Najnovije

Srbija

Alarm u Ministarstvu prosvete nakon zabrinjavajućih rezultata o deci sa smetnjama u razvoju

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je, u saradnji sa UNICEF-om, pokrenulo je inicijativu za povećanje kvaliteta obrazovanja dece i učenika sa smetnjama u razvoju učenjem na daljinu.Polazište ove inicijative su rezultati istraživanja sprovedenog tokom krize Kovid19 koji ukazuju da značajan procenat učenika sa smetnjama u razvoju nije bio obuhvaćen nastavom na daljinu preko onlajn platformi, kažu za portal Nova ekonomija u Ministarstvu prosvete.Nakon sastanka sa direktorima škola za učenike sa smetnjama u razvoju predložen je projekat koji treba da omogući unapređenje učenja na daljinu za učenike sa smetnjama u razvoju kroz različite modele horizontalnih učenja i kolaborativne nastave – navode u Ministarstvu.Predviđeno je da nosilac projekta bude Osnovna škola „Dr Dragan Hercog“ u Beogradu, koja se bavi obrazovanjem učenika na bolničkom lečenju i koja deceniju unazad primenjuje informaciono-komunikacione tehnologije u nastavi i razvija učenje na daljinu u digitalnom okruženju. Različite aktivnosti, kao što su zajedničko planiranje i realizacija onlajn časova sa učenicima sa smetnjama u razvoju, uz korišćenje digitalnih alata i planiranje različitih oblika dodatne onlajn podrške đacima, unaprediće kvalitet učenja na daljinu kroz osnaživanje digitalnih i pedagoških veština i razvoj novih pristupa u onlajn i hibridnoj nastavi, pojašnjavaju u UNICEF-u za naš portal šta je predviđeno ovim projektom. Planirano je da se ove aktivnosti uključi najmanje 10 škola za učenike sa smetnjama u razvoju, najmanje 50 nastavnika i najmanje 200 učenika iz ovih škola. Do sada je 14 škola za učenika sa smetnjama u razvoju iskazalo zainteresovanost da bude deo projekta, koji bi trebalo da bude završen do kraja godine. Iz Ministarstva podsećaju na rezultate istraživanja koje su u aprilu prošle godine realizovali sa UNICEF-om i Institutom za psihologiju, o obrazovanju učenika iz osetljivih društvenih grupa u vreme vanrednog stanja, među kojima su i deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom koja nastavu pohađaju u redovnim i specijalnim školama.Istraživanje je pokazalo da je najvećem broj učenika u redovnim školama prepreka za nastavu na daljinu bila to što nemaju pristup internetu, a u školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom - odsustvo podrške porodice za učenje na daljinu. Veliki broj škola je istakao da je bilo teško nastaviti obrazovanje ovih učenika u odsustvu komunikacije uživo, odnosno da je često teško prevazići nepostojanje svih aspekata komunikacije i oslanjati se samo na verbalni. Škole su takođe ukazale da nije lako održati motivaciju i pažnja učenika da bi pratili nastavu na daljinu. U tome nastavnici često nisu mogli da se oslone na pomoć roditelja, kako zbog njihovog nedovoljnog vrednovanja obrazovanja, tako i zbog nedovoljne digitalne pismenosti i prepreka u uspostavljanju komunikacije, navode u Ministarstvu. Nadležni nabrajaju niz poteza koje su preduzeli da bi pružili podršku školovanju ove dece u uslovima pandemije: specijalnim školama je ostavljena mogućnost da u dogovoru sa roditeljima procene koji je najadekvatniji vid nastave u skladu sa epidemiološkim uslovima; u saradnji sa UNICEF-om je razvijena lista digitalnih resursa za podršku učenju na daljinu deci sa smetnjama u razvoju; urađena je lista digitalnih alata pogodnih za rad sa ovim učenicima; urađene su smernice za prilagođavanje video lekcija za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, a nastavnicima je na raspolaganju i stručna konsultativna podrška kolega preko posebnog onlajn servisa. S druge strane, 77 odsto roditelja i nastavnika koji su učestvovali u anketi portala Nova ekonomija o školovanju dece sa smetnjama u razvoju tokom pandemije je reklo da nisu imali kome da se obrate za dodatu podršku tokom onlajn nastave. V. S. 

