Najnovije

Srbija

Šta mislimo o zakonu nećemo više kuckati samo na mrežama

Vlada Srbije upostavlja novi portal eKonsultacije kao sastavni deo portala eUprava, objavljeno je u Službenom glasniku.Novi portal trebalo da bi da omogući učešće javnosti u procesu primene i usvajanja dokumenata javnih politika i propisa.Svi nadležni organi državne uprave biće u obavezi sa na portalu eKonsultacije objavljuju sve relevantne informacije o konsultacijama i javnim raspravama koje sprovode.Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu biće zadužena za izradu i realizaciju posebih planova obuke državnih službenika koji će biti ovlašćeni za upravljanje pojedinačnim postupcima na portalu eKonsultacije. Kancelarija za IT će upravljati ovim portalom i biće zadužena za njegovu promociju kao i obaveštavanje javnosti o početku rada portala eKonsultacije.

Srbija

Beograd planira ozoniranje Gradske uprave

Grad Beograd raspisao je javnu nabavku za ozoniranje objekata Gradske uprave u cilju sprečavanja širenja zaraznih bolesti.Procenjena vrednost javne nabavke je 9.700.000 dinara, a rok za podnošenje ponuda je 29. jun.Pod javnom nabavkom se podrazumeva usluga dezinfekcije i sterilizacije, odnosno ozoniranje objekata koje koriste zaposleni u organima Grada, a koja je potrebna radi sprečavanja širenja bolesti izazvane koronavirusom. U dokumentaciji je navedeno 14 objekata gradske uprave koji bi potencijalno koristile ovu uslugu. Obaveze privrednog subjekta su između ostalog da uslugu pruža uređajem koji generiše ozon, da mereč ozona bude baždaren, kao i da uslugu sprovodi sopstvenim materijalno-tehničkim sredstvima i radnom snagom.Kako se navodi u dokumentaciji ugovor se zaključuje na 12 meseci.

Srbija

U planu proširenje KBC „Bežanijska kosa“

U okviru Kliničko bolničkog centra "Bežanijska kosa" priprema se izgradnja novog bolničkog objekta i dve pasarale, piše u Službenom glasniku.Objavljeno rešenje utvrđuje postojanje javnog interesa za eksproprijaciju, odnosno administrativnog prenosa nepokretnosti za zemljište i objekte na čijem mestu bi trebalo da se izgrade objekat i pasarele.Ova izgradnja u skladu je sa Planom detaljne regulacije šireg područja uz Kliničko bolnicčki centar "Bežanijska kosa", dodaje se u Rešenju. Prema navedenom planu, u širem poručju KBC "Bežanijska kosa" trebalo bi da se izgrade i predškolske ustanove, škole, visokoškolske ustanove, domovi zdravlja, javni parkinzi, kao i dodatni stambeni i poslovni objekti.Podsetimo, direktor Kancelarije za javna ulaganja Marko Blagojević najavio je u januaru 2019. da bi naredne godine trebalo da počne izgradnja Ginekološke-akušerske klinike Narodni front na Bežanijskoj kosi.U avgustu 2020. godine Vlada je donela Rešenje o utvrđivanju javnog intresa o eksproprijaciji nepokretnosti u cilju izgradnje objekta ginekološko-akušerske i naučno-istraživačke delatnosti na širem području KBC "Bežanijska kosa".

