Najnovije

Srbija

Da li će privrednici „bežati“ u opštine s manjim nametima?

Ove godine očekuje se da će sve više privrednika odlučiti da preseli svoj biznis iz jednog mesta u drugo jer će se gradovi i opštine takmičiti kako da nadomeste pad prihoda izazvanih pandemijom i smanjenje sredstva iz republičkog budžeta pišu Biznis i finansije. O poskupljennima i smanjenjima raznih poreza i nakanada već se razmišljalo prilikom krojenja lokalnih budžeta, ali jedinstvenog spiska o njima, jako važnog za sve privrednike, još nema.Brojne takse, naknade, cene struje, gasa, vode i ostalih dažbina u lokalnim samouprava presudno odlučuju o tome da li će neki privrednik "preseliti" svoj biznis iz jednog mesta u drugo. Poskupljenja bi eventualno smanjila gubitak prihoda u lokalnim samoupravama, ali bi opao i obim posla u frimama i gasila bi se radna mesta.Ipak, jedinstveni spisak o tim cenama dao bi odgovor na pitanje zašto je neko ko živi u Beogradu registrovao svoje poslovanje u Crnoj Travi ili Brusu.Tokom prošle godine veći broj lokalnih samouprava pokušavao je da pomogne privrednicima smanjenjem zakupa poslovnog prostora, mogućnošću da obaveze plate na rate, kao i odlaganjem nekih nameta. BEOGRAD: VEĆI POREZ NA IMOVINU I ZA "STAN NA DAN" NAJVEĆA RAZLIKA U VISINI PAUŠALNOG POREZAPreduzeća u Srbiji plaćaju oko 500 različitih dažbina na republičkom i lokalnom nivou, među kojima je skoro 400 neporeskih nameta, od čega oko 250 parafiskalnih, a najveći nameti su u najvećim i najrazvijenim lokalnim samoupravama, gde je do izbijanja epidemije i otvaran najveći broj firmi. Ipak, bilo je sve više preduzetnika i biznismena koji su "bežali" iz takvih sredina upravo zbog troškova poslovanja. "Ako neko prijavi delatnost male izdavačke agencije ili agencije za prevodilačke usluge u nerazvijenim opštinama na jugu ili istoku zemlje, koje spadaju u četvrtu ili petu zonu razvijenosti, njegov mesečni paušal za poreze i doprinose će biti između 17.000 i 23.000 dinara", podseća Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku. Rajić podseća da je visina tog poreza u nekoj od centralnih beogradskih ili novosadskih opština od 28.000 do 47.000 dinara, pa je očigledno da je razlika draastična.  Objašnjava da upravo to razlog zašto u Mreži za poslovnu podršku početnike u biznisu savetuju da ukoliko to mogu prijave svoje poslovanje u nekoj manje razvijenoj opštini, dok ne razrade svoj biznis.ŠTA JE SKUPLJE: OPROŠTAJ OD FRILENSERA ILI OPROŠTAJ POREZA? KO SVE SPADA U FRILENSERE?Drgoljub Rajić ističe da se razlike u nametima na rad posebno osete i u oblasti koja je trenutno aktuelna - rad frilensera.  Napominje i da u dfrilensere ne spadaju samo dobro plaćeni IT stručnjaci iz inostranstva, već i karikaturisti, vajari, grafički dizajneri, projekt-administratori i ostali."I ovde je ključno dopustiti nesmetan rad hiljadama ovih ljudi koji su se samostalno snašli da donesu devizne prilive sebi i Srbiji u kojoj žive i troše taj novac, a oporezivanje treba uspostaviti prema njihovim realnim prihodima", predlaže Rajić.On naglašava i da je problem Srbije i dalje taj to što su preduzetnici previše oporezovani u odnosu na visinu zarada koje primaju i na životni standard, kao i da je minilalna zarada svuda u Evropi neoporeziva.Smara i da mnogi ljudi u Srbiji izbegavaju da se oporezuju, ne zato što su kriminalci, već zato što "teškom mukom prihoduju novac", a država "nema sluha da ih izuzme od oporezivanja do trenutka dok njihovi mali biznisi ne ojačaju". Smatra i da je na kraju bolje da ti ljudi prihoduju i donose novac iz inostranstva, nego da budu socijalni slučajevi ili da napuste zemlju, jer svi ti činioci vode u dugoročno siromaštvo, zatucanost i zaostalost.NADMETANJE GRADOVA I OPŠTINANacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Republički sekretarijat za javne politike organizuju takmičenje gradova i opština "Šampioni preduzetništva" i cilj je da se lokalne samouprave podstaknu da se aktivno uključe u stimulisanje preduzetništva u svojim sredinama.Na rang listi urađenoj za prvu polovinu prošle godine u kategoriji velikih lokalnih samouprava na prvom mestu je Loznica, slede beogradska opština Stari grad, Trstenik, Opština Vračar (u Beogradu) i Novi Sad.  U kategoriji srednjih među prvih pet su Savski venac, Raška, Krupanj, Priboj i Aleksandrovac, Crna Trava, Brus, Mali Zvornik, Nova Varoš i Blace."DIGITALNI NOMADI" U CRNOJ TRAVIKad su objavljeni ti podaci, opštinska vlast u Crnoj Travi se pohvalila da nudi bolje uslove preduzetnicima i od većih gradova i da se zato mnogi odlučuju da firmu registruju baš u toj maloj sredini.  Naveli su da su novootvoreni biznisi, i to uglavnom iz sektora IT usluga, 98 odsto iz drugih gradova, a najviše iz Vlasotinca i Leskovca, a ima ih i iz Beograda.U opštini Trstenik su naveli da su privukli najveći broj preduzetnika subvencijama kamata na kredite do 12 meseci, a da najveće interesovanje postoji za subvencionisanje nabavke opreme i mašina i za adaptaciju prostora.