Srbija

Advokati i dalje traže potpuno povlačenje zakona o parničnom postupku

Nekoliko stotina advokata i građana održalo je treći protest protiv aktuelnog Nacrta zakona o parničnom postupku. Predstavnici advokata su naveli da nisu zadovoljni povlačenjem dve najspornije odredbe, po kojima bi se tužba smatrala povučenom ako ne platite taksu i po kojoj bi se zakon primenjivao retroaktivno.Predstavnik Čedomir Kokanović ocenio je da je situacija nepromenjena ili gora nego pre dva protesta, a da sporazum kojim se te dve odredbe brišu vide kao korak unazad.Dodao je i da advokati koji protestuju i dalje nisu povodom zahteva ostvarili direktnu komunikaciju ni sa Advokatskom komorom Srbiji, ni sa resornim ministarstvom, "osim indirektno, kroz saopštenja"."Zato pozivamo Ministarstvo pravde na direktne pregovore. Rukovodstva pojedinih advokatskih komora koja su prethodno pregovarala sa Ministarstvom (pravde) sada bi želeli da ponovo pregovaraju o tom sporazumu i da ponovo oni imenuju ljude u radne grupe. Jednostavno nemamo dobra očekivanja, taj sporazum samo doliva ulje na vatru, protest ćemo nastaviti i pojačavat dok se naši uslovi ne ispune", izjavio je Kokanović.On je ponovio da advokati traže potpuno povlačenje predloga zakona "bez diskusije", a da se pjedinačnim komorama koje se zvanično bune protiv izmena propisa u subotu pridružila i Advokatska komora Beograda, kao najveća u Srbiji."Ako se odutane od taksi i od retroaktivnosti, čemu onda taj zakon. Ovaj zakon onda nema smisla u toj formi. Mi u (ukidanje tih odredbi) ne možemo da verujemo, pogotovo nakon izjava svih zvaičnika. To služi samo da se kupi vreme, da uđemo u odmore, da se natrod opusti, a nakon toga će se zakon naći po hitnoj proceduri u Skupštini", kazao je Kokanović.Na pitanje da li  advokati imaju informacije da li će se još neka od oko 130 najavljenih izbaciti iz budućeg predloga, Kokanović je kazao da nisu dobili takvu informaciju."Prvo treba da se uradi regulatorna analiza, da li je uopšte potrebna izmena zakona, da vidimo šta, zašto i kako... A ne da se doda 130 odredbi šta je kome palo na pamet, a naročito raznim lobističkim grupama, prevashodno bankarskim, i da se zakon donosi bez smislenog učešća advokata", rekao je Kokanović.Protestu su se pridružili i predstavnici Beogradskog udruzenja nezavisnih taksi kpreduzetnika (BUNT), čiji predstavnici su rekli da imaju probleme slične advokatima. Predstavnik BUNT-a Slobodan Banović kazao je da taksisti pružaju podršku protestu i zbog izmena i dopuna zakona koje su u pripremi, koje će direktno uticati na njihovu profesiju, a o kojima se razgovori vode "iza zatvorenih vrata"."Mi kao taksi preduzetnici imamo sličnih problema kao advokati, što je očigledno slučaj i sa mnogim drugim profesijama. Problemi predstavnika, manipulacija, obmanjivanja, obećanja nikad ispunjenih... Zakoni se donose a da nas niko ništa ne pita. Predstavnici taksi-udruženja su u stvari u zaštiti vlasti i pokušavaju da linijom manjeg otpora dođu do nekih rešenja, kojih za proteklih pet godina nema", kazao je Banović.On je kazao i da se ni ono što postoji na papiru u praksi ne sprovodi, a da su taksisti u slučaju izmene propisa obično "potpuno neobavešteni"."Dobijete samo gotov proizvod, dovedu vas pred svršen čin, gde nemate ni mogućnost da izrazite svoje mišljenje, osim ovako, na ulici", rekao je Banović. 

Srbija

Italija: Booking.com pod istragom zbog navodne utaje PDV-a

Finansijska policija u Italji saopštila je da je pokrenula je istragu protiv digitalne platforme za rezervaciju smeštaja Booking.com. Cilj je da se utvrdi da li je ta platforma izbegavala da plati svoje poreske obaveze, jer se sumnja da je država oštećena za više od 150 miliona evra poreza, prenosi agencija Rojters.Digitalna kompanija sa sedištem u Holandiji osumnjičena je da je u periodu od 2013. do 2019. godine izbegla da plati više od 150 miliona evra poreza na dodatnu vrednost (PDV).Booking.com je potvrdio da je primio izveštaj finansijske policije i poručio da će sarađivati sa istražiteljima. Policija navodi da je počela da proverava rezervacije smeštaja preko Bookinga u okolini Đenove, još 2018. godine.Ispostavilo se da je Booking.com zbog prenosa poreske obveze izdavao račune bez PDV-a, što je dovelo do toga da uopšte nisu plaćali poreze u Italiji.Kompanija tvrdi da su vlasnici hotela i noćenja sa doručkom koji koriste njenu platformu sami odgovorni za naplatu i plaćanje PDV-a koji duguju u Italiji i u drugim zemljama Evropske unije.Potez italijanske finansijske policije dolazi nekoliko dana nakon sporazuma G7 bogatih zemalja o stvaranju globalne minimalne stope poreza na dobit od 15%.Cilj te odluke je da se "iscedi" što više novca iz multinacionalnih veb kompanija, kao i da se smanji preusmeravanje njihovog profita u ofšor uzone gde su porezi manji.Er Srbija: Partnerstvo sa platformama Booking.com i Rentalcars.com

Srbija

Fabrika vakcina u Zemun polju, grade se i pristupne saobraćajnice

Fabrika vakcina gradiće se u Zemun polju, a kao priprema za pokretanje proizvodnje biće izgrađene i pristupne saobraćajnice na Bežaniji, u Surčinu i Zemun polju.Institut za puteve iz Beograda izradiće tehničku dokumentaciju za opremanje lokacije, rešiti imovinsko-pravnih odnosa i izgraditi pristupne saobraćajnice na parcelama u Surčinu, Zemun polju i Bežaniji, piše u odluci o dodeli ugovora.Iako se u samoj odluci nigde eksplicitno ne navodi da je reč o fabrici “Sinofarm” vakcina, na sajtu grada Beograda, kao i u nekolicini medija, navodi se da će se upravo kineska vakcina proizovoditii u novootvorenoj fabrici.“Fabrika u kojoj će se prvo pakovati „sinofarm” vakcina, a kasnije i proizvoditi, biće zajedničko ulaganje Srbije, Kine i Ujedinjenih arapskih emirata. Predviđen je i pogon za proizvodnju PCR testova. Planirana mesečna proizvodnja je dva miliona doza vakcine mesečno. Za fabriku koja će se graditi po sistemu „ključ u ruke” srpska strana će obezbediti zemljište i infrastrukturu”, piše na sajtu grada.Dodaje se da će ova “kompletno grin fild” investicija obezbediti dovoljne količine kineske “sinofarm” vakcine za Srbiju i region.Parcela na kojoj će se gradtii fabrika vakcina vodi se kao gradsko građevinsko zemljište, ali se koristi kao voćnjak prve klase, na čije korišćenje pravo ima Institut za stočarstvo “Zemun”.Saobraćajnice koje će se graditi za potrebe fabrike vakcina deo su Plana detaljne regulacije privredne zone “Autoput”.Javna nabavka za izradu tehničke dokumentacije sprovedena je po hitnom pregovaračkom postupku, a kao obrazloženje navedena je epidemiloška situacija, što je kao razlog navedeno u brojnim javnim nabavkama u poslednje vreme.Iako je nabavka morala da bude hitna, predsednik Aleksandar Vučić je još 16. maja na svom instagram profilu objavio video u kome je prikazano kako će fabrika vakcina izgledati.Katarina Baletić

