U decembru ove godine zaposleni u Lidl prodavnicama širom Srbije, dobili su priliku da umesto novogodišnje proslave za svoj kolektiv, izaberu i predlože ustanove ili pojedince kojima bi kompani...
Velika prekretnica u mnogim sferama društva desila se na prelomu dva veka, IX i XX. Tako je bilo i u umetnosti. Na Pariskom jesenjem salonu 1905. predstavljeno je slikarstvo koje je tada izazvalo pobu...
Neki poslanici vladajuće koalicije u aktuelnom sazivu parlamenta bez opozicije variraju hvalospeve predsedniku Srbije sa primitivnim napadima na odsutne opozicionare, kao i na ugledne intelektualce, umetnike...
Knjige daju nova i šire stara znanja, ali time često i negiraju i preinačavaju ona koja smo imali, razarajući predrasude, stereotipe i prećutkivanja o značajnim ljudima i događajima „Peta...
Urednica „Pregleda dana“ Njuzmaks Adrije, Jelena Obućina, svesna je da su se političke podele prelile na sve sfere društva, uključujući i medije. U razgovoru za „Novu ekonomiju&ldquo...
Državni zvaničnici su uspeli da primete da su žene kupoholičarke, pa se zato i zaražavaju, ali se nisu zapitali – ko ih leči, ko im čisti, ko im sprema, ko im čuva stare roditelje ili obrazuje decu. Že...
U otežanim zimskim uslovima vožnje vlasnici vozila sa dizel motorima ne treba da brinu jer je od početka decembra na OMV benzinskim stanicama širom Srbije dostupan zimski OMV MaxxMotion Diesel koji je...
Želimo da se klijenti osećaju sigurno u Halkbanci Halkbanka je tradicionalno orijentisana ka malim i srednjim preduzećima i u narednom periodu naš fokus će biti na njima. Želimo da damo podstrek mlad...
Pokornost se kod nas brka sa saradljivošću, tj. kooperativnošću. Razlika između saradnje i pokornosti je u stepenu zrelosti učesnika i u njihovom preuzimanju lične slobode i lične odgovornosti ...
Još jedna izuzetno uspešna godina Britanske internacionalne škole (BIS) u BeograduKalendarsku 2020. godinu BIS završava u znaku velikih uspeha na svim poljima. Uprkos iz...
U svim segmentima poslovanja pažljivo rukujemo prirodnim resursima i pazimo da su naši proizvodi bezbedni za životnu sredinu Klimatske promene postepeno postaju klimatska kriza. Globalni razvoj kao p...
Srpsko finansijsko tržište je u novembru dobilo novog aktera čiji je cilj da podrži razvoj mikro, malih i srednjih preduzeća i tehnoloških startapa, ali i da osnaži kulturu investiranja u Srbij...
Srbija Dobrovoljni penzijski fondovi
Od uplate za januar 2021. godine važe nove osnovice osiguranja, koje su za 10,08% više u odnosu na prethodnu godinu, saopštio je Republički fond za penziono i invalidsko osiguranje.Građani mogu da se opredele za jednu od 13 osnovica osiguranja, nezavisno od stručne spreme koju imaju.Po Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, najniža osnovica osiguranja iznosi 35 odsto prosecne republicke zarade za prethodnih 12 meseci, što je 28.402 dinar, a najviša pet prosečnih plata, odnosno 405.750 dinara.Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje je 25,5 odsto, pa će se tako mesečni izdatak za samostalnu uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje kretati u rasponu od 7.242,51 do 103.466,25 dinara.Iznosi osnovica osiguranja i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje važe za celu 2021. godinu i dostupni su građanima na sajtu PIO Fonda i na oglasnim tablama u filijalama.PIO Fond podseća građane koji se opredele za samostalnu uplatu doprinosa po osnovu clana 15 Zakona o PIO da je rok dospelosti 15. u mesecu za prethodni mesec.Jednom izabrana osnovica može se promeniti, pod uslovom da se podnese novi zahtev.Takođe, građani koji ne žele više da uplaćuju samostalno doprinose u obavezi su da podnesu zahtev za prestanak uplate.PIO Fond ukazuje u saopštenju da pravo na samostalnu uplatu doprinosa imaju sva lica koja su van osiguranja (nezaposleni, studenti, domaćice, đaci…). Uslov je da su ta lica starija od 15 godina, da imaju prebivalište u Srbiji i da nisu korisnici penzije ostvarene u Srbiji ili u državi sa kojom je zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju.
Lako je primetiti da je 2020. po mnogo čemu neuobičajena i da će biti upamćena uglavnom po lošem, a posledice pandemije će se osećati još dugo. Međutim, kovid-19 pošast pokrenula je i ub...
Udruženje građana Kreni-ptomeni raspisalo je onlajn peticiju u kojoj se od predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić i ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović taži da zabrane projekat rudnika litijuma i metaloprerađivačkog kompleksa u dolini Jadra."Srpska vlada, umesto da je zaštiti, odlučila je da sklopi dogovor sa multinacionalnom korporacijom Rio Tinto gde je započet postupak odobravanja rudnika litijuma gde će se eksploatisati ruda jadarit", navdi se u tekstu peticije. Udruženje Kreni-promeni podseća da je dolina Jadra omeđena planinama, okružena vodom i poznata je kao najplodnije zemljište u Srbiji. Smatraju da Vlada i Rio Tinto ignorišu naučnike i rudarske stručnjake preteći da nanesu nepovratnu štetu po životnu sredinu i ljude, kao i građane koji ne žele da se odreknu svog poljoprivrednog zemljišta koje pripadaja generacijama njihovih porodica.Odbijamo da Vlada uništi dolinu Jadar u naše ime"Odbijamo da dozvolimo trovanje vode. Proces razdvajanja hemijski stabilnog litijuma od jaradita ukljucuje upotrebu koncentrovane sumporne kiseline", stoji u tekstu peticije. Napominje se i da bi se proces eksploatcije odvijao na 20 kilometara od Drine i koristiolo bi se 300 kubika vode svakih sat vreme, dok bi se zagađena voda, kako tvrde, vraćala u reku Jadar. Kako naglašavaju u udruženju Kreni-promeni, izlivanje neizbežno zagađene vode, kao i podzemni tokovi u prisusttvu elemenata poput arsena, žive i olova kontaminirali bi čitave rečne slivove.Tako bi kako naglašavaju, nastavili put preko reke Jadra, Drine i Save, pa bi pored Srbije zagadili i druge zemlje.Pored toga, u udruženju kaži i da odbijaju da dozvole trovanje vazduha koje bi nastalo tokom eksploatacije, kaoi ugrožavanje egzistencije stanovništva u okolini Jadra.Tvrde i da je Rio Tinto obećao 700 novih radnih mesta, ali smatraju da je zaboravio da doda da će 19 hiljada ljudi biti raseljeno sa tog područja.
Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko kod Užica počeo je da preuzima otpad koji je izvađen iz Potpećkog jezera, radi njegovog daljeg tretmana. Kako se navodi, za sada se ne zna o kojim količinama otpada je reč, a preuzimanje je počelo na zahtev Ministarstva zaštite životne sredine."Krupniji otpad, drva, balvani, izdvaja se na samoj brani i ne dolazi na našu deponiju, već će se deponovati u Prijepolju i dalje se upotrebljavati kao sečka za ogrev", rekao je direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko, Momir Milovanović. Prema njegovim rečima u tom otpadu ma najviše pet plastične ambalaže i to preduzeću odgovara jer ga balira i prodaje, pa će imati i neku finansijsku dobit. Kako dodaje tretiraće se i drvensati otpad koji stiže sa plastikom."Ove godine ćemo od svega navedenog imati dobre prihode sa kojim ćemo moći još neke stvari da nabavimo. Najbitnije je napomenuti da sav otpad koji će doći iz Potpećkog jezera neće završiti na telu deponije.Milovanović je najavio da bi do krja marta trebalo da se počne sa radovima na proširenju tela deponije Duboko kod Užica, ako to dozvole vremenski uslovi."U toku 2021. godine, krajem jula ili avgusta, počećemo prve količine otpada da deponujuemo na novu ćeliju koja će biti formirana", naveo je Milovanović.Dodao je i da će tokom godine najverovatnije početi realizacija novih projekata poput mehaničko-biološkog tretmana otpada, procesa u okviru koga će se iz njega iskorišćavati gas.Gas će, kako je naveo Milovanović kasnije moći da se koristi i za proizvodnju struje.
Nestašica meda ovih dana dovela je do podizanja njegove cene u maloprodaji kod pčelara u celoj Srbiji, saopštio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS). Objašnjavaju da je jedan od razloga za poskupljenje slaba pčelinja paša tokom 2020. godine. SPOS podseća da je javnosti već poznato da je prethodne godine pčelinja paša podbacila za celih 80% zbog loših vremenskih prilika, kao i daje na tržištu ponuđeno jako malo meda, čije su zalihe sada već na izmaku. Prema njihovim rečima, ovih dana bagremov med se na kućnom pragu pčelara prodaje po ceni ne manjoj od 1000 dinara za kilogram, kao i planinski livadski i lipov med.U SPOS-u napominju da se cene meda kreću i do 1300-1500 dinara. Suncokretov med, med od uljane repice, bagremčev i cvetni med, kako se navodi imaju cenu ne manju od 800 dinara za kilogram. PČELARI PRIJAVILI LIDL TRŽIŠNOJ INSPEKCIJI ZBOG REKLAME ZA MED Što se tiče trgovina, udruženje napominje da se "tamo se u ovoj nestašici opet uvlači sve i svašta", ali i da može da se nađe bagremov med vrhunskog kvaliteta, po ceni od oko 1800 dinara za kilogram. Na maloprodajnom mestu SPOS-ovog Pogona "Naš med" u Tržnom centru Galerija u Beogradu na vodi bagremov med košta 1550 dinara za kilogram. Planinski livadski i lipov med, kako kažu u Savezu pčelarskih organizacija Srbije koštaju 1350 dinara, a cvetni med (mešavina suncokreta, lipe, livade i bagrema) 1150 dinara.
Na početku 2021. godine u Republici Srbiji je bilo registrovano 400.646 aktivnih privrednih subjekata, od čega je 121.690 privrednih društava i 278.956 preduzetnika, saopštila je Agencija za privredne registre (APR). Tokom 2020. godine zabeležen je porast ukupnog broja registrovanih privrednih subjekata za 9.879 u odnosu na početak 2019. godine.U 2020. godini je registrovano osnivanje 9.176 privrednih društava i 29.810 preduzetnika, što je za 19 privrednih društava više nego 2019. godine, ali i oko 25 odsto preduzetnika manje u poređenju sa 2019. godinom.Prema delatnostima, najviše privrednih društava osnovanih u 2020. godini je registrovalo delatnosti poput trgovine na veliko, računarskog programiranja, izgradnje zgrada, konsultantskih aktivnosti, prevoza tereta, restoranea i pokretni ugostiteljskih objekata, trgovine na malo preko pošte ili interneta, informacione tehnologije, inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje, iznajmljivanje vlastitih ili iznajmljenih nekretnina.Najviše preduzetnika osnovanih tokom 2020. godine registrovalo je restorane i pokretne ugostiteljske objekte, konsultantske aktivnosti, frizerske i kozmetičke salone, drumski prevoz tereta, održavanje i popravku motornih vozila, usluge pripremanja i posluživanja pića, specifične građevinske radove, računarsko programiranje, inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje, postavljanje podnih i zidnih obloga.Iz Registra privrednih subjekata je prošle godine izbrisana su 7.982 privredna društva i 22.052 preduzetnika. Po službenoj dužnosti obrisano je 5.797 društava, nakon sprovedenog postupka prinudne likvidacije.Obrisano je i 5.868 preduzetnika, prema zahtevu Narodne banke Srbije, zbog blokiranih poslovnih računa u neprekidnom trajanju duže od dve godine. Tokom 2019. godine izbrisano je 27.163 privredna društva i 23.593 preduzetnika, a po službenoj dužnosti je izbrisano 24.380 privrednih društava i 5.315 preduzetnika.Među obrisanim privrednim društvima najviše je bilo delatnosti poput nespecijalizovane trgovine na veliko, konsultantskih preduzeća, restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, firmi za izgradnju zgrada, drumski prevoz tereta, trgovinu na malo, računarsko programiranje, pripremu i posluživanje pića, trgovinu automobilima i lakim motornim vozilima.Među obrisanim preduzetnicima je najviše bilo delatnosti računarskog programiranja, restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, taksi prevoza, pripremanja i posluživanja pića, konsultantskih aktivnosti. frizerskih i kozmetičkih salona, trgovina na malo, firmi za drumski prevoz tereta, održavanje i popravka motornih vozila, kao i proizvodnju odeće.
Norveška planira da udari naftne i gasne kompanije povećanjem poreza na ugljenik do kraja decenije, u sklopu novog klimatskog plana usmerenom na borbu protiv emisije ugljen-dioksida, piše portal Upstream.U planu koji je predstavljen u petak, vlada Norveške planira da poveća cene emisije troškova CO2 na 235 dolara po toni do 2030. godine.Naftne i gasne kompanije trenutno plaćaju 94 dolara po toni CO2 koji proizvedu.Na konferenciji za štampu u petak, norveška premijerka Erna Solberg tvrdila je da je porez na CO2 najvažnije sredstvo za smanjenje emisije štetnih gasova koji se stvaraju prilikom proizvodnje nafte i gasa.Lider industrijske lobističke grupe Norveškog udruženja za naftu i gas (Norog) Aniken Haugli rekla je da bi vladin predlog o značajnom povećanju poreza mogao imati negativan uticaj na domaću proizvodnju.Iako je Haugli rekla da da industrija podržava norveški porez na CO2, naglasila je da propisi i okvirni uslovi ne smeju biti promenjeni.„Moramo da izbegnemo situaciju da Norveška postane nadmašena i da kompanije prebace svoja ulaganja u druge zemlje“, rekla je ona.
Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom, kako se naglašava, želi da na optimalan način podrži nedovoljno razvijene oblasti poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, kao i područja gde su teži uslovi rada. Cilj je i da unapredi konkurentnost poljoprivrednih gazdinstava, a ukupan iznos koji je predviđen za subvencije u 2021. godini iznosiće oko 53 milijarede dinara.Za podsticaje mladim poljoprivrednicima, kako se navodi u tekstu uredbe koju je usvojila Vlada Srbije, predviđeno je 700 miliona dinara.Za voćarstvo, nabavku novih mašina, digitalizaciju stočarske proizvodnje, proizvodnju vina i rakije, organsku proizvodnju, podršku mladima u ruralnim područjima i osatalim oblastima u poljoprivredi predviđeno je 594,9 miliona dinara.ZA ŠTA ĆE POLJOPRIVREDNICI MOĆI DA KONKURIŠU?Kao oblik podsticaja poljoprivredncima, Vlada Srbije ove godine izdvojila je 20 direktnih plaćanja za koja oni mogu da konkurišu i to je oblast koja proizvođače najviše zanima:- Premija za mleko iznosiće sedam dinara po litru mleka.- Osnovni podsticaji za biljnu proizvodnju su 5.200 dinara po hektaru.- Podsticaji za kvalitetne priplodne mlečne krave u iznosu od 25.000 dinara po grlu.- Podsticaji za kvalitetne priplodne tovne krave i bikove biće 40.000 dinara po grlu.- Podsticaji za kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarčeve iznose 7.000 dinara po grlu.- Podsticaji za kvalitetne priplodne krmače i nerastove iznose 15.000 dinara po grlu.- Podsticaji za roditeljske kokoške teškog tipa su 60 dinara po grlu.- Podsticaji za roditeljske kokoške lakog tipa iznose 100 dinara po grlu.- Podsticaji za roditeljske ćurke u iznose 300 dinara po grlu.- Podsticaji za kvalitetne priplodne matice ribe šarana su 500 dinara po grlu.- Podsticaji za kvalitetne priplodne matice ribe pastrmke iznose 300 dinara po grlu.- Podsticaji za tov junadi su u iznosu od 15.000 dinara po grlu u tovu.- Podsticaji za tov jagnjadi iznose 2.000 dinara po grlu u tovu.- Podsticaji za tov jaradi iznose 2.000 dinara po grlu u tovu.- Podsticaji za tov svinja u iznosu od 1.000 dinara po grlu u tovu.- Podsticaji za krave dojilje su 40.000 dinara po grlu.- Podsticaji za košnice pčela iznose 800 dinara po košnici.- Podsticaji za proizvodnju konzumne ribe biće deset dinara po kilogramu proizvedene ribe.- Podsticaji za krave za uzgoj teladi za tov su 20.000 dinara po grlu;- Regres za troškove skladištenja u javnim skladištima predviđen je u iznosu od 40% troškova skladištenja.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
