Najnovije

Srbija

BK grupa: Nećemo graditi Tesla grad na Makiškom polju

Potpredsednik BK grupe Dragomir Karić izjavio je da je ta kompanija odustala od izgradnje stambenog naselja Tesla grad na području Makiškog polja, javila je agencija Beta.Karić je agenciji Beta kazao da je ta odluka doneta nakon više razgovora s predstavnicima raznih udruženja građana i ljudi koji žive na Makišu."Naš plan je bio da izgradimo grad u gradu i da stanove prodajemo po ceni od 500-550 evra po kvadratu. Međutim, nismo naišli na razumevanje", rekao je Karić.Prema Karićevim rečima izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa na Makiškom polju ne bi ugrozila vodoizvorište, ali je objasno da se za lokaciju Tesla grada traži nova lokacija.UPRKOS PROTESTIMA, USVOJEN PLAN ZA MAKIŠKO POLJE Izgradnji na Makiškom polju usprotivila su se mnog udruženja građana, poput Bitke za Košutnjak, fejsbuk grupe "Savski nasip", Ne davimo Beograd, Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUS), tima "Kreni-Promeni" i drugih.Njihov glavni argument protiv gradnje je zaštita reni bunara, koji se nalaze na tom području i koji Beograd snabdevaju pijaćom vodom.Uprkos njihovim protestima, Skupština grada Beograda je usvojila novi plan za to područje kojim se reguliše izgradnja, koja bi između ostalog trebalo da uključi i jednu liniju budućeg Beogradskog metroa.

Svet

Evropska investiciona banka: Povećane investicije u zdravstvo i ekologiju

Evropska investiciona banka (EIB) saopštila je da je tokom 2020. povećala svoje investicije u borbu protiv korona virusa i klimatskih promena na 77 milijardi evra.  Jedna trećina tih finansija, kako se napominje, bila je namenjena za mala i srednja preduzeća, bolnice, vakcine i lekove.Sa druge strane napominje da se deo investicija u klimatske promene i životnu sredinu povećao na 40% ukupnog finansiranja EIB-a, čime je podržana zelena transformacija ekonomija zemalja članica Evropske unije. "Banka Evropske unije je više nego ikada fokusirana na podršku borbi protiv klimatskih promena i konkurentnosti evropske ekonomije", izjavio je predsednik Grupacije EIB-a Verner Hojer.Dodaje se da je zabeleženo je rekordno finansiranje Evropskog investicionog fond (EIF), koji je deo Grupacije EIB, kao i da je dostiglo skoro 13 milijardi evra.Ulaganje u Afriku povećano je na 50% i beleži gotovo 5 milijardi evra, uglavnom za najugroženije zemlje.Takođe, EIB je ostvarila obim ulaganja od 76,8 milijardi evra i time premašila svoje ciljeve. Kako bi dodatno pomogla oko borbe sa pandemijom, Grupacija EIB povećala je finansiranje ka MSP za 5 milijardi i dostigla cifru od 30,6 milijardi evra. Više od 425 000 kompanija dobilo je finansijska sredstva, čime je održano 4,2 miliona radnih mesta. Pored ovog rezultata, EIB je ostvarila i ostale investicije koje smatra prioritetom; ulaganja u životnu sredinu od 16,8 milijardi evra, u infrastrukturne projekte 15 milijardi, a u inovacione projekte 14,4 milijardi evra."Evropa može da ispliva još snažnija iz ove krize samo kroz ulaganje u zelenu i digitalnu ekonomiju budućnosti, a ne u strukture prošlosti, (pri tom) vodeći računa da nijedan region u Evropi ne zaostane", naglasio je Verner Hojer. EIB INVESTIRALA 65 MILIONA EVRA U DIGITALIZACIJU SRPSKIH ŠKOLA GLAVNE INVESTICIJE U ZDRAVSTVENI SEKTORNaglašava se da je početkom 2020. godine banka EU odobrila je zajam od 100 miliona evra za BioNTech, nemačku kompaniju koja je napravila prvu vakcinu protiv covida-19 u saradnji sa firmom Pfizer. Grupacija je finansirala nekoliko vakcina, kao i kompanija koje razvijaju terapije za lečenje covida-19 i tehnologije za testiranje.  Pored toga, značajno se više ulagalo i u bolnice. "Pored 25 milijardi evra koje smo već obezbedili, naš Odbor je odobrio novih 25 milijardi evra za teško pogođene kompanije i zdravstveni sektor", dodao je predsednik EIB-a.EIB I PRO CREDIT GRUPA: NOVI KREDITI ZA OPRAVAK MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA EIB KAO "KLIMATSKA BANKA" EU Uprkos krizi izazvanoj covidom-19, EIB navodi da je povećala svoj udeo ulaganja u projekte za borbu protiv klimatskih promena i održivost životne sredine sa prošlogodišnjih 34% na 40%, čime se približila cilju od 50%.Napominje se i da EIB planira da mobiliše do bilion evra za investicije u klimu i životnu sredinu do kraja ove decenije. U novembru 2020. godine odobren je Klimatski akcijski plan koji predviđa postepen prestanak finansiranja projekata sa visokom emisijom štetnih gasova, poput ulaganja u infrastrukturu aerodroma.Sa druge strane postavljaju se rigorozniji kriterijumi za finansiranje drugih projekata gde je prisutna neumerena emisija štetnih gasova, kao što je slučaj sa autoputevima."Pozivam druge finansijske institucije da zauzmu sličan stav prema projektima koji su klimatski neodrživi. Umesto da finansiramo aktivu koju ćemo sutra morati da otpišemo, moramo da investiramo u energetsku efikasnost, obnovljivu energiju, održivu mobilnost i zelene inovacije", poručio je Hojer.Hojer je naglasio da je Evropska unija u opasnosti da izgubi poziciju na globalnom tržištu ako ne uspe da mobiliše više novčanih sredstva za inovacije."Menice za klimatske promene i održivost smatrale su se rizičnim kada smo ih prvi put uveli. Danas su standard kojem svi teže, jer globalno osnažuju zelenu ekonomiju", zaključio je Hojer.

