Najnovije

Srbija

Nezapamćen skok cena građevinskog materijala

Od početka godine poskupele su skoro sve vrste građevinskog materijala, neki proizvodi poput stiropora čak i do 80%, prenela je Ekapija. Trgovci kažu da takav skok cena za kratko veme ne pamte od devedesetih godina.Veće cene na stovarištima u Srbiji odnose se na armaturu i sve proizvode koji sadrže gvožđe, termoizolaciju, OSB ploče, oplatu, fasadne mrežice. "Sav građevinski materijal koji dolazi iz Kine poskupeo je od 20 do 40% zbog visoke cene prevoza robe kontejnerom, fasadne mrežice, ugaone lajsne i oplata, koja se koristi za šalovanje," kaže Tanja Aprcović koja radi na jednom beogradskom stovarištu.U Čačku su blokovi i crepovi poskupeli za oko tri dinara, stiropor "petica" je sa 170 "skočio" na 230 dinara po kvadratu, dok su lepkovi skuplji za oko 20%."Najviše je poskupeo lim od 15 milimetara, pa tako u junu prošle godine koštao je 420, sada 780 evra," kaže Rodoljub Popović, jedan od poznatijih čačanskih privrednika.On kaže da takav skok cena ne pamti već 30 godina, koliko se i bavi tim poslom.Vlasnici građevinskih stovarišta navode da su i sami zbunjeni, pa svaki čas nivelišu cene i navode da su njihove mušterije posebno u šoku."Grubi građevinski materijali, poput bloka, cigle ili crepa, poskupeli su za oko pet procenata, dok se veliki skok cena beleži kod materijala za molerske, fasadne radove i izolaterske radove", navodi Slavica Živković iz Udruženja savremene industrije glinenih proizvoda Srbije.RAZRAĐENI MEHANIZMI PREVARE SKAČU LI CENE STANOVA?Trenutne cene građevinskog materijala mogle bi, kako se ocenjuje, da se odraze i na poskupljenje stanova u novogradnji, jer se beleži veća tražnja.Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije smatra da su poskupljenja građevinskog materijala posledica uništavanje domaće proizvodnje i orijentisanja na uvoz. Smatra da taj skok cena ne mora nužno da utiče na prodajnu cenu kvadrata u novogradnji, koju diktira zakon ponude i potražnje."Prodajna cena zavisi od investitora, koji će, ako ima prostora da je podigne, bez obzira na to da li je građevinski materijal poskupeo ili nije," objašnjava Rodić. Prema njegovim rečima, dobra lokacija "guta" sve cene, dok loša mora da se prilagođava."Ciglane ne rade zimi, zalihe su se potrošile, pa cigle nije bilo na tržištu dva meseca, a od 1. aprila su krenule isporuke," objašnjava Tanja Aprcović. Ona kaže da nemo dovoljno ni blokova, proizvoda koji stižu iz domaćih fabrika, jer je potražnja veća od proizvodnje. Na stovarištima u Srbiji trenutno nema dovoljno cigle, giter i energetskog bloka, kao i cementa.

Srbija

NVO zahtevaju od nadležnih obustavu pritiska na CEPRIS

Veći broj organizacija civilnog društva zatražilo je od nadležnih organa da obustave pritisak na Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) nad čijim se radom već mesec dana sprovodi finansijska kontrola po nalogu tužilaštva, navode u zajedničkom saopštenju.Nevladine organizacije smatraju da je „u kontekstu prethodnih napada na civilno društvo očigledno da ova kontrola predstavlja zloupotrebu institucija i nastavak kontinuirane kampanje državnih organa u cilju zastrašivanja i opstrukcije rada civilnog sektora“.„Ovaj vid pritiska nastavak je višegodišnje prakse zloupotrebe institucija, koja je kulminirala u julu prošle godine, dopisom kojim je Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma od svih banaka u Srbiji zatražila proveru računa i finansijskih transakcija 57 organizacija, medija i novinara“, navodi se.NVO dalje smatraju da je cilj takvog institucionalnog delovanja zapravo blokiranje normalnog rada civilnih udruženja, a ne stvarna želja za sprovođenjem zakonskih provera, jer kako navode, finansiranje civilnog društva smatra se jednim od najtransparentnijih.„Na ovaj način, država nanosi teško nadoknadivu štetu civilnom društvu kako bi konstruktivnu kritiku ugušila negovanjem narativa koji akitiviste i aktivistkinje etiketira kao strane plaćenike i neprijatelje države i naroda„, kazale su potpisnice ovog saopštenja. Pored toga, NVO traže od nadležnih da nakon što kontrolama organizacija civilnog sektora utvrde da nije bilo nepravilnosti, „tu činjenicu i javno obznane i učine sve što je u njihovoj moći da saniraju reputacionu štetu koju su im svojim postupanjem naneli“.Potpisnice saopštenja su A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, asocijacija DUGA, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, BIRN, CANVAS, Centar za evropske poslove (CEP), Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Centar za monitoring i aktivizam – CEMA, Centar za praktičnu politiku.Pored njih, na spisku se nalaze i Centar za ženske studije, Civil Rights Defenders, Evropski pokret u Srbiji, Fond za humanitarno pravo, Fondacija Iskorak, Fondacija Sloboda štampe, Građanske inicijative, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Inicijativa mladih za ljudska prava, Inicijativa slobodnih građana – Novi Pazar, Južne vesti, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Novosadska novinarska škola, Organizacija aktivista REFORMA, Res Publika, Slavko Ćuruvija fondacija i Trag fondacija.

