.PORESKA UPRAVA: NEPRAVILNOST U RADU 42 ODSTO KONTROLISANIH BENZINSKIH PUMPI

Svet

Evropljani u sukobu sa Fajzerom oko isporuke vakcina

Napetost raste između evropskih vlasti i kompanija Fajzer i Biontek (Pfizer i BioNTech) nakon što su evropski zvaničnici rekli da su kompanije neočekivano prekinule isporuku vakcina Covid-19 i time destabilizovale programe imunizacije širom bloka, piše Vol strit žurnal.Italijanska vlada zatražila je od državnog tužioca da prouči da li može da preduzme zakonske mere nakon što je Fajzer smanjio isporuke svoje vakcine za ovu nedelju za 29 odsto.Takođe, nemačka pokrajina Hamburg rekla je da je Fajzer isporučio manje vakcina nego što se očekivalo ove nedelje.U Evropi su Fajzer i Biontek prvobitno slali bočice sa pet doza vakcine, ali zbog prakse predostrožnosti poznate kao prekomerno punjenje, bočice su sadržavale dovoljno dodatne tečnosti za šestu dozu. Nakon što je agencija za lekove Evropske unije 8. januara presudila da se šest doza može dobiti iz bočice, kompanije su smanjile broj isporučenih bočica, tvrdeći da je njihov ugovor bio o određenoj količini doza, a ne o bočicama. Kompanije su saopštile da su planirale da isporuče broj doza koje su obećale.I druge zemlje EU su pogođene smanjenim isporukama, ali nijedna do sada nije rekla da će preduzeti pravne mere. Portparol nemačkog ministarstva zdravlja rekao je da ne postoji pravni lek protiv smanjenih isporuka. EU je do sada naručila 300 miliona doza od Fajzera i Bionteka, a pregovori se nastavljaju za još 200 miliona doza.