Svet

Italija blokira TikTok naloge nakon smrti devojčice

Italijanski tužioci otvorili su istragu o slučajnoj smrti desetogodišnje devojčice koja je navodno učestvovala u popularnom izazovu na društvenoj mreži TikTok, piše britanski Gardijan.Italija je privremeno blokirala naloge korisnika TikTok-a čija starost nije mogla da se utvrdi definitivno. Prema TikTok-ovim uslovima i odredbama, korisnici moraju imati najmanje 13 godina.Italijanska uprava za zaštitu podataka saopštila je u petak da će "blokirati kinesku društvenu mrežu" do 15. februara, do kada će TikTok morati da ispuni zahteve regulatora.Ovaj izazov na platformi mladi nazivaju „šalingom“ ili „igrom gušenja“ i cilj je namerno zaustaviti protok kiseonika kako bi se izazvala nesvestica.TikTok je rekao da nije uspeo da identifikuje nijedan sadržaj na svojoj veb lokaciji koji bi mogao podstaći devojčicu da učestvuje u bilo kom takvom izazovu, ali da pomaže vlastima u istrazi zbog mogućeg „podsticanja na samoubistvo“.Italijanska agencija za zaštitu podataka podnela je tužbu protiv TikTok-a u decembru, navodeći „nedovoljnu zaštitu maloletnika“ i kritikujući lakoću s kojom vrlo mala deca mogu napraviti svoj nalog na platformi.Smrt devojčice izazvala je snažne reakcije u Italiji i pozvala na bolju regulaciju društvenih mreža.

Svet

Obnovljivi izvori energije prošle godine postali dominantni u EU

Obnovljivi izvori proizveli su 38 odsto električne energije u EU 2020. godine, više od uglja i gasa i na taj način postali glavni izvor električne energije prvi put u Evropi, pokazuju novi podaci objavljeni u ponedeljak, piše portal Euractiv.Korišćenje fosilnih goriva palo je na 37 odsto, dok je preostalih 25 odsto činila nuklearna energija prema studiji koju su danas objavili istraživački centri Ember i Agora Energiewende.Vetroparkovi su proizveli 14 odsto električne energije, dok je solarna energija proizvela 5 odsto ukupne energije u Evropskoj uniji. Zajedno su proizveli petinu električne energije u EU.Preostali udeo obnovljivih izvora (19 odsto) snabdevan je uglavnom hidroenergijom i bioenergijom. Porast obnovljivih izvora, a pad fosilnih goriva znači da je proizvodnja električne energije u Evropi bila za 29 odsto čistija nego 2015. godine.EU ima obavezujući cilj da do 2030. godine poveća udeo obnovljivih izvora na 32 odsto ukupnog energetskog miksa, sa trenutnih 20 odsto. Ali taj cilj moraće da se poveća na 38-40 odsto kako bi se ispunili ažurirani klimatski ciljevi bloka za 2030. godinu, rekla je Evropska komisija.Takođe postoje ogromne razlike između država članica EU. Iako je Danska prošle godine 62 odsto električne energije proizvela iz vetra i sunca - dvostruko više od drugoplasirane Irske - njeno tržište ostaje relativno malo.A sedam zemalja od 2015. godine jedva beleži rast i to su Portugal, Rumunija, Austrija, Italija, Češka, Slovačka i Bugarska, pokazuju podaci Embera.Zbog mera zaključavanja sprovedenih širom Evrope, potražnja za električnom energijom opala je za 4 odsto u 2020. godini, beležeći značajan pad u poređenju sa prethodnim godinama.

Srbija

Pokret Tvrđava: Nećemo dozvoliti izgradnju kineske rafinerije u Smederevu

Pokret Tvrđava saopštio je da su građane Smedereva uznemirile najave Vlade Srbije da pregovara sa kineskim investitorima o izgradnji naftne rafinerije u tom gradu. Smatraju da bi još jedna fabrika "prljave industrije" imala stravične podledice na zdravlje ljudi i poručuju da njenu izgradnju neće dozvoliti.Pokret Tvrđava podseća da je Smederevo već susreće sa ekološku katastrofu, koju je u dobroj meri, prema njihovim rečima, uzrokovala kineska kompanija HIBIS.HIBIS je inače 2016. godine preuzelo smederevsku železaru, a poslednjih godina ta fabrika se često izdvaja, pre svega kao glavni krivac za ekološke probleme.Prema rečima predstavnika Pokreta Tvrđava i bez noe rafinerije Smederevo ima ogromne probleme sa zagađenjem vazduha, vode i zemlje."Pozivamo Vladu Srbije, da momentalno prekine pregovore sa kineskom kompanijom i spreči dalje trovanje građana", navpdo se u saopštenju Pokreta Tvrđava. INSPEKTOR NALOŽIO ŽELEZARI SMEDEREVO MERE ZA ZAUSTAVLJANJE CRNE PRAŠINE Tvrde i da će protivnom pozvati celu Srbiju na masovan protest u Smederevu.Dodaju da bi to bilo u aprilu, jer je za tada najavljen početak radova na izgradnji rafinerije.Naglašavaju da neće dozvoliti izgradnju te fabrike jer je Smederevo i bez nje "crna tačka Evrope u smislu zagađenja"."Umesto da se grad razvija u pravcu poljoprivrede, turizma i usluga, država nas pretvara u azijsku periferiju u koju zemlje izvoze svoju prljavu tehnologiju, izrabljujići nas i izvlačeći profit iz Srbije, bez obaveza da poštuju zakon. To je nedopustivo", stoji u saopštenju Pokreta Tvrđava.