Srbija

Uoči berbe višanja u Topličkom kraju: Manji rod, neizvesna cena

Nešto više od dve nedelje ostalo je do početka berbe višanja u Toličkom kraju, rod je ove godine manji za 20 do 30%, a neizvesna je i otkupna cena tog voća, pišu Južne vesti. Prošlogodišnja cena višnje se kretala od 45 dinara za prvu klasu, do 30 i ispod 30 dinara za koliko se otkupljivala druga klasa.Koordinator sektora poljoprivrede Privredne komore Srbije za Nišavski, Pitotski i Toplički okrug Dragan Punović ističe da će na zasadima gde su voćari prošle godine pogrešno primenjivali agrotehniku rod biti manji i do 50%, kao i da za sada nema velikog interesovanja za otkup ovog voća.Velike zalihe višnje već se nalaze u hladnjačama, tako da se ne očekuje neko veliko i posebno interesovanje za to voće. Praktično to je jedina voćka koja nije izašla iz hladnjača, a jedan od razloga je i loš prošlogodišnji kvalitet."Ove godine, bar prema prvim analizama se očekuje bolji kvalitet pre svega u pogledu suvih materija, što je za prerađivače jako važno", kaže Paunović.Dodaje da će berba početi između 20. i 25. juna, da će cena biti tržišna i da će na to uticati mnogi faktori, od ponude i potražnje do kvaliteta višnje.Sa cenom od prošle godine, prema rečima proizvođača, ne mogu da se pokriju ni osnovni troškovi proizvodnje i branja, a o zaradi tvrde da niko i ne razmišlja."Kada se sve sabere i oduzme, stavi na papir, nama ostaje taman da isplatimo berače. Gotovo redovno zbog niske cene mnogi voćnjaci ostaju neubrani, a sve češće proizvođači krče svoje višnjare i orjentišu se na proizvodnju drugih, isplativijih ratarskih ili povrtarskih kultura", kaže neimenovani poljoprivrednik iz prokupačkog sela Babin Potok.Vremenski uslovi nepovoljni, ali malinari ove sezone očekuju veću zaradu Dodaje da su berači prošle godine naplaćivali od 15 do 20 dinara za kilogram, pa se očekuje da i ove godine bude ista ili čak i nešto veća cena branja.Zbog višegodišnje niske otkupne cene višanje u Toplici, ali i problemima sa plasmanom ovog voća, gradska vlast u Prokuplju je pre 2 godine najavila pokretanje inicijative za izgradnju velike hladnjače, pre dve godine.Kako je tada rečeno, Grad Prokuplje je spreman da za hladnjaču izdvoji oko 120 miliona dinara, obezbedi lokaciju i infrastrukturu, ali uz učešće privatnog kapitala od 50 %. Međutim do danas se ništa se nije uradilo na realizaciji te ideje.Samo sa teritorije Prokuplja, godišnje se otkupljivalo 2.000 do 2.500 vagona, ali je iz godine u godinu sve manje zasada, što zbog bolesti žilogriz koja je prepolovila voćnjake, što zbog hronično niske otkupne cene.Višnja je uz šljivu najzastupljenija ratarska kultura na teritoriji Topličkog okruga i nalazi se na površini od oko 4.000 hektara, a veliki broj domaćinstava, skoro 70%, svoju egzistenciju zasniva na proizvodnji ovog voća.

