Najnovije

Srbija

Fabrika guma u Zrenjaninu: Fraze umesto odgovora

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine počeo je da odgovara na mišljenja i pitanja koja su im upućena zbog studije o uticaju na životnu sredinu, kineske fabrike guma Linglong u Zrenjaninu, saopštio je Građanski preokret. Prema njihovim rečima, u tim odgovorima nadležni se često pozivaju na nepotkrepljene procene i na fraze o "poštovanju propisa".Prema tvrdnjama Građanskog preokreta, Pokrajinski sekretarijat šalje odgovore obrađivača studije uticaja na životnu sredinu, bez pratećeg dopisa. "Pokrajinski sekretarijat je ovakvim postupanjem sebe sveo na fotokopirnicu i kurirsku službu Linglonga, odnosno njegovog podizvođača radova, a građane je uskratio za odgovore na važna pitanja", piše u saopštenju Građanskog preokreta.Obrađivač studije je, kako je rečeno, beogradsko preduzeće Enacta doo, koje je osnovano 2018. godine, spada u mikro preduzeća sa dvoje zaposlenih, diplomirnaim geografom i mašinskim tehničararem. RERI: FABRICI GUMA LINGLONG NEZAKONITO ODOBRENA DRŽAVNA POMOĆ To preduzeće je na pitanja koja su građani upućivali Pokrajinskom sekretarijatu, odgovaralo rečenicom "nije u nadležnosti obrađivača studije i projektnog tima", kažu u Građanskom preokretu.U toj organizaciji tvrde da je u odgovorima na njihovo mišljenje o uticaju Linglonga, obrađivač Studije potvrdio da nisu izvršena precizna merenja udaljenosti najbližeg naselja od fabričkog kompleksa.Građanski preokret podseća da je Linglong dobio saglasnost da se kao veliki potrošač priključi na postojeću gradsku vodovodnu infrastrukturu, iako u Zrenjaninu već godinama postoji problem sa pritiskom vode u mreži. "Takođe, Linglong će razmotriti i bušenje sopstvenih bunara na području koje je poznato po mešavini podzemnih voda i eksplozivnog metana", tvrdi Građanski prekret.Ta organizacija kaže i da je obrađivač studije potvrdio da nisu planirana merenja neprijatnih mirisa u Zrenjaninu, pa će se kvalitet vazduha nakon izgradnje fabrike guma pratiti sa tri merne stanice koje ne registruju takvu vrstu zagađenja.Linglong, kako dodaju, nije planirao ni mere automatske uzbune u slučaju zagađenja ili drugih incidenata, ni u kompleksu fabrike ni u obližnjim naseljima.KINESKOJ FABRICI GUMA ZEMLJIŠTE, SUBVENCIJE, SAD I ULICA Po mišljenju obrađivača studije, više stotina šlepera koji će svakodnevno ulaziti i izlaziti iz fabrike neće negativno uticati na dva kilometra udaljeni Specijalni rezervat prirode Carska bara, odnosno ptice, jer će se za transport koristiti "savremeni kamioni".Linglong inače ima reputaciju velikog zagađivača prirode u Kini, a njihova fabrika na Tajlandu stradala je u velikom požaru, a njihova investiciaj u Srbiji je proglašena "projektom od nacionalnog značaja". Građanski preokret podseća da su dve javne rasprave (jedna u prokrajinskoj duga u gradskoj ustanovi) o izgradnji Linglonga održane bez prisustva građana koji su sprečeni da im prisustvuju, uz pravdanje merama protiv pandemije. Prošle godine Građanski preokret je podneo tužbu Upravnom sudu protiv Gradske uprave grada Zrenjanina zbog toga što su dali saglasnost za Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, koja se odnosila na prvu fazu izgradnje fabrike.Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) nedavno je saopštio da je kompaniji Linglong država Srbija nezakonito odovrila državnu pomoć.

Svet

Visa omogućila plaćanje američkom digitalnom valutom

Visa je najavila da će omogućiti plaćanje korišćenjem USD Coin-a (USDC), digitalne valute koja prati vrednost američkog dolara. Crypto.com je prva kompanija koja je testirala novu sposobnost sa sopstvenim Visa-brendiranim karticama, piše TechCrunch.USDC je takozvani „stablecoin“, odnosno kriptovaluta dizajnirana da održava stabilnu tržišnu vrednost.Stablecoin-s su prepoznatljivi po tome što su vezani za nešto što ima relativno stabilnu cenu. Oni mogu biti vezani za FIAT valute poput američkog dolara ili pak za druge kriptovalute, kao i za zlato i druge plemenite metale.Kao i druga kripto imovina, stablecoin-s predstavljaju određenu fleksibilnost kada je reč o slanju, primanju i čuvanju digitalne imovine. Nije potreban bankovni račun i ne postoje naknade za transakcije sa drugim finansijskim institucijama.Iako je USDC digitalni token u sklopu Ethereum blokčejna, ova kriptovaluta takođe podržava još dva blokčejna - Algorand i Stellar. Visa je za sada odlučila da se fokusira na Ethereum varijantu USDC-a.Blokčejn je mesto za skladištenje, čuvanje i razmenu kriptovaluta. Kompanija za plaćanja već podržava 160 valuta širom sveta, a zahvaljujući partnerstvu sa kompanijom Anchorage, Visa sada dodaje mogućnost plaćanja digitalnom valutom. Anchorage je nedavno u Americi dobio saveznu bankarsku povelju i pozicionira se kao banka digitalnih sredstava.