Srbija

Ivent industrija, ugostitelji i muzičari održali protest, od države traže pomoć

Udruženja koja zastupaju privrednike iz ivent industrije, ugostiteljstva i muzičare održala su protest ispred Vlade Srbije, jer im država, kako naglašavaju, ne dozvoljava normalan rad, već više od godinu dana. Među glavnim zahtevima ističu dodelu sektorske pomoći, kao i proglašenje moratorijuma na sve dugove do povratka u normalan režim rada.Predstavnici event industrije bave se organizovanjem raznih događaja, od svadbi do korporativnih zabava, pa im je od početka pandemije praktično onemogućeno da rade."U borbi protiv korone očigledno je da smo žrtvovani, nemate više da brinete za svoje poslove, jer oni više ne postoje", rekao je parafrazirajuči govor majora Dragutina Gavrilovića iz 1915. godine, Boško Bubanja iz Udruženja Event industrija Srbija.On je rekao da je njima to isto nedavno poručio jedan ministar iz Vlade Srbije, kada su pregovarali o eventualnoj pomoći, ali kako je naglasio, u malo drugačijoj konstataciji.Dodao je da još nema nikakve pomoći od nadležnih iz Vlade Srbije niti konkretnog datuma o eventualnom povratku na posao.Rekao je i da iz ivent industrije svakodnevno odlaze menadžeri, kuvari, barmeni, od kojih mnogi nameravaju da rade tokom letnje sezone u Hrvatskoj."S kim ćemo pred goste, ako nam dopuste da radimo, tražimo da se event industrija i ugostiteljstvo proglase za najveću žrtvu krone, kao što je i urađeno u velikom broju evropskih država?", rekao je Bubanja.UGOSTITELJI I IVENT INDUSTRIJA ZAJEDNO ORGANIZUJU PROTEST 12. APRILA Bubanja smatra i da je popuštanje mera otvaranjem tržnih centara samo prividno, jer problem ivent industrije i ugostitelja time nije rešen."Ako je problem da radimo, onda zatvorite sve, nemojte donositi selektivne mere i isplatite naknadu za to," napomenuo je Bubanja.Predstavnivci udruženja koja su učestvovala na protestu su više puta tokom svojih govora naglasili da su od mera protiv pandemije izuzeti neki "povlašćeni" ugostitelji, koji mogu da rade kada i kako hoće."Dali su nam 5,7 puta kao pomoć po 30 hiljada dinara (prosečan minimalac), a mi moramo da platimo 66 hilljada (državi po zaposlenom), dok 90% kafića ne može da radi", izjavio je Miša Relić iz Udruženja noćnih klubova i barova.On je rekao da kao vlasnik noćnog kluba za njega plaća komunalije u iznosu od 114 hiljada dinara, dok uopšte ne radi, a podsetio je i da se državi plaća ekološka taksa "u gradu u kojem se gušimo", kao i veliki broj ostalih nameta.Relić je ocenio i da aktuelna vlada nema nameru da pomogne kafićima i restoranima, jer njeni predstavnici smatraju da su im dodelom minimalaca rešili sve probleme.Naglasio je da je jedan od njihovih glavnih zahteva koje su uputili državi moratorijum na sve dugove, koje će ugostitelji platiti onda kada im se dopusti da rade, kao i da u Srbiji oko 100 ljudi živi od te delatnosti."Saloni venčanica ne rade od novembra 2019. godine, ako ne budemo krenuli da radimo od maja, verovatno će nam i ova godina proći u neradu, problemima i dugovima," kaže predstavnica Udruženja Venčanica, Violeta Šoć.Ona je naglasila da 92% salona venčanica drže venčanica žene, kao i da su većina njihovih zaposlenih takođe žene, kao i da je to sezonski posao, što im dodatno otežava situaciju."Bili smo prinuđeni da otpustimo sve radnike, osim trudnica i porodilja, to su radnici koji su kod nas dugo godina, u njih smo uložili puno vremena i truda", dodala je Šoć.Rekla je i da su oko 30% njihovih zaposlenih su samohrane majke, kojima je jako teško da žive od roditeljskih penzija.Ukoliko se ne ispune njihovi zahtevi, predstavnici ivent industije, ugostitelja i muzičara najavili su da će održati novi protest, sledećeg ponedeljka u isto vreme."Zahtevamo da se vratimo na poslove i isplatu naknade za sve mesece koje nismo radili u visini prosečne zarade," izjavila je Katarina Violina Drobnjak, predstavnica Udruženja Muzičari Srbije koje je takođe učestvovalo u protestu.Opširnije o zahtevima predstavnika ivent industije i ugostitelja možete pročitati OVDE.Čedomir Savković

Srbija

Oglašena prodaja Mataruške i Bogutovačke banje

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika raspisala je oglas za prodaju imovine Privrednog društva Mataruška i Bogutovačka Banja, koje se već nekoliko godina nalazi u stečaju. Početna prodajna cena je 216,5 miliona dinara, odnsno 1,8 miliona evra. Od imovine u Matruškoj Banji prodaje se hoteli Termal i Žiča, restorani Jugoslavija, Kapica, vile Triglav, Kozara i Stolovi, kao i objekti Stano i Novo kupatilo.Pored ovih objekata, u prodaji su i drugi objekti, kao i imovina u Kanarevu, u koju spada i poljoprivredno zemljište.Od imovine u Bogutovačkoj Banji prodaju se hotel Mineral, objekat Staro kupatilo, depadenski Mineral i Cvet, kao i restoran Cvet.Imovinu ovog privrednog društva u Mataruškoj i Bogutovačkoj banji svi zainteresovani kupci mogu da pogldaju nakon otkupa neophodne dokumentacije, koja će biti moguća do 5.5.2021. godineU toj dokumentaciji, kako se naglašava, nalazi se detaljan popis sve imovine koja je oglašena na prodaju.Cena otkupa dokumentacije je 500 hiljada dinara, plus PDV.Preuzimanje odgovarajuće profakture, nakon čega sledi uplata novca za dokumentaciju, obavlja se u kancelariji nadležnog stečajnog upravnika u Kraljevu.BANJA "ZLATAR" PRODATA ZA 2,5 MILIONA EVRA Privredno društvo u okviru kog su poslovale ove dve banje, nalazi se već nekoliko godina u stečaju.Kako je nedavno pisala Politika, privatizacija ovih prirodnih lečilišta trebalo je da se obavi i ranije, ali se zbog visoke cene na prethodne oglase niko nije javio.Navodi da je najvrednija imovina koja je oglašena na prodaju hotel Termal u Mataruškoj i Mineral u Bogutovačkoj Banji, kao i banjska lečilišta. Javno nadmetanje za prodaju će biti održano 12. maja 2021. godine na adresi Agencije za licenciranje stečajnih upravnika u Beogradu.Republička direkcija za imovinu i PIO fond raspisali u oktobru su kompaniji Metal Investments Europe prodali kompleks Bnje Zlatar, po ceni od 2.546.000 evra.Banje u Srbiji veoma su važne za razvoj turizma, jer se u našoj zemlji nalazi više od hiljadu izvora mineralnih voda i preko 40 banja.Mnoge banje u Srbiji datiraju još iz doba Starih Rimljana.

Srbija

Počeli zvanični razgovori misije MMF-a sa delegacijom Srbije

Zvanični razgovori predstavnika Republike Srbije s misijom Međunarodnog monetarnog fonda počeli su danas plenarnim sastankom, koji je održan u video formatu, a nastavljeni su na temu monetarne politike i finansijskog sistema, navodi se u saopštenju.Na plenarnom sastanku, delegaciju Republike Srbije predvodila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, koja je i guverner Republike Srbije u Međunarodnom monetarnom fondu, a misiju Međunarodnog monetarnog fonda predvodio je Jan Kejs Martej.U razgovorima je učestvovao i ministar finansija Siniša Mali sa saradnicima.Razgovori koji su danas počeli, odvijaju se u okviru konsultacija po članu IV Statuta Međunarodnog monetarnog fonda i traju do 23. aprila.Tokom misije biće razmotrena aktuelna fiskalna, monetarna i ukupna makroekonomska kretanja u kontekstu pandemije. Pored toga, konsultacije po članu IV Statuta Međunarodnog monetarnog fonda podrazumevaju i sveobuhvatnu analizu makroekonomskog okvira u kojem se sprovode politike, kao i izgleda za dalji rast.Analiza uključuje i adekvatnost ekonomske politike, eksternu stabilnost i održivost spoljnog duga zemlje."Istovremeno, ovom prilikom započeće i razgovori o osnovama novog ekonomskog programa koji bi MMF podržao nefinansijskim, savetodavnim aranžmanom. S obzirom na snažan napredak koji je Srbija ostvarila u prethodnih osam godina, novi aranžman biće fokusiran na očuvanje postignutog i podršku nastavku sprovođenja strukturnih reformi na putu trasiranog snažnijeg i održivog privrednog rasta", navodi se u saopštenju.Redovne konsultacije po članu IV Statuta obavljaju se sa svim zemljama članicama u okviru nadzorne funkcije Međunarodnog monetarnog fonda, a prethodne konsultacije s Republikom Srbijom obavljene su sredinom 2019.