Srbija

Jelena Obućina: Mislim da dobro pogađam meru u svojim komentarima

"Ja mislim da dobro pogađam meru stvari i da to razumljivo uobličim. Bežim od toga da pravim kompleksne tekstove u jednom minutu, da bi ih ljudi na prvu loptu razumeli. Svaki put kada u tome uspem postanu viralni, ljudi ih dele i s njima se identifikuju", kazala je u intervjuu za štampano izdanje Nove ekonomije Jelena Obućina, urednica „Pregleda dana“ Njuzmaks Adrije. Ovih dana, društvenim mrežamama se deli njen klip o ćutanju.Kako kaže, to je vid komentara na sve što u ovom društvu doživljavam kao devijantno ili loše, a na osnovu tema kojima se bavimo tog dana. "Komentar je forma u kojoj imaš prostor da pokažeš bukvalno sve što umeš, ako umeš, zbog čega je i vrlo opasna. Možeš da budeš bezobrazan, duhovit, sarkastičan, kritičan... U štampanom mediju bi mogao i da psuješ. To je klizava forma, zato što je u prošlosti često bila zloupotrebljena - za agitovanje, za ratno huškanje. Ali tu nema nikakve namere, sreća sa ovom televizijom je to što radimo potpuno slobodno".Kako biste okarakterisali medijsku scenu u Srbiji?Licemerno, jer su novinari tobože zabrinuti da su mediji podeljeni. Oni su podeljeni jer je celo društvo podeljeno. U društvu u kom nema demokratije, nema ni objektivnih medija. Jednostavno, mediji koji žele da budu objektivni su izopšteni od vlasti, ne dobijaju odgovore. Mediji koji su za vlast agituju, rade isključivo u korist vlasti i imaju spiskove zabranjenih ljudi. Ali to nije najveći problem, već mediji koji bi morali da rade svoj posao i koji za to imaju nacionalne frekvencije, a to ne čine.Imam opasku - i američki mediji su oštro podeljeni, i tamo se ljudi s druge strane političkog spektra nipodaštavaju, ali ljudi veruju u sistem i politika nije borba na život i smrt.Ljudi tamo žive u demokratiji stolećima, a mi ovde u poluvarvarizmu decenijama. Dovoljno je da popričamo sa bilo kim ko je petnaestak godina stariji od nas, da nam kaže da li je ikad bilo bolje. To je samo činjenično stanje koje treba prihvatiti. U ovakvoj zemlji ne može biti objektivnih medija koji balansirano imaju obe strane. To je „fejk“. Dotakli ste se sad i javnog servisa. Kako to izgleda iznutra, u odnosu na ovo što svi vidimo spolja?Iznutra ne izgleda dobro. Tačnije, iznutra izgleda isto kao što izgleda spolja. Tamo ima odličnih novinara i urednika, koji su povučeni u dokumentarni program. Sve što sam imala da kažem o radu javnog servisa, rekla sam svojim odlaskom. Nažalost, sećam se jednog perioda kad je RTS sasvim pristojno radio svoj posao, dok je (Aleksandar) Tijanić bio generalni direktor, tokom kohabitacije vlasti. Tada je pritisak bio ravnomerno raspoređen na tri strane, a Tijanić je umeo s tim da igra i balansira. Sada nisam sigurna da ima te sposobnosti, a pritisak potiče samo iz jednog centra. Kako komentarišete rad tabloidnih medija? Oni često imaju prostor upravo na kanalima sa nacionalnom frekvencijom.To nije samo jedna politika, koju na primer plasira „Informer“. Mislim i da neki portal ultradesničarske orijentacije radi za vlast. Jednostavno, predsednik ništa ne prepušta slučaju, svaki spektar mora biti pokriven. Ili razbijen, kako bi on generisao što više svojih glasača.Šta dobijamo kao rezultat?Skupštinu kakva jeste, koja podseća na mesni odbor SNS-a. Ona se pretvorila u mašineriju kojom se uteruje strah političkim neistomišljenicima i održava privid demokratije, koja ne postoji. To je tabloidna politika sa jasnim ciljem da zastraši ljude koji misle svojim glavom.Unutar Skupštine, poslanici se ispunjavanjem zadataka bore za pozicije u narednom sazivu parlamenta, jer su ovaj dosta vremenski ograničili. Što je najgore, mislim da je Evropa tek sad otvorila jedno oko na ono što se događa, a da li će otvoriti i drugo, umnogome ne zavisi od nas. Ceo tekst možete pročitati u štampanom izdanju ili u digitalnom izdanju Nove ekonomije.

Srbija

„Zatražićemo povećanje rudne rente“

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da će se uskoro obratiti Ministarstvu finansija koje je nadležno za utvrđivanje naknade za korišćenje javnih dobara, među koje spada i rudna renta, objavio je portal Biznis.rs. "Trenutno radimo detaljne analize i uskoro ćemo se obratiti Ministarstvu finansija, kako bi pokrenuli proceduru izmena", izjavila je ministarka Mihajlović.Procenti rudne rente već duže vremena se u Srbiji nisu menjali, a diskusija o njihovoj koristi za našu zemlju ponovo je pokrenuta kada je tokom prošle godine krenula priča o realizaciji Projekta Jadar.U okviru tog projekta, multinacionalna kompanija Rio Tinto, želi da otvori rudnik i postrojenje za preradu litijuma u dolini reke Jadar.Rudna renta, kako se navodi naplaćuje se od svakog investitora koji eksploatiše rudna bogatstva Srbije.Od ukupnog iznosa koji se plaća za rudnu rentu, 60% pripada budžetu Republike Srbije, a 40% jedinicama lokalne samouprave na čijoj teritoriji se vrši eksploatacija.Najniži iznos plaća se za ekspolataciju soli, jedan odsto. Za korišćenje drugih resursa i rezervi mineralnih sirovina, kao što su ugalj i uljni škriljci, nafta i gas, radioaktivne sirovine, metalične sirovine, tehnogene i nematalične sirovine, podzemne vode iz kojih se dobijaju korisne mineralne sirovine ili gasove koji se sa njima javljaju naknada iznosi od tri do sedam odsto prihoda.PAKT SPROVODI ONLAJN ANKETU O IZGRADNJI RUDNIKA LITIJUMA U DOLINI JADRA RUDNA RENTA MEĐU NAJNIŽIM U EVROPINaknade za korišćenje rudnih bogatstava u Srbiji su među najnižim u Evropi. U Hrvatskoj su 10 odsto, u Mađarskoj i Rumuniji, 12 odsto, a u Sloveniji 18 odsto.Najvišu rudnu rentu ima Ruska federacija, 22 odsto prihoda.Kako se podseća, visina rudne rente definisana je Zakonom o utvrđivanju naknada za korišćenje javnih dobara.