Srbija

Radnici Zastava kamiona bez zarada i nakon prodaje imovine firme

Bivši radnici fabrike Zastava kamioni iz Kragujevca ni prodajom nepokretne imovine tog preduzeća, koje je u stečaju, ne mogu da naplate svoja zaostala potraživanja. Zastava kamioni prodati su za 227 miliona dinara, a kupci su firme iz Beograda.Predstavnik bivših radnika Zastava kamiona Milić Mićić je rekao agenciji Beta da su nepokretnosti u prvoj prodaji u postupku stečaja prodate za više od 200 miliona dinara, a da je ukupna imovina procenjena na 2,5 milijarde dinara, dok su obaveze osam milijardi dinara.On je rekao da 499 bivših radnika potražuje ukupno 187 miliona dinara za neisplaćene zarade što je dug nastao u periodu od 2014. do 2018. godine."Ukupna potraživanja svih koji su u trećem isplatnom redu su pet milijardi dinara", rekao je Mićić i dodao da bivši radnici nisu ni očekivali da će naplatiti svoja potraživanja prodajom imovine fabrike.Kako je objasnio, prema ponudjenom rešenju prethodnog Ministarstva privrede "u igri" je bila opcija da grad Kragujevac radnicima ustupi objekte fabrike sa hipotekom za poreske obaveze, kako bi namirili svoja potraživanja, što je za novu Vladu bilo neprihvatljivo.Zbog toga je delegacija bivših radnika Zastava kamiona zatražila rešenje za problem isplate zaostalih zarada i u Predsedništvu Srbije gde su 1. juna od šefa kabineta predsednika dobili uveravanje da će o svemu informisati predsednika države i Vladu i da uskoro mogu da očekuju njihov odgovor.Stav najviših zvaničnika države radnici nisu još dobili.Bivši radnici Zastava kamiona, koji su fabriku napustili kao tehnološki višak uz socijalni program, smatraju da imaju pravo na isplatu duga za zarade i pozivaju se na obaveze po protokolu za Zastavine fabrike iz 2008. godine, uoči dolaska Fijata u Kragujevac.Vlada Srbije je protokol potpisala sa reprezentativnim sindikatima Grupe Zastava, a 2015. verifikovala i aneks tog dokumenta kojim je država garantovala da će Zastavinim radnicima biti isplaćene sve zarade, uplaćeni doprinosi i povezan radni staž.Nepokretna imovina Zastava kamiona u stečaju, podeljena u četiri celine, prodata je za ukupno 227 miliona dinara beogradskim firmama, objavila je juče Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.Sve imovinske celine prodate su po početnim cenama, a najvredniju za 207,6 miliona dinara kupio je CPS. Za taj iznos CPS postaje vlasnik sedam zgrada metalopreradjivačke industrije čija je ukupna površina preko 26.000 kvadratnih metara.Firma SMA Servis dve imovinske celine u kojima su zgrada industrije i trpezarija kupila je za ukupno 11,2 miliona dinara. Solaris Alfa SNM nekretnine iz četvrte celine u kojoj su tri zgrade metalopreradjivačke industrije platila je 8,2 miliona dinara.To je bila prva prodaja imovine Zastava kamiona u stečaju, a kupaca nije bilo za pokretnu imovinu.Fabrika Zastava kamioni poslovala je u okviru Grupe Zastava vozila i dugo je u ovom delu Evrope bila poznata po teretnim vozilima koje je proizvodila sa licencom Fijata. U junu 2018. godine pokrenut je stečajni postupak pred Privrednim sudom u Kragujevcu, zbog dužine trajanja blokade računa, a septembra 2018. godine proglašen je i stečaj.

Srbija

Novo putno osiguranje sa pokrićem COVID-19

Generali Osiguranje Srbija je plasiralo novi proizvod putnog osiguranja koji obuhvata COVID-19, uključujući lečenje do maksimalne osigurane sume, kao i besplatnu online konsultaciju sa lekarom i gratis osiguranje domaćinsta tokom boravka u inostranstvu.„Danas je više nego ikada ljudima važno da putuju što sigurnije. Zbog toga smo odlučili da plasiramo proizvod koji je osmišljen na osnovu iskustva i komentara klijenata ali i zdravstvenih ustanova u inostranstvu, kako bismo pokrili sva moguća scenarija kada je u pitanju COVID-19. Verujem da će naša nova pokrića, u slučaju da na putu obole od COVID-19, obezbediti klijentima maksimalno sigurno putovanje. Pored toga, siguran sam da će našim klijentima od velike pomoći biti i podrška lekara, koju mogu dobiti besplatno na srpskom jeziku, ukoliko tokom putovanja osete tegobe. Na kraju, kako bi obezbedili sve preduslove za opušten, zasluženi odmor, klijentima smo obezbedili besplatno osiguranje njihovog doma za vreme odmora“ – rekao je povodom plasiranja novog proizvoda Veselin Danilovac, član izvršnog odbora Generali Osiguranja Srbija.Od 10. juna 2021. godine klijentima koji kupe polisu putnog osiguranja, Generali Srbija obezbeđuje pokriće bolesti COVID-19, uključujući: sve troškove dijagnostike, testiranje po preporuci ovlašćenog lekara, smeštaj u izolaciji isključivo po preporuci ovlašćenog lekara, troškove povratka u zemlju prebivališta, bolničko lečenje, troškove lekova za vanbolničko lečenje i jedan kontrolni pregled. Pored toga ako tokom putovanja osete tegobe, klijentima će na raspolaganju biti i besplatne onlajn konsultacije sa lekarima asistentske kompanije Europ Assistance. Ukoliko žele, klijent će moći da dobiju konsultaciju i putem fiksnog telefona. I to nije sve. Pored nabrojanih pogodnosti, klijenti dobijaju i gratis osiguranje domaćinstva tokom boravka u inostranstvu. Ova pogodnost postaje sastavni deo proizvoda putnog osiguranja.  

Srbija

Novi Beograd: Zbog protesta obustavljeni radovi u Bloku 37

Radovi na izgradnji nove poslovne zgrade u Bloku 37 na Novom Beogradu nastavljeni su i pored izjave zamenika gardonačelnika Beograda Gorana Vesića da je sa njegovim investitorom postigao dogovor njihovoj obustavi, tvrde građani koji protestuju.Građani koji se bune zbog spornog projekta kao dokaz da radovi nisu obustavljeni na društvenim mrežama kače slike sa "lica mesta". Za večeras u 19 časova najavili su još jedno protestno okupljanje.Stanari novobeogradskog Bloka 37 pobunili su se jer je investitor najavio izgradnju zagrade od sedam spratova, a tvrde i da mu je za taj projekat istekla građevinska dozvola."Austrijska kompanija Durst, investitor na placu u Bloku 37, prihvatila je moju molbu da obustavi radove na ovom placu, povuče mašine i radnike dok u razgovorima koje ću sa njima u ime Grada Beograda da vodim, ne pronađemo najbolje rešenje za građane, Beograd i samu kompaniju", rekao je Goran Vesić, a preneo Beoinfo.