Svet

Akcije Alibabe skočile nakon što se Džek Ma pojavio u javnosti

Kineski milijarder Džek Ma prvi put se pojavio u javnosti posle skoro tri meseca, govoreći putem video konferencije na filantropskom događaju u sredu, prema izveštaju kineskih medija, prenosi Vol strit žurnal.„Džek Ma je učestvovao u onlajn ceremoniji godišnjeg događaja „Inicijative za ruralne učitelje“ 20. januara", rekla je fondacija milijardera u izjavi za Vol strit žurnal.Akcije Alibabe, čiji je osnivač Džek Ma, skočile su za 6 odsto u sredu popodne.Na događaju se Ma obratio seoskim učiteljima koji su dobili priznanja od fondacije. Ceremonija se obično održava svake godine u Sanji, odmaralištu na jugu Kine.To je bilo prvi put da se Ma pojavio u javnosti od 24. oktobra, kada je osnivač Alibabe i kontrolni akcionar Ant Grupe održao kontroverzni govor na finansijskom forumu u Šangaju, kritikujući kineske regulatore zbog gušenja finansijskih i tehnoloških inovacija.Njegovi komentari razbesneli su kinesku vlast i doveli do toga da je predsednik Si Đinping lično odlučio da povuče početne javne ponude (IPO) koje je Ant Grupa bila blizu da završi u Hong Kongu i Šangaju.Nekoliko dana nakon njegovog govora, četiri kineska regulatorna tela pozvala su Maa i rukovodstvo Ant-a na sastanak iza zatvorenih vrata početkom novembra. Ant je bio prinuđen da otkaže svoje IPO-ove koji su bili na putu da prikupe više od 34 milijarde dolara i procene vrednost finansijsko-tehnološkog giganta na više od 300 milijardi dolara.Ma se od tada povukao iz javnosti, što je izazvalo široka nagađanja o njegovom prebivalištu.Alibaba, zajedno sa nekoliko drugih kompanija za internet i e-trgovinu, takođe su nedavno pod lupom kineskih antitrustovskih regulatora. Kineski zvaničnici su krajem decembra pokrenuli istragu o navodnoj antikonkurentskoj praksi na Alibabinim platformama za e-trgovinu.

Svet

Netflix premašio 200 miliona pretplatnika i postao samoodrživ

Netfliks (Netflix) je prošlu godinu završio sa više od 200 miliona pretplatnika i prema njihovim navodima sada su u stanju da generišu više gotovine nego što im je potrebno i da očekuju da više neće morati da pozajmljuju novac za podsticanje svoje strategije rasta, piše Vol strit žurnal.Netfliksov kontinuirani rast pretplatnika dolazi usred pojačane konkurencije novih usluga za streaming, uključujući Disney+, Apple TV, kao i HBO Max, koje nisu postojale pre malo više od godinu dana.Iako je većina televizijskih mreža i dalje bez većine svog originalnog sadržaja zbog prekida proizvodnje usled pandemije Covid-19, dobro opskrbljeni arsenal sadržaja Netfliksa podigao ga je na nove visine.Netfliks je stekao rekordnih 37 miliona pretplatnika u 2020. godini i imao je ukupno 203,7 miliona korisnika kada se godina završila - više nego dvostruko više nego što je imao pre samo tri godine.I dok Covid-19 nastavlja da pustoši u filmskim i televizijskim produkcijama, Netfliks trenutno ima više od 500 naslova u postprodukciji ili spremnih za lansiranje na platformi, saopštila je kompanija.Prema filmskog programu kompanije, očekuje se novi naslov svake nedelje tokom 2021. godine.Netfliks svoj sadržaj stvara znatno ranije pre emitovanja ili ostalih kablovskih kanala, što je omogućilo kompaniji da bude bolje pripremljena da ponudi nove sadržaje kada je zavladala pandemija – nešto što drugi striming servisi u razvoju nisu bili u stanju da urade. 