Svet

Francuski ugostitelji ne rade do Uskrsa

Ugostiteljska mesta u Francuskoj, uključujući kafiće, restorane i bistroe, mogla bi ostati zatvorena do 6. aprila, izvestio je u sredu Le Point pozivajući se na izvore bliske Jelisejskoj palati.U nekom pesimističnijem scenariju, ugostiteljski lokali bi mogli da se otvore tek u junu, napomenuo je portal.Šefica infektivnih bolesti u pariškoj Saint-Antoine bolnici, Karin Lakomb smatra da će naredni meseci biti „veoma teški“ i kaže da bi francuske vlasti mogle da odluče da primene još strože mere zaključavanja.

Svet

Izdavači: Digitalna pretplata jedini spas za novine

Izdavači novina u Hrvatskoj i okruženju ocenili su 2020. godinu kao katastrofalnu zbog rekordnog pada prodaje novina i prihoda od oglašavanja, a 2021. planiraju nove poslovne modele i razvoj novih platformi, uvođenje digitalnih pretplata, kao i dodatnu optimizaciju i smanjenje troškova poslovanja, piše portal SEEbiz.„Nije papir presudan, već povezivanje korisnika sa brendom“, istakao je direktor Večernjeg lista i Poslovnog dnevnika Renato Ivanuš na panelu „Ouo vadis print 2021“ u organizaciji dnevnog portala Media, kome su prisustvovali i izvršni direktor slovenačkog Dela Andrej Kren i Robert Čoban, vlasnik Color Press Group, vodećeg izdavača magazinskih izdanja u Srbiji.Tiraž novina pao je 2020. godine, a padaće i 2021. godine, rekao je Ivanuš, ističući da je ovo, osim koronakrize i zemljotresa, posledica razvoja tehnologija i preuzimanja vesti sa digitalnih platformi. Međutim, ističući da se Večernji list prilagođava procesima digitalizacije, rekao je da su izuzetno zadovoljni dosadašnjom „prelaznom fazom“.„Ovo je prelazna faza ka zatvaranju dela sadržaja na našim portalima i uvođenju digitalne pretplate“, rekao je Ivanuš, priznajući da je takav „pionirski“ pokušaj Večernjeg lista 2016. godine potpuno propao.Dodaje da razvoj digitalnih platformi i plaćanje sadržaja na internetu prati insistiranje na proizvodnji kvalitetnih sadržaja koji ih izdvajaju od ostalih na tržištu.Robert Čoban izjavio je da je u novinskom portfelju imao nekoliko tabloidnih izdanja s kojima je počeo da stvara svoju medijsku grupu, ali da je ova kriza pokazala da je budućnost štampanih izdanja drugačija i da zahteva „specijalizovana izdanja“.Ukazao je na uspehe svojih publikacija koje se bave kuvanjem i kulinarstvom, onih posvećenih kafićima i ugostiteljima, diplomatiji i najnovije - krojenju i šivenju.Generalni direktor slovenačkog Dela Andrej Kren naglasio je potrebu za optimizacijom poslovanja, ali i brzu primenu novih poslovnih modela, posebno ističući prošlogodišnji pad tiraža, koji je umesto očekivanih 6 do 8 procenata bio 9 odsto u slučaju Dela i 11,5 odsto u slučaju Slovenskih novica.Hrvatski izdavači još nisu zvanično objavili pad tiraža 2020. godine. "Još nemamo konačne podatke za 2020. godinu, kako za prodate tiraže, tako i za oglašavanje. Međutim, iako je pad u nekim mesecima u odnosu na isti period 2019. bio dvocifren , situacija se stabilizovala u drugom delu godine, a izdavači su pronašli način da odgovore na pandemiju“, rekla je predsednica Udruženja novinskih izdavača Bojana Božanić.Ona je ocenila da su se domaći izdavači, uprkos nizu problema, vrlo brzo prilagodili novim okolnostima i potragom za novim poslovnim modelima i izvorima prihoda.„Svi oni beleže porast poseta svojim veb izdanjima, događaji su se preselili na mrežu, pojavili su se novi formati“, rekla je Božanić."Sigurna sam da će i ove godine nastaviti da proizvode kvalitetan sadržaj u novim formatima, a u segmentu digitalnih pretplata ima puno prostora. Ovaj poslovni model već je dugo prisutan u drugim zemljama, ali u Hrvatskoj se slabo koristi. To će biti dugoročna strategija izdavača i ne očekuju se rezultati preko noći, ali verujem da je hrvatsko tržište spremno za taj iskorak “, zaključila je Božanić.