Srbija

Crni kukuruz u srcu Šumadije

U Švajcarskoj je mogao da živi zapadni san: radi u „fabrici ideja“, proputovao je ceo svet, zaradio puno novca, a onda mu to više nije bio motiv. U jednom trenutku počela su da mu nedostaju brda ispod Samar planine, polja, imanje... Otvorio je farmu egzotičnih vrsta u svom selu, u koju ulaže sve što zaradi u Švajcarskoj i nije mu žao. Ovde je preko leta i mesec dana u zimskom periodu kada je vreme jarenja. Ostalo vreme je u Švajcarskoj, na radnom mestuVlasnik farme Singa Goran Pavlović proputovao je ceo svet, već 30 godina živi i radi u Švajcarskoj, ali je u stalnoj vezi sa svojim rodnim Riljcem u srcu Šumadije. Pre deset godina odlučio se na nimalo lak poslovni poduhvat. Na četiri hektara zemlje podigao je farmu zdrave hrane Singa, na koju je doneo argentinsku tikvu, bolivijski i meksički crni kukuruz, pa crveni kukuruz, uspeo da od izumiranja spase staru, autohtonu domaću vrstu plavih dobričkih ćurki, odgajio bele švajcarske ovčare kuvase i kangale i još mnogo toga. Na proplancima sa kojih se ne drugoj strani vidi selo Gornji Dubič pokazuje nam Goran Pavlović i ponos svoje farme zdravlja. Na 40 pregona (raznih vrsta ispaša) smestilo se veliko, selekcijski odabrano stado nubijskih koza, za čije odgajanje se odlučio nakon više lutanja u uzgoju. Danas ko god prođe Levač i Šumadiju zbog originalnosti proizvoda čuće i priču o farmi Singa i  njenom vlasniku koji je seoskim „gumenjacima“ zamenio udobnost koju pruža jedna od najbogatijih zemalja sveta.Nova ekonomija: Kako su vam pale na pamet ove, za šumadijsko podneblje egzotične sorte kukuruza?Goran Pavlović: Seme crnog kukuruza mi je dala prijateljica koja je bila u Boliviji, našla je autohtonu vrstu u centru te daleke latinoameričke zemlje. Poslala mi je da eksperimentišem sa njim u našim uslovima, a onda mi je kolega iz Argentine naručio i meksički astečki crni kukuruz i zaista je atrakcija ovde u Levču. Cilj mi je da jednog dana ponudim brašno u četiri boje, od belog, žutog, crvenog i crnog kukuruza, kaže u razgovoru za „Novu ekonomiju“ naš domaćin. NE: Veliki novac ulažete da biste ostvarili svoj san, poslovni poduhvat koji će vas sa penzijom potpuno vratiti iz Švajcarske u Srbiju. Zašto?Goran P: Sve što sam zaradio u Švajcarskoj ulažem u farmu, koja je za mene nešto posebno i nije mi žao. Proputovao sam ceo svet, od Amerike do Australije, Rusije... U jednom trenutku su počela da mi nedostaju ova brda ispod Samar planine, moja polja, imanje... Ovde sam preko leta, ali i mesec dana u zimskom periodu kada je vreme jarenja, jer uvek treba biti na oprezu i ispratiti ceo proces. Od onih sam koji vole da uče, o svemu sam pročitao na hiljade stranica i sada bih, na primer, mogao da napišem knjigu o eksperimentima sa crnim kukuruzom. Kada sam ovde u Riljcu, ustajem u cik zore i radni dan mi traje i po 20 sati. Čovek se na ovakvoj farmi mora izboriti i sa svim nepogodnostima koja nose suše, nevreme... A pre svega mora da brine i o zaštititi životinja koje gaji. Jedan potpuno drugačiji život od onog u Švajcarskoj.NE: Kako ste i kada napustili Riljac, da li je to bio trend u vašem selu da ljudi odlaze u inostranstvo?Goran P: Ne, nije trend da meštani napuštaju  Riljac. Nije ovo mesto gastarbajtera. I ja sam slučajno 1991. godine odlučio da ostanem u Švajcarskoj tokom posete rođacima. Ukazala se prilika da mogu da ostanem, da dobijem odmah papire, svestan da u stranoj zemlji krećem od nule. Počeo sam s pranjem tanjira, prozora, podova, pa stigao do konobara u bifeu, pomoćnika u kuhinji, dakle na svim poslovima sam se obreo bitnim za funkcionisanje gastro objekta. Sve to stečeno iskustvo bilo mi je bitno za druge poslove koje sam kasnije radio. Prekretnica mi je bilo poznanstvo sa jednom devojkom, kasnije suprugom zbog koje sam prešao u drugi grad, Bil Bien, duplog govornog područja. To je bila prilika da uz nemački naučim i francuski, a kasnije i italijanski jezik. Radio sam  tamo skoro tri godine u restoranu Tratoria Italia. Onda me je zapazio Markus Metler, tvorac Biroa Brain Store ili „fabrika ideja“. Posećujući restoran video je da sam dobro organizovan, da uspevam da u vreme ručka od 12 do 13.30 poslužim čak sedamdeset ljudi, od pića i salata preko glavnog jela do deserta, kafe i naplate. Rekao mi je: „Ti meni trebaš“.

Srbija Građevina

Zašto raste cena novogradnje u pandemiji

Najveći procenat nekretnina, oko 70% u Srbiji se i dalje kupuje za gotovinu, a poredt toga postoje i preporuke Narodne banke Srbije za smenjenje učešća prilikom uzimanja stambenih kredita, piše Gradnja.rs. Zajedno sa velikom tražnjom sve te činjenice ukazuju da cene stanova tokom 2021. godine neće padati.Navodi se da se prema podacima iz 2021. godine, već vidi da nas očekuje godina sa rekordnim brojem izdatih građevinskih dozvola. Cene nekretnina u novogradnji gotovo da i nisu osetile pad, pa može da se očekuje da će i u ovoj godini nastaviti da rastu i da možda utiču na visinu cena stanova u starogradnji.To se pogotovo očekuje na mestima gde se budu gradili ekskluzivni projekti novogradnje koji i okolnim kvartovima podignu cenu.CENE RENTIRANJA STANOVA BRZO SE VRATILE NA NIVO PRE PANDEMIJE U prethodnoj godini, Narodna banka Srbije, donela je niz mera kojima je, između ostalog, podržala novogradnju. Najvažnija mera tiče se dozvole za stambene kredite za objekte koji su izgrađeni 60%, dok je do sada bila praksa da se stambeni krediti odobravaju kod objekata koji su 80% izgrađeni. Ovo pravilo inače važi za projekte koji se grade u okviru projektnog finansiranja banke.Narodna banka Srbije donela je preporuku da se visina obaveznog učešća za stambeni kredit smanji sa 20 na 10%.Narodna banka Srbije je, takođe, donela i preporuku, da se visina obaveznog učešća za stambeni kredit smanji sa 20 na 10%. Ovu preporuku su za sad prihvatile dve banke.U prvoj polovini 2020. godine je, odnosu na prvu polovinu 2019. godine, udeo kupovine nekretnina putem stambenog kredita porastao za 2% i sada se kreće se oko 32%. BEOGRAD OBJAVIO NOVE CENE NEPOKRETNOSTI, KOGA ČEKA VEĆI POREZ? TREND RASTA CENA NEKRETNINAS obzirom na visok procenat nekretnina koji se kupuju za gotovinu, trenutno može da se zaključi da će tržište nekretnina biti u velikoj meri stabilno. Velik broj građevinskih dozvola upućuje na jasan plan investitora, a posledično i na jasan trend cene stanova u novogradnji.Na osnovu ovih pokazatelja, ali i na osnovu kretanja cena prethodnih godina, prema podacima portala 4zida.rs zaključuje se da će se trend rasta cena nekretnina nastaviti, pogotovo dok na cene najviše utiče zakon ponude i tražnje.Često se napominje da je prethodna godina bila veliki test za tržište nekretnina, zbog uticaja pandemije, jer je tržište tokom vanrednog stanja praktično stalo.KORONA U BEOGRADU UNIŠTILA SISTEM "STAN NA DAN" CENE STANOVA RASLE UPRKOS SVEMUProsečna cena oglašenih stanova u starogradnji, u Beogradu, prema podacima portala za prodaju nekretnina 4zida.rs u četvrtom kvartalu 2019. godine iznosila je 1.545 evra za kvadrat.U prvom kvartalu 2020. godine bila je 1.511 evra za kvadrat, u drugom 1.647, trećem 1.701, a u četvrtom čak 1.733 evra za kvadrat.Stanovi u Beogradu su u proseku za skoro 190 evra po kvadratu bili skuplji na kraju prošle, nego na kraju 2019. godine.U Novom Sadu prosečne cene oglašenih stanova u starogradnji nisu padale čak ni u prvom kvartalu prošle godine. One, prema podacima portala 4zida.rs, još od sredine 2017. godine imaju tendenciju stabilnog rasta. Poređenja radi, prosečna cena oglašenih stanova u starogradnju u Novom Sadu u četvrtom kvartalu 2019. godine je iznosila 1.339 evra za kvadrat, a u četvrtom kvartalu 2020. godine čak 1.492 po kvadratu, što predstavlja poskupljenje od preko 150 evra.U Subotici je slično kao i u Novom Sadu, cene u starogradnji su nastavile svoj rast čak i tokom vanrednog stanja. Ako se poredi poslednji kvartal 2019. godine i poslednji kvartal 2020. godine, vidi se da je prosečna cena oglašenih stanova u starogradnji viša za skoro 100 evra po kvadratu (od 657 porasla na 750 evra za kvadrat).Portal Gradnja. rs navodi i da je pandemija najviše ogodila izdavanje stanova po modelu "stan na dan", kao i da je u prethodnoj godini drastično je porasla tražnja za vikendicama. Za prvih šest meseci 2020. godine ostvareno je čak 40% više kupoprodajnih ugovora za vikendice nego u istom periodu 2019. godine.Najviše vikendica je prodato u Vojvodini. 