Svet

Ove godine tek delimičan oporavak potražnje za naftom

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) revidirala je naniže svoje projekcije globalne potražnje za naftom za 2021. godinu prema, najviše zbog protivepidemijskih mera koje su i dalje na snazi.IEA u svom globalnom izveštaju navodi da će globalna potražnja za najvažnijim energentom biti oko 96,6 miliona barela dnevno tokom ove godine, što je za 300.000 barela manje nego što je ranije predviđala.Očekivanja dolaze nakon u istoriji nezabeleženog smanjenja potražnje od 8,8 miliona barela dnevno usled pandemije COVID-19.IEA je upozorila da će potražnji biti potrebno više vremena da se oporavi zbog novih mera koje smanjuju cenu goriva.U međuvremenu, očekuje se porast ponude za više od milion barela na dan, koji će uglavnom dolaziti iz država članica OPEC+.IEA očekuje da se ponuda značajno povećava u drugoj polovini godine, zbog optimističnijih procena globalnog ekonomskog rasta.

Srbija

Objavljen Vodič za bezbedan i zdrav rad od kuće

Uprava za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, objavila je Vodič za bezbedan i zdrav rad od kuće u kome su navedene obaveze poslodavca, ali i zaposlenih. Kako se navodi na sajtu ministarstva, vodič je napravljen sa ciljem da se olakša rad u novonastaloj situaciji, izazvanoj pandеmijom kovida 19.U njemu su navedene obaveze kojih u novonastaloj situaciji treba da se pridržavaju kako poslodavci tako i zaposleni.Kako se navodi u pravilniku poslodavac je dužan da u saradnji sa zaposlenim, obezbedi bezbedno i zdravo radno mesto i radnu okolinu.Radni prostor kod kuće mora da bude bezbedan i zdrav za obavljanje poslova, mora da se vodi računa o zdravlju zaposlenih, uključujući i mentalno zdravlje.Briga o mentalnom zdravlju zaposlenog treba da uključi redovno održavanje kontakta sa zaposlenim, pripremu uputstava i informacija (koja uključuju pitanja stresa, uznemirenosti) i po potrebi da se obezbedi razgovor sa stručnom osobom. Takođe poslodavac treba i da obezbedi opremu za rad zaposlenom ukoliko je zaposleni nema u svom vlasništvu, kao što je na primer računar, softver, pristup internetu i ostalo.Poslodavac je dužan i da sprovodi nadzor nad obavljenim poslom i nad merama bezbednosti i zdravlja na radu (putem izveštaja o radu, virtuelnog nadzora o sprovedenim merama), kao i da stupa u kontakt sa zaposlenima u toku ugovorenog radnog vremena.OBIM POSLA NAKON PRELASKA NA RAD OD KUĆE ISTI KAO PRE OBAVEZE ZAPOSLENIHU pravilnuku se navodi da je zaposleni dužan da primenjuje mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi opremu za rad.Opremom mora pažljivo rukuje, kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje članova svoje porodice. Pre početka rada zaposleni je dužan da pregleda radno mesto uključujući opremu za rad koju koristi i da u slučaju uočenih nedostataka obavesti poslodavca. Osim toga, on mora da uspostavi ravnotežu između poslovnog i privatnog života, a u toku ugovorenog radnog vremena održava redovnu i pravovremenu komunikaciju sa poslodavcem ili onim radnikom koji jezadužen za bezbednost i zdravlje na radu.Cilj toga je kako se objašnjava da se sprovedu mere bezbednosti i zdravlja na radu, kao i da se pridržava uputstava poslodavaca o uspostavljanju i održavanju radnog prostra na bezbedan i zdrav način.Zaposleni je obavezan i da prijavi sve opasnosti i probleme u skladu sa internim procedurama poslodavca koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, upotrebu informacionih tehnologija, zaštitu i tajnost podataka, intelektualnu svojinu, kodeks ponašanja i ostalo.U pravilniku se napominje da poslodavci i zaposleni koji rade od kuće treba da imaju ista prava i obaveze kao i onda kada se posao obavlja u prostorijama poslodavca.Pri tome treba uzeti u obzir mere za održavanje kontakata i praćenje dobrobiti, bezbedne uslove za rad od kuće i ugovoreno radno vreme, zaključuje se u Vodiču za bezbedan i zdrav rad od kuće.