Srbija

MMSP do pet miliona bespovratne pomoći za nabavku opreme

Ministarstvo privrede je raspisalo javni poziv malim, srednjim i mikro preduzećima, preduzetnicima i zadrugama za dodelu bespovratne pomoći za nabavku opreme.Država sufinansira nabavku nove proizvodne opreme i opreme direktno uključene u proces proizvodnje razmenjivih dobara i izvođenje građevinskih radove u iznosu do 25 odsto neto vrednosti opreme, dok se 70 odsto neto vrednosti opreme koja se nabavlja finansira iz kredita banaka ili lizing kompanija koji su partneri u okviru programa, dok je 5 odsto učešće samog privrednog subjekta.Više hiljada građana podržalo peticiju ugostitelja za normalno radno vreme Iznos odobrene bespovratne pomoći ne može biti veći od 5.000.000 dinara.Visina bespovatnih sredstava koja se može dodeliti privrednom subjetu određuje se u odnosu na broj zaposlenih po evidenciji Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja: 1 zaposlen - do jedan milion dinara, dva - pet zaposlenih - do 2,5 miliona, šest i više zaposlenih - do pet miliona dinara.Zainteresovani privredni subjekti zahtev mogu da podnesu zajedno sa kreditnim zahtevom u jednoj od banaka ili lizing kuće koja je patner u okviru programa, a spisak se nalazi na sajtu Ministarstva.Javni poziv je otvoren dok se ne utroše raspoloživa sredstva, a najkasnije do 31.12.2021.

Svet

Radnici Amazona formiraju prvi sindikat?

Radnici Amazonovog skladišta u Alabami uskoro odlučuju o tome da li će formirati sindikat, u onome što se smatra jednim od najvećih i najznačanijih sindikatskih pokreta u novijoj američkoj istoriji, piše britanski Gardijan.Prošle nedelje su radnici Amazona i advokatski tim sindikata u kojem učestvuje i senator iz Vermonta Berni Senders, bivši kandidat za predsedničku nominaciju Demokratske stranke, pokrenuli sindikalnu borbu koja bi mogla da rezultira pritiskom na kompaniju Amazon.Američki Nacionalni odbor za radne odnose (NLRB) počeće da broji glasove da bi utvrdio da li će radnici osnovati sindikat, ukoliko u tome uspeju, to će biti prvi sindikat kompanije Amazon u SAD-u, jer su mnogi radnici Amazona u Evropi već udruženi u sindikate.Oko 5.800 zaposlenih imalo je pravo glasa, a prema rečima NLRB-a brojanje glasova, kao i sam zakonski proces formiranja sindikata će potrajati.Tokom prebrojavanja glasova, Amazon će imati priliku da ospori istinitost glasačkih listića i uloži prigovore u roku od pet radnih dana od prebrojavanja glasova.Rezultati bi takođe mogli biti odloženi ako se ospori dovoljan broj glasačkih listića.Amazon se agresivno usprotivio formiranju sindikata u skladištu u Alabami, podstičući radnike da glasaju protiv na izborima putem plakata, sms poruka, pa čak i angažovanjem konsultanata koji savetuju kompaniju kako da izbegne formiranje sindikata.Nedavno su zaposleni u ovom tehnološkom gigantu tvrdili da ih kompanija tretira kao robote jer zahteva ogromne radne kvote i odnosi se s nedovoljno poštovanja prema zaposlenima.Kompanija je uzvratila saopštenjem da radnike plaća 15,30 dolara po satu, što je dvostruko više od proseka u državi Alabama, da je otvorila hiljade radnih mesta i da svojim zaposlenima plaća zdravstveno osiguranje koje pokriva i oftamološke i stomatološke preglede.Stotine radnika Amazona širom SAD-a izrazilo je interesovanje da započne organizovanje sindikata i na svojim radnim mestima.

Srbija

Skuplji čelik podigao cene poljoprivrednih mašina

Sredinom januara zabeleženo je znatno poskupljenje u gotovo svim prodavnicama poljoprivredne mehanizacije i priključnih mašina, piše Agropress. Razlog za to je, kako tvrde proizvođači, skok cena repromaterijala od čak 40 odsto.„Vruć krompir“ su prebacili na železare koje svoja poskupljena pravdaju nezabeleženim porastom cena čelika na svetskim berzama. To je pak posledica kretanja cena na svetskom tržištu, usled pandemije, objašnjava magistar Radovan Komad iz Majevica, servisa iz Bačke Palanke, a prenosi Agropress.„Neophodno je da pratite dešavanja i u metalnoj industriji pa ćete uvideti da osnovni dobvljač svim metalnim industrijama (Železara Smederevo) već punih šest meseci radi sa smanjenim kapacitetom,“ kaže Komad.Železara u Smederevu ugasila jednu od dve visoke peći Međutim, agroekonomista Milan Prostan za ovaj portal tvrdi da se uvek nađe razlog za poskupljenje.„Sada je to cena čelika, pa će biti uvećana cena električne energije i ko zna šta još. Mi smo nažalost upućeni na uvoz i lobi koji diktira šta će i od koga uvesti. Domaća proizvodnja danas je svedena manje-više na nivo zanatske proizvodnje“, kaže Prostan.On dodaje da se divi „seljacima kako uspevaju da rade i poprave traktore koji su stari i po 30 i 40 godina“.Autori teksta objašnjavaju da će zbog aktuelnih poskupljenja i subvencije za poljoprivrednike biti samo kap u moru njihovih ogromnih troškova. Za subvencije poljoprivredi izdvojeno 53 milijarde dinara Oni podsećaju da država subvencioniše kupovinu poljoprivredne mehanizacije i priključnih mašina do 50 odsto od cene bez PDV-a, odnosno do 65 procenata za ruralne krajeve. Maksimalan iznos u jednoj kalendarskoj godini je 1.500.000 dinara, odnosno 12.500 evra.Prema važećim cenama u oglasima plug košta 1.700 evra, teška drljača 2.800, tanjirača 2.800, dok su cene sejalica u zavisnosti od tipa, veličine i namene od 4.000 do 8.000 evra.