Svet

Nemačka obavezuje svoje pokrajine na oštrije protivpandemijske mere

Nemački savezni parlamet Bundestag uskoro bi mogao da usvoji novi zakon koji bi savezne pokrajine obavezao da uvedu stroge mere protiv pandemije. Stroge mere bi važile za svih 16 saveznih pokrajina, ukoliko bi broj zaraženih od korona virusa u njima za nekoliko dana drastično porastao, preneo je Politico.U okviru novog zakona savezna vlada je, pored policijskog časa koji bi trajao od 21 čas uveče do pet sati ujutru, predložila i plan za zatvaranje prodavnica, restorana, škola, kao i stroga ograničenja javnih skupova.Mediji prenose da bi se stroge mere uvodile u onim pokrajinama u kojima broj zaraženih poraste sa 100 na 100 hiljada u tri uzastopna dana ili tokom nedelju dana.Nemačka kancelarka Angela Merekel je nakon odustajanja od strožijih mera koje su trebale da se uvedu za Uskrs, preuzela odgovornost za lošu procenu situacije i njena vlada sada je predložila novi zakon.Savezna vlada time, kako naglašava, želi da spreči rast broja smtrtnih slučajeva i spreči treći talas pandemije.Vlada Merkelove novim zakonom nastoji i da u velikoj meri smanji manevarski prostor svih pokrajinskih vlada u zaobilaženju njenih naloga.Pokrajine, kako se navodi, neće moći da pronađu izgovore i izbegnu nametanje takozvanih "nužnih kočnica" za mere koje protiv pandemije donosi vlada u Berlinu.Ako budu usvojene, nove mere uticale bi na sve nemačke savezne pokrajine. Prema poslednjim podacima, u samo tri od 16 nemačkih pokrajina broj zaraženih ljudi od covida 19 porastao je sa manje od 100 na 100 hiljada . U zapadnoj pokrajini Sarland ova stopa je velika i navodi se da bi ona mogla da pređe dozvoljeni prag u bilo kom trenutku. Nemačke vlasti naizgled teže da nova pravila primene što pre, pa je predsednik Bundestaga Volfgang Šauble jasno je stavio do znanja da bi parlament mogao da izglasa novi zakon već sledeće nedelje.Pored Bundestaga, zakoni bi trebalo da prođu i kroz drugi dom nemačkog parlamenta koji predstavlja savezne države.Prema navodima nekih medija novi zakon može da stupi na snagu već 19. aprila, dok bi rasprava o njemu u Bundestagu mogla da počne već sutra.Prema podacima koje je danas objavio Institut Robert Koch (RKI), Nemačka je registrovala više od 3 miliona slučajeva koronavirusa od početka pandemije.Do 9. aprila 15,12% stanovništva u Nemačkoj primilo je najmanje jednu dozu vakcine, preneo je Euronews.U Srbiji su od danas popustije protivpandemijske mere, pa je između ostalog, dozvoljeno da se posle nekoliko nedelja otvore tržni centri.TRŽNI CENTRI OD DANAS OTVORENI

Srbija

Swiss PRO pomaže romskim naseljima u saniranju posledica pandemije

Kroz program Swiss PRO Vlada Švajcarske podržava organizacije civilnog društva i lokalne samouprave u sprovođenju projekata usmerenih na ublažavanje posledica pandemije u podstandardnim romskim naseljima. Realizacijom 10 projekata biće unapređen pristup pravima i osnovnim potrebama za najmanje 1.000 građanki i građana kroz sprovođenje politika i praksi socijalnog uključivanja, navodi se u saopštenju.Uz podršku Vlade Švajcarske vrednu oko 123.000 evra projekti će u narednih osam do deset meseci biti realizovani u Boru, Kragujevcu, Lebanu, Leskovcu, Nišu, Novom Pazaru, Pirotu, Vranju, Vrnjačkoj Banji i Zaječaru.Lokalne samouprave i organizacije civilnog društva će samostalno ili u partnerstvu realizovati projekte kojima se unapređuje dostupnost javnih usluga u oblasti obrazovanja i zdravstva, poboljšavaju sanitarni uslovi, pruža podrška za oporavak životnih uslova i sticanje prihoda, kao i bolja bezbednost na radu za sakupljače sekundarnih sirovina. „Fokus ovog javnog poziva bio je na romskoj populaciji u podstandardnim naseljima jer je kriza izazvana pandemijom kovida 19 imala veliki uticaj na ovaj višestruko ranjivi deo romske zajednice. Skoro 40 prijavljenih projekata je jasno ukazalo na velike potrebe za raznovrsnom vrstom podrške, naročito u pogledu poboljšanja sanitarnih uslova i obrazovanja dece“, istakla je Nataša Ivanović, službenica za socijalnu uključenost na programu Swiss PRO.Projekti su odabrani u okviru javnog poziva koji je trajao od 25. januara do 26. februara 2021. godine i bio otvoren za 57 lokalnih samouprava iz Šumadije, zapadne, istočne i južne Srbije koje u skladu sa Mapiranjem podstandardnih romskih naselja imaju na svojoj teritoriji najmanje jedno neformalno naselje sa najmanje 100 građana i građanki, kao i organizacije civilnog društva koje imaju najmanje dve godine iskustva, naročito u radu na poboljšanju statusa romske nacionalne manjine.Program „Podrška Vlade Švajcarske razvoju opština kroz unapređenje dobrog upravljanja i socijalne uključenosti – Swiss PRO“ podržava Vlada Švajcarske u saradnji sa Vladom Srbije, a sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u partnerstvu sa Stalnom konferencijom gradova i opštna (SKGO).Više informacija o podržanim projektima dostupno je na veb-stranici programa Swiss PRO.