Srbija

Volonterski eko-turizam na obroncima Bukulje

Sa idejom da ode i sama stvori mesto gde nema stresa i ništa ne mora, skućila se Jelena Obradović, otvorivši Eko-hostel Branch u selu Bukovik, na obroncima Bukulje na koju se nadovezuje Aranđelovac. Specifičnost tog imanja je volonterski rad kojim gosti plaćaju jedan obrok dnevno i noćenje, premda to nije jedini oblik razmene usluga i sredstava plaćanja, pa neko ostavi i sliku ili kakav drugi rad "neprocenjive vrednosti".U ugostiteljskoj ponudi su artistički zanati, pored šetnje i čistog vazduha. Da li će tmuran decembarski dan dati pravi tonalitet ugođaja? Stižemo oko podne, kad se otvara kafić u okviru objekta. Letnja se bašta snuždila zbog neprijateljskih vremenskih prilika, ali stolovi i sedišta od paleta i dalje su nalik skulpturama. Ambijent obiluje optimističkim porukama ispisanim na engleskom. Dvospratna kuća sa gostinjskim sobama još je zatvorena jer magla stvara utisak da se još nije razdanilo, niti će, bar ne uskoro. Konobarica Džuli petlja oko vatre, što u meni, neukoj po tom pitanju, izaziva eksplicitno divljenje. "S tim se rađaš", ona lakonski objašnjava svoje umeće i prelazi na tumačenje koncepta hostela. "Ovo je spontana komuna žena koje rade 'muške' poslove, pa nas pridošlice često pitaju – a gde su vam 'gospodini' da iscepaju drva ili nešto poprave. Mi se onda pravimo da ne čujemo pitanje", smeje se Džuli već iznoseći narudžbine. Razgledamo specifičnosti enterijera – drvene drevne kutlače za kiselo mleko, instalaciju od grane breze i šarene krpare, preslicu iz čije vune treperi sijalica..."A zašto su vam prozori kao puškarnice", radoznalost će jednom stvarno da me ubije, možda baš iz tog uskog, a dubokog otvora."E, pa ovo je nekad bio noćni klub gde su bile angažovane Ruskinje", to sad već kaže Jelena koja kao da se ušunjala u razgovor. Otud i čudan naziv hostela, kao pokušaj održavanja tradicije sa prethodnim Ranchom, ali uz neznatne izmene, kako se dobija glasovni oblik engleske reči za laki obrok.Gramatički korektno "branch" je zapravo grana, što odgovara suštini ugostiteljskog objekta, isprva zamišljenog kao okupljalište konjičkih turista. Jer, malo niže je Konjički klub Arađelovac, Jelenino prvenče u svetu turizma, kao udruženje građana. I taj klub funkcioniše po principu volontiranja, pa se o Alisi, Lisi, Gospođici Klari, Smokiju, Hafu... brinu dobrovoljci mlađeg uzrasta. Maženje konja ostavljamo za kasnije, zabavljeni rakijom i vatrom što se zalaufala.

Srbija

Direktor EPS četiri godine u VD statusu

Državna revizorska institucija (DRI) utvrdila je da javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ (EPS) nije postupalo u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama u 2018. i 2019. godini prilikom planiranja, sprovođenja postupaka i izveštavanja o javnim nabavkama čija procenjena vrednost iznosi 43,38 milijarde dinara, a ugovorena vrednost 31,53 milijardi dinara bez PDV-a.Preduzeće je tokom 2018. i 2019. godine zaključilo ugovore o nabavci usluga u ukupnoj vrednosti od 1,64 milijarde dinara i iste realizovalo u ukupnoj vrednosti od 884,97 miliona dinara bez sprovedenog postupka javne nabavke, iako nije postojao osnov za izuzeće od primene Zakona o javnim nabavkama.Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“, Beograd je u 2019. godini zaključilo ugovore o privremeno povremenim poslovima koji nisu u skladu sa Zakonom o radu i po tom osnovu obračunalo i isplatilo naknadu u iznosu od 45,83 miliona dinara. DRI je utvrdila da je u 64 revidirana postupka javnih nabavki EPS kršio odredbe Zakona o javnim nabavkama koje se odnose na planiranje javnih nabavki i određivanje procenjene vrednosti, stručnu ocenu ponuda, pripremu i izmenu konkursne dokumentacije, zaključenje i izmenu zaključenih ugovora, poštovanje rokova kod donošenja odluka o dodeli ugovora, objavljivanje oglasa o javnim nabavkama. Preduzeće je tokom 2018. i 2019. godine zaključilo ugovore o nabavci usluga u ukupnoj vrednosti od 1,64 milijarde dinara i iste realizovalo u ukupnoj vrednosti od 884,97 miliona dinara bez sprovedenog postupka javne nabavke, iako nije postojao osnov za izuzeće od primene Zakona o javnim nabavkama. Preduzeće je zaključilo 4.047 ugovora o privremeno povremenim poslovima od kojih se najmanje 1.049 ugovora, u vrednosti od 45,83 miliona dinara, odnosi na poslove koji po svojoj prirodi nisu privremenog karaktera što nije u skladu sa Zakonom o radu. DRI je tagođe naglasila da imenovano lice više od četiri godine obavlja funkciju vršioca dužnosti direktora Preduzeća što nije u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima, a predsednik i članovi Nadzornog odbora imenovani po Rešenju o imenovanju iz 2014. godine, vrše funkciju i nakon isteka mandata 2018. godine. 