Srbija

Radionica u Vrmdži: Priroda kao trener

U ataru sela Vrmdža, u podnožju Rtnja i nadomak Sokobanje 3. i 4. jula odžaće se vikend radionica “Iskorak”. Radionica je osmišljena tako da “prateći zadate putokaze po skrivenim neucrtanim stazama sela, hodate od zadatka do zadatka, spajajući tako nasleđe i prirodu oko vas sa nasleđem i prirodom u vama”.Organizuje je Dragana Tomić Pilipović, osnivačica Centra za društveno odgovorno preduzetništvo (CDOP) i Rural hub-a iz sela Vrmdža, koja se i sama iz grada preselila u selo, gde je i shvatila značaj prirode.Draganinu priču možete pročitati u tekstu Nove ekonomije: Nećete me pomeriti “Mnoga istraživanja pokazuju i dokazuju, da povezanost sa prirodom i svesna prisutnost u njoj, pomaže ljudima da se osete centrirano i povezano sa samim sobom, pa samim tim i usklađeno između svojih unutrašnjih potreba i spoljašnih aktivnosti. Rezultat je da ljudi polako postaju sve više osvešćeni o sebi, svojim vrednostima i na koji način žele da vode svoj život,” ističe Tomić Pilipović u svom tekstu.Više o samoj radionici u Vrmdži, kao i o načinu prijave možete pronači na linku.

Srbija

Pet miliona subvencija za turističke agencije i organizatore putovanja

Vlada Srbije usvojila je uredbu za podsticaje koji su namenjeni unapređenju organizovanog turističkog prometa u Srbiji i za to je izdvojila pet miliona dinara. Pravo na dodelu subvencija imaju turističke agencije, kao i organizatori turističkog putovanja koji su registrovani na teritoriji Srbije.Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije Tatjana Matić rekla je kako su neophodni direktni podsticaji koji će omogućiti oporavak turističkog  sektora, jer on ima veliki uticaj i na druge privredne grane.Ona je rekla da će subvencije za organizovanje turističkih putovanja doprineti većoj motivaciji za dovođenje stranih gostiju, fleksibilnijem pristupu u politici cena i određenom stepenu amortizacije negativnih cenovnih uticaja na firme koje posluju u toj oblasti.Na osnovu vladine uredbe, subvencije mogu da dobiju agencije i organizatori putovanja koji poseduju propisanu licencu. Kao je navedeno, subvencija se dobija nakon realizacije organizovanog dovođenja turističkih grupa domaćih ili stranih turista (najmanje 15 turista).Iznos subvencija po jednom stranom turisti iznosi 15 evra i dodeljuje se za ostvarena tri do četiri noćenja, organizovano turističko putovanje, ili za ostvarena dva do četiri noćenja za međunarodni kongres, odnosno međunarodni korporativni događaj.Za ostvarenih pet i više noćenja, za organizovano turističko putovanje, odnosno za međunarodni kongres/međunarodni korporativni događaj, po stranom turisti subvencija iznosi 20 evra.Udruženje hotelijera Hores saopštilo je da su hoteli u Srbiji slabo popunjeni, uključujući i hotele na destinacijama poput Vrnjačje Banje i Zlatibora koji su tokom pandemije imali manje problema sa popunjenošću kapaciteta, naročito tokom zime.hoteli u srbiji bez gostiju i radnika, ponovo će tražiti pomoć države

Srbija

NBS objavila listu sistemski značajnih banaka u 2021. godini

Narodna banka Srbije objavila je listu osam banaka koje smatra „sistemski značajnim" u 2021, što znači da bi pogoršanje njihovog finansijskog stanja ili prestanak rada imali ozbiljne negativne posledice na stabilnost finansijskog sistema. Kao i prošle godine, sistemski značajnim proglašene su Banca Intesa, Unicredit, Komercijalna, OTP banka, Rajfajzen banka, AIK banka, ERSTE banka i Poštanska štedionica. Od banaka koje su identifikovane kao sistemski značajne u Republici Srbiji zahteva da održavaju dodatni osnovni akcijski kapital u visini od 1% ili 2% rizične aktive banke, u zavisnosti od stepena njihove sistemske značajnosti.Za Intezu, OTP, Unikredit i Komercijalnu banku ovaj procenat iznosi dva odsto, a za sve ostale sistemski značajne banke jedan odsto.Narodna banka Srbije, najmanje jednom godišnje, preispituje zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke i metodologiju za utvrđivanje sistemski značajnih banaka.

Srbija

Bruto devizne rezerve nastavile sa rastom u maju

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju maja iznosile 14,18 milijardi evra, što je za 184,1 milion evra više u odnosu na april, saopštila je centralna banka.Deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 134 odsto i više od šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) na kraju maja iznosile su 11,71 milijardi evra, što je za 108 miliona evra više u odnosu na kraj prethodnog meseca.Neto prilivi u devizne rezerve tokom maja po osnovu neto kupovine deviza na domaćem deviznom tržištu (45 miliona evra), kao i donacija, upravljanja deviznim rezervama i drugim osnovima (ukupno 173 miliona evra) bili su više nego dovoljni da pokriju neto odlive po osnovu dospeća deviznih svopova (ukupno 86 milion evra), kao i devizne obavezne rezerve usled uobičajenih aktivnosti banaka, neto razduženja države po osnovu deviznih kredita i hartija od vrednosti i drugim osnovima (ukupno 51,4 miliona evra).Na povećanje deviznih rezervi u maju dodatno je uticao pozitivan efekat tržišnih faktora u neto iznosu od 103,5 miliona evra.U maju, kao i od početka ove godine, vrednost dinara prema evru gotovo je nepromenjena. Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u maju neto kupila 45 miliona evra. Posmatrano od početka godine, Narodna banka Srbije je, radi održavanja relativne stabilnosti na deviznom tržištu, neto prodala 5 miliona evra.