Srbija

FATF kritikuje Srbiju zbog progona medija i civilnog sektora

Radnu grupa za finansijsku akciju (FATF), međuvladina organizacija za razvoj javnih politika protiv pranja novca, ocenjuje da je Srbija prekršila preporuku tog tela koja određuje granice ovlašćenja organa finansijske obaveštajne službe. Uprava za sprečavanje pranja novca Republike Srbije je potencijalno ugrozila kredibilitet FATF-a, što može biti predmet daljih postupaka pred Ujedinjenim nacijama, ocenjuju predstavnici civilnog sektora.Slučaj "Spisak", kada je Uprava za sprečavanje pranja novca od banaka tražila da joj dostave podatke o svim novčanim transakcijama za 57 domaćih nevladinih organizacija, medija i pojedinaca, će biti predmet internih diskusija FATF i Ujedinjenih nacija, pre svega na plenarnoj sesiji Moneyvala (Komitet Saveta Evrope) koja treba da se desi u aprilu.Podsećamo, specijalni izvestioci UN-a pokrenuli su osudili ponašanje institucija Srbije zbog slučaja "Spisak", o čemu je Nova ekonomija već pisala.UN: Srpski antiteroristički zakoni zloupotrebljen za zastrašivanje NVO i medija "Kolege iz ECNL-a tvrde da se do sada nije desilo da FATF na  ovaj način diskredituje ijednu državu i da je za globalno (civilno društvo) važno njihovo pozivanje na ovu preporuku. Drugim rečima, učinili smo dobro delo i za kolege u ko zna koliko još zemalja, koje sada mogu koristiti ove FATF stavove u zaštiti svojih interesa prema nacionalnim vladama", ocenila je Bojana Selaković, programska direktorka Građanskih inicijativa.Predstavnici civilnog društva najavljuju da će tek detaljnije analizirati dokumenta tela UN i FATF-a, da će naredne nedelje proslediti zajedničko saopštenje, a da će do kraja februara pokušati da organizuju sastanak sa bankama, "sa ili bez Uprave"."Važno je da tu dođu banke, da ih obavestimo o svim ovim nalazima, zbog naše reputacije, ali i da pričamo generalno o okviru koji se primenjuje i na nas. ECNL će opet tu pomoći tako što će dovesti banakrsku asocijaciju iz Holandije, koja će predstaviti njihove prakse u pogledu bankarske regulative sa neprofitnim sektorom", navela je Selaković.Predstavnici udruženja i medija sa spiska Uprave za sprečavanje pranja novca pozvale su institucije da bez odlaganja zaustave zloupotrebu mehanizma za sprečavanje pranja novca i finasiranja terorizma za  zastrašivanje, a o ovom slučaju je i obavestila sve relevantne međunarodne institucije.Povodom apela koji su organizacije, među kojima je bila i Nova ekonomija, uputile međunarodnim telima, već su reagovali stručnjaci UN-a, FATF-a i Moneyval-a. Uprava za sprečavanje pranja novca istražuje poslovanje kritičkih medija, na spisku i urednica Nove ekonomije