Svet

U Hrvatskoj se gradi najveća fabriku drvenih podova na svetu

Nova fabrika drvenih podnih obloga u Hrvatskoj gradi se na 330 hiljada kvadrata, uz auto-put Zagreb-Split, piše Poslovni.hr. Iznos ukupne investicije švedske kompanije Pervanovo Invest AB koja gradi novu fabriku je 200 miliona evra i očekuje se da zaposli 600 novih radnika.Tehnologija za proizvodnju podova Woodura "klik sistema za spajanje podova" koju je razvila fabrika Välinge Innovation i čiji je vlasnik kompanija Pervanovo Invest-a AB postigla je uspeh u prodaji, a sa druge strane raste i portažnja za drvenim podnim oblogama fabrike Bjelin, koja je takođe u istom vlasništvu.Svi ti razlozi bili su podsticaj da se krene u realizaciju projekta nove fabrike u Hrvatskoj, pored važne saobraćajnice.Pervanovo Invest AB ima sedište u Vikenu, gradiću koji se nalazi u švedskoj pokrajini Skåne.Novo postrojenje u Hrvatskoj će ujedno, kako se navodi, biti i najveće za proizvodnju podnih obloga u svetu, kada dostigne pu kapacitet proizvodnje.Odluka je doneta prošle jeseni i postrojenje će predstavljati integrisani i automatski pogon u Hrvatskoj.Naziv nove fabrike biće Ogulin 2 i ona će biti pored postojeće Ogulin 1, a proizvodnja će biti masovna, za globalno tržište.Kapacitet proizvodnje će se postepeno povećavati od 2023. godine, a Ogulin 2 će u potpunosti ući u pogon 2027. godine, kada se očekuje kapacitet proizvodnje veći od 20 miliona kvadrata podnih obloga godišnje.KAD ĆEMO PRESTIĆI HRVATSKI BDP? Prema planu, zajedno sa fabrikom Viken ukupni kapacitet tada će iznositi 30 miliona kvadrata godišnje.Podovi će se izrađivati od drvnog praha, ploča vlaknatica visoke gustine, kao i od furnira. Sirovina koja je potrebna za proizvodnju pretežno se dobija od drvnog otpada iz Bjelinovih tvornica koje se nalaze u Ogulinu, Bjelovaru i Otoku. Presovanje, profilisanje, završna obrada površinskog sloja i pakovanje podova odvija se u automatizovanim procesima koje je takođe razvila fabrika Välinge Innovation.Kako bi odgovarala ulaganjima u proizvodne kapacitete, grupacija će strateški ulagati i u organizaciju prodaje i oglašavanja u Evropi, SAD-u i Aziji te na taj način ojačati svoje robne marke na globalnoj razini.“Rezultat potvrđuje izuzetno pozitivan odgovor tržišta i istorijski je jednak lansiranju troslojnog parketa 1945. godine od strane švedskih fabrika Kährs i Tarkett”, izjavio je Darko Pervan, izvršni direktor Pervanovo Investa AB.Välinge je osnovan 1993. godine.

Svet

MMF: Jaz između bogatih i siromašnih zemalja sve veći

Globalnom zajmodavcu potrebno je više sredstava za podršku teško zaduženim zemljama, a globalni ekonomski izgledi su i dalje vrlo neizvesni, dok jaz između bogatih i siromašnih zemalja neprekidno raste, rekla je rekla je direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgieva, prenosi agencija Rojters.Georgieva, koja se već dugo zalaže za novu alokaciju sopstvene valute MMF-a, najavila je novo odobrenje MMF-ove "valute", odnosno specijalnih prava vučenja (SDR), koje će zemljama pružiti veći fiskalni prostor za rešavanje zdravstvene krize i za ubrzanje prelaska na digitalnu i zelenu ekonomiju.Sjedinjene Američke Države najveći su deoničar MMF-a, a do sada su pod Donaldom Trampom blokirale taj potez Fonda tvrdeći da bi se time obezbedilo više sredstava bogatijim zemljama, budući da bi raspodela bila srazmerna njihovom vlasničkom udelu.Švedska ministarka finansija Magdalena Anderson, nova predsedavajuća upravnog odbora MMF-a, koja je govorila na virtuelnoj konferenciji zajedno sa Georgievom, rekla je da je jasno da je potreba za likvidnošću i dalje velika i da će se konsultovati sa zemljama članicama o opcijama za proširenje likvidnosti.Georgieva je ukazala da je MMF povećao koncesiono finansiranje tržišta u usponu i ekonomija u razvoju, koje je uključilo i donacije od oko 20 milijardi dolara u postojećim specijalnim pravima vučenja.Taj vid finansiranja će, dodala je, i dalje igrati važnu ulogu, ali su potrebni dalji koraci.„Važno je da imamo mogućnost da proširimo svoj kapacitet za podršku zemljama koje su zaostale“, rekla je Georgieva.Rekla je i da očekuje da će Grupa od 20 glavnih ekonomija produžiti trenutni moratorijum na službene isplate najsiromašnijih zemalja, koji bi trebalo da se završi u junu, ali će mnogo toga zavisiti od brzine vakcinacije u narednim mesecima.