Srbija

Žene na vojnu obuku samo dobrovoljno

Žene iz Srbije će ići na obuke za rukovanje oružjem i vojnom opremom, ali samo ako se dobrovoljno prijave.Na obuke koje za potrebe odbrane zemlje organizuje Ministarstvo odbrane, učestvovaće žene vojni obveznici, ali samo ako se dobrovoljno prijave, predviđeno je najnovijim izmenana uredbe o načinu obučavanja i kategorijama građana koje za potrebe odbrane zemlje obučava Ministarstvo odbrane.Vlada Srbije donela je 2019. uredbu kojom se uređuje način obučavanja građana i kategorije građana koje će za potrebe odbrane zemlje obučavati Ministarstvo odbrane.Prva kategorija građana koje obučava Ministarstvo odbrane su lica u rezervnom sastavu koja nisu odslužila vojni rok, što znači građani koji su sa navršenih 30 godina života rešenjima nadležnih teritorijalnih organa Ministarstva odbrane prevedeni u rezervni sastav.Druga kategorija su lica u rezervnom sastavu koja su odslužila vojni rok sa oružjem, a nemaju raspored u jedinicama Vojske Srbije, civilnoj zaštiti i drugim snagama odbrane. Poslednju kategoriju čine žene vojni obveznici.Kako se navodi u odluci, teorijska nastava obuhvata sadržaje kao što su osnovne odredbe međunarodnog humanitarnog prava i Pravila upotrebe Vojske Srbije.Takođe obuhvataju „razvijanje i negovanje bezbednosne kulture, vojničke tradicije i moralnih normi, kao značajnih komponenata ukupnih priprema za odbranu i sprovođenje odbrane zemlje".Praktična nastava izvodiće se vežbanjem strojevih radnji, rukovanja, upotebe i održavanje naoružanja i vojne opreme i taktičkih radnji za uspešno samostalno i grupno vođenje borbe.Zašto ljudi napuštaju Vojsku SrbijeAbehajci Srbije u senci ruske dezinfekcijeIzdaci za vojsku i policiju porasli 1000% za četiri godine

Srbija

Srpsko-američkoj naučnici dodeljeno evropsko priznanje

Naučnica koja je poreklom iz Srbije Gordana Vunjak Novaković dobitnica je prestižne Evropske nagrade za pronalazače 2021, preneo je portal 021. Nagrada se dodeljuje za inovativni doprinos u bio-medicinskom inženjerstvu."Gordana Vunjak Novaković otvorila je nove horizonte u regenerativnoj medicini novim načinom uzgoja tkiva van tela, koristeći ćelije pacijenta. Ovaj revolucionarni pristup omogućava precizniju i manje nametljivu metodu obnove lice", navodi se na sajtu Evropskog zavoda za patente.Njen patent mogao bi da služi i zameni oštećenog plućnog i srčanog tkiva."Tokom svoje naučne karijere, Gordana Vunjak-Novaković dala je ogroman doprinos inženjerstvu tkiva, jednom od najperspektivnijih načina za produženje ljudskog veka i poboljšanje kvaliteta života", rekao je prethodno predsednik Evropskog zavoda za patente Antonio Kampinos.Apsolutno znanje nije dato čoveku Nagrada za životno delo pripala je fizičaru Karlu Leu.Srpsko-američka inženjerka biomedicine Gordana Vunjak-Novaković rođena je u Beogradu 1948. godine. Trenutno živi u Njujorku, univerzitetska je profesorka najvišeg akademskog ranga na Univerzitetu Kolumbija.Profesorka je biomedicinskog inženjerstva i medicinskih nauka fondacije Mikati, kao i profesorka stomatologije i direktorka laboratorije za matične ćelije i inženjerstvo tkiva na Univerzitetu Kolumbij.

Srbija

Cigarete od jula skuplje za deset dinara

Cigarete svih velikih proizvođača poskupće od 1. jula za 10 dinara po paklici, prenosi Biznis.rs. Povod za poskupljenje je usklađivanje akciza sa rastom cena na malo, ali i povećanja specifične akcize koja, prema novom Akciznom kalendaru, usvojenom krajem proše godine, raste na svakih šest meseci.Prema Akciznom kalendaru, cigarete bi u Srbiji na kraju 2025. godine mogle da koštaju kao i u zemljama Evropske unije, odnosno oko pet evra. Predviđeno je da specifična akciza sa 76,75 dinara po pakli, što je iznos sa kojim smo započeli ovu godinu, skoči na čak 90,25 dinara.To znači da će ovaj državni namet u naredne četiri godine još ukupno devet puta promeni svoju vrednost. Na cenu cigareta zaračunava se i proporcionalna od 33 odsto, koja nije menjana već godinama, a na sve to dodaje se i PDV.Maloprodajne cene cigareta u EU se kreću u rasponu od 2,5 evra u Bugarskoj pa do blizu 10 evra u Irskoj.