Svet

Građanima u Petrinji prete prevare lažnih kreditora

Hrvatska narodna banka (HNB) upozorila je da oni građane na području Petrinje koje je nedavno pogodo zemljotres, da ne uzimaju sumnjive kredite jer će doći u situaciju da izgube novac i pre potpisivanja ugovora, piše portal Poslovni.hr.HNB navodi da je sve više primera iz Petrinje i okoline da je kriza poput zemljotresa prilika da neko brzo zaradi na tuđoj nevolji. Pored onih koji posluju na terenu i nude "zbrinjavanje" stoke ispod cene, pojavila se nova katastrofa sumnjivi poverioci.U ovom slučaju informacije o njima ima Hrvatska narodna banka koja javno upozorava da se građanima sa tog područja putem društvenih mreža nude nezakonski zajmovi."Oni predstavljaju zaduživanja sa povećanim rizicima jer su uslovi za korisnike kredita često znatno nepovoljniji od uslova iz ponude regularnih kreditora", kažu u HNB.Navode da ih prati nejasan identitet poverioca, nepažljivo sastavljena ponuda koja "daje utisak lošeg prevoda na hrvatski jezik" bez neophodnih podataka ili detalja ugovora.U slučaju da se zatraže dodatne informacije, upozoravaju da ponuđač izbegava da odgovori precizno.Upozorenje HNB je jasno: oni koji se odluče za takve kredite rizikuju da izgube novac i pre potpisivanja ugovora, lihvarske kamate protiv zakona, krađe ličnih podataka i posledične prevare.Sumnjivih „kredita sa bandere“ poslednjih godina je sve manje u Hrvatskoj, ali izuzetak su oni koji iznose do 1.500 kuna (oko 200 evra) koji legalno mogu da se legalno podignu iz banaka.Za sve iznose iznad toga, navodi se da su jedini pravni poverioci građana - banke. U ovom slučaju, Zakon o zaštiti potrošača zahteva obaveštavanje klijenta o imenu, adresi i matičnom broju trgovca, osnovnim karakteristikama i ukupnoj ceni, kao i ključnim odredbama ugovora, načinu rešavanja spora i pravu na jednostrani raskid.Iako banke često ne prati velika reputacija, naglašava se da su one i dalje pod strogim nadzorom.Banke su dužne da potrošaču pruže evropski standardizovani obrazac sa informacijama o glavnim karakteristikama kredita, kamatnoj stopi i troškovima, učestalosti i broju uplata.Ta obaveza uključuje i simulaciju u slučaju nepovoljnih kretanja kursa za 20% ako je kredit u nekoj određenoj valuti ili je povezan valutnom klauzulom.

Svet

United Grupa preuzela bugarsku Novu

United Grupa, telekomunikacioni i medijski operator u Jugoistočnoj Evropi,  preuzela je Novu Broadcasting Grupu, najveću bugarsku medijsku kompaniju sa više platformi, saopštila je United ...

Svet

Incident u bugarskoj nuklearki, dva dana nakon odluke o izgradnji novog reaktora

Manji incident desio se na reaktoru bloka pet nuklearne elektrane Kozloduj koja se nalazi na severu Bugarske, svega dva dana nakon što je Vlada Bugarske odlučila da njenom postrojenju doda još jedan novi reaktor, javila je bugarska novinska agencija Novinite.Vest o incidentu u nuklearki koja potiče iz vremena Sovjetskog Saveza potvrdio je i bugarski poslanik Pokreta za prava i slobode Ramadan Atalai, naglasivši da ih je dobio od izvršnog direktora nuklearke Kozloduj."Svi operativni sistemi su provereni. Ne postoji ništa što je opasno o čemu javnost nije upoznata", rekao je Atalai.Kako su preneli bugarski mediji, noćas u 01:17h posle ponoći pokrenuo se sistem automatske zaštite reaktora u Kozloduju, pa su uskladu sa tim preduzete sve neophodne radnje da se rad elektrane nastavi.Prema podacima Operatora elektroenergetskog sistema u Bugarskoj, trenutno radi samo jedan reaktor bugarske nuklearke Kozloduj, jer je njena snaga trenutno 1009 megavata, odnosno upola manja.NUKLEARKA IZMEĐU ISTOKA I ZAPADABugarska vlada je odobravanjem plana za novi reaktor u nuklearnoj elektrani Kozloduj, kako je pisala agencija Novinite pre dva dana, praktčno odustala od izgradnje nove nuklearne elektrane koja je ranije planirana u Belanama.Na redovnoj sednici vlade u sredu je odlučeno da se u Kozloduju napravi zgrada za novi reaktor broj sedam.Odluka je usledila nakon razgovora sa američkom kompanijom za nuklearni inženjering Vestinghouse o hibridnom rešenju za novi reaktor u Kozloduju.Dogovor podrazumeva da se prilikom gradnje na američkom principu tehnologije, maksimalno iskoristi i ruska oprema koju je Bugarska već kupila za Belene.Vlada je izrazila nadu da će taj novi reaktor moći da počne sa radom za 10 godina.Nuklearka Kozloduj trenutno radi sa dva ruska reaktora i njihov životni vek je produžen do 2027. i 2029. godine, dok su četiri manja zatvorena iz bezbednosnih razloga i zbog pristupanja Bugarske Evropskoj uniji 2007. godine.Da bi nadoknadila delimično zatvaranje Kozloduja, Bugarska je dugo tragala za mogućnostima izgradnje drugog postrojenja sa dva reaktora u Belenama, ali je od tog projekta odustajala i 2012. godine kada je raskinula ugovor sa ruskom kompanijom Atomstroiekport.Neki nuklearni stručnjaci takođe su dovodili u pitanje održivost projekta velikog poput Belena, jer se očekuje da ni Bugarskoj ni njenim susedima novi izvori energije neće trebati pre 2035. godine.Bugarska se od nedavno nalazi i pod pritiskom Sjedinjenih Država i EU koji traže da ograniči svoju ogromnu energetsku zavisnost od Rusije.

Svet

Farmaceutske kompanije ne žele da dele informacije o COVID-19

Program Svetske zdravstvene organizacije za farmaceutske kompanije koje dobrovoljno dele znanje i tehnologiju povezanu sa Covid-19 do sada nije video primenu u osam meseci od svog osnivanja, saznaje britanski Gardijan. „Bazen“ zajedničkog znanja pod nazivom „C-Tap“ pokrenut je u maju prošle godine kako bi se olakšala razmena informacija zaštićenih patentom za borbu protiv virusa, uključujući dijagnostiku, terapije i podatke iz ispitivanja.Deljenje informacija omogućilo bi kvalifikovanim proizvođačima iz celog sveta da proizvode kritičnu opremu, lekove ili vakcine bez straha od krivičnog gonjenja zbog kršenja patenata.Cilj je bio smanjiti proizvodne troškove, ublažiti globalnu nestašicu ključnih lekova i tehnologije i, kažu zagovornici, na kraju završiti pandemiju u što ranijem roku.Poslednjih meseci održane su razne konsultacije kako bi se nagovorile farmaceutske kompanije da svoje znanje podele, međutim od januara nisu podeljenje nikakve tehnologije ili tretmani protiv virusa, potvrdio je portparol SZO-a za Gardijan.„C-Tap je inovativna inicijativa i ima srednjoročni i dugoročni potencijal, ali od samog početka smo bili svesni da će biti potrebni veći napori i duži vremenski okvir kako bi se okupile različite interesne grupe“, rekao je portparol SZO-a.Čarls Gor, izvršni direktor Fonda za patente lekova (MPP), rekao je da je nedostatak angažmana simbol široko rasprostranjenog neuspeha u rešavanju pandemije na globalni način.„Ne postoji „uradimo ovo zajedno“ razmišljanje, već „ja ću prvi“ mentalitet pobeđuje“, rekao je Gor.Rekao je da je farmaceutska industrija sledila vođstvo vlada koje su nastojale da sklope sopstvene ugovore o vakcinama, tehnologiji i tretmanima, umesto da daju prioritet globalnoj distribuciji.Generalni direktor SZO-a, Tedros Gebrejsus, upozorio je u ponedeljak da je svet na ivici "katastrofalnog moralnog neuspeha" u distribuciji vakcina, jer uglavnom bogate zemlje gomilaju veliki deo zaliha koje će biti proizvedene 2021. godine. 