Srbija

URI: Obustavljeni svi poreski postupci dok traju pregovori s Vladom Srbije

Udruženje radnika na interentu saopštilo je danas da su dobili zvanično obaveštenje iz Poreske uprave u Nišu i da im ljudi iz drugih gradova javljaju da se obustavljaju svi poreski postupci protiv frilensera koji su proteklih pet godina prihodovali iz inostranstva. Obustava će, kako navode, biti "do daljnjeg, odnosno dok traju pregovori".Iako je URI nakon jučerašnjeg sastanka sa premijerkom Anom Brnabić, ministrom finansija Sinišom Malim i direktorkom Poreske uprave Draganom Marković naveo da će se o zahtevu koji se tiče obustave naplate poreza i doprinosa za prethodnih pet godina govoriti u nastavku pregovora, odluka je, po svemu sudeći, promenjena.URI je prethodno navodio da je prvi zahtev u pregovorima "obustava postupaka poreske kontrole, donošenja i izvršavanja poreskih rešenja po neodrživom i neadekvatnom poresko-pravnom tretmanu za fizička lica koja su ostvarila prihode iz inostranstva"."Prvi zahtev je ispunjen dok traju pregovori! Ovo je mala pobeda koju smo izdejstvovali svi zajedno i uverenje da Udruženje radi dobar posao i da će voditi računa o svim radnicima na internetu", navodi se u objavi na Fejsbuk stranici Udruženja radnika na internetu. URI: Vlada tražila rešenje za pojedinačne kategorije frilenseraVlada Srbije: Nisu svi koji prihoduju u inostranstvu ugroženi

Srbija

Er Srbija: Partnerstvo sa platformama Booking.com i Rentalcars.com

Er Srbija je sklopila partnerstvo sa dva brenda koja posluju u sklopu svetske onlajn platforme za putovanja, Booking Holdings. Putnici će moći da rezervišu smeštaj preko sajta Booking.com koji im omogućava pristup bazi od preko 28 miliona smeštajnih jedinica, a moći će i da iznajme automobil preko sajta Rentalcars.com, sa opcijama za preuzimanje vozila na preko 60.000 lokacija širom sveta, navodi se u saopštenju ove aviokompanije.Od januara 2021. godine putnici će moći da organizuju svoje celokupno putovanje preko sajta airserbia.com – od rezervacije leta, preko rezervacije smeštaja do rentiranja vozila.Dodatne usluge za putnike dostupne su preko banera na početnoj strani sajta kompanije Er Srbija kao i u sekciji “Ostale dodatne usluge” na stranici „Dodatne usluge“. Putnici koji kupe kartu preko sajta airserbia.com takođe dobijaju pristup ovim servisnim opcijama na stranici za potvrđivanje ili preko sekcije „Moja rezervacija“.Kako bi se obeležio početak saradnje, putnici Er Srbije koji do 31. marta 2021. putem sajta airserbia.com rezervišu smeštaj na Booking.com, dobijaju popust od 20 odsto za boravak do 31. marta 2021, navodi se u saopštenju.