Svet

Evo ko želi da kupi Komercijalnu banku u BiH, Crnoj Gori i na Kosovu

Banka Poštanska štedionica, čiji je vlasnik Republika Srbija zainteresovana je za kupovinu Komercijalne banke Banjaluka, a pismo namere o tome već je poslala NLB Grupi u Ljubljani, vlasniku matične Komercijalne banke Beograd, piše portal Capital.ba.Pored Komercijalne banke u Banjaluci, Poštanska štedionica je zainteresovana i za kupovinu Komercijalne banke u Crnoj Gori i na Kosovu, a ministar finansija u Vladi Srbije je već dao saglasnost da se ide u pomenutu kupovinu."NLB je spremna da proda sve delove Komercijalne banke, osim onog u Srbiji, i to za knjigovodstvenu cenu. Međutim, Poštanska štedionica u pregovorima ponudila 60 odsto knjigovodstvene vrijednosti. Pismo namjere je poslato u Sloveniju", naveo je izvor portala Capital koji je upućen u taj posao.Iako je, nakon kupovine Komercijalne banke od strane NLB pominjano njihovo spajanje, u NLB su zaključili da im je to rizično i odlučili su se da žele samo Komercijalnu banku u Srbiji.Sa druge strane, vlast u Srbiji smatra da joj je strateški interes da preko bankarskog sektora zadrži uticaj u Republici Srpskoj, Crnoj Gori i na Kosovu.Poštanska štedionica je u vlasništvu Srbije koja ima 79,01% akcija, JP Pošta Srbije ima 19,95% vlasničkog udela, Republički fond PIO ima 1,01%, a Fond za razvoj Republike Srbije 0,03%.Komercijalna banka zvanično je postala deo slovenačke NLB grupe poslednjeg pretposlednjeg dana 2020. godine.Komercijalna banka je u 2019. godini ostvarila profit od 75,3 miliona evra, izjavio je svojevremeno njen tadašnji direktor Vladimir Medan.NLB namerava da otkupi sve preostale akcije Komercijalne banke

Svet

Glazgov može da postane London, a London Milano

Ako emisije štetnih gasova nastave da rastu trenutnim tempom,  možemo očekivati  da gradovi Evrope i severnog dela SAD postanu topli kao gradovi koji se nalaze stotinama milja ispod njih, piše u analizi kompanije Maplecroft. Do 2050. godine ekstremni topplotni udari će imati uticaj na 350 miliona ljudi u svetskim mega gradovima. Teret će verovatno biti veliki -  zdravstvene ustanove će postati opterećene, transportni i elektroenegretski sistemi suočeni sa poremećajima, a BDP će se smanjivati kako pada produktivnost i rezultati. Ako se ne budu kontrolisale emisije gasova, temperature i vlaga će brzo rasti, pa će se mnogi veći gradovi suočiti sa češćim i ozbiljnijim vrućinama. Vlade i organizacije koje promošljaju o budućnosti moraju da krenu da se bave tim pitanjia, jer, kao što je poznato, toplotni udar može da izazove konfuziju, vrtoglavicu,  umor, mučninu, pa čak i smrt, i imaće sve veći uticaj na populaciju koja mu je izložena. Ključna reč za gradove, vlasnike imovine i preduzeća je otpornost. Toplotni udari su ono što će morati da imaju na umu prilikom donošenja klimatskih strategija i investicionih odluka.Ako se ne prilagode, biće ne samo smrtonosno već i razarajuće - spržiće ekonomije, naduvaće nejednakost, podstaćiće migracije i pojačati rizike od prirodnih hazarda koji već štete ključnim urbanim ekonomijama.Primera radi, pojačani toplotni udari u narednih 30 godina učiniće da Glazgov postane topao kao London.I dok stanovnici Glazgova potencijalno mogu da se raduju takvim promenama zbog sivog neba iznad tog grada i čestih kiša, oni koji poznaju londonske zagušujuće podzemne sisteme neće uživati u pomisli na vrućinu u glavnom gradu Velike Britanije.London danas po temepraturi više podseća na Milano. Prosečna visina temperatura u julu u Milanu iznosi oko 30 stepeni celzijusa, što je 11 stepeni toplije od trenutnog londonskog proseka.  To, kako sve više dana ima prosečnu temperaturu preko 24 stepena celzijusa, za posledicu ima učestalije i duže kašnjenje šinkog prevoza. Ipak, tranzicija londonske klime u onu poput milanske više je od samo znojavog putovanja na posao. Kako vrućine poput onih 2019. i 2020. postaju normalne za London, do 2050. godine grad bi mogao da zabeleži gubitke u produktivnosti od 2,8 milijardi američkih dolara -  zbog povećane neefikasnosti rada, bolesti i povreda na radnom mestu i kašnjenja usled uticaja koje toplotni udari imaju na transport, uprkos tome što je njegova radna snaga uglavnom u kancelarijama pod klimom.Dok će Milano uglavnom biti zaštićen od posledica toplotnih udara zbog ekomskog fokusa na usluge i finansije, klima glavnog grada Italije postaje kao ona u marokanskom gradu Agadir. Toplotni udari nisu nepoznanica u Rimu, ali će se do 2050. oni pojačati. Kako se navodi u analizi, Rim će se suočiti sa dodatnim 41 danom toplotnog udara, do kojih dolazi kada temperatura i vlažnost vazduha pređu 25 stepeni - merenje poznato kao tempreatura vlažne sijalice koje spaja temrepaturu i vlažnost vazduha. Pritisci na snabdevanje električnom energijom i vodom, višak smrtnosti i gubici radne snage već se se dešavali u gradovima južne Evrope poput Lisabona, Bolonje i Atine.  Međutim, u ovim gradovima će u budućnosti biti kao u 400 milja udaljenim gradovima na Bliskom istoku i Severnoj Africi gde su smrtni slučajevi povezani sa toplotnim udarima najviše koncentrisani. Biće to neudobno putovanje  za koje  i investitori i gradske vlasti treba da počnu da se pripremaju.Sa druge strane Atlantika, situacija je podjednako zabrinjavajuća. Leto 2020 godine donelo je gradovima u SAD rekordne temperature i vlažnost, što će do polovine ovog veka postati nova normalnost. Porast u toplotnim udarima predstavljaće posebne rizike za 8 miliona graževinskih radnika i 13 miliona zaposlenih u proizvodnji.Građani će sve više biti pod uticajem toplotnih udara, a Njujork će do sredine veka doživeti dodatnih 30 takvih dana.  Velika jabuka osećaće se više poput Vašingtona stavljajući pred gradske vlasti  sve više zdravstvenih i infrastrukturnih izazova.U tužbi protiv naftnih kompanija iz 2018. godine, vlasti Njujorka poručile su da bi vruća leta čak i do 2020. mogla da rezultiraju sa dodatnih 260 smrtnih slučajeva svake godine i da Grad troši preko 100 miliona dolara na program zaštite ranjivih zajednica od ekstremnih vrućina. Tokom narednih decenija ovi izdaci će rasti, ali će se troškovi strategija i energetskih zahteva preneti na poslovnu zajednicu i stvarne vlasnike imovine Idući ka jugu Vašington će postati kao Hjuston, a Hjuston ka meksički grad Kulijakan. Čikago će do 2050. godine postati kao Las Vegas, Majami će više ličiti na gradove u Venecueli, dok će Denver postati nova Kalifornija.  

Srbija

„EPS Distribucija“ više nije deo EPS-a

Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije" (EPS) saopštilo je da je na Republiku Srbiju, koju zastupa Vlada Srbije, prenele svoj celokupan osnivački i vlasnički udeo u preduzeću Operator distributivnog sistema "EPS Distribucija". Novim osnivačkim aktom "EPS Distribucija" promenila je ime i sada se zove "Elektrodistribucija Srbije".Prema zakonu, kako se precizira u saopštenju, odgovornost izdvojene "Elektrodistribucije Srbije" je distribucija struje, izgradnja i održavanje distributivne mreže. Deo te mreže su merni uređaji, priključenja na mrežu, očitavanje brojila, kao i prekidi u snabdevanju strujom.Prenosom EPS-ovog udela to javno preduzeće je, kako se dodaje u saopštenju ispunio obaveze iz zaključka Vlade Srbije kojim su prihvaćeni izveštaj o usklađivanju poslovanja Operatora distributivnog sistema sa Zakonom o javnim preduzećima i Zakonom o energetici, kao i Plan za reorganizaciju "EPS Distribucije". Dodaje se da je promena vlasništva u "EPS Distribuciji" upisana 31. 12. 2020. godine rešenjem Agencije za privrede registre (APR).Čija su brojila: Udruženja potrošača protiv EPS Distribucije Vlada Srbije donela je 28. januara 2021. godine odluku o izmenama osnivačkog akta "EPS Distribucije" kojim je promenjeno njeno ime i uređeno poslovanje operatora. Na osnovu toga je 29. januara doneta odluka o osnivanju "Elektrodistribucije Srbije" doo Beograd.Kako se objašnjava u saopštenju, "Elektroprivreda Srbije" nastavlja da se bavi svojom osnovnom delatnošću proizvodnje električne energije i snabdevanja građana i privrede.Veliku polemiku u javnosti početkom godine izazvala je najava "EPS Distribucije" da će od korisnika preuzimati električna brojila. "U skladu za Zakonom o energetici, 'EPS Distribucija' kao operator distributivnog sistema u Srbiji dužna je da od korisnika preuzme merne uređaje, merne ormare, priključni vod i instalacije, jer čine deo mreže", rekli su tada u EPS-u.Mnogi korisnici tada su se pobunili tvrdeći da su sami platili svoja brojila prilikom ugrađivanja, čak i do 100.000 dinara. Smatrali su da je nekorektno da brojila bez naknade ustupaju "EPS Distribuciji."Za sva pitanja u vezi sa distributivnim sistemom moguće je obratiti se na pr@ods.rs, dok za pitanja iz nadležnosti EPS možete se obratiti na pr@eps.rs.Zbog usaglašavanja sa evropskom regulativom oblasti energetike, država je nedavno od preduzeća "Srbijagas" preuzela upravljanje nad preduzećem "Transportgas". Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović krajem prošle godine je izjavila da je izdvajanjem "EPS Distribucije" stvaraju uslovi za dobijanje potpuno nezavisnog operatera u Srbiji, dok su neki analitičari to tumačili kao stvaranje uslova za privatizaciju "EPS-a".Razdvanje u "EPS-u" je predviđeno Zakonom o energetici i posledica je prihvatanja pravila iz Trećeg energetskog paketa Evropske unije, koja su uvedena kako bi se povećala konkurencija na tržištu.Građani se žale: Platili smo brojilo 100.000, zašto da ustupimo EPS Distribuciji

Svet

Albanija uvela novčanicu od 10.000 leka

Već tokom letnje sezone, od 1. jula Banka Albanije pustiće u opticaj banknotu od 10.000 leka. Njena vrednost odgovara iznosu nešto većem od 80 evra. Potražnja za gotovinom u toj zemlji se povećava sa rastom ekonomske aktivnosti, a dodatno je pojačana od početka pandemije Covida 19, prenosi portal Intellinews.com.Novčanica od 10.000 leka ima duplo veću vrednost od prethodnog najvišeg apoena od 5.000 leka, koji je u opticaju u Albaniji.Na novoj novčanici se nalaze simboli albanske zastave i državne himne, kao i portret Aleksandra Stavre Drenova, autora albanske himne.Guverner Banke Albanije Gent Sejko izjavio je da se, uprkos razvoju drugih načina plaćanja, poput elektronskog, nastavlja višegodišnji trend rasta gotovine u opticaju.To kako se dodaje, odražava potrprivrede za fizičkim novcem kao sredstvom plaćanja.Albanija: Obustaviti izgradnju brane i hidroelektrane na reci Vjosi Sejko je dodao da je tokom pandemije došlo do povećanja potražnje za kešom, kao i da su tokom 2020. godine gotovinska stedstva u opticaju povećana za oko 52 milijarde leka (oko 425 miliona evra), odnosno tri puta više od rasta zabeleženog tokom 2019. godine.Kompanija De La Ri (Rue), koja je štampala novu seriju albanskih banknota koje se puštaju u opticaj od 2019. godine, saopštila je da je apoen od 10.000 leka prva polimerna,. odnosno plastična novčanica u Albaniji.U zemljama okruženja, polimerne novčanice ima i Severna Makedonija. Albanija i njeno primorje su u poslednje vreme postali popularna destinacija za turiste iz Srbije, naročito prošle godine tokom pandemije korona virusa kada za ulazak u tu zemlju nisu bili potrebni nikakvi posebni uslovi.

Srbija

Da li je broj nezaposlenih koji su dobili pomoć tajna?

Nacionalna služba u nekoliko navrata izbegava da Novoj ekonomiji odgovori koliko nezaposlenih je dobilo državnu pomoć u iznosu od 60 evra, odnosno koliko nezaposlenih je 15. aprila bilo na njihovoj evidenciji.Državna pomoć od 60 evra za nezaposlene počela je da se isplaćuje 14. juna. NSZ je za naš portal potvrdila da su tog dana prebačena sredstva na namenske račune otvorene u Banci Poštanska štedionica i to za sva nezaposlena lica koja su ostvarila pomoć prema Zaključku Vlade.“Isplata kako smo informisani od strane Banke Poštanska štedionica a.d. Beograd teče po planu. Shodno tome, neophodno je da nezaposlena lica radi isplate obrate najbližoj pošti.”Na pitanje - koliko lica će dobiti ovu novčanu pomoć, NSZ odgovara:“Novčana pomoć namenjena je za lica koja su na dan 15. aprila 2021. godine bila na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.”NSZ i dalje ne zna koliko nezaposlenih će dobiti pomoć Nova ekonomija je zato ponovo postavila pitanje - koliko je nezaposlenih bilo na evidenciji 15. aprila?Na ovo pitanje nije stigao odgovor. Nakon telefonskog poziva, uputili su nas na osobu koja se bavi odnosima sa medijima, čiji telefon je bio nedostupan. Poslali smo još jedan mejl sa molbom da nam odgovore na pitanje, međutim ni nakon toga nismo dobili odgovor na pitanje.Podsetimo, Nova ekonomija je početkom maja od NSZ tražila podatke o tome koliko nezaposlenih će dobiti pomoć, ali nam je tada rečeno da se još uvek kompletira spisak, te da nemaju konačan presek. Istog dana kada je donela i Zaključak o isplati jednokratne pomoći, Vlada je predložila i izmene finansijskog plana NSZ kojim je predviđeno da se uz pomoć transfera Ministarstva finansija za isplatu pomoći za nezaposlene izdvoji skoro 4,85 milijardi dinara. Uskoro vaučerizacija obuke za nezaposlene Ukoliko se sav novac koji je trenutno opredeljen za jednokratnu pomoć uplatio nezaposlenima, to bi značilo da bi 60 evra dobilo 687 hiljada nezaposlenih.Na kraju aprila na evidenciji NSZ bilo je 613.580 lica koja traže zaposlenje (nezaposlena lica, privremeno nespremni ili nesposobni za rad, zaposleni koji traže promenu zaposlenja, mirovanje prava po zakonu i drugi). Mesec dana kasnije, u maju, ova brojka bila je neznatno manja pa je ukupno 613.348 građana tražilo zaposlenje prema evidenciji NSZ.

Srbija

Makiško polje: Seča drveća, isušivanje, nasipanje peskom, sve zbog metroa

Javno vodoprivredno preduzeće “Srbijavode” planira uređenje kanalske mreže na Makiškom polju, kao pripremu za izgradnju početne stanice metroa sa okretnicom pokazuju podaci objavljeni na Portalu javnih nabavki. Uređenje kanala podrazumeva i seču drveća, nasipanje peska, kao i isušivanje močvarnog područja.“Projektanti zaduženi za izradu Idejnog rešenja izgradnje depoa metroa izneli su pedlog rešenja koji predviđa izgradnju depoa na površini od 72 ha”, piše u specifikaciji.Sastavni deo projekta izgradnje depoa je donošenje 1,7 miliona kubika materijala, od čega bi trebalio da se nasipe 400 hiljada kubika peska.Planira se i izgradnja dva kolektora za prikupljanje atmosferskih voda koje bi trebalo da se ispuštaju u Glavni kanal.Ovi kolektori su deo hidrotehničkog repšenja i predstavljaju samo deo sistema za odvođenje atmosferske i površinske vode i ne mogu funkcionisati samostalno, ističe se u specifikaciji.“U vreme velikih padavina sve bujične vode završavaju u ovom najnižem delu aluvijona i plave područje.”Dodaje se da slaba vodopropusnost prašinastih sedimenata utiče da je veći deo godien lokacija bude zamočvarena i povremeno plavljena do 74 metara nadmorske visine. Zbog toga, navode, izgradnja stanice metroa i samog metroa zahteva da hidromeliracioni sistem (sistem za odvodnjavanje suvišne vode) “Veliki Makiš” radi punim kapacitetom, odnosno barem deo koji sprovodi vodu sa prostora predviđenog za gradnju.Dovođenje kanalske mreže u pun kapacitet podrazumeva uklanjanje biljne vegetacije i zemljane radove, pojašnjava se u specifikaciji.“Prvi radovi će se izvoditi na prostoru gradnje stanice metroa, počeće se sa prosecanjem pristupnih puteva uz kanale i biološkim radovima ručnim sečenjem šiblja i stabala sa vađenjem panjeva,” piše u dokumentaciji.Božović: Štetno je isušivati područje zbog metroaDreniranje površinskog dela može da bude korisno ukoliko je u funkciji dreniranja samih močvarnih delova i čuvanja površine odakle se i prihranjuje voda u izvorište, objašnjava diplomirani inženjer geologije Branislav Božović iz Nacionalne ekološke asocijacije.Međutim, štetno je ukoliko se prostor isušuje da bi se uređivalo i pripremalo za nešto što je izvan funkcije vodoizvorišta, objašnjava.“Pošto oni to rade za potrebe isušivanja i dreniranja podloge, da bi nasipali te prostore na kojima će se graditi objekti depoa, to je apsolutno štetno”, kaže Božović za Novu ekonomiju.Smatra da bi to moralo da bude odrađeno, ali po odgovarjućim projektima. Na ovaj način, doći će i do zagađivanja vodoizvorišta.Hoće li onda Beograd ostati bez čiste vode?Božović kaže - očuvanje vode je sa trenutnim planovima nemoguće, ali će to biti rešeno menjanje kategorizacije vode.“Mi smo skloni menjanju kategorije vode i kvaliteta vode, kako nam odgovara. Sada su sve vode koje su bile treće kateogorije, koje su bile neupotrebljive, prebačene su u drugu kagtegoriju ili kažu - može se koristiti i treća kategorija za piće, tehničku vodu. Do sada je mogla samo druga kategorija da se koristi i to sa prečišćavanjem.”"Sve što se radi na Makiš je nezakonito. I ne samo nezakonito, nego je nestručno i ugrožava elementarno pravo građana i čistu i zdravu vodu."Vi ne vidite kako se kreće zagađenje tokom godina, kaže Božović.“U ekologiji postoji rečenica: u ekologiji i u zaštiti životne sredine ne postoji smrtnosna doza, to je trovanje, nego postoji dozirana smrt.”Zbog toga ni zagađenje zbog urbanizacije Makiškog polja nećemo osetiti odmah."Oni kažu - neće doći zagađenje ako napravimo depo tamo i metor. Neće odmah, neće za tri godine, pet godina, ali će ljudi već tada piti vodu koja je zagađena i koju vi lepo dozirate i dopunjavate."

Svet

Raspad Jugoslavije: Nacionalni dohodak otišao najbogatijima

Tranzicija iz socijalizma u kapitalizam u zemljama bivše Jugoslavije obeležena je primetnim porastom nejednakosti, piše Bečki institut za međunarodne ekonomske studije. Svih šest republika Slovenija, Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija imale su slične trendove.Deo nacionalnog dohotka koji uglavnom završava kod 1 odsto populacije porastao je između 1898. godine i 2019. u svim republikama. Slovenija, Hrvatska, Crna Gora imale su najizraženiji rast od 4-5 procentnih poena od ukupnog nacionalnog dohotka. Rast je bio manje intenzivan u Srbiji i Severnoj Makedoniji, sa rastom oko 2 procentna poena nacionalnog dohotka. Bosna i Hercegovina je bila između, sa porastom od oko 3 procentna poena.Istovremeno, deo nacionalnog dohotka koji odlazi kod 40 odsto najsiromašnijeg stanovništva opao je u svim republikama. U Sloveniji, Srbiji i Crnoj Gori pad je iznosio oko 3-4 pp ukupnog nacionalnog dohotka između 1989. i 2019. godine.U Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji pad je bio manji, oko 2-2,5 pp. Samo Hrvatska nije videla veliki pad, udeo najsiromašnijih 40 odsto tamo se smanjio za samo 0,3 pp.Konačno, povećanje udela dohotka kod 1 odsto popilacije tokom ovog vremena odražavalo se u padu udela kod najsiromašnijh 40 odsto populacije.Udeo u prihodu preostalih 59 odsto stanovništva ostao je uglavnom stabilan. Jedini izuzetak bila je Hrvatska, gde je povećanje udela nacionalnog dohotka kod 1 odsto najbogatijih došlo prvenstveno na štetu srednjih 59 odsto stanovništva.

Srbija

Počeo s radom beogradski vodič za digitalne nomade

Pokrenut sajt za promociju Beograda kao destinacije za digitalne nomadeInicijativa „Digitalna Srbija“ i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) predstavili su danas sajt BelgradeGets.digital kako bi promovisali Beograd kao atraktivnu destinaciju za život i rad digitalnih nomada i drugih digitalnih profesionalaca iz celog sveta.U iščekivanju smirivanja situacije sa pandemijom, sve više zemalja pokreće međunarodnu promociju okrenutu digitalnim nomadima među njima su egzotične turističke destinacije kao što su Barbados i Kosta Rika, ali i evropske zemlje poput Češke i Estonije, ili Hrvatske i Crne Gore iz neposrednog komšiluka.Kroz inicijativu BelgradeGets.digital, poteklu iz domaće digitalne i startap zajednice, Beograd kreće u odbranu titule jedne od 20 najpopularnijih destinacija prema ocenama korisnika Nomad List, sajta koji okuplja najveću svetsku mrežu digitalnih nomada. Ideja ovog projekta je i da se Beograd predstavi u novom svetlu onima koji sebe možda ne doživljavaju kao digitalne nomade, ali se sada odlučuju da novostečenu mogućnost „rada od kuće“ zamene „radom sa bilo koje tačke na planeti“. Kao polazna tačka u razvoju platfome BelgradeGets.digital i pozicioniranja Beograda na digitalnoj mapi sveta je zajednička inicijativa koju su pokrenuli i razvili Nova Iskra, SHARE Fondacija i Startit. Sajt posetiocima daje praktične informacije i savete o tome kako da doputuju, gde da odsednu, kako da pronađu prostor za rad, ali i prijatno okruženje za opuštanje. Tu su i preporuke za kulturne sadržaje i lokalnu hranu koju treba probati. Sajt pruža podršku korisnicima i u vidu besplatnih vaučera koji se mogu iskoristiti za konsultacije sa advokatima i računovođama o administrativnim procedurama koje ih čekaju. Konačno, BelgradeGets.digital korisnicima predstavlja iskustva drugih digitalnih nomada iz celog sveta koji su već boravili u našoj prestonici — kroz video intervjue, ali i direktni kontakt sa onima koji su se pridružili mreži „ambasadora Beograda“.„Inicijativa „Digitalna Srbija“ se uključila u ovaj projekat pre skoro godinu dana jer smatramo da se ovakvim pozicioniranjem Beograda proširuje mreža digitalnih profesionalaca koji u lokalnu zajednicu donose potrebna znanja i međunarodne kontakte, kreiraju nove prilike, te popravlja globalna reputacija naše prestonice i gradi imidž centralne tačke digitalne ekonomije šireg regiona,” kaže Tijana Stefanović iz ove neprofitne organizacije.Razvoj sajta pratilo je istraživanje i testiranje utisaka onih nomada koji su već bili u Beogradu, kao i brojni razgovori sa nomadima koji do sada nisu posetili našu zemlju. Rezultati istraživanja su prošle godine objavljeni u izveštaju „Skener digitalnih nomada“. „UNDP-jeva Laboratorija za ubrzani razvoj podržala je inicijativu BelgradeGets.digital jer želimo da digitalni profesionalci koji razmišljaju o nomadskom stilu života svoj rad započnu baš u Beogradu i da na jednom mestu dobiju najvažnije informacije neophodne za takvu odluku. Pandemija i rad na daljinu doveli su do preispitivanja kako će u budućnosti izgledati rad, naše radno okruženje i kako i odakle ćemo obavljati svoje poslovne zadatke. Mislimo da trend rada na daljinu može da ima značaj kako za Srbiju tako i region, jer može da utiče na smer i intenzitet ekonomskih migracija,“ rekla je Kristina Jazinka Nikolić iz UNDP-a.BelgradeGets.digital predstavlja Beograd kao nesavršeni, ali autentični evropski grad koji je uvek spreman da se menja i može da privuče digitalne profesionalce svojom iskrenošću, otvorenošću i kosmopolitskim duhom. Dodatni adut je i izuzetno živa digitalna i startap scena koja poslednjih godina privlači sve veću međunarodnu pažnju.U razvoj projekta uključio se i Kulturni centar GRAD, dok je agencija DIRECT MEDIA United Solutions, kao član Inicijative „Digitalna Srbija“, doprinela razvoju dinamičnog vizuelnog identiteta koji prati brend BelgradeGets.digital.