Srbija

Vrtlari iz sela Kucara: U Srbiji stalno stiže račun za još nešto

Dok na domaćem tržištu poplaćamo sve, ostanemo faktički bez zarade i zato smo strateški okrenuti izvozu, jer kada izvezeš robu tačno znaš kolika ti je zarada, a ovde to nikada ne znaš. Stalno nam stiže račun za „još nešto“ i to je po meni veliki problem i ta ucenjivačka politika prodajnih lanaca mora da se promeniFirma Vrtlari iz sela Kucura kod Vrbasa, proizvođač premijum sokova, džemova, slatkog i namaza od voća i povrća, dobila je epitet socijalnog preduzeća zato što po analizi nemačke agencije GIZ ima pozitivan uticaj na više od trista ljudi iz svog okruženja. To znači da pre svega zapošljava mlade iz sela i žene koje spadaju u kategoriju teško zapošljivih. Ima i više od trideset kooperantskih poljoprivrednih gazdinstava gde rade čitave porodice. O tome kako je osnovao i vodi firmu, zajedno sa suprugom Vanjom, govori vlasnik Branislav Sekulović (35), ekonomista koji je ostavio posao u gradu i u rodnom selu započeo posao.Kako ste organizovali proizvodnju?Ljudi imaju od hektar do deset hektara zemlje i oni za nas gaje sirovinu, paradajz, papriku, kajsije, šljive, maline, sve što nam je potrebno u proizvodnji. Svedoci smo da svake godine u Srbiji umre jedna poljoprivredna grana. Jedne godine se prosipa mleko, druge se baca paradajz, a prošle godine ljudi su pretrpeli veliku štetu bacanjem višanja. Mi ljudima sa sela obezbeđujemo izvesnost poslovanja gde po fer uslovima unapred ugovorimo cene sa njima, ne pratimo špekulacije na tržištu koje se dešavaju. Te porodice su na neki način vezane uz nas, rade na svojim poljima, od njih otkupljujemo tu sirovinu, prerađujemo je i plasiramo u dvanaest država. Gde sve plasirate proizvode i kako ste uopšte došli do tržišta, posebno toliko stranih država?Pre svega smo se etablirali na domaćem tržištu. Kao mali brend ušli smo u lance delikatesa zdrave hrane, zatim smo radili na promociji uz pomoć Privredne komore Srbije i raznih institucija koje podstiču promociju preduzetništva i promociju domaćih prehrambenih proizvoda. Srbija nema da ponudi ni naftu, ni dijamante, ni rudu, ali ima visokokvalitetnu hranu. To je ono što Srbija promoviše. Prekretnica u našem poslovanju jeste Fancy food show, najveći sajam delikatesne hrane u Njujorku na kom smo bili 2018. godine, predstavljali našu zemlju i uspeli da se vratimo sa potpisanim ugovorom o izvozu hrane za Ameriku. Od tada tri do četiri kontejnera naše robe ode na američko tržište. Prodajemo se u više od trista prodavnica duž istočne obale. Na to smo posebno ponosni jer nijedna firma iz Srbije nije dobacila toliko daleko. To je veoma zahtevno tržište, sofisticirano je, traži potpuno drugačiji pristup. Sok od paradajza sa celerom koji se tamo prodaje najviše je prepoznat kao freš i đus. Prodaje se za pet dolara. Vrednovan je kao delikatesan, luksuzan proizvod. Naš distributer je uspeo da ga tako tamo pozicionira i dostigne toliku cenu. Tamo je specifično tržište, dominira masovna proizvodnja, a naš organski, domaći sok od paradajza je pravljen bez koncentrata, isceđen i ispasiran na naš tradicionalan način, pasterizovan, dodato je malo začina. I taj kvalitet se prepoznaje.Majstor Bane uči IT-evce iz celog sveta da prave cipele Kako ste dospeli do sajma?Američka fondacija je raspisala poziv prehrambenoj industriji, odnosno kompanijama u toj industriji, kompanijama koje se bave proizvodnjom hrane. Prihvatili su našu aplikaciju i supruga i ja smo deset dana predstavljali Srbiju i naše proizvode na pravi način.Bili ste i u Italiji?Da, jer pratim sve aktivnosti koje sprovode naša država i Privredna komora. To je prilika da izađemo napolje i svetu pokažemo šta imamo. Dospeli smo do dvanaest država, pored Amerike, Kanada, Italija, Slovenija, Hrvatska, Crna Gora, Irak, Rusija, Austrija, Holandija, Švajcarska. Trudimo se sada da razvijemo potencijale koje imamo na tim tržištima. Interesovanje postoji, čim smo tamo, ali je važno da ljudi dubinski prepoznaju taj proizvod i ta energija se vraća nazad u Srbiju.Kako je poslovati sa Amerikom u doba korone?Bez problema smo u Ameriku izvezli robu baš u vreme kada je krenula pandemija. U to doba smo odradili jedan kontejner koji je otišao u Ameriku. Hrana mora da ide, jer ako hrana stane, ljudi će umreti od gladi, a ne od korone. Tako isto važi i tokom izvoza za EU, nije bilo problema, samo su bile pojačane kontrole. Otežana je bila logistika u smislu otežane kontrole za prevoznike i vozače. Imali su razne zdravstvene preglede, pa je to njima otežavalo rad, a nama proizvođačima se nije ništa promenilo. USAID vas je izdvojio kao jednu od kompanija koje su se prezentovale pre dve godine na američkom tržištu. Šta je to bilo?Najveći sajam delikatesne hrane na svetu, u Njujorku. Fensi fud šou. Mesto gde ljudi dođu iz celog sveta nešto da predstave. Tu možete na jednom mestu videti šta rade i proizvođači iz afričkih zemalja, latinoamerički, arapski, baš iz celog sveta. Bili su prisutni proizvođači iz 120 zemalja. Tamo smo upoznali distributera Artura Bova koji se oduševio našim sokom od paradajza i uspeo da nakon osam meseci pregovora i truda naruči prvi kontejner. Pre godinu i po dana je otišao prvi kontejner, okeanom, a sada idu jedan za drugim i to nas čini ponosnim.