Srbija

Svaki dan u crvenoj zoni, a u džepu minimalac

Od kraja novembra, svakoga dana, tri servirke iz smene raznose doručak, ručak i večeru u crvenoj zoni Instituta u Sremskoj Kamenici. Neki od pacijenata su intubirani, pa ne jedu, drugi su pak teško pokretni, pa ne mogu sami da preuzmu obrok.“Mi u svaku sobu uđemo. Nekim pacijentima čak i dodajemo hranu. Ja kažem, imam majku koja ima 73 godine, meni odmah u glavi bude - da je moja mama pa neko joj donese, a ona ne može da dohvati to, pa onda tim bakama, dekama”, priča S.N, jedna od servirki.I ona i njene koleginice rade isto kao i pre pandemije.“Radimo posao isto kao što smo ga i radili pre svega ovoga. Kako smo u redovnim uslovima služile pacijente. S tim što ne mogu da im se nasmejem ispod one maske, ali vide ljudi osmeh u očima u svakom slučaju.”Osim maske, S. pre ulaska u crvenu zonu stavlja na sebe punu zaštitnu opremu. Iako radi u istim uslovima kao i tehničari, doktori ili drugi zdravstveni radnici, za to ne dobija nikavu novčanu nagradu.“Ne dobijamo ni dinara tog nekog kovid dodatka. To je toliko demorališuće, degradirajuće da svi radimo svoj posao poštano i onako kako smo do sada radili i niko se ne buni, svi ćutimo, radimo maksimalno uslužno, bez ikakve razlike. I onda to što se dešava zaboli stvarno čoveka kao čoveka.”U skafanderima ispred bolnice, medicinari apeluju da su preumorni (FOTO) Osim servirski, bez dodatka su i kuvari, majstori, radnici u vešeraju, kiseoničari, spremačice, odnosno svi nemedicinski radnici koji pripadaju Ustanovi zajedničkih poslova instituta u Sremskoj Kamenici. Radnici iz ove Ustanove rade na tri kamenička instituta - za kardiologiju, plućne bolesti i onkologiju. Iako bi bez njih rad ovih instituta bio nezamisliv, većina ih radi za manje novca nego prošle godine.Razlog za to je što većina radi za minimalnu zaradu. Prošle godine su primali 10 odsto dodatka koji je pripadao svim radnicima u zdravstvenim ustanovama. U decembru je ova stimulacija preinačena u povećanje osnovica radnika u zdravstvu. Međutim, osnovna zarada nemedicinskog osoblja je niža i od minimalne zarade, tako da oni dobijaju platu u koju je uračunata osnovica koja im pripada plus dodatak do minimalne zarade. Uz komplikovanu računicu, zaključak je jasan - ni povećanje osnovice, ni povećanje minimalca nije uticalo na povećanje zarade nemedicinskog osoblja.“Tako da smo mi sada na manjem minimalcu, sa sve povećanjem minimalca, nego što smo bili do kada su ukinuli tih 10 odsto dodatka,” kaže S.N.O tome na koji način je menjanje osnovica u zdravstvu unelo zabunu u čitav sistem: "Koliko su stvarno plaćeni lekari". Zaposleni Ustanove zajedničkih poslova nisu dobili ni 10.000 dinara subvencije u decembru prošle godine.“Preko sindikata podneli tužbu za 10.000 u decembru koje nismo dobili kada su svi dobili. Tu smo slali dopise svi mogućim ministarstvima, dobili smo odgovore u krajnim rokovima da to nije njihov resor itd.”Zaposleni u Ustanovi zajedničkih poslova su u znatno lošijoj poziciji od svojih kolega nemedicinskih radnika u drugim zdravstvenim centrima i bolnicama zbog toga što nisu prepoznati kao deo zdravstvene mreže.Zbog toga su i jedini koji ne dobijaju “kovid dodatak”, objašnjava S.N.“Uglavnom znam da svi koji pripadaju plućnom – od spremačica, preko pomoćnih radnika, sestara, lekara da svi dobijaju, samo mi ne dobijamo. A to je već više od četiri meseca.”Dodaje da su već tražili da se njihov status reši, ali da do sada nisu nailazili na razumevanje.“Mi imamo problem što status te naše Ustanove zajedničkih poslova nije rešen. To je sada do pokrajine, do republike, ne znam više ni mi kome treba da se obratimo. Obratili smo se svima mogućima putem sinidikata da se taj naš problem konačno reši. Taj problem nije od juče.”Iz sekretarijata Ustanove zajedničkih poslova za Novu ekonomiju odgovoraraju da se na rešavanju statusa radi, ali ne preciziraju kada bi problem mogao biti rešen, niti da li će to značiti isti status nemedicinskog kadra.“Ispred nasih osnivaca (sva tri instituta u Sremskoj Kamenici) upuceno je vise pismenih inicijativa za iznalazenje resenja za prepoznavanje Ustanove u RFZO. I dalje smo zajedno sa institutima aktivni na potenciranju tog pitanja pred relevantnim institucijama i nadamo se i ocekujemo naznake za resavanje istog.” S.N. objašnjava da im je potrebno da dobiju makar malo podrške.“U istom smo „sosu“, a kao da ne postojimo. Kada treba da radite, pripadate svima nama, a kada treba da budete plaćeni, onda dolazimo do tih situacija da moramo da tužimo.”Ona dodaje da joj je jasno da mnoge od kolega ćute jer je deo njih zaposlen na određeno i da se zbog toga boje.

Svet

Bajdenova administracija priprema globalni minimalni porez

Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena ove nedelje objavila je pregled predloženih izmena američke politike oporezivanja, koje uključuju uspostavljanje globalne minimalne poreske stope, piše Voice of America.Ovaj potez će potencijalno uključiti SAD u napore koje su do sada vodile prvenstveno međunarodne organizacije bogatih zemalja, uključujući G-20 i Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).Globalni minimalni porez uspostavlja sistem prema kojem će kompanija iz određene zemlje plaćati određeni procenat svoje dobiti u svrhe poreza, bez obzira gde se u svetu ta dobit zarađuje.Odnosno, u zemlji koja nameće globalnu minimalnu poresku stopu, domaća kompanija koja premešta neke svoje aktivnosti u inostranu nadležnost sa niskim porezom morala bi da plati vladi matične države razliku između te minimalne stope i onoga što je firma platila na zaradu u inostranstvu.Neke zemlje, uključujući SAD, već pokušavaju da prikupe deo poreskog prihoda koji izgube kada kompanije preusmere profit u inostranstvo.Tokom proteklih decenija, brojne zemlje, uključujući Irsku i Švajcarsku, usvojile su poreske politike posebno usmerene na privlačenje multinacionalnih poslovnih investicija snižavanjem stopa poreza na dobit. To je zauzvrat podstaklo druge zemlje da takođe smanje svoje stope, kao način da ostanu konkurentne.Prema OECD-u, zemlje širom sveta gube oko 100 milijardi dolara godišnje poreskih prihoda kroz ove manevre, poznate pod skraćenicom BEPS (Base erosion and profit shifting).Tornton Mateson, viši saradnik u Centru za poresku politiku u Vašingtonu, rekao je da ukoliko bi najveće svetske države uspele da postignu sporazum o nametanju globalnog minimuma, „to bi bio veliki preokret trenda u odnosu na ono što smo videli tokom poslednjih nekoliko decenija“.Administracija Bajdena zalaže se za povećanje domaćeg poreza na dobit preduzeća, prikupljenog na prihod nakon odbitka troškova. Administracija je predložila da se globalni minimum postavi na 21 odsto. Ova stopa je mnogo veća od minimalnih stopa koje OECD trenutno uzima u obzir.Grupe koje predstavljaju američke korporativne interese bile su predvidljivo nezadovoljne idejom globalnog minimalnog poreza, posebno s obzirom na potencijal za rast domaćih poreskih stopa pod Bajdenovom administracijom.Zvaničnici OECD-a nadaju se sporazumu o globalnom minimalnom porezu već u junu.