Svet

Kineska kompanija gradi fabriku u Derventi

Jedan od najvećih proizvođača asortimana od memorijske pene, kineska kompanija Healthcare Europe, saopštila je da želi da otvori svoj pogon u Bosni i Hercegovini. Zbog povoljnih uslova poslovanja fabrika bi se nalazila u gradu Derventi, prenosi Derventski list."Želimo da otvorimo kompaniju koja bi proizvodila madrace, nadmadrace i jastuke od memorijske pene, a koji bi bili namijenjeni inostranom tržištu. Vrednost izvoza na mesečnom nivou bila bi od tri do četiri milina evra, a u pogonu bi, za početak, bilo zaposleno oko stotinu radnika", rekao je predstavnik te kompanije Čang Cijao Đun (Chang Xiao Jun).On je dodavši da je ova kompanija zastupljena i u drugim zemljama regiona.Healthcare Europe ima tri kompanije u Sjedinjenim američkim Državama, po dve proizvodne fabrike u Španiji, Kini i na Tajlandu i po jednu u Sloveniji i Srbiji. Takođe, ima i maloprodajne objekte širom Evrope, a plan je da poslije dvije ili tri godine,i u BiH otvori maloprodajne objekte.Gradonačelnik Dervente Milorad Simić rekao je da bi realizacija te investicije otvorila vrata za nova zapošljavanja, ne samo stanovnika tog grada, već i okolnih opština.Derventa. koja pripada Republici Srpskoj ima izvoz vredan 333,5 miliona konvertibilnih maraka (oko 170,5 miliona evra), oko 7.000 zaposlenih građana i najmanju stopu nezaposlenosti.u bih najavljeno ukidanje šalterskog plaćanja struje

hotel

Srbija

Hoteli u Srbiji bez gostiju i radnika, ponovo će tražiti pomoć države

Hotele u Srbiji napustilo je oko 6.300 radnika, moraće da uveoze radnu snagu, a trenutno imaju malo gostiju, kažu u Udruženju hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije (HORES). To udruženje je najavilo da će od vlade tražiti  novu državnu pomoć za hotele, jer njihova popunjenost nije bolja ni na destinacijama poput Vrnjačke Banje ili Zlatobora."Tražićemo pomoć za prvih pet meseci ove godine u istom iznosu koji su hoteli dobili prošle i ove godine, odnosno 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi", rekao je direktor HORES-a Georgi Genov. On objašnjava da će se od Vlade Srbije zatražiti nastavak pomoći za hotele čiji je promet manji od 30% u odnosu na period pre pandemije.Genov je dodao da će hoteli otežano poslovati, kao i da se nekima to već događa, jer je broj gostiju trenutno mali. Zbog nedostatka radnika koji su napustili hotelski sektor, pa da menadžment jednog hotela na poznatoj turističkoj destinaciji u Srbiji pregovara o "uvozu" hotelskih radnika iz Bangladeša. U HORES-u naglašavaju da ankete o popunjenosti hotela tokom maja ne samo da pokazuju njihovu trenutnu slabu popunjenost, već i da se stanje neće popraviti ni tokom leta, uprkos smirivanju pandemije. koji sve hoteli od danas dobijaju državnu pomoć? Prema anketi koju je nedavno sproveo HORES, prosečna popunjenost 35 hotela u Beogradu 21. maja 2021. bila je 32%, a stanje potvrđenih rezervacija na taj dan za jun je 8,7%, za jul 18,7% i za avgust 4,8%. U četiri hotela na Kopaoniku prosečna popunjenost bila je 0,5%, a stanje potvrđenih rezervacija pet odsto, za jul 8,7% i za avgust 12,5%.Bolja popunjenost hotela nije ni na poznatim destinacijama kao što su Vrnjačka Banja ili Zlatibor, gde su se za vreme pandemije mnogi građani odmarali. U osam hotela na Zlatiboru prosečna popunjenost na 21. maja bila je 38,8%, a stanje potvrđenih rezervacija za jun je 11,1%, dok ih nije bilo za jul i avgust. Hotelijeri u gradskim sredinama su iz trećeg paketa državne pomoći za ublažavanje posledica pandemije u ovoj godini dobili 350 evra po ležaju i 150 po sobi, kao i prošle godine, kao i još jedan minimalac za zaposlene, pored tri polovine minimalca koje su dobili ostali poslodavci koji su zatražili tu pomoć. Genov je rekao da je finansijsko stanje hotela u unutrašnjosti još teže i da od ukupno 445 hotela u Srbiji radi 290, a da je 45 propustilo mogućnost da zatraži pomoć države. U Srbiji je prošle godine  u junu bilo otvoreno manje od 30% hotela, a popunjenost smeštaja je usled pandemije bila je svega 10,79%.u srbiji radi manje od 30 odsto hotela

Svet

Air Montenegro počeo da leti

Nova crnogorska avio-kompanija Air Montenegro počela je sa letovima na liniji između Beograda i Podgorice, piše portal Exyuaviation. Komapnija će saobraćati i od glavnog grada Srbije do Tivta.Air Montenegro planira da uskoro svojoj floti doda drugi avion, mlaznjak Embraer E190, koji je iznajmljen od German Airvais-a. Avion će biti u kratkoročnom zakupu, sve dok se za saobraćaj ne osposobi drugi avion E195 koji je koristila bivša državna avio-kompanija u Crnoj Gori, Montenegro Airlines.Kašnjenje u pripremi aviona za servis dolazi jer upravo Montenegro Airlines nije u mogućnosti da izvrši bilo kakav servis na avionu. Za sada će avione održavati Consolidated Aerospace Industries i Austrian Airlines Technik Bratislava.Air Montenegro je i sa kompanijom Lufthansa Sistems potpisao ugovor o operativnim i konsultantskim poslovima.  Za sada nema konkretnijih podataka o široj saradnji Air Serbia i Montenegro Airlines-a, ali su se njihovi predstavnici već hvalili partnerstvom.Air Montenegro je već dobio svoj pozivni kod - Mount Eagle (planinski orao), a trenutno je u procesu dobijanja IATA koda (IATA airline designators) za aerodrome, koji će biti gotov do kraja letnje sezone. Kompanija za sada koristi privremeni IATA kod V2 dok ne dobije svoj.Crna Gora je ranije odlučila da ugasi Montenegro Airlines koji je bio u dugovima. Pri tome nije postojala nijedna zakonska mogućnost da se finansijski posrnuloj kompaniji dodeli pomoć.Više informacija o Air Montenegro može da se pronađe na sledećem LINKU.CRNA GORA GASI MONTENEGRO AIRLINES, OSNIVA NOVU FIRMU