Srbija

Frilenseri nezadovoljni najnovijom ponudom države, ali nastavljaju pregovore

Udruženje radnika na internetu (URI) je svojim članovima predstavio predlog koji su frilenseri juče dobili od Vlade Srbije, za rešenje njhovog statusa.  Računicu države po kojoj će novim predlogom 80% frilensera biti oslobođeno plaćanja poreza, njihovi predstavnici nazvali su netačnom."Pitam vlast, zašto nam dajete isti predlog koji je za budućnost frilensera još gori od onoga što ste nam ponudili u februaru i to nazivate ustupkom?", rekao je predsednik URI Miran Pogačar.Predstavnici Udruženja radnika na internetu i Vlade Srbije održaće u 14 časova sastanak na kome će razgovarati o novom predlogu načina oporezivanja koji im je juče uputila Vlada. Frilenseri poručuju da su obaveze koje država želi da im naplati preveliko finansijsko opterećenje.U obraćanju putem Fejsbuka, predstavnivi URI Miran Pogačar i Katarina Pavlović, demantovali su da je Vlada ponudila otpis duga za 80 odsto firlensera."Ponuda se nije poboljšala, čak se malo pogoršala u odnosu na prethodnu. Oni govore da nam izlaze u susret, a ne da to ne čine, nego nas stavljaju u još veće probleme", rekao je Pogačar.On je ponovio da radnici na internetu ne odustaju od svog predloga o izmirivanju obaveza od 14. oktobra prošle godine i traže da plaćaju samo porez bez doprinosa jer nemaju prava koja ostvaruju ljudi u radnom odnosu.PORESKA IDENTIFIKOVALA UPLATE IZ INOSTRANSTVA ZA OKO 41.000 FRILENSERA "Ko može da se obaveže narednih 10 godina da isplaćuje dugovanja plus tekuće obaveze na koje odlazi polovina prihoda, a negde i više?", ukazuje Pogačar. Prema njegovim rečima, pritom frilenseri nemaju prava koja imaju ljudi koji su zaposleni u "klasičnom" radnom odnosu, niti pravo na kredite i subvencije."Treba svega da se odreknete da platite sve obaveze državi", kaže predsednik URI.Na osnovu tabele u kojoj je prikazana ponuda Vlade u obliku ukupnog poreskog opterećenja za frilensere, pravnica Katarina Pavlović je objasnila kako bi izgledala otplata starog duga i tekućih obaveza na mesečnom nivou.Kako je navela, predloženo je da od 1. oktobra mesečni neoporezivi deo iznosi 18.300 dinara.Na zaradu od 200 evra mesečno, poresko opterećenje bi iznosilo 12 odsto ukupnog prihoda, pa bi oporezovanom radniku ostalo 20.598 dinara.ŠTA JE SKUPLJE: OPROŠTAJ OD FRILENSERA ILI OPROŠTAJ POREZA? Za primanje od 500 evra, ukupno poresko optrećenje bi iznosilo 46 odsto mesečnog prihoda, dok bi frilenser sa prihodom od 1.000 evra bio dužan da izdvoji 64 odsto novca za porez i otplatu duga."Sa povećanjem ukupnih prihoda, poresko opterećenje progresivno raste i dostiže neverovatne iznose", rekla je Katarina Pavlović.Miran Pogačar je istakao da frilenseri ne mogu da izvrše obaveze koje im se stavljaju na teret."Ja se nadam da ste svesni da bilo koja institucija u ovoj državi, bilo koji predstavnik vlasti neće ništa uraditi. Jedini način da nešto urade je pod pritiskom. Ako oni imaju dobru volju da reše ovaj problam na jedini mogući način, to pozdravljamo" rekao je Pogačar.On je pozvao frilensere da sutra pred početak sastanka dođu ispred Vlade Srbije i napomenuo da se ništa neće dogovarati "iza zatvorenih vrata".Frilenseri su prethodno prekinuli pregovore sa Vladom Srbije tokom fenruara, jer su njen tadašnji predlog takođe smatrali neprihvatiljvim i objasnili da ih vodi u dužničko ropstvo.Pregovori Vlade Srbije i frilensera usledili su nakon protesta koji su održani krajem prošle i početkom ove godine.

Svet

Hrvatski poljoprivrednici protiv kontroverznog zakona o semenu

Hrvatska je zahvaljujući sopstvenoj proizvodnji semena, postala jedna od vodećih zemalja EU u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji, ali se organski poljoprivrednici sada boje da bi usvajanje novog Zakona o semenu to moglo da ugrozi.Zakon, čiji je nacrt usvojen u decembru, ima za cilj da pojednostavi proizvodnju i sertifikaciju semena, posebno za stare i autohtone sorte, ali se pokazao kontroverznim, a njegovi protivnici upozoravaju da bi mogao da ima dalekosežne posledice na hrvatsku poljoprivrednu biološku raznolikost, piše portal Euraktiv.Međutim, zakon uključuje niz problematičnih elemenata, smatra hrvatsko udruženje održivog uzgoja Biovrt koje je u saradnji s Hrvatskim savezom udruženja organskih proizvođača (HSEP) i udruženjem hrvatskih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava "Život" u januaru 2021. pokrenulo kampanju "Seme je naše ljudsko pravo“.Kampanja koja se zalaže za to da proizovođači prilikom uzgoja semena na sopstvenom imanju imaju pravo izbora, za kratko vreme je dobila podršku 135 hrvatskih udruženja sa više od 25.000 članova, Hrvatske poljoprivredne komore i preko 31.000 građana.Jedan od ključnih problema je da zakon ima za cilj da uvede pojam "Seme sa poljoprivrednog gazdinstva" - koji bi označavao seme raznih poljoprivrednih biljaka proizvedenih i namenjenih za setvu isključivo na sopstvenom gazdinstvu - i čija bi prodaja na tržištu bila zabranjena.Druga kontroverzu predstavlja član 16. koji ograničava upotrebu tog semena na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima.Predsednica udruženja Biovrt, Silvija Kolar-Fodor upozorava da zakon direktno pogađa 57.330 proizvođača povrća i krompira te 155.403 poljoprivrednika iz drugih sektora, značajno povećava cenu proizvodnje i dovodi do rizika daljnjeg povećanja cena semena.

Srbija

Radnici na internetu dobili novi predlog Vlade Srbije

Udruženje radnika na internetu saopštilo je da ih je Vlada Srbije pozvala da se izjasne o novom predlogu za uvođenje njihovog rada u zakonske okvire. Nakon tog izjašnjavanja, borba frilensera protiv namere države da im poreske dažbine naplati za nekoliko godina unazad mogla bi da uđe u novu fazu.Vest o pozivu da se obnove pregovori objavio je predstavnik URI-ja Miran Pogačar, koji je precizirao da će dodatne informacije o novom predlogu biti poznate sutra, kada se vladin predlog detaljnije protumači.URI će, prema njegovim rečima, večeras organizovati onlajn konferenciju na kojoj će komentarisati novi predlog vlade."Ovo je dobar korak i dobar pravac za rešavanje problema, ali do rešenja ima još dosta toga da radimo i da se borimo", naglasio je Pogačar i dodao da nema opuštanja.  Miran Pogačar je objasnio da URI već planira da deluje na razne načine, kako bi se problem rešio u njihovu korist i dodao da i dalje postoji "realna mogućnost" da se ponovo odustane od pregovora. "To samo znači da smo apsolutno uporni da izguramo stvar u našu korist i da su protesti, akcije i ulica i naše zajedništvo nešto što nam osigurava da ćemo uspeti", kaže predstavnik URI.Pregovori URI-ja i Vlade Srbije su prekinuti, jer je rešenje koje je tada predloženo bilo neprihvatljivo za frilensere.Vlada Srbije i Poreska uprava u oktobru prošle godine su najavili da će početi sa kontrolom prihoda frilensera, za pet, odnosno šest godina unazad, kako bi im naplatili porez koji bi bio veći od polovine njihovih dotadašnjih prihoda.Radnici na internetu, među kojima ima i dosta mladih ljudi koji rade povremeno tokom školovanja, su se pobunili, osnovali svoje udruženje i krenuli u proteste.FRILENSERI ZAHTEVAJU OD DRŽAVE DA SE PREGOVORI O POREZU OBNOVE Frilenseri su se posebno bunili protiv namere države da im naplati troškove zdravstvenog osiguranja i doprinosa, za nekoliko godina unazad, jer te usluge nisu koristili.Nekorektan im je bio i predlog vlade da se poreski i ostali dugovi isplaćuju na rate, tokom nekoliko godina, jer bi ih to odvelo u dužničko ropstvo.Nakon protesta u Beogradu, vlada ih je pozvala na pregovore, koji su kasnije prekinuti, na inicijativu URI-ja.URI je u svojim saopštenjima i obraćanjima često optuživao Poresku upravu da godinama nije radila svoj posao i pronašla rešenje za oporezivanje frilensera, ali da se tog problema setila sada kada joj je potreban novi izvor prihoda.Država je nedavno objavila podatak da je poreska uprava identifikovala uplate iz inostranastba za više od 40 filjada frilensera, a o njihovom problemu najavljeno je i da će se izjasniti Zaštitnik građana.PORESKA IDENTIFIKOVALA UPLATE IZ INOSTRANSTVA ZA PREKO 41.000 FRILENSERA PRIMER SEVERNE MAKEDONIJEProšle nedelje URI je u ambasadi Severne Makedonije u Beogradu zvanično zatražio odgovor na pitanje kako je ta zemlja rešila problem oporezivanja svojih frilensera.Cilj je bio, kako su tada naglasili da našoj državi "simbolično" skrenu pažnju na činjenicu da je moguće rešenje u kome bi obe strane bile zadovoljne.Severna Makedonija je problem oporezivanja svojih frilensera rešila još 2015. godine, nakon građanskih protesta.Na tim protestima frilenseri su se pobunili protvi odluke vlade u Skoplju da im prihode oprorezuje sa 35%, pa je na kraju postignut kompromis da iznos državnih dažbina za frilensere u Severnoj Makedoniji bude 10% njihovih mesečnih prihoda.