Srbija

Tokom marta prodato duplo više stanova nego lane

Obim prometa na tržištu nekretnina u Srbiji tokom marta porastao je za 25% u odnosu na februar, saopštio je Republički geodetski zavod. Svi parametri tog tržišta bili su skoro duplirani u odnosu na isti period lane, kada je počela pandemija, dok se za plaćanje najviše koristila gotovina.Tokom marta Republičkom geodetskom zavodu je dostavljeno 14.458 ugovora o prometu nepokretnosti i to je za 23,9% više u odnosu na februar 2021. godine, kao i za 93,9% više u odnosu na mart prethodne godine, navodi se u saopštenju. Obim prometa tokom marta 2021. godine, u odnosu na februar i kako se dodaje bio je veći za 27,5% na nivou cele zemlje. Najveće povećanje u obimu prometa u odnosu na februar bilo je u Beogradu za 37,1%, u Nišu je bilo veće za 34,2%, u Novom Sadu za 20,4%, dok je u Kragujevcu zabeleženo smanjenje od 3,5%.U 84% realizovanih prometa, kako je naglašeno, dominantan način plaćanja u prometu nepokretnosti bila je gotovina. U martu se povećala i kupovina stanova pomoću kredita, za 2% u odnosu na prethodni mesec, a količina novca na tržištu nepokretnosti u martu je iznosila oko 567,1 miliona evra.ZAŠTO RASTE CENA NOVOGRADNJE U PANDEMIJI? Beograd je u tome imao najveći udeo od 54,3%, Vojvodina od 24,8%, Šumadija i Zapadna Srbija su imale 15,4% udela, a Južna i Istočna Srbija svega 5,5% udela. Ukupan obim novčanih sredstava na tržištu nepokretnosti u odnosu na isti mesec 2020. godine bio je veći za 91%.U poređenju sa februarom 2021. godine, promet zemljišta povećan je za 22,5%, šuma za 27,1%, građevinskog zemljišta za 25,5% i poljoprivrednog zemljišta za 18,5%.Najveće povećanje, veće od četvorostrukog, imao je promet objekata za posebne namene, promet vikendica je porastao za 68,3%, a poljoprivrednih objekata za 50%.Promet stambenih objekata u martu bio veći za 28,3%, u odnosu na februar. U odnosu na prethodni mesec obim prometa poslovnih objekata smanjen je za 5,6%, dok je promet stanova bio veći za 37,8%.

Svet

EU predlaže da se carine na američku robu zamrznu na šest meseci

Evropska unija predložila je da se carine na uvoz vredne milijardu dolara, koje se naplaćuju u trgovinskoj razmeni sa Sjedinjenim Američkim Državama suspenduju na šest meseci, preneo je Der Spiegel. Predlog je stigao samo mesec dana nakon što su se dve strane dogovorile da se carine suspenduju na četiri meseca."Predložili smo suspendovanje svih međusobnih carina na šest meseci kako bismo postigli pregovaračko rešenje", rekao je šef trgovinu Valdis Dombrovskis.Predlog Brisela  je SAD-u, kako se ocenjuje, poslao signal da se traži kompromis u šesnaestogodišnjem sporu oko subvencija za avione."Ovo bi stvorilo prostor, koji je neophodan da industrija i radnici sa obe strane Atlantika 'prodišu'," dodao je Dombrovskis.Predstavnici EU i SAD su se tokom marta dogovorili o četvoromesečnoj suspenziji od naplate carinu za uvoz evropske robe vredne 7,5 milijardi dolara u Ameriku.Sa druge strane EU ne bi naplatila carinu za američke proizvode vredne 4 milijarde dolara.To je, kako se dodaje, rezultat dugotrajnih sporova koji su vođeni pred Svetskom trgovinskom organizacijom, zbog subvencija koje EU i SAD dodeljuju svojim proizvođačima aviona Eirbas i Boing.Dombrovskis je takođe rekao da će EU pomno pratiti zakone koje u SAD pod sloganom "Kupujmo američku robu" donosi administracija predsednika Džoa Bajdena.Ti zakoni inače predviđaju da se javni ugovori u SAD dodeljuju isključivo američkim firmama.Predstavnik Brisela dodao je za Der Spiegel da se EU zalaže za što otvorenija tržišta nabavki u svetu.SRBIJA OD EU TRAŽI UKIDANJE UVOZNIH KVOTA NA ČELIK

Srbija

Belgrade Youth Fair 22. i 23. aprila

Sedmi po redu Belgrade Youth Fair održaće se ove godine u interaktivnom onlajn formatu 22. i 23. aprila. Mladi će imati priliku da se povežu sa mnogobrojnim poslodavcima i tako sebi obezbede praksu ili zaposlenje, ali i steknu mnogobrojna znanja za koja će dobiti besplatan sertifikat. Program će trajati od 10 do 17 časova, a činiće ga sajamski i konferencijski deo, navodi se u saopštenju.„I ove godine, zbog još uvek aktuelne situacije sa pandemijom, Belgrade Youth Fair će biti organizovan u interaktivnom online formatu, ali sa ispunjenjem svih očekivanja kandidata i poslodavaca“, istakao je Miloš Čevizović, direktor projekta.Kako je naveo, biće predstavljeni mnogobrojni programi praksi i zapošljavanja koje poslodavci i dalje nude uprkos pandemijskoj situaciji, a svi prisutni će moći da učestvuju na simulacijama intervjua, CV savetovalištu, kao i brojnim radionicama, nagradnim kvizovima i panel diskusijama. Tokom konferencijskog dela projekta koji će držati stručnjaci iz kompanija učesnica govoriće se, između ostalog, o tome kako tražiti posao i pripremiti se za intervju, kako izabrati poslodavca i naći idealan posao, kao i o marketingu, HR trendovima, biznisu i informacionim tehnologijama.Cilj ove manifestacije jeste povezivanje mladih sa poslodavcima, kompanijama i institucijama, kao i pružanje prilike da, u okviru besplatnih predavanja, radionica i edukacija, prošire svoja znanja iz različitih sfera, ali i da se upoznaju sa načinom funkcionisanja najuspešnijih kompanija u regionu i čuju kako izgleda biti deo takvog tima.Studenti i diplomci, kao i svi ostali koji traže novi posao, već sada mogu da šalju svoje radne biografije za praksu/posao putem sajta, a one će svim kompanijama koje učestvuju na sajmu biti prosleđene i dostupne do kraja godine.

Svet

Studenti u Hrvatskoj školarinu mogu platiti i kriptovalutama

Studenti svih godina stručnih studija na smerovima mehatronike, računarstva i zdravstvene nege u Bjelovaru svoje školarine mogu da plate kriptovalutama kao što su Bitcoin, Ethereum, Dia, EOS, Stellar, Ripple i Bitcoin Cash, pišu tamošnji mediji.Takva novost, već realizovana u praksi i ponuđena studentima, omogućila je Univerzitetu primenjenih nauka u Bjelovaru da postane prva visokoobrazovna ustanova u Hrvatskoj koja je prihvatila i uvela takav način plaćanja školarina.Za hrvatsko visokoškolsko obrazovanje ovo je nesumnjivo iskorak, i rezultat je redovne komunikacije sa studentima, ali se ideja javila nakon uvođenja izbornog predmeta koji je studentima računarstva u ovoj ustanovi ponuđen još pre tri godine.“Univerzitet u Bjelovaru uvek prati trendove, pa tako i blokčejn tehnologiju. Ta je tehnologija srodna našim studijama računarstva. Mi smo još pre tri godine uveli izborni predmet Primena blokčejn tehnologije, a naši su studenti oduševljeni tim predmetom”, rekao je Zoran Vrhovski, prodekan za nastavu i studente, ujedno i rukovodilac osnovnih stručnih studija mehatronike.Dodaje da sa studentima komuniciraju pomoću platforme Discord, na kojoj imaju kanal posvećen kriptovalutama. „Naši studenti računarstva i mehatronike vrlo su aktivni na tom kanalu, a isto tako deo njih drži kriptovalute, te mogu da plaćaju školarinu kriptovalutama. Sve to bila je motivacija da ponudimo nešto drugačije”, rekao je Vrhovski za Večernji list.

2021

„Beba bira gde”

ROSA voda i ove godine nastavlja tradiciju podrške mamama da svoju bebu doje u javnosti kad i gde god beba želi, a ujedno i širi svest o značaju dojenja kroz kampanju „Beba bira gde“. Sa željom da pruži neophodnu podršku mamama, ROSA u narednom periodu postavlja nove funkcionalne klupe za dojenje u gradovima širom Srbije.Osluškujući potrebe mama, ROSA voda je uvidela da je mamama, dok borave na otvorenom, potreban kutak gde će moći da doje svoju bebu, presvuku je ili da jednostavno uživaju u lepom vremenu. Upravo u okviru kampanje „Beba bira gde“, od svake prodate ROSA boce od 1.5l, izdvajaće se 1 dinar za uređivanje ROSA kutaka za dojenje u gradovima širom Srbije. Na ovaj način, mame će imati svoj jedinstveni prostor na otvorenom koji će im pružiti svu udobnost i bezbednost prilikom dojenja i boravka u prirodi sa svojom bebom.„Kampanjom ’Beba bira gde’ nastavljamo da pomažemo mamama da bez straha i stida svojoj bebi u svakom trenutku pruže najbolju hranu. Samo prošle godine smo postavili 21 klupu za dojenje u gradovima širom Srbije, čime smo ohrabrili mame da svoje bebe doje u javnosti. Sve više prizora srećnih i nasmejanih mama dok doje u javnosti, govori nam da kampanjom ’Beba bira gde’ činimo pravu stvar. Upravo zbog toga i ove godine nastavljamo tradiciju podrške i u gradovima širom Srbije postavljamo pažljivo dizajnirane klupe za dojenje koje će dodatno olakšati i unaprediti boravak mama i beba na otvorenom. Verujemo da ćemo nastavkom kampanje ohrabriti još mama da svoje bebe doje u javnosti, jer nema ničeg lepšeg od toga da bebi u svakom trenutku pruže ono najbitnije, a to je majčino mleko”, istakla je Jovana Milovanović, brend menadžer ROSA vode.Dojenje u javnosti u Srbiji je, nažalost, i dalje tabu tema, iako se zna koje dobrobiti majčino mleko donosi bebi i da mame treba nesmetano da doje kad god i gde god to beba želi. U okruženju gde većina ljudi smatra da je čin dojenja intiman i da mame treba isključivo da doje bebu kod kuće, uređivanjem ROSA kutaka za dojenje, ROSA voda nastavlja da pruža podršku mamama da se osećaju dobro dok doje bebu u javnosti.ROSA voda vas poziva da budite deo nastavka inicijative „Beba bira gde“ i pružite podršku mamama u najnežnijim i najlepšim trenucima. Zajedno ćemo stvoriti bolje uslove života za mame i bebe, pružiti im svu neophodnu podršku, udobnost i mesto gde će sa svojom bebom moći da uživaju u lepom vremenu, jer Beba bira gde.

Srbija

Sa decom treba razgovarati o seksualnosti

Seksualni nasilnici nisu uvek psihopate ili zavisnici od alkohola i droge, to mogu biti i naše komšije, prijatelji, osobe za koje nešto tako nikada ne bismo pretpostavili. Neki od njih verovatno su bili i deo grupe na društvenoj mreži Telegram koja je okupila više desetina hiljada muškaraca na Balkanu i to samo da bi delili, gledali i komentarisali fotografije devojaka i slali njihova imena, adrese iili brojeve telefona. Najveća je odgovornost na onima koji imaju i najviše moći u društvu, ali roditelji svoju decu mogu da pripreme na spoljni uticaj i da sa njima razgovaraju o opasnostima, objašnjava za Novu ekonomiju psihološkinja iz Autonomnog ženskog centra Tanja Ignjatović.Šta je to toliko trulo u društvu da postoji više od 30.000 muškaraca koji dele slike i privatne podatke devojaka i žena?Ja nažalost mislim da to nije nastalo ni slučajno, niti preko noći. Čini mi se da najmanje poslednjih 30 godina imamo jedno ozbiljno degradiranje vrednosti, pre svega onih koje se odnose na odgovornost i poštovanje drugih. Imamo i jednu devastaciju ekonomije, društvenih i političkih odnosa, devastaciju obrazovanja, kulture, medijske kulture, institucija, stručnjaka. Dakle, ništa nije kao što mislimo da bi trebalo da bude i, na kraju, iza svega toga naravno dolazi porodica i pojedinac. Ne mogu porodica i pojedinac da ostanu izolovani i izvan onoga što se društvu dugo vremena dešava. Meni se čini da je jedan od rezultata slučaj ove platforme sa tim masovnim muškim učešćem u onome što zovemo osvetnička pornografija.Ipak se čini da smo svi zbunjeni i da se pitamo odakle svi ti ljudi, ko su oni? Možemo li da zamislimo da je u grupi i naš komšija koji je „pristojan“ ili otac ćerkine drugarice?Često imamo ideju i pretpostavljamo da su to psihopate ili poremećene osobe, poremećeni muškarci i zavisnici od alkohola, droge... Nažalost, to nije tačno. Dakle, kao što ste vi mene pitali, mi lako možemo da zamislimo da se tu nalaze ljudi koje mi poznajemo, a za koje ne bismo pretpostavili, po njihovim spoljnim ponašanjima i relacijama sa drugim ljudima ili recimo profesionalnoj uspešnosti ili po nivou obrazovanja, da su oni na tim platformama. Tu ima i naših komšija, nekoga ko bi delovao kao pristojni muškarac ili ovo što ste rekli, očeva ćerkinih drugarica ili naših partnera.Kako onda roditelji mogu da utiču na svoju decu? Ako smo svi deo sistema koji je loš i ako će deca, koliko god da je porodica dobra, jednog momenta postati deo društva koje izgleda ovako kako ste ga opisali?Ja uvek mislim da kada hoćete da menjate nešto što je problem strukturne prirode, morate da idete odozgo, od onih koji imaju najviše moći i najviše odgovornosti da unesu promenu i u tom smislu ja bih se uvek fokusirala na političko-društveni mehanizam. Naravno, to nikako ne oslobađa odgovornosti ni pojedince, ni institucije pojedinačno, pa ni porodice. Uvek je problem to što roditelji mogu da misle da su deca previše mala da bi ih informisali, da bi oni sa njima razgovarali o nekim pravilima i pojavama i da zapravo ne pripreme decu na ono što je uticaj spolja, uticaj vršnjaka pre svega. Roditelji koji imaju decu koja su pošla u školu mogu u ovoj situaciji da pričaju sa decom šta su ona čula. Mogu da, prilagođeno uzrastu, pitaju šta oni o tome misle, šta bi uradili… Na primer, pričate sa devojčicom od 10 godina. Imate punoletne muškarce-predatore koji će zavoditi devojčice od 10-13 godina. U slučaju roditelja tih muškaraca, šta je njima trebalo reći kada su imali 10 godina?To jedna priča o tome kako mi vaspitavamo dečake i kako vaspitavamo devojčice. Trebalo bi svu decu, i žensku i mušku, da učimo odgovornosti u odnosu na sebe - dakle, odgovoran si za ono što radiš, moraš da veruješ u sebe, ja te podržavam i biću uz tebe i ako ti se desi nešto neprijatno, ali i odgovornosti u odnosu na druge, to je veoma važno – ne možeš da uradiš nekom nešto što će da ga povredi.Posebno kada su u pitanju ti žensko-muški odnosi, seksualni odnosi, emotivni odnosi između dečaka i devojčice. Mi ne razgovaramo uopšte sa decom o seksualnosti, ne pretpostavljamo da se seksualnost kao jedan od aspekata razvoja uopšte dešava, da ima svoj razvojni tok. Da i mala deca takođe imaju seksualni razvoj. Nismo spremni ni kao roditelji, ali često ni kao nastavnici, čak ni nastavnici biologije, da sa decom razgovaramo ni o biološkim aspektima seksualnog razvoja.Ceo intervju možete pročitati u najnovijem izdanju Nove ekonomije.