Srbija

Rio Tinto platio odštetu zbog izlivanja podzemnih voda na useve

Petoro meštana iz okoline Loznice dobilo je odštetu od kompanije Rio Tinto nakon što je tokom istražnih radova došlo do izlivanja podzemnih voda na njihove njive. Laboratorijski izveštaj, kako piše BIRN, pokazuje da ta voda sadrži povišenu koncentraciju bora, natrijuma i drugih hemijskih elemenataStanovnik jednog sela iz okoline Loznice 2012. godine sklopio je ugovor o zakupu zemljišta sa Rio Tintom, kako bi ta kompanija na njegovim njivama mogla da postavi pijezometre, aparate koji mere nivo i kvalitet podzemnih voda.  Šest godina kasnije, dolazi do izlivanja dve istražne bušotine zbog čega detelina prestaje da niče na jednom delu parcele. Slično se desilo i sledeće godine.  BIRN tvrdi da je imao uvid u dva ugovora iz kojih se vidi da se kompanija Rio Sava Exploration doo, kako glasi zvanični naziv srpskog predstavništa firme Rio Tinto, obavezala da nadoknadi štetu zbog izlivanja podzemnih voda na usevima.Iz kompanije kažu da su u poslednjih šest godina potpisali 15 ugovora o naknadi štete sa petoro vlasnika njiva i da su za te namene potrošili ukupno oko 230 hiljada dinara. Za praćenje nivoa podzemnih voda postavljeno je ukupno 125 pijezometara, a "curenje je detektovano na malom broju aparata", navodi Rio Tinto. srbiji treba do 300 novih postrojenja za otpadne vode BIRN je došao do rezultata laboratorijskih ispitivanja kvaliteta procurelih podzemnih voda, čiji uzorci su uzeti krajem aprila 2021. godine od strane Instituta Jaroslav Černi i Zavoda za javno zdravlje Šabac, po nalogu kompanije Rio Tinto, a na insistiranje meštana. Rezultati merenja pokazuju da je koncentracija bora na jednom od pijezometara bila 574,72 mg/l (miligrama po litru), a upravo je zbog curenja vode sa tog aparata Rio Tinto plaćao naknadu štete za rod tokom 2018. i 2019. godine. Navodi se da je maksimalna dozvoljena koncentracija bora u vodi za piće 1 mg/l, dok u rekama najlošije kategorije ona iznosi 2,5 mg/l."Biljka uvene kad vidi bor", kaže Milojko Lazić, profesor sa departmana za hidrologiju Rudarsko-geološkog fakulteta.Dodaje da su visoke koncentracije ovog hemijskog elementa u podzemnoj vodi ključni razlog sušenja deteline i dodaje da su u pitanju "astronomske količine bora", koje se nalaze u "klasičnim rudničkim vodama". Osim bora, veću koncentraciju od dozvoljene ima i natrijum, element takođe pogubnog dejstva po biljke.Petar Dokmanović, hidrogeolog i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta kaže da rezultati ukazuju da su značajno povišene i koncentracije litijuma i stroncijuma.Uništavanje deteline tokom istražnih radova za sada je jedini opipljiv ekološki problem meštana iz okoline Loznice, ali i upozorenje o mogućim posledicama ispumpavanja vode u reke bez adekvatne prerade.Iz Rio Tinta uveravaju da podzemne vode ne predstavljaju problem za razvoj budućeg rudnika, da je projektom predviđeno prečišćavanje podzemnih voda do kvaliteta koji odgovara Jadru i Drini, rekama u koje one treba da se ispuste nakon prečišćavanja. "U postrojenje za prečišćavanje vode biće uloženo 40 miliona dolara", navodi se u odgovoru te kompanije u kome se podvlači i da "ispuštanje otpadnih voda ni na koji način ne može da ugrozi propisani kvalitet reke".Ivon Orengo, istraživačica koja poslednjih dvadeset i pet godina prati kršenje ljudskih prava i ekoloških standarda na Madagaskaru, gde Rio Tinto takođe ima rudnik, kaže da "sve o čemu priča Rio Tinto treba uzeti sa rezervom" jer kompanija širom sveta često izbegava konkretne odgovore, angažuje lokalne eksperte i stvara podele među lokalnim stanovništvom.  Zbog curenja pojedinih pijezometara, Ministarstvo rudarstva i energetike obavilo je inspekcijski nadzor i naložilo kompaniji da onemogući dalje curenje. Iz ministarstva kažu da je kompanija početkom aprila podnela izveštaj kojim je dokumentovala da su sve nepravilnosti otklonjene.Opisujući kvalitet plitkih podzemnih voda koje se mogu naći do šesnaest metara dubine, iz Rio Tinta kažu da su "koncentracije metala generalno niske, osim sporadičnih lokacija na kojima su detektovane neznatno povišene koncentracije arsena, kao i hroma, nikla, olova i žive". Profesor Milojko Lazić ističe manjkavost domaćeg zakonodavstva u vezi sa otpadnim vodama i njihovim puštanjem u reke. "Da bi se otpadna voda ispustila u vodotok, mora da se dovede u istu kategoriju kao i vodotok. A naši pametnjakovići su to preveli da se voda perčisti, ispusti u otvoreni vodotok i da on nastavi da teče u istoj kategoriji", objašnjava Lazić. rio tinto: vodama u dolini jadra ćemo upravljati po zakonu OPASNOST: SUŠENJE ŠUMASličnog mišljenja je i profesorka Instituta za hemiju Dragana Đorđević koja kaže da je "očigledan plan da će se slane podzemne vode ispumpavati i pitanje je u kojoj meri će one završiti u obližnjim rekama, Jadru i Koreniti". Ona smatra da će intenzivno ispumpavanje i ispuštanje ovih voda u okolne reke poremetiti prirodni balans biljnog sveta kao i nivoe podzemnih voda tako da korenje biljaka može da ostane bez vode, pa može da dođe do sušenja šuma širih razmera oko rudnika kao i poljoprivrednih zasada daleko izvan rudničkog kompleksa.Đorđević pretpostavlja da su upravo podzemne vode razlog zašto se na ovom projektu toliko dugo radi istraživanje, sada već nekih osamnaest godina, i ističe da je jako važno da se zna tačan plan sa podzemnim vodama.Hidrogeolog i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Petar Dokmanović kaže da je uobičajeno da podzemne vode budu problematičnog kvaliteta na terenu bogatog rudom i da je uvek problem šta sa njima raditi kada ih ispumpate na povšinu. "Rudničke podzemne vode, odnosno one koje se 'filtriraju' kroz neko ležište mineralnih sirovina, uvek su problematičnog kvaliteta. Takve vode moraju da se ispumpavaju manje-više non-stop kako rudnik ne bi bio potopljen", objašnjava Dokmanović.Naglašava da je suština u tome da kompanija ispumpane rudničke vode zaista podvrgne odgovarajućem tretmanu prečišćavanja.  rio tinto ulaže 140 miliona u ekologiju, nvo tvrde da treba najmanje 450 Iz Rio Tinta uveravaju da su danas na raspolaganju napredna tehnološka sredstva kojima ova voda može da se prečisti bez velikih problema, ali i da su "količine vode komparativno niske za rudnik ove veličine i karakteristika". Na nedavno održanoj otvorenoj diskusiji o problemima voda na Projektu Jadar u organizaciji Rio Tinta, saradnik Instituta Jaroslav Černi Prvoslav Marjanović tvrdio je da će otpadne vode iz budućeg rudnika nakon prečišćavanja biti boljeg kvaliteta od voda iz Jadra i Korenite, pa će njihovo puštanje zapravo oplemenjivati reke. Otvaranje rudnika prate velike podele na svim nivoima od lokalnog stanovništva, preko eksperata, sve do visoke politike. Ekspertska javnost podeljena je na one koji su uključeni u rad kompanije Rio Tinto, kao zaposleni, istraživači ili eksterni saradnici, dok su na drugoj strani oni koji sumnjaju da će kompanija poštovati ekološke standarde dokazujući to dugačkom istorijom ekoloških incidenata širom sveta. bbc: rio tintu naloženo da obnovi aboridžinske pećine u australiji PODELE NA MADAGASKARU"Rio Tinto ima zabrinjavajuću istoriju zloupotreba u vezi sa ljudskim pravima i životnom sredinom u mnogim zemljama u kojima rade", objašnjava Ivon Orengo, direktorka organizacije koja istražuje rudnik Rio Tinta na Madagaskaru, gde ova kompanija kopa rudu ilmenit za proizvodnju titanijum-dioksida od kog se pravi beli pigment za boje i papir. "Na Madagaskaru su obećali da će rudnik izvući regiju iz siromaštva, doneti nova radna mesta i ostaviti pozitivan uticaj na biodiverzitet regiona. U stvarnosti, stotine pripadnika najranjivijeg ruralnog stanovništva je raseljeno, izgubili su zemlju i sredstva za život, a još uvek nema dokaza da je kompanija postigla pozitivan uticaj na biodiverzitet", kaže Orengo.Ona naglašava da su, pored toga, otpadnim vodama rudnika zagađeni lokalni izvori vode, što se ne pominje u 2blistavom narativu kompanije"."Broj stalnih radnih mesta je relativno mali. Mnogi radnici u rudniku imaju nesigurne ugovore, a ukupan broj radnih mesta se ne razlikuje mnogo od onog koji je turizam pružao regionu pre 20 godina", objašnjava Orengo.Organizacija za koju Orengo radi tokom 2019. godine naručila je nezavisnu studiju kvaliteta vode oko rudnika na Madagaskaru koju lokalno stanovništvo koristi za piće i u kojoj peca ribu. Koncentracije uranijuma bile su 350 puta veće nizvodno od rudnika nego uzvodno od njega, dok su koncentracije olova bile 9,8 puta veće. Orengo svedoči o dugoj i mukotrpnoj borbi koja je prethodila otkriću, ljude koji osporavaju rudnik zastrašuju ili kriminalizuju, kao i da veliki deo lokalnih organizacija civilnog društva priklonio se rudniku."Lokalno stanovništvo ne može da se osloni na sopstvenu vladu ili lokalne vlasti kako bi zaštitili prava ili interese građana. Zapravo, rudnik se krije iza vladinog regulatora kada ne želi da podeli informacije javnosti", zaključuje Orengo.