Svet

YouTube će kreatorima sadržaja van SAD naplaćivati porez na prihode

Američka vlada je naložila kompaniji Google da u njihovo ime prikupi porez na zaradu koju YouTube isplaćuje svima koji se trenutno nalaze u YouTube Partner programu, a nisu građani Sjedinjenih Ameirčkih Država, piše portal Netokracija.Kreatori na ovoj platformi koji nisu u SAD-u moraće da popune neophodne podatke u svom AdSense nalogu i ako to učine i nisu američki državljani, Google će im ubuduće skidati 24 odsto za sve preglede koji dolaze iz Amerike. Ukoliko to ne urade do početka juna 2021. godine, YouTube će im automatski skinuti 24 odsto od njihove zarade na ime plaćanja poreza.Za veliku većinu domaćih jutjubera koji prave sadržaj za lokalno tržište, umanjenje zarade će biti minimalno, ali to neće biti slučaj sa hiljadama drugih koji imaju kanale sa sadržajem okrenutim ka engleskom govornom području. Oni će izgubiti i do 30 odsto zarade od američkih pregleda jer Srbija i Amerika nemaju zaključen ugovor koji reguliše oporezivanje ove kategorije.YouTube je tokom 2021. duplirao broj ljudi u YouTube partner programu, tj, osoba koje imaju monetizovane kanale i zarađuju novac od istih.Prema rečima izvršne direktorke ove platforme Susan Vojcicki, YouTube ekosistem generiše 16 milijardi dolara samo u Americi što je ekvivalent od 345.000 poslova sa punim radnim vremenom. Slična je situacija i sa evropskim zemljama, pa tako u Velikoj Britaniji YouTube generiše oko 1,9 milijardi dolara, dok se procenjuje da je u Francuskoj ta cifra oko 626 miliona dolara. 

Srbija

Više hiljada građana podržalo peticiju ugostitelja za normalno radno vreme

Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije saopštilo je da je cilj te peticije vraćanje normalnog radnog vremena ugostiteljima čiji su objekti zatvoreni zbog pandemije. Udruženje zahteva i da po hitnom postupku počne primena uredbe kojom se defeinišu uslovi i kriterijumi o usklađenosti državne pomoći privrednicima.Zaštitnik preduzetnika i privrednika traži da se u najkraćem roku svim delatnostima kojima je merama Vlade Srbije onemogućeno da rade otpišu porezi i doprinosi, kao i da im se nadoknade svi fiksni troškovi od početka pandemije do danas i 80% bruto zarada za 12 meseci.Udruženje je navelo i da traži ukidanje parafiskalnih nameta i nepotrebnih dažbina (eko-taksa, sokoj, natpisi na objektima), da se smanji PDV na pet odsto u naredne dve godine, kao i da se umanje sve lokalne dažbine i takse."Očekujemo da se Krizni štab reorganizuje na način da svi oni koji svojim neprofesionalnim delovanjem uzrokuju nepopravljivu ekonomsku štetu domaćim privrednicima i svi oni koji su u sukobu interesa podnesu ostavke“, saopštilo je Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije.Promenu uloge Kriznog štaba tražila je Unija poslodavaca Srbije, čiji su predstavnici pohvalili njegov dosadašnji rad.Oni su naglasili da antipandemijskim merama koje utiču na rad privrednika treba da se bavi poseban, ekonomski krizni štab, dok aktuelni krizni štab treba da se bavi samo medicinskihm aspektima pandemije.Svi zainteresovani peticiji moga da pristupe putem sledećeg linka.UNIJA POSLODAVACA PREDLAŽE FORMIRANJE KRIZNOG ŠTABA ZA PRIVREDU

Srbija

Ne davimo Beograd predao potpise i primedbe protiv rušenja parka na Slaviji

Protiv najavljenih izmena prostornog plana i izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa na prostoru Mitićeve rupe na Slaviji u Beogradu, izjasnilo se 12 hilajada građana, saopštio je pokret Ne davimo Beograd (NDMBGD). Prema njihovim rečima građani su se jasno izjasnili i rekli da se Beograd ne razvija onda kada se rušenjem parka koji se nalazi na tom mestu i ne prihvatanjem njihovog stava, kao i stava stručnih ljudi."Izgradnja stambeno-poslovnog kompkeksa bi doprinela većoj saobraćajnog gužvi, onemogućava prilaz Slaviji", izjavio je predstavnik Inicijative Ne davimo Beograd, Robert Kozma.On naglašava da bi se na taj način dodatno zagadio vazduh u Beogradu, a bila bi veća i buka, pa je to još jedan argument da ne treba da se izlazazi u susret samo uskim interesima investitora.Kozma podseća i da je Opština Vračar tim povodom organizovala javnu raspravu, ali dodaje da su i u toj opštini, ali i u Gradskoj upravi Begrada odbili zahtev da se podrži stav građaniakoji se protive izgradnji na Slaviji."Podnišenjem primedbi želimo da pokažemo da je drugačije rešenje moguće", kaže Robert Kozma.Ocenio je da treba verovati u organizovanje građana, jer im je to jedino preostalo, da se kako kaže, sami organizuju."Znamo da je ovo korak u našoj borbi i do sada je gradska vlast posle (nekih)negodovanja građana izašla u susret", zaključio je Kozma.BEOGRAD PREDLAŽE ZGRADE UMESTO PARKA U "MITIĆEVOJ RUPI" Prema rečima drugog predstavnika NDMBGD, Dobrice Veselinovića, izgovor gradske vlasti da je gradnja na mestu Mitićeve rupe na Slaviji bila planirana i pre više decenija, ne odgovara trenutnoj situaciji u glavnom gradu Srbije."Vračar je devedesetih godina (prošlog veka) imao dva kvadratna metra zelene površine po stanovniku, sada ima manje od 1,5 kvadrata po glavi stanovnika, a evropski prosek je negde i preporuka je da to ide od 20 do 30 kvadrata po stanovniku", kaže Veselinović.On je rekao i da je 30% parcele na kojoj je predviđena izgradnja u privatnom vlasništvu, dok je 70% njenog vlasništva u javnoj svojini.Kako je naglasio, to je još jedan uverljiv argument protiv namere da se izgradi stambeno-poslovni kompleks na mestu parka na Slaviji.Primedbe na izmene prostronog plana, kojim bi trebalo da se reguliše građevinska investicija na mestu Mitićeve jaruge, predate su zajedno sa potpisima 12 hiljada građana koji su se izjasnili protiv te odluke.Pojedini mediji prošle nedelje su preneli stav nekih stručnjaka iz oblasti gađevine koji su tvrdili da stambeno poslovni objekata na Slaviji treba da se gradi jer je na zemljištu kod Mitićeve rupe i ranije bilo građevinskih objekata.Njihov argument "u prilog# toj gradnji bio je i da se sporno zemljište u privatnom vlasništvu.

Svet

Nemcima se gomilaju pare jer nemaju gde da troše

„Građani Nemačke gomilaju ogromne sume novca tokom krize“, piše nemački javni servis Tagesšau. Ekonomisti, a ni finansijska scena ne predviđaju skori značajniji rast potrošnje, prenosi Dojče vele.Mnogi građani Nemačke imaju na računu znatno više novca nego pre godinu dana, a trenutno se ne predviđa neki kratkoročni preokret u pravcu veće potrošnje.„Prema podacima Bundesbanke, od januara 2020. do januara 2021. depoziti privatnih domaćinstava u bankama porasli su za 182 milijarde i sada iznose 1,73 biliona evra", prenosi Tagesšau statistike u martovskom mesečnom izveštaju.„U svojoj najnovijoj ekonomskoj prognozi Institut Ifo sa sedištem u Minhenu povećanje ušteđevine u 2020. procenjuje na 100 milijardi evra i pretpostavlja da će ta suma u prvom kvartalu nastaviti da raste", dodaje se.„Mislim da ćemo do sredine godine imati sličnu situaciju kao i cele prošle godine", kaže Jirgen Gros, predsednik asocijacije GVB.Osim toga, tokom pandemije korone znatno manje ljudi je podizalo gotovinu sa bankomata.„Kao rezultat korona-krize, potražnja za gotovinom na našim mašinama opala je za 75 procenata", rekao je Kersten Trojanus, izvršni direktor operatora bankomata IC Cash.Oko 1.000 od 5.000 bankomata ovog operatera u Nemačkoj već je isključeno iz upotrebe, a 200 do 300 je potpuno demontirano.Banke su takođe zabeležile značajan pad potražnje za gotovinom, piše ovaj list. U Komercbanci, na primer, kažu da su u proteklih dvanaest meseci zabeležili prosečan pad potražnje za gotovinom između deset i 15 odsto.

Srbija

Komunalci napisali oko 1.300 kazni zbog nepoštovanja mera

U toku 2020. i 2021. godine komunalna milicija Grada Beograda postupala je u ukupno 2.408 slučajeva nepoštovanja propisanih epidemioloških mera, navodi se u pisanom odgovoru Sekretarija za poslove komunalne milicije koji je dobila Nova ekonomija. Od ovog broja, u 1.020 slučajava su postupali po prijavi i 1388 samostalno.Tom prilikom su napisali 1.359 prekršajnih naloga, od čega 74 firmama, 62 odgovornim licima u okviru preduzeća i 1.223 fizičkim licima.Unija poslodavaca predlaže formiranje kriznog štaba za privredu "Takođe, komunalni milicionari su u predmetnoj stvari izdali 16 upozorenja i 7 usmenih naređenja, dok su u 150 slučajeva spise predmeta prosledili nadležnom organu kako bi preduzeli mere, a shodno konstatovanom činjeničnom stanju od strane komunalnih milicionara", dodaju Sekretarijat u odgovoru.Beograd planira novo zapošljavanje komunalnih milicijaca, rekao je gradonačelnik Zoran Radojičić u subotu za TV Vesti, a preneo Beoinfo."Raspisali smo konkurs za prijem još 52 komunalna milicionara i on će biti otvoren narednih 15 dana."Zašto je priča o sterilitetu i vakcini pogrešna? Prethodni konkurs je bio raspisan u decembru, rekao je Radojičić."Tom prilikom zaposleno je 90 ljudi koji se trenutno nalaze na obuci. U ovom trenutku Grad Beograd ima blizu 320 komunalnih milicionara, što je još uvek nedovljno za grad koji broji dva miliona stanovnika."

Svet

EP zahteva od Komisije da pristup fondovima uslovi poštovanjem vladavine prava

Evropski parlament spreman je da tuži Evropsku komisiju, ako bude i dalje odlagala primenu mehanizma kojim se raspodela evropskih fondova zemljama članicama uslovljava poštovanjem vladavine prava i osnovnih vrednosti EU, saznaje Euractiv.U rezoluciji koju su usvojili, evroposlanici su ocenili da to što Evropska komisija nije usvojila pravilnik za primenu mehanizma uslovljavanja, ne može biti razlog za njegovo odlaganje, i upozorili Komisiju da, ako smatra da je takva direktiva neophodna, mora da je donese najkasnije do 1. juna.Evropski parlament će u suprotnom, kako se navodi u rezoluciji, propuštanje Komisije da zaštiti evropske finansijske interese i vrednosti smatrati "nečinjenjem" i protiv nje podići tužbu pred Sudom EU u skladu sa članom 265 Ugovora o funkcionisanju EU.Prema tom članu, ako neka institucija EU propusti da deluje i time povredi ugovore, države članice i ostale institucije Unije mogu pred Sudom EU da pokrenu postupak radi utvrđivanja povrede. Pokretanje postupka je dopušteno samo ako je konkretna institucija prethodno bila pozvana da deluje.U rezoluciji koja je 25. marta usvojena sa 529 glasova za, 148 protiv i 10 uzdržanih, evropski parlamentarci su ponovili da propuštanje država članica da poštuju vladavinu prava može da utiče na integritet budžeta EU.Ocenili su i da postojeća pravila o poštovanju vladavine prava moraju biti primenjena i da se to ne može uslovljavati usvajanjem direktive za njihovu primenu, kakvu namerava da donese Evropska komisija.    "Ako Evropska komisija ipak smatra da je takva direktiva neophodna, današnja rezolucija zahteva da ona bude gotova do 1. juna i da parlament bude  konsultovan pre njenog usvajanja. Evropski poslanici ponovo naglašavaju važnost da se mehanizam vladavine prava primeni bez odlaganja, posebno imajući u vidu njegove potencijalne implikacije na predstojeću raspodelu sredstava iz fonda za obnovu 'EU sledeće generacije'",  saopštio je Evropski parlament.Rezolucija je rezultat dugotrajne rasprave u EP, na kojoj su poslanici Evropsku komisiju podsećali da je od 1. januara 2021. godine već na snazi uredba kojim se pravo država članica da dobiju sredstva iz evropskih fondova uslovljava poštovanjem vladavine prava.U "Uredbi o režimu uslovljavanja radi zaštite budžeta Unije", navodi se da se vladavina prava odnosi na vrednosti sadržane u Ugovoru, i da obuhvata "načela zakonitosti što podrazumeva transparentan, odgovoran, demokratski i pluralistički zakonodavni postupak, pravnu sigurnost, zabranu arbitrarnosti izvršne vlasti, efikasnu sudsku zaštitu, uključujući pristup pravosuđu, koju sprovode nezavisni i nepristrasni sudovi, što se odnosi i na osnovna prava, podelu vlasti, te nediskriminaciju i jednakost pred zakonom".Uslovljavanje evropskih fondova vladavinom prava je uoči usvajanja višegodišnjeg budžeta EU izazvalo oštro protivljenje Mađarske i Poljske, koje su od veta odustale tek posle kompromisa lidera EU da Evropski sud pravde treba da oceni zakonitost takvog mehanizma.Deo kompromisa posle kojeg je krajem decembra konsenzusom usvojen predloženi budžet, bilo je i sporno obećanje Evropske komisije da mehanizam uslovljavanja neće aktivirati dok ne izradi direktivu o njegovoj primeni. Stav komisije bio je i da treba sačekati ocenu suda o zakonitosti mehanizma.Gotovo svi učesnici rasprave u Evropskom parlamentu su uoči usvajanja najnovije rezolucije naglasili da je mehanizam pravno obavezujuć, bez obzira na neobavezujući stav Evropskog saveta, i bez obzira na postupak pred Evropskim sudom koji ne zadržava sprovođenje mehanizma.

Srbija

Pčelari uskoro dobijaju digitalnu mapu pčelinjaka

Pčelari u Srbiji uskoro bi trebalo da dobiju prvu digitalnu mapu pčelinjaka i pčelinje ispaše, koja bi ujedno bila i prva takva mapa u zemljama regiona, preneo je portal Agrosmart. Glavni cilj tog projekta, koji realizuje udruženje Bio pčelinja klinika iz Bačkog Novog Sela, je zaštita pčela od raznih bolesti i trovanja pesticidima.Kada mapa bude bila gotova, naši pčelari će imati na raspolaganju važne podatke, koje su često presudne za opstanak pčela objašnjavaju u Udruženju za očuvanje zdravih stilova života Bio pčelinja klinika."Omogućićemo evidenciju o tačnom broju pčelinjaka, broju košnica, evidenciju o kretanju pčelinjaka unutar opštine 'naših' pčelara kao i pčelara koji periodično dolaze na teritoriju opštine Bač na određenu pašu ili čak na ovoj teritoriji imaju i svoje zimovnike", kaže osnivač Bio pčelinje klinike, Jozef Gašparovski.Za izradu mape u okviru projekta Poboljšanje stanja pčelara u opštini Bač udruženje je dobilo podršku od strane Trag fondacije.Projekat će trajati devet meseci, a pored pravljenja digitalne mape pčelinjaka i ispaše, cilj je i da se poveća kapacitet za zdraviju poljoprivrednu proizvodnju u toj opštini.Mapa će sadržati evidenciju o šumama koje su u opštini Bač površine oko 5 hiljada hektara i znaće se da li je drveće i rastinje u tim šumama medonosno.ISKUSNI PČELARI SAVETUJU KAKO POČETI BIZNIS U SRBIJI Na toj platformi biće dostupne i informacije o položaju prilaznih, kao i atarskih puteva, o tome gde je šta posejano od jednogodišnjih useva, a može biti medonosno (uljana repica, suncokret).Međutim, mapa će sadržati i upozprenje zbog moguće hemijske zaštite koja bi mogla nepovoljno da utiče na pčele."U ovom trenutku ništa od ovih podataka ne postoji, što doprinosi trovanju pčela, nekontrolisanom razvoju bolesti ili pak sukobu među pčelarima usled postavljanja pčelinjaka preblizu jedan drugome", navodi Gašparovski.Prema njegovim rečima digitalna metoda mapiranja i elektronska obrada podataka sastojala bi se od izrade elektronske karte pčelinjaka zasnovane na gugl mapama, kojoj bi mogli da pristupaju svi ljudi koji su za to zainteresovani.Stvaranjem i objavljivanjem digitalne mape doprinelo bi se sprečavanju bolesti kontrolom kretanja pčelinjaka, pogotovo onih koji dolaze na pašu iz drugih opština kao poboljšanje veterinarske intervencije kod pojave bolesti."Uspostavljen bi bio jedinstven katastar pčelinjaka i stalni i promenljivi. Takođe bi se doprinelo održanju pčelinjih društava, smanjenju troškova i povećanju produkcije pčelinjih proizvoda ali i povećanim prinosima po površini u poljoprivredi i voćarstvu", napominje Gašparovski.On ukazuje na to da pčelarstvo postaje poslednjih godina sve ugroženije pretnjama do kojih dolazi zbog intenzivne poljoprivrede i klimatskih promena i da pčelari traže načina da se odbrane. 

Srbija

Javna preduzeća „poslastica“ za hakere

U Srbiji je svake godine primetno sve više krivičnih dela visokotehnološkog kriminala, pre svega, napada zlonamernim računarskim programom „ransomware“. Žrtve ove specifične vrste sajber iznude uglavnom su male i srednje firme, ali i javna preduzeća, pa čak i sami građani, navodi se u prvom izdanju publikacije Digitalizacija i sajber sigurnost. Napadi na javna preduzeća prilično su učestali, a ponekad se dogode na najmanje očekivanim mestima, i to zbog propusta odgovornih službi. Pandemija je hakerima dodatno išla na ruku, a preduzeća koja se računaju u kritičnu infrastrukturu pokazala su se posebno zanimljivim za sajber napade.Hakerski napad na gradske službe Novog Sada i javno preduzeće „Informatika“ pre godinu dana pokazali su veliki značaj zaštite podataka i informacionih sistema. Hakovano je 2.000 kompjutera i 120 servera, a gradskim službama je bilo potrebno više od mesec dana da se potpuno oporave. Pored toga, u poslednjih godinu dana, usled povećanja interesovanja građana za investiranje u kriptovalute (zbog njihovog naglog skoka vrednosti) često se dešavaju zloupotrebe digitalne imovine, kažu u Ministarstvu unutrašnjih poslova.Zabeleženo je pojačano interesovanje u Srbiji za tzv. „rudarenjem“ kriptovaluta, postoji tržište na kome se e-valute kupuju, prodaju i razmenjuju za standardne valute (evre, dolare, dinare), određeni broj preduzeća aktivan je na tom tržištu, postavljen je veći broj ATM aparata na kojima je moguće kupovati i prodavati elektronski novac. Novi trend visokotehnološkog kriminala „Cryptojacking“, koji se odnosi na neovlašćeno iskorišćavanje širokopojasnog interneta korisnika i iskorišćavanje procesorske snage njihovih računara za rudarenje kriptovaluta, još uvek nije zabeležen u Srbiji kroz krivične procese, što ne znači da nije već prisutan u Srbiji.Falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica je i dalje vrlo prisutna u Srbiji, podaci o skimovanim („skimming“ - ilegalno prikupljanje podataka sa platnih kartica posebnim uređajima - skimerima) platnim karticama se vrlo često prodaju preko Darkneta, a kriminalci iz Srbije su često vrlo aktivni na ovim forumima, ukazuju u MUP-u.Hakeri izgleda među retkima kojima je pandemija išla na ruku: rad od kuće, često na privatnim računarima, njima je olakšao posao. Docent dr Bojan Jovanović, sa Katedre za informacione tehnologije Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu napominje da je u celom svetu sajber kriminal tokom prošle godine procvetao. „Ređali su se napadi jedan za drugim širom sveta i to pre svega ciljano na institucije vlada mnogih zemalja, na javni sektor: školstvo, zdravstvo, i na finansijske institucije poput banaka i berzi“, kaže Jovanović.Štete od hakerskih napada kreću se od nekoliko stotina evra do nekoliko stotina hiljada evra, kad se koriste „Bussiness e-mail compromise“ (BEC) prevare ili „ransomware“ ucenjivački softver, kažu u MUP-u.Hakerski napadi, pretnje i uopšte svi oblici visokotehnološkog kriminala povećani su tokom pandemijske godine za 50 odsto, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP). U 2019. godini bilo je ukupno 812 zahteva nadležnih tužilaštava za provere koje se odnose na krivična dela visokotehnološkog kriminala, dok ih je u istom periodu 2020. godine bilo ukupno 1203.

Srbija

RTS: Građani Srbije mogu u Grčku od maja, ali ima uslova

Građani Srbije od 14. maja, a možda i za Uskrs, moći će u Grčku jer oba zemlja otvara granicu za srpske državljne, nezvanično saznaje RTS.Uslov je potvrda o vakcinaciji nekom od vakcina sa zapada, ali i ruskom i kineskom vakcinom.Za nevakcinisane biće obavezan pi-si-ar test.U početku Grčka neće otvarati svoje granične prelaze, pa će se do omiljenih destinacija stizati preko Bugarske.Detalji će biti poznati danas kada će u Beogradu zajedničku izjavu potpisati ministri turizma dve zemlje, Tatjana Matić i Hari Teoharis.