Svet

Radnici Amazona ipak nisu osnovali sindikat u SAD?

Amazon je pobedio aktiviste koji su pokušavali da uspostave prvi sindikat radnika ove kompanije u SAD-u. Protiv formiranja sindikata glasalo je 1.798 radnika, dok je „za“ glasalo svega 738, prema navodima zvaničnika, piše BBC.U glasanju je učestvovala samo polovina od 5.800 radnika, a prema navodima Američkog sindikata maloprodaje i veleprodaje (RWDSU), sporno je 505 glasačkih listića.Sindikat RWDSU sada planira da uloži žalbu, jer kako oni kažu, Amazon je ilegalno uticao na ishod glasanja.RWDSU je optužio Amazon da se mešao u pravo zaposlenih da glasaju na „slobodnim i poštenim izborima“. Navode da je tehnološki gigant lagao svoje osoblje o mogućim implikacijama ukoliko budu glasali, a dodaju i da je kompanija naložila lokalnoj poštanskoj službi da instalira poštansko sanduče na radnom mestu kako bi nadgledala glasanje.Poraz sindikata završava višemesečne sporove i rasprave o uslovima rada u Amazonu, koji je sa više od 800.000 zaposlenih drugi najveći privatni poslodavac u SAD. Glasanje u Alabami privuklo je veliku pažnju širom SAD-a, a čak ga je i američki predsednik Džo Bajden prošlog meseca nazvao "vitalno važnom odlukom“.Sindikalci su se nadali da će dobiti prve članove iz Amazonovih skladišta u Alabami i pokrenuti novi talas radničkog aktivizma, Ideju su podržale brojne demokrate predvođene Bernijem Sandersom, kao i nekoliko republikanaca. Međutim, poraz je naglasio slabost radničkog pokreta u SAD, a akcije Amazona porasle su dodatnih 0,8 odsto nakon poraza.

Svet

Alibabi kazna od 2,8 milijarde dolara

Kineska onlajn prodavnica Alibaba kažnjena je u matičnoj zemlji sa oko 2,8 milijarde dolara zbog zloupotrebe dominantnog položaja na tamošnjem tržištu, prenosi Radio Slobodna Evropa.Državno regulatorno telo je u svojoj odluci ocenilo da je mera izrečena pošto je tehnološki gigant ograničavao aktivnosti konkurenciji koja posluje preko njegovih platformi.Kina je započela antimonopolsku istragu protiv Alibabe još u decembru, zbog praksi koje su primoravale trgovce da svoje proizvode nude na jednoj od dve platforme za e-trgovinu, umesto što im je kompanija omogućavala da biraju obe.Generalni direktor Alibabe Danijel Žang je ocenio da rekordno visoka kazna i izmene pravila ne bi trebali da utiču na poslovanje kompanije.Žang je takođe najavio da će Alibaba preduzećima i trgovcima omogućiti lakši ulazak na platformu, kao i da će nastaviti da širi poslovanje na manje kineske gradove i ruralna područja.On je takođe dodao da će "kineski Amazon" sarađivati sa vlastima u svim budućim istragama u vezi sa prikupljanjem i upotrebom podataka kupaca.Osnivač i vlasnik kompanije Alibaba Džek Ma, koji je i jedan od najbogatijih Kineza, privremeno je nestao iz javnosti nakon što je u svom obraćanju prošlog novembra kritikovao kineske finansijske propise.Neposredno nakon javno upućenih kritika, kineska regulatorna tela su sprečila izlazak na berzu Ant Financials-a, Alibabinog fintek odeljka.Inicijalna javna ponuda tog servisa za plaćanje je, prema interesovanju investitora, trebao da bude najveći izlazak na berzu kompanije iz Kine.Zvanični Peking je u međuvremenu pojačao nadzor nad tržištima e-trgovina i platnih usluga koje pripadaju tehnološkim firmama, jer je, prema navodima AP, tamošnji politički vrh zabrinut zbog dominacije najvećih onlajn kompanija, koja svoje aktivnosti šire i u sferi medicinskih usluga i u drugim vitalnim privrednim granama.

Srbija

Tržni centri od danas otvoreni

Zatvoreni ili otvoreni trgovinski centri i slični objekti maloprodaje počevši od danas mogu raditi svakog dana  od 6 do 22 sati, navodi se u naredbi Ministartva zdravlja koju prenosi Beoinfo.Propisi ne dozvoljavaju rad ugostiteljskim objektima u zatvorenom prostoru koji se nalaze u sklopu tržnih centara, osim u slučajevima šalterske prodaja.Na ulazu svih prodavnica mora vidno biti istaknuta korisna površina celog objekta, odnosno prostora i broj lica koja mogu biti prisutna, i obaveza posetilaca da nose zaštitne maske.U objektu moraju biti određene i vidljivo obeležene linije kretanja kako bi se na taj način onemogućio boravak ili okupljanje većeg broja lica na jednom mestu, kao i bezbedni pravci kretanja od ulaza do izlaza.Na ulazu u objekat moraju se koristiti dezobarijere, fizička distanca između korisnika mora da bude najmanje dva metra, zaposleni moraju nositi zaštitnu masku tokom rada, a naročito tokom kontakta sa korisnicima.Zajedničke prostorije i predmeti koje koriste korisnici (toaleti, rukohvati na stepenicama, liftovi i slično) moraju se na svakih sat vremena dezinfikovati rastvorom na bazi 70 odsto alkohola.Lice koje je odgovorno za poštovanje mera nošenja lične zaštitne maske (korona redar) mora biti određeno u svim objektima, a ukoliko on ima više ulaza i izlaza, više spratova i površinu veću od 500 kvadratnih metara korisne površine, upravljač tržnog centra je dužan da odredi više lica za korona redare, tako da se na svakom ulazu, tj. izlazu, i na svakih 250 kvadratnih metara nalazi po jedan.On mora nositi vidljivu oznaku da je korona redar i dužan je da upozori korisnike na obavezu nošenja maske prilikom ulaska u objekat i prilikom kretanja u objektu sve vreme boravka.Ukoliko korona redar primeti da neko lice ne nosi masku, bez odlaganja će obavestiti to lice da napusti objekat uz upozorenje da takvo ponašanje predstavlja prekršaj, a ukoliko to lice odbije da napusti objekat, bez odlaganja će o tome obavestiti nadležne inspekcijske službe.Tokom navedenog radnog vremena u svim objektima u kojima je dozvoljen rad, pravno lice ili preduzetnik mora obezbediti da rastojanje između svih prisutnih lica bude takvo da na svakih devet kvadratnih metara može boraviti samo jedno lice, osim za teretane, spa i fitnes centre gde ova distanca mora biti šesnaest kvadratnih metara. 

Srbija

Retka ptica primećena blizu Niša

U Srbiji je primećen stepski vivak, retka vrsta ptice koja se u Evropi ne sreće često, saopštilo je Društve za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Celokupna svetska populacija te ptice, kako se napominje, broji manje od 11.200 odraslih jedinki i spada u ugroženu vrstu.Na vlažnim livadama kod niškog sela Bubanj, stepskog vivka je snimio mladi ornitolog Slobodan Marković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica. "Mojoj sreći nije bilo kraja kada su mi kolege potvrdile da sam pronašao novu vrstu za faunu Srbije“, kaže Slobodan Marković.On kaže da je imao sreću da obilazeći svoj omiljeni lokalitet u okolini Niša pronađe neočekivanog gosta.Tako je među brojnim sprudnicima i vivcima koji su se užurbano hranili na vlažnim livadama pažnju mi je privukla ptica koju nisam ranije sretao, pa sam se latio fotoaparata i snimio je na tlu i u letu.Pretpostavlja se da je stepski vivak, koji je kritično ugrožena vrsta jer decenijama strada zbog izlovljavanja tokom seobe i zimovanja, zalutao tokom prolećne seobe.Gnezdi se na nepreglednim travnim staništima u Rusiji i Kazahstanu, a seli se preko srednje Azije do zimovališta u Izraelu, Siriji, Eritreji, Sudanu i severozapadnoj Indiji.DRUŠTVO ZA ZAŠTITU PTICA: HITNO ZAUSTAVITI SEČU ŠUMA NA FRUŠKOJ GORI Izuzetno retko se sreću u Evropi i to uglavom u jatima sa drugim vrstama ptica, a u protekle dve godine ornitolozi su pronašli još 4 vrste ptica koje su prvi put viđene u Srbiji.Na jezeru Rusanda kod Zrenjanina 2019. godine otkrivena je trobojna liskonoga (Steganopus tricolor), poreklom iz Severne Amerike. Prošle godine, na Dunavu nedaleko od Novog Sada posmatran je žutokljuni morski gnjurac (Gavia adamsii) koji je verovatno doleteo iz dalekih tundri sa severa Azije ili iz Severne Amerike. Na jezeru kod sela Karajukića Bunari na Pešteri boravio je azijski zlatni vivak (Pluvialis fulva) poreklom iz tundri istočne Azije ili Aljaske, a javnost je obradovalo i otkriće sibirske plavorepke (Tarsiger cyanurus) u Nacionalnom parku Tara.

Srbija

U Beogradu održan protest Ekološki ustanak

Uz učešće više hiljada građana i velikog broja govornika, u Beogradu je održan Ekološki ustanak, protest čiji je inicijator Pokret Odbranimo reke Stare Planine (ORSP). Glavni zahtev protesta je, kako je naglašeno, poštovanje Ustava i zakona iz oblasti zaštite životne sredine.Protest čiji je glavni cilj da zaštiti reke, potoke, jezera, vazduh i zemljište u Srbiji od zagađenja počeo je obraćanjem pesnika Ljubivoja Ršumovića i dekana Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratka Ristića."Srbiji treba život, rađanje, obnova, naravno da nam treba i razvoj, ali ne razvoj koji dovodi do zagađenja vazduha, kasapljenja šuma, uništavanja njiva, odvođenja vode i raseljavanja našeg stanovništva," naveo je Ristić.Ristić, inače stručnjak za eroziju i konzervaciju zemljišta i voda, pre nekoliko godina se među privima iz stručne javnosti usprotivio izgradnji derivacionih mini hidroelektrana, ukazujući na njihovo pogubno dejstvo na potoke, reke i živi svet.Sada se osvrnio na moguće štetno dejstvo planiranog Projekta Jadar u okolini Loznice koji eksploatišući litijum želi da sprovede rudarska kompanija Rio Tinto."Ministarstvo rudarstva i energetike besomučno izdaje neka prava na istraživanja, litijuma sa najavom eksplatacije. Pored Loznice isto se dešava pored Valjeva, a dobio sam informaciju da je u selu Gornja Dobrinja* takođe izdata dozvola za istraživanje litijuma," rekao je Ristić. On je postavio pitanje da li je ministarstvo rudarstva institucija koja radi u najboljem interesu srpskog naroda, ili je servis multinacionalnih kompanija i "opskurnih investitora koji po svaku cenu gledaju da dođu jeftino do srpskih resursa". U OKOLINI VALJEVA SE ISTRAŽUJE LITIJUM, ISPLATIVOST RUDNIKA ZA SADA UPITNA Ristić je podsetio da je u oklini Loznice do sada bilo nekoliko rudarskih projekata, poput eksploatacije olova u Zajači i rudnika antimona Stolice, koji su završili zagađenjem životne sredine."Verovatno će (predstavnici vlasti) reći da rade po zakonu, ali onda su to loši zakoni i treba ih menjati, to je naš interes, a ne interes pojedinaca i grupa," ocenio je profesor Ristić.Na protestu su govorili i predstavnici ORSP-a, Aleksandar Jovanović Ćuta, Desimir Stojanov i Aleksandar Panić, koji su se takođe među prvima u Srbiji oštrije usprotivili izgradnji MHE na potocima i rekama Stare Planine.Građanima se obratio i rok muzičar, Zoran Kostić Cane, a bilo je i govornika iz Bosne i Hercegovine, koji se takođe bore protiv MHE.Stara Planina je prethodnih godina postala jedan simobola borbe za očuvanje čistih planinskih reka i potoka, jer se među prvima našla na udaru takozvanih "MHE invstitora".Foto: Nova ekonomija/ Protest Ekološki ustanakU zajedničkom proglasu, učesnici protesta, među kojima je pedesetak ekoloških organizacija, među zahtevima se navodi zaštita svih šuma u Srbiji, obustava seče u zaštićenim područjima i pošumljavanje, obustavu izgradnje i reviziju štetnih projekata MHE.Navode se i zahtevi za očuvanje vodnih dobara, zdraviju životnu sredinu, odgovorno upravljanje otpadom, kao i sveobuhvatan i održiv razvoj.Protest je protekao bez incidenata i završio se šetnjom do Vlade Srbije, predstavništva kompanije Rio Tinto u Beogradu i zgrade Radio-televizije Srbije u Takovskoj 10.Na protestu su učestvovali predstavnici Udruženja radnika na internetu (URI), koji protestuju protiv odluke Vlade Srbije, koja se odnosi na njihovo oporezivanje, predstavnici Sindikata lekara i farmaceuta, i ostali učesnici.*Selo kod užičke Požege, rodno mesto Kneza Miloša Obrenovića, jednog od obnovitelja nezavisne Srbije.RIO TINTO TVRDI DA OTPAD OD JADARITA NEĆE BITI OTROVAN, GRAĐANI MU NE VERUJU