Srbija

Da nam je sad jedan Tesla

U medijima često čujemo žalopojke o neobrazovanosti i neinformisanosti našeg stanovništva koje je, navodno, uzrok brojnih iracionalnih i kontraproduktivnih izbora koje ljudi prave.Nesporno, slaba upućenost ili veliki nedostatak intelektualnih sposobnosti, može biti uzrok da ljudi prave pogrešne izbore. Međutim, za pogrešne i iracionalne izbore postoje i brojni drugi uzroci. Veliki broj tih uzroka leži u specifičnoj prirodi našeg (opšteljudskog) psihološkog funkcionisanja. Evo nekih od najčešćih zabluda koje čujemo u javnom govoru u medijima:Zabluda 1Kada ljudi čuju činjenice i istinite, kao i logično obrazložene ideje, oni će ih prepoznati kao takve i prihvatiti ih. Psihološka istraživanja pokazuju da na primer po pitanju političkih opredeljenja i izbora, ljudi nisu skloni da menjaju „strane“. Suočeni sa činjenicama i argumentima koji ne idu u prilog njihovim stavovima, ljudi će pre naći neko opravdanje ili razloge zbog čega te činjenice ili argumenti nisu tačni, nego što će preispitati ili promeniti svoja postojeća uverenja. Ipak, nisu svi stavovi i uverenja jednako „tvrdokorni“ na promene. One teme koje nas „ne dotiču“ previše, tj. koje nam nisu centralne u našem ličnom životu i egzistenciji, mi ćemo biti spremniji da promenimo. Dakle, bazični stavovi i stavovi koji se tiču pojava prema kojima gajimo jake emocije, nije tako lako promeniti prostim iznošenjem činjenica i argumenata. Zašto? Pa zato što bi neka korenita promena takvih stavova zahtevala od ljudi neke veće „pretumbacije“ u njihovim životima ili u njihovom mentalnom funkcionisanju. Takva promena bi ih mnogo „koštala“, pa je ljudi izbegavaju i radije biraju da promene činjenice koje im se ne uklapaju u njihove „hipoteze“, nego da rekonstruišu svoje živote iz osnove.  Zabluda 2„Da nam je sada neki Tesla ili Đinđić, sve bi se rešilo!“ Odnosno, za prosperitet zajednice su presudni izuzetni pojedinci.Za sudbinu jedne zajednice ponekada su neki pojedinci zaista bili (ili jesu) presudni. Nažalost, čini se da ovde češće možemo govoriti o nekim negativnim ili čak katastrofalnim uticajima nekih pojedinaca, nego o pozitivnim. Pomislimo samo šta je celom svetu priredio Hitler, zahvaljujući svojim narcističkim uverenjima projektovanim na ceo germanski rod, „unapredivši“ taj rod u superiornu rasu. Ta „superiorna rasa“ je ubrzo bila fizički desetkovana i završila, u istorijskom smislu, okaljanog obraza. Ili koliki milioni ljudi u SSSR-u je izgubilo živote zbog paranoje jednog njihovog vođe (Staljina). Postoje naravno i neki svetli primeri i vizionarske ličnosti, koje su zaista (pre indirektno, nego direktno) donele prosperitet ljudstvu u celini. Tesla je svakako bio jedan od takvih. Ipak, ne treba smetnuti sa uma da svi ti izuzetni „nosioci ideja preokreta“ (bilo konstruktivnih ili destruktivnih po čovečanstvo), u realnosti ne bi postigli mnogo da nije bilo zajednice koja je te njihove ideje prihvatila, finansirala i sprovela u delo na svaki drugi način. Istraživanja u oblasti organizacijske psihologije pokazuju da uspeh jedne firme ili radnog kolektiva ne zavisi od izuzetnih pojedinaca, već od kooperativnosti članova tima. Kada je radna atmosfera pozitivna i kada postoje pozitivni i saradnički odnosi među zaposlenima, tada i firma „cveta“. Štaviše, u praksi se pokazuje da pojedinci koji se mnogo ističu i razlikuju od kolega, češće štete kolektivnom duhu firme, nego što ga unapređuju.  

Srbija

Otvorena jedna od najmodernijih filijala u centru Beograda

Klijentima Crédit Agricole banke kao i drugim građanima, na Dorćolu, u Dobračinoj 43, od sada je na raspolaganju jedna od najmodernijih filijala Banke uređena prema savremenom konceptu razvijenom po uzoru na filijale Crédit Agricole grupe širom sveta. U novom okruženju klijentima će na usluzi biti tim iskusnih bankarskih savetnika spremnih da zajedničkim zalaganjem nađu najbolje rešenje za svakog klijenta.   Novi koncept uređenja filijale razvijen je pre svega sa ciljem da klijentima u modernom i prijatnom prostoru omogući fleksibilan i neposredan odnos sa bankarskim savetnicima i uvede dodatne funkcionalnosti kao što su digitalna zona gde je moguće isprobati najnovije digitalne servise Banke, posebna mašina za brzu uplatu pazara ili uplatno isplatni bankomat na kome je moguće koristiti dinare i evre.„Zadovoljstvo mi je što mogu da istaknem da se prema najnovijim istraživanjima zadovoljstva klijenata, Crédit Agricole Srbija nalazi na samom vrhu domaćeg bankarskog tržišta ali i matične Grupe koja posluje širom sveta. Koncept da na razvoju proizvoda, usluga i novih filijala radimo zajedno sa našim klijentima, pitajući ih za njihove potrebe i uvažavajući njihovo mišljenje pokazao se kao jedini ispravan. Kako bismo mogli da obezbedimo još bolju uslugu, naš fokus je na apsolutnoj posvećenosti u odnosu sa klijentima sa jedne strane i uvođenju novih digitalnih tehnologija sa druge strane, ne da bi se od klijenata odaljili, već da bi im se još više približili. Dobar primer za to je da smo uz „Keš na Klik“, on-line keš kredit koji klijentima omogućava da za samo 15 minuta, bez odlaska u banku dobiju sredstva na računu, otvorili jednu od najmodernijih filijala Crédit Agricole banke u Srbiji. Ovaj potez najbolje oslikava naš aksiom da u svakom trenutku klijentima ponudimo 100% digitalnu i 100% personalnim savetnikom podržanu uslugu“ rekao je Jožef Nađ, Rukovodilac divizije za poslovanje sa stanovništvom, malim i srednjim preduzećima Crédit Agricole Srbija. Crédit Agricole Srbija, deo je Crédit Agricole grupe, jedne od 10 najvećih bankarskih grupacija na svetu koja posluje u 47 zemalja i ima više od 52 miliona klijenata. O snazi  i stabilnosti Crédit Agricole grupe najbolje govori kreditni rejting A+ koji je pokazatelj visoke stabilnosti, čak i u veoma izazovnim uslovima poslovanja. Crédit Agricole banku u Srbiji čini više od 900 zaposlenih koji u 75 filijale, kroz individualan pristup i posvećenost svakodnevno rade na unapređenju partnerskog odnosa sa 300.000 klijenata, imajući u vidu specifične potrebe svakog od njih kao i osobenost vremena u kome živimo.