Svet

Montenegro Erlajns duguje kontroli letenja još 6,5 miliona evra

Kompanija Montenegro Erlajns duguje oko 6,5 miliona evra Kontroli letenja Srbije i Crne Gore SMATSA, za troškove preleta aviona. Taj dug trebalo je da bude prenet na državu Crnu Goru, preneo je N1."Ostao je nenaplaćen dug od 6,5 miliona evra, sa pripadajućim kamatama, koji je na osnovu zakona trebalo da bude prenet na državu", kaže zamenik direktora SMATS-e Lazo Maksimović.On je objasnio da je slična situacija bila i u vezi sa kompanijom JAT Airways, do momenta dok država nije preuzela njen dug. "Nadali smo se da će tako biti i u slučaju Montenegro Airlinesa", kaže Maksimović.Dug kako je precizirano nije nov i vuče se godinama, a prvi sudski postupak pred sudom pokrenut je još 2007. godine.Pored toga navodi se da su rađeni i neki protokoli, kao i reprogram dugova.CRNA GORA GASI MONTENEGRO AIRLANES, OSNIVA NOVU FIRMU Na osnovu presuda suda u Podgorici, 2017. godine naplaćeno je 4,2 miliona evra, a početkom 2019. godine još dva miliona, rekao je Maksimović.Kako je dodao, imali su sve garancije, donet je zakon leks specijalis i ostalo je samo još da se potpiše sporazum o dinamici naplate potraživanja, ali je došlo do promena. "Priča se o gašenju kompanije Montenegro Airlines, a mi smo naravno stali u red sa ostalim poveriocima", rekao je Maksimović.Komentarišući pisanje pojedinih medija da je upravo on, koji je u rodbinskim odnosima sa predsjednikom Crne Gore Milom Đukanovićem, blokirao naplatu potraživanja ili uticao na to da se ona ne naplate, Maksimović tvrdi da je “bilo baš suprotno”."Učestvovao sam i u pokušaju da se država Crna Gora obaveže da vrati taj dug, ali ne znam da li će biti nešto od toga. U svakom slučaju, ponovo smo pokrenuli izvršenje i to je cela istina o tom dugu", zaključio je Lazo Maksimović.

Srbija

Kompanija iz Osla investira u vetroparkove u Srbiji

Investitor u vetroelektrane sa velikom snagom, kompanija NBT AS čije je sedište u Oslu, u Srbiji će nastupati zajedno sa kopmanijom WV International i njihovo zajedničko ime biće WV-NBT Srbija. Kompanije imaju cilj da do 2026. godine u Srbiji puste u rad vetroelektranu jačine 800MW, dok će prve vetroelektrane snage 168 MW biće na mreži već 2023. godine. Kopmanija WV International (koja se ranije zvala Windvision) započela je 2010. godine rad na projektima vetroelektrana u Srbiji.Oni su sada u naprednoj razvojnoj fazi i kako se navodi spremni su za realizaciju pod transparentnim, konkurentnim i adekvatnim tržišnim uslovima koje će omogućiti najavljeni sistem aukcija.Kompanija inače posluje u oblasti obnovljivih izvora energije skoro 20 godina i prisutna je u osam zemalja, Holandiji, Belgiji, Francuskoj, Španiji, Maroku, Srbiji, Senegalu i Tunisu. Uspešno je realizovano preko 200 MW projekata vetroelektrana u Belgiji i Francuskoj, dobijene su dozvole za preko 800 MW i kompanija je izrasla u tim od preko 50 zaposlenih sa ekspertizom za celokupan životni ciklus projekata izgradnje postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije.USVOJENA PLAN ZA IZGRADNJU NAJVEĆEG VETROPARKA U ZEMLJI Kompanija NBT kako se dodaje razvija projekte vetroparkova i upravlja tim elektranama na tržištima u razvoju. Ona je osnovana 2004. godine sa sedištem u Oslu u Norveškoj, a najaktivnija je u Kini i Ukrajini. NBT je pustio u rad vetroelektranu u mestu Baicheng, u provinciji Jilin u Kini, snage 50 MW i to je bio prvi projekat za proizvodnju električne energije iz energije vetra koji je obezbedio projektno finansiranje u Kini. Kasnije, tokom 2011. i 2012. godine, NBT je pustio u rad i vetroelektrane instalisane snage 100 MW, koje se nalaze u Unutrašnjoj Mongoliji. U Ukrajini je NBT drugi po veličini proizvođač i operater energije vetra, sa projektima Zophia od 800 MW i Sivashenergoprom od 250 MW.Budući da stalno razmatra prilike za projekte i na ostalim tržištima u razvoju, NBT napominje da je prepoznao Srbiju kao pouzdano okruženje za zelenu energiju i odlučio da udruži snage sa kompanijom WV International kako bi zajednički realizovali portfolio projekata.WV International i NBT će razviti i izgraditi vetroelektrane u skladu sa međunarodnim standardima koji odgovaraju zahtevima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Ekvatorskim principima. Vetroelektrane će kako se napominje značajno doprineti privrednom razvoju, doneti značajne poreske prihode, obezbediti do dve hiljade radnih mesta tokom izgradnje i imati trajan ekonomski uticaj čak i nakon završetka izgradnje. Očekuje se i da će ovi projekti značajno povećati udeo obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji električne energije u Srbiji, što je jedan od najvažnijih ciljeva energetskog sektora Republike Srbije.