Svet

WSJ: Rast kineskog BDP-a zbog zaduživanja i političke kontrole ekonomije

Podaci koje je Peking objavio u ponedeljak sugerišu da će Kina biti jedina ekonomija koja će zabeležiti rast pandemijske 2020. godine, međutim kako piše uredništvo Vol strit žurnala taj rast se može pripisati velikom zaduživanju i izvozu uz jačanje političke dominacije nad ekonomijom.Rast BDP-a prilagođen inflaciji dostigao je 6,5 odsto u poslednjem kvartalu 2020. godine, a za celu godinu porastao je za 2,3 procenta. To se razlikuje od ostatka sveta, gde su socijalna udaljenost i zaključavanja prouzrokovali istorijski teške kontrakcije i nagovestili da će oporavak biti dug i težak.Neki zagovornici Pekinga kažu da je do rasta došlo zbog agresivnog odgovora kineske vlade u borbi protiv pandemije. Ova priča je u suprotnosti sa sporim objavljivanjem prvih informacija o covid-19 u Pekingu i činjenicom da je bolja razmena informacija mogla pomoći drugim zemljama, ukazuje Vol strit žurnal.Kineska komunistička partija vratila se svom starom kriznom scenariju povećanja dugova i izvoza, uz jačanje političke dominacije nad ekonomijom. Novi zajmovi su eksplodirali, a ukupan javni i privatni dug u 2020. premašiće 270 odsto BDP-a, ili 30 procentnih poena više za godinu dana. Većina je otišla u državne kompanije i izvoznike. Manje i produktivnije privatne kompanije koje opslužuju domaće tržište prijavljuju manjak kredita. Ovo podriva dugoročni rast, ali ispunjava ciljeve predsednika Si Đinpinga da konsoliduje partijsku kontrolu.Jedan pokazatelj da nešto nije u redu je usporavanje rasta maloprodaje u četvrtom kvartalu. Rast maloprodaje u decembru je pao na 4,6 procenata u odnosu na prethodnu godinu i sada znatno zaostaje za ukupnom stopom rasta BDP-a. Mere zaključavanja objašnjavaju lošu maloprodaju na Zapadu, ali Kina je po objavljenim podacima morala da posluje normalno, ukazuje uredništvo lista.Pad prodaje sugeriše, kako tvrdi ekonomista Majkl Petis, da neophodan pomak ka domaćoj potrošnji zaostaje kako se nastavlja globalna pandemijska kriza. Ekonomiju su kroz 2020. vodila uglavnom ulaganja u osnovna sredstva i nekretnine.Ako Kina ne bude mogla da pokrene i proširi svoju produktivnu privatnu ekonomiju, nikada se neće osloboditi tereta duga koji je Peking stvorio za generisanje rasta BDP-a o kome se pričalo u ponedeljak. Ipak, evolucija Kine ka istinitoj tržišnoj ekonomiji zastala je pod predsednikom Đinpingom i pre pandemije, a sada se povećava i politička kontrola.Neuravnoteženi kineski oporavak predstavlja ogromnu izgubljenu priliku za kineski narod. Ovo će na kraju predstavljati ozbiljan izazov za Đinpinga ili jednog od njegovih naslednika, zaključuje Vol strit žurnal.