Svet

Trgovinska pravila nakon Bregzita problem za manje kompanije

Prvih par nedelja britanskog poslovanja van EU teklo je otežano, jer roba velikih kompanija uglavnom olakšano plovi kroz luke, ali mnoga mala preduzeća se bore sa novim pravilima nakon Bregzita, piše Vol strit žurnal.Po prvi put u skoro pola veka, roba koja se kreće između EU i Ujedinjenog Kraljevstva počev od 1. januara suočila se sa carinskim kontrolama i potrebom da ispuni odvojene setove standarda i propisa.Kao dodatna komplikacija, roba koja se iz ostatka Britanije kreće u Severnu Irsku suočava se sa kontrolama, nakon kompromisa da se izbegne kopnena granica sa Republikom Irskom, koja je članica Evropske unije.Velike britanske trgovine prijavile su samo manje poremećaje u uvozu hrane, dok luke u zemlji prijavljuju nekoliko problema sa kontejnerskim prometom koji čini 60 odsto trgovine u Velikoj Britaniji ili probleme sa njihovim drugim velikim preduzećima.Ali mnoge manje kompanije iz Velike Britanije koje robu prebacuju u EU kamionima koji prelaze kanal brodovima ili kroz tunel ispod Lamanša kažu da imaju dodatne troškove i velika kašnjenja i brinu da će ovo predstavljati trajnu prepreku za njihov izvoz u kontinentalnu Evropu.Prema novim trgovinskim aranžmanima, britanska vlada procenjuje da će postojati 215 miliona dodatnih carinskih deklaracija godišnje - gotovo 600.000 dnevno - za koje preduzeća kažu da će im trebati vremena i da će koštati novac za organizaciju.Neke kompanije će morati da plaćaju takse za inspekciju, da traže uvozne dozvole i da smisle kako da obračunaju porez na dodatu vrednost. Britanski izvoz hrane i životinja u EU proveravaće se po dolasku.

Svet

Gugl preti gašenjem svog pretraživača u Australiji ako mora da plati medijima

Gugl (Google) je zapretio da će ugasiti svoj pretraživač u Australiji ako se ne promeni predloženi zakon kojim se zahteva od tehnoloških kompanija da plaćaju naknade medijima za plasiranje njihovog sadržaja, piše Vol strit žurnal.Upozorenje eskalira dugotrajnu borbu Gugla i Fejsbuka protiv australijske vlade, čiji se napori da primoraju tehnološke kompanije da plaćaju medijima globalno prate i mogu ponuditi model za druge zemlje.Prošle godine je Fejsbuk rekao da će australijskim korisnicima ograničiti deljenje vesti na svojim platformama ako predlog postane zakon.Australijski zakon bi zahtevao obavezujuću arbitražu ako izdavači i tehnološke kompanije ne mogu postići dogovor o naknadi. Medijske kompanije u Australiji podržale su tu odredbu, tvrdeći da će to sprečiti tehnološke divove da odstupe od pregovora.Mel Silva, generalna direktorka kompanije Google Australia, rekla je u petak parlamentarnom odboru da će prema takozvanom pregovaračkom zakonu o medijima, Gugl morati izdavačima da plaća za linkove za članke koji se pojavljuju u rezultatima pretrage. To bi predstavljalo neodrživi presedan, rekla je ona, napominjući da je neograničeno povezivanje između veb lokacija od presudnog značaja za funkcionisanje njihovog pretraživača.„Ukoliko ovaj zakon stupi na snagu, nećemo imati izbor nego da naš pretraživač učinimo nedostupnim u Australiji“, rekla je ona.Gugl i Fejsbuk prikupljaju prihod od oglasa na osnovu poseta njihovim veb lokacijama i mogu povećati svoj promet tako što će uključiti linkove do novinskih članaka. Ali oni tvrde da mediji takođe imaju koristi jer veze šalju čitaoce direktno na njihove veb lokacije.Nakon dugog opiranja plaćanju sadržaja, tehnološke kompanije su nedavno sklopile ugovore sa nekim medijskim izdavačima širom sveta. Ove nedelje je Gugl postigao sporazum sa francuskim udruženjem izdavača koji pruža okvir za određivanje naknade prilikom pregovora sa pojedinačnim medijima.Australijski premijer Skot Morison u petak nije ponudio nikakve ustupke. Njegova vlada odlučila je da nastavi sa planom uvođenja ovog zakona.

Srbija

Zdravlje Leskovac dobilo novog vlasnika

Britanska Frontier Pharma i Baistone Investment Group preuzeli su srpsku farmaceutsku kompaniju Zdravlje Leskovac, koja je u vlasništvu Actavisa, podružnice izraelske kompanije Teva. Očekuje se da će transakcija biti završena do marta. Prema pisanju lokalnih medija sa juga Srbije, privatizacija Zdravlja je godinama tema u ovom gradu.Naime, Zdravlje je đosad promenilo nekoliko vlasnika. U procesu privatizacijeje 2003. godina islandska firma „Farmako” platila je za Zdravlje samo 3,5 miliona evra, dok je njen novi vlasnik „Teva” 2016. dao više od 700 miliona.Nova stranka je 2015.  tražila da se ispita uloga današnjeg ministra finansija Siniše Malog u ovoj privatizaciji. Malo je 2003. bio direktor Centra za tendersko-aukcijsku privatizaciju, kao i predsednik komisije za pregovore oko prodaje leskovačkog Zdravlja.