Svet

Preko 50.000 italijanskih restorana ignoriše mere zaključavanja

Preko 50.000 restorana u Italiji planira da otvori svoja vrata, uprkos strogim merama zaključavanja zbog pandemije, šireći se društvenim mrežama pod heštegom #IoOpro („Otvaram“), pokret je najveći čin građanske neposlušnosti širom zemlje od kada su zaključavanja započeta, piše portal Off-Guardian.Italijanski opozicioni poslanik Vitorio Sgarbi podržao je pokret, rekavši u jednom intervjuu „otvorite i ne brinite, na kraju ćemo ih naterati da pojedu svoje kazne“.Italijanska vlada već se suočava sa unutrašnjim sukobom i krizom, a prevremeni izbori su mogući.Protest „Otvoreni smo“ širi se i Evropom, a varijante su već uzele maha u Švajcarskoj (#Wirmachenauf) i Poljskoj (#OtwieraMY).

Srbija

URI: Vlada tražila rešenje za pojedinačne kategorije frilensera

Predsednik Udruženja radnika na internetu (URI) Miran Pogačar izjavio je da će predstavnici frilensera u narednih nekoliko dana Vladi Srbije ponuditi rešenja za pojedinačne kategorija ljudi koji su prihodovali onlajn. On je u izjavi za Novu ekonomiju naveo da će nakon toga uslediti novi sastanak sa ministrom finansija Sinišom Malim i premijerkom Anom Brnabić .Pogačar je kazao da prvi zahtev frilensera, da se obustavi naplata poreza i doprinosa za prethodnih pet godina, nije odmah usvojen, već da će se o tome govoriti nakon preentacije rešenja predstavnika radnika na internetu.U suprotnom, ako se ne dođe do nekog opšteg rešenja, URI će napustiti pregovore i "praviti bolju pregovaračku poziciju vršeći pritisak na određene načine".Pogačar je rekao da su višesatni razgovori u zgradi Vlde Srbije bili "donekle konstruktivni", da predstavnici vlasti "nisu imali jasan uvid u konkretno stanje" i da je prva sesija pregovora bila "sastanak upoznavanja i razmene argumenata".. " Ja sam apsolutno siguran u pozitivne rezulatate... (Obustava naplate poreza) trenutno ne postoji, o tome ćemo pričati. Pokazalo se da je situacija, kao što smo i govorili kompleksna, da je Poreska uprava delovala svojom 'satarom', odnosno zastarelim zakonom. Zbog toga veliki broj ljudi našao u problemu. Ono što oni jesu (kazali) je da treba da se utvrdi generalno stanje. Oni nemaju pregled sitacije, iako su donosili rešenja i pozive", rekao je Pogačar.Predstavnici frilensera pozvani su na sastanak sa premijerkom Brnabić, ministrom Malim i Poreskom upravom tokom protesta održanih ovog vikenda, na kojima se u centru grada okupilo više hiljada ljudi.Prethodno je Poreska uprava saopštenjem obavestila radnike na internetu da planira da naplati poreze i doprinose frilenserima za proteklih pet godina.Predstavnici radnika na internetu su navodili da je manje od pola procenta te kategorije plaćalo porez, da Poreska uprava nije obaveštavala ljude o svojim poreskim obavezma, kao i da je ovaj vid naplate poreza "nemoguć".

Svet

Stanari Njujorka duguju više od milijardu dolara za kirije

Stanaru u Njujorku duguju više od milijardu dolara neplaćenih kirija zbog propuštenih uplata usled pandemije koronavirusa, pokazuje novo istraživanje, piše Vol strit žurnal.Iznos duga najnoviji je pokazatelj da naknade za nezaposlenost i savezni stimulativni paketi do sada nisu bili adekvatni za ublažavanje rastućeg finansijskog tereta propuštenih plaćanja kirije u hiljadama gradskih domaćinstava.Stanodavci, kao i stanari snažno su lobirali za veću pomoć vlade tokom pandemije.Državi Njujork predviđeno je 1,3 milijarde dolara pomoći za stanovanje u prošlomesečnom saveznom paketu pomoći za COVID-19.Istraživanje koje je sprovela stanodavska trgovinska grupa “ Program poboljšanja stanovanja u zajednici“, fokusirala se na njujorške zgrade podložne gradskim zakonima o zakupu. Ovi stanovi čine oko polovine ukupnih gradskih stanova za iznajmljivanje.Skupljajući odgovore stanodavaca, grupa je procenila da čak 185.000 domaćinstava koja žive u ovim stanovima zaostaju za više od dva meseca, sa prosečnim dugom većim od 6.000 američkih dolara.Džej Martin, izvršni direktor ove grupe rekao je da je dug za zakup od ostatka inventara stanova u Njujorku verovatno isti ili veći, što znači da je ukupan dug koji imaju iznajmljivači u Njujorku verovatno veći od dve milijarde dolara.