Najnovije

Svet

Polovinu korona-infekcija preneli ljudi bez simptoma

Naučnici u Sjedinjenim Američkim Državama tvrde da najmanje polovinu infekcija korona virusom prenose ljudi koji nemaju simptome te bolesti prenosi Business Insider.Zamenik direktora u američkom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti i vođa istraživanja Džai Batler rekao je da rezultati njihove studije potvrđuju važnost nošenja maski i poštovanje pravila fizičke distance.Za potrebe pomenutog istraživanja istraživači su prenosioce virusa klasifikovali u tri grupe: simptomatski, presimptomatski (oni koji još nemaju simptome, ali će ih razviti) i asimptomatski.Zatim su razvili model koliko će svaka grupa širiti koronavirus na osnovu dana kada su ljudi najzarazniji.Utvrdili su peti dan izloženosti koronavirusu kao osnovnu vrednost, jer je utvrđeno da je to prosečno trajanje inkubacije.Ovo je vreme kada većina ljudi razvija simptome.Model prvobitno uključuje pretpostavke da je 30 procenata zaraženih asimptomatski i da je njihova količina infektivnosti nešto niža (75 procenata) u poređenju sa onima koji pokazuju ili će razviti simptome.Na osnovu ovih pretpostavki, rezultati su pokazali da su samo asimptomatski ljudi odgovorni za 24 procenta infekcija.Ali naučnici su takođe kreirali scenarije u kojima je vrhunac zaraznosti bio treći, četvrti, šesti i sedmi dan, u kojima su povećavali i smanjivali procenat asimptomatskih ljudi, kao i njihovu stopu zaraznosti u poređenju sa drugim grupama.U velikoj većini ovih scenarija, pokazalo se da asimptomatski ljudi (asimptomatski i presimptomatski) prenose najmanje 50 procenata novih infekcija."Odnosi prenosa bili su generalno preko 50 procenata, bez obzira na širok opseg osnovnih vrednosti", rekao je Butler, dodajući da su analitičari bili iznenađeni doslednošću rezultata.Čak i u najkonzervativnijoj proceni, u kojoj je vrhunac infekcije sedmi dan nakon izlaganja virusu, a asimptomatski pacijenti uzrokuju 0 procenata infekcija, oni su presimptomatski i dalje izazvali četvrtinu novih.Batler i njegovi saradnici upozoravaju istovremeno da će njihovi modeli verovatno potceniti stvarnu stopu širenja u kojoj učestvuju asimptomatski ljudi jer se stope računaju kao da se svi slobodno kreću gde god žele.Ali u stvarnosti se meri temperatura na ulazu u mnoge restorane i druge ustanove kako bi sprečila ljude sa simptomima da uđu. Pored toga, mnogi ljudi sa simptomima su već u samoizolaciji kod kuće, što znači da je manja verovatnoća da zarazu šire poput onih koji se osećaju zdravima.Rezultati istraživanja objavljeni su u Časopisu Američkog lekarskog društva.

Srbija

Srbija uvozi desetine hiljada tona svinjskog mesa godišnje

Srbija je nekada izvozila, a sada uvozi velike količine svinjskog mesa, pa je tako samo 2019. godine uvezla oko 56.000 tona zamrznutog svinjskog mesa i za to platila 71 milion dolara, izjavio je za Biznis.rs član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Branislav Gulan, prenosi portal 021.On je istakao da je prema podacima Privredne komore Srbije za devet meseci prošle godine uvezeno oko 16.000 tona svinjskog mesa i dodao da je Srbija pre dve decenije bila veliki izvoznik i da je zarađivala godišnje oko 762 miliona dolara.Cena kilograma žive vage svinja je trenutno ispod svakog cenovnog nivoa i kreće se oko 135 dinara.Gulan ističe da reforma agrarne politike kroz akciju treba da doprinese rastu konkurentnosti porodičnih komercijalnih gazdinstava. To predstavlja i brigu o selu i njegovom razvoju u narednim vremenima.On konstatuje da bi najbolje rešenje bilo kada bi se hitno formirala izvozna zadruga koja bi se bavila izvozom agrarnih proizvoda. To bi bilo prelazno rešenje dok se ne stvori firma kao što su nekad bili Teneks, Progres i druga izvozna preduzeća.Na samom kraju 2020. godine Vlada Srbije usvojila je uredbu za dodelu subvencija u poljoprivredi u 2021. godini u vrednosti od oko 53 milijarde dinara, a najavljeno je i uvođenje novih modela dodele subvencija i podršku sektorima koji su do sada bili zapostavljeni.Gulan smatra da za srpski agrar mora da se uradi mnogo više, jer trenutno domaća poljoprivreda nije konkurentna na svetskom tržištu, a za poslednje tri i po decenije ima rast proizvodnje od samo 0,45 odsto.Član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije takođe smatra da sve strategije do sada nisu donele očekivane rezultate i ukazao da je za razvoj stočarstva od 2016. do 2018. godine potrošeno 28 milijardi dinara namenskih subvencija, a poboljšanja stanja u stočarstvu nije bilo.On je podsetio da je Srbija u 2019. godini izvezla agrarnih proizvoda za 3,62 milijarde dolara. Uvoz je bio oko 2,1 milijarde dolara, dok je ostvaren suficit od oko 1,5 milijardi dolara.

Srbija

Grad Beograd traži vodoizvorište na Velikom ratnom ostrvu

Javno-komunalno preduzeće Beogradski vodovod i kanalizacija raspisalo je tender za izradu studije opravdanosti, koja uključuje i generalni projekat izgradnje izvorišta podzemnih voda na Velikom ratnom ostrvu u Beogradu, javila je Ekapija.Kako navodi Ekapija, u tenderskoj dokumentaciji se navodi da intenzivan privredni razvoj i urbanizacija grada u proteklom periodu zahtevaju pronalaženje novog vodnog resursa i izgradnju novih infrastrukturnih objekata koji obezbeđuju stabilno i kvalitetno vodosnabdevanje."U prilog navedenom je i činjenica da je na postojećim izvorištima podzemnih voda Beogradskog vodovoda i kanalizacije, od njihovog formiranja do danas, registrovan generalni pad eksploatacije, odnosno starenje izvorišta (sa 5 m3/s na < 3,0 m3/s)", stoji između ostalog u projektom zadatku.Dodaje se da Beograd mora da obezbedi dodatni resurs podzemnih voda koji će se distribuirati korisnicima. Potencijal proširenja izvorišta podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanja Beograda u proteklom periodu analizirano kroz više lokaliteta, među kojima su i Makiško polje, Donje polje, Hrtkovačka draga, Crvenka, Zidine, Besni fok i Jabučki rit.Naglašava se da je Veliko ratno ostrvo u odnosu na ostale lokacije izdvojila blizina području gde se nalaze konzumenti, kao i povoljne tehničke mogućnosti za priključenje na postojeću mrežu za transport vode.Podseća se da je prvo detaljnije sagledavanje te lokacije za izgradnju izvorišta podzemnih voda urađeno početkom osamdesetih godina.Osnovni ciljevi izrade prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom su utvrđivanje geoloških, hidrogeoloških i hidrohemijskih karakteristika podzemnih voda na Velikom ratnom ostrvu, definisanje mogućnosti otvaranja izvorišta i utvrđivanje kvaliteta sirove vode.Projektnom dokumentacijom, kako je navedeno, treba sagledati realne mogućnosti formiranja izvorišta na Velikom ratnom ostrvu i priključenja na postojeći sistem transporta sirove vode.Rok za podnošenje ponuda je 4. februar 2021. godine.

Srbija

Prištinski aerodrom postao drugi najprometniji u bivšoj Jugoslaviji

Tokom 2020. godine aerodrom u Prištini zauzeo je drugo mesto po prometu među svim aerodromima na prostoru bivše Jugoslavije i pretekao vazdušne luke u Zagrebu, Splitu i Dubrovniku, prenosi portal Exyuaviation.Tokom perioda januar-novembar, prištinski aerodrom je opslužio 974.212 putnika, što je smanjenje za oko 58% u odnosu na prethodnu godinu, znatno ispod evropskog proseka. Sam prištinski aerodrom bio je zatvoren više od tri meseca zbog pandemije koronavirusa. Prve nedelje decembra imao je 16.899 putnika, dok je samo između 19. decembra i 23. decembra opslužio 23.000 putnika. Sve ukupno, broj letačkih operacija smanjio se za oko 50%. Zbog novog soja koronavirusa pronađenog u Velikoj Britaniji, letovi iz Londona su obustavljeni.Dijaspora je pokretač manjeg pada putnika na prištinskom aerodromu u poređenju sa drugima u Evropi."Naš saobraćaj se uglavnom oslanja na dijasporu koja živi i radi u inostranstvu, što znači da većina njih ima državljanstvo i / ili dozvolu boravka u zemljama u kojima žive", rekao je glavni operativni direktor prištinskog aerodroma Gokmen Aritai.Prema njegovim rečima, njihovi putnici nisu toliko pogođeni ograničenjima dokumenata, dok se njihova želja da dođu i posete porodicama na Kosovu nastavlja uprkos pandemiji i to je jedan od glavnih razloga zašto je broj putnika opao manje nego na ostalim regionalnim aerodromima, posebno u poslednja dva do tri meseca.Na prištinskom aerodromu u toku je proces proširenja svoje piste sa 2.500 na 3.000 metara, dok njegov sistem sletanja dobiti instrumente koji će omogućiti sletanje aviona u lošim vremenskim uslovima.

2021

Prikupljeno 3.525.000 dinara za pomoć glumcima!

Voja Brajović, predsednik UDUS-a: U periodu epidemije, književnik može da piše kod svoje kuće, slikar da slika, ali dramski umetnici su izuzetno pogođeni ovom krizom. Ova plemenita akcija je pre svega za cilj imala da se podigne svest o tom problemuViše od 200.000 ljudi pogledalo je humanitarnu predstavu „Balkanski špijun“ za samo jedan dan, a šerovanjem linka prikupljeno je čak 3.525.000 dinara za pomoć dramskim umetnicima! Iznos donacije rastao je sa svakim šerom u prva 24 sata, a zbog velikog interesovanja za spektakl koji su priredile glumačke legende, ova moderna verzija „Špijuna“ Dušana Kovačevića biće dostupna na Mozzartovom jutjub kanalu i više od prvobitno planiranih 48 časova – možete je pogledati još nekoliko dana!Do sada neviđena postava „Balkanskog špijuna“: Dragan Bjelogrlić (uloga Ilije Čvorovića), Mima Karadžić (Đura), Vesna Trivalić (Danica), Branka Katić (Sonja) i Gordan Kičić (Petar Markov Jakovljević) briljirala je u prvoj zoom predstavi u Evropi, a Zoran Kesić je kao narator doneo još smeha u akciji „Glumci i Mozzart za vas i glumce“. Svi su se odrekli honorara kako bi iznos donacije bio još veći, a Voja Brajović, predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije, najpre je u samo dve reči želeo da opiše svoj utisak:- Bravo i hvala!Ali, reči su onda same tekle...- U periodu epidemije, književnik može da piše kod svoje kuće, slikar da slika, ali dramski umetnici su izuzetno pogođeni ovom krizom. Ova plemenita akcija je pre svega za cilj imala da se podigne svest o tom problemu, da ljudi prepoznaju ugroženost izvođača, koji žive da bi radili svoj posao, a trenutno su sprečeni u tome. Zato veliko hvala Mozzartu, koji je od svojih sredstava donirao novac i glumcima koji su sa tolikom radošću čitali „Špijuna“.Brajović je prijatno iznenađen koliko su Bjelogrlić i cela ekipa uspeli da prenesu emociju preko zoom-a.- U svakom trenutku se videlo da im peva duša i da su počastvovani što učestvuju u akciji. Duško Kovačević mi je rekao da je prvi put posle 47 godina slušao integralni tekst i oduševljen je interpretacijom! I Kesić je uneo mnogo šarma, kompletna postava je toliko savesno prišla celom projektu, o njihovom daru da ne govorim... Videlo se da sa mnogo radosti žele da pomognu i pošalju poruku da je našoj profesiji u ovom trenutku potrebno zajedništvo. Veliko hvala svima! Moj utisak je da u predstavi može da se uživa i dok putujete negde kolima. Dovoljno je i sam audio da se pusti, jer je ovo i izvanredna radio drama – zaključio je predsednik UDUS-a.Hvala na svakom šeru! Pogledajte predstavu u režiji Nemanje Ćipranića i produkciji Spotlighta:https://www.youtube.com/watch?v=9P4W6xtT6Ws&t=673s Širom sveta ljudi uživali u predstaviPrva zoom predstava u Evropu imala je velikog odjeka i van granica naše zemlje.- Bila nam je cast da radimo humanitarnu akciju sa nasim glumačkim legendama. Brojke kazu da je vise od 200.000 ljudi kliknulo na link za samo jedan dan, a dobili smo na stotine fotografija na kojima se vidi kako se cele porodice smeju i uživaju uz „Špijuna“ na Božic, što znaci da je broj ljudi koji su gledali bar duplo veći. Komentari su stizali iz Skoplja, Sarajeva, Pule, Kotora, Holandije... Širom sveta su ljudi uživali u maestralnoj glumi Bjele, Vesne, Branke, Mime, Kičica...Drago nam je što su se mnogi odazvali, šerovali predstavu i što smo poslali na Božić lepu zajedničku poruku - da mislimo o kulturi i da nam je potrebna u svakom trenutku – istakao je Borjan Popović, direktor korporativnih komunikacija kompanije Mozzart.

Srbija

EPS Distribucija „preuzima“ brojila od korisnika

Preduzeće EPS Distribucija, saopštilo je da će u skladu sa Zakonom o energetici, od svih korisnika preuzeti merne uređaje, merno razvodne ormane, priključne vodove, instalacije i opremu u merno razvodnim ormanima. Kako se dodaje, plan je da se tokom započete faze preuzme 650.000 mernih uređaja na teritoriji cele Srbije.Dodaje se da će EPS Distribucija preuzeti i obavezu održavanja preuzete opreme, a snosiće troškove budućeg održavanja mernih uredjaja, merno razvodnih ormana, priključnih vodova, instalacija i opreme u merno razvodnom ormanu, navedeno je u saopštenju.Korisnici sistema nemaju nikakve troškove u vezi sa preuzimanjem, a u skladu sa Zakonom o energetici, a EPS Distribucija urediće uslove preuzimanja ugovorom.Kako se navodi obaveštenje i ugovor u dva primerka su dostavljeni korisnicima sistema na adresu na koju im se šalje i račun za električnu energiju.Jedan potpisan primerak ugovora potrebno je vratiti nadležnom ogranku EPS Distribucije u roku od osam dana na adresu koja je naznačena u obaveštenju.Navodi se da ukoliko korisnici sistema ne potpišu ugovor o preuzimanju, ostaju odgovorni za ispravnost i održavanje te opreme i mernih uređaja, što znači i da će snositi sve buduće troškove njihovog održavanja.Preuzimanje mernih uređaja i ostale opreme ne znači i istovremenu zamenu postojećih mernih uređaja.Naglašeno je da će se njihova zamena raditi u skladu sa postojećim zakonskim propisima.Precizirano je da se preuzimanje mernih ureaja i opreme odvija po fazamaOd ukupno 3.684.000 mernih mesta, EPS Distribucija je do sada preuzela opremu i merne uređaje na oko 600.000 mernih mesta.U sada započetoj fazi, na distributivnom području Beograda biće preuzeti merni uređaji i ostala navedena oprema od 163.280 korisnika.Na distributivnom području Novog Sada 168.610, na području Kralјeva 163.670, Niša 104.260 i na području Kragujevca 50.180.Ugovor o preuzimanju može potpisati samo lice koje ispunjava zakonske uslove za to, odnosno lice koje je korisnik sistema ili lice koje ima važeću zakonsku punomoć da potpiše ugovor o preuzimanju, umesto korisnika sistema.

Srbija

Seničić (YUTA): Turistički radnici i dalje u nezavidnom položaju

Pandemija je možda najteže pogodila turistički sektor, turističke agencije i radnike u toj oblasti, pa su tako 2020. godinu završili u veoma teškom položaju, ali ipak postoji nada da će naredna godina biti bolja, iako još uvek nema naznaka za to, rekao je za Biznis.rs direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) Aleksandar Seničić.Prema internim podacima YUTA-e, broj radnika koji je prestao sa radom i koji se prijavio na biro rada u Nacionalnoj službi zapošljavanja je oko 1.800 od oko 4.150 ukupno zaposlenih u turističkim agencijama.Kako ističe Seničić, može se očekivati da još jedan broj radnika ostane bez posla i početkom januara, kada ističe obaveza zadržavanja radnika po drugoj opštoj pomoći.Za sada, prema njegovim rečima, mali broj agencija je zatvoren ili je ušao u proces stečaja ili likvidacije.Kada je reč o gorućim problemima agencija, Seničić ukazuje da je najveći problem nedostatak likvidnosti i prometa, jer pandemija traje i jako je teško održati firme sa svim pratećim troškovima plata, zakupa i obaveza prema državi.Seničić takođe smatra da pomoć države nije bila dovoljno selektivna i da je neophodno da dođe do ciljane sektorske bespovratne pomoći, jer ukoliko se ovakva situacija nastavi tokom proleća i leta, veliki broj agencija teško će izdržati da opstane na tržištu.On je ipak napomenuo da je pomoć države bila dobra i dodao da bi akcenat morao biti na održanju privrednih subjekata jer ukoliko krizi dođe kraj, sa opstankom kompanija i zaposlenost se brzo može vratiti u normalu.Ono što bi turističkim agencijama pomoglo da prežive i u 2021. godini jesu pre svega državni sporazumi sa zemljama u koje naši putnici najviše putuju, kao što su Grčka, Turska, Crna Gora, Bugarska, Italija i Španija.Sa druge strane, kako navodi, sve molbe i zahteve koje su do sada dostavljali nadležnima u značajnoj meri bi pomogli očuvanju agencija. Iako su zadovoljni uslovima kredita Fonda za razvoj, turistička preduzeća nisu zadovoljna brzinom odobravanja, pa je rešavanje njihovih zahteva prioritetno.

Svet

Predsednik Svetske banke: Siromašnim zemljama smanjiti teret dugova

Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas, ocenio je da se sve više zemalja širom sveta suočava sa velikim problemima zbog zaduživanja, prenosi Seebiz. Prema njegovim rečima, proći će dosta vremena dok siromašni ljudi ne primete poboljšanje svoje finansijske situacije."Moramo da radimo na tome da što više smanjimo teret duga ljudima u siromašnijim zemljama", ocenio je Malpas.On je pozvao da se radi na preraspodeli dugova, kao i da se nakon završetka pandemije fokus na globalnoj finansijskoj sceni stavi na ulaganja.Prema njegovim rečima, svetska ekonomija našla se u teškoj situaciji, nivo duga je u mnogim zemljama postao neodrživ, pa se situacija vremenom samo pogoršava.Malpas je istakao da se u trenutnoj situaciji znatno povećao rizik od podrazumevanih vrednosti, kao i da se povećava stopa siromaštva stanovništva u zemljama u razvoju. SVETSKA BANKA: PAD BDP-A SRBIJE OVE GODINE TRI ODSTO Svetska banka, koja kako se navodi takođe teži da poveća prosečne dohotke ljudi u zemljama širom sveta, nije u stanju da sledi taj cilj zbog trenutne situacije.Malpas dodaje da je jedan od glavnih problema u postojećim mehanizmima koji dovode do toga da bogati postaju još bogatiji akumulacijom svoje imovine, kao i da se premalo radi na ravnomernijoj raspodeli dobara među ljudima. Naglasio je važnost fokusiranja na pomoć malim preduzećima koja su odgovorna za mnoge inovacije. Ocenjuje da su  države previše usredsređene na pomoć velikim ma, dok se male u situaciji pandemije nalaze u nepovoljnom položaju i prolaze kroz veoma težak period.

Srbija

Transparentnost: Vlada da objavi plan vakcinacije

Nevladina organizacija Transparentnost Srbija (TS) pozvala je Vladu Srbije da objavi plan vakcinacije protiv korona virusa, a ukoliko taj plan ne postoji, da ga izradi i objavi. U pismu predsednici Vlade Ani Brnabić, Transparentnost Srbija ukazuje da od strane raznih državnih funkcinera dolazile veoma različite i u velikoj meri neprecizne izjave u vezi sa prioritetima i planom imunizacije protiv korona virusa."Bez obzira na raspoloživost vakcina, uvereni smo da postoji mogućnost i potreba da se objavi dokument na osnovu kojeg će građani moći jasno da vide za koje grupe ljudi je planirano da se prioritetno obezbedi mogućnost imunizacije, u skladu sa raspoloživim sredstvima", navodi se u saopštenju Transparentnosti.Prema njihovim rečima, trebalo bi da se na primer navede kome će biti ponuđeno prvih 1.000, prvih 10.000 ili prvih 100.000 vakcina.Naglašavaju i da su svesni da će na dinamiku imunizacije u velikoj meri da utiče dstupnost vakcine na svetskomm tržištu.Podsećaju i na negativna iskustva u nabavci vakcina tokom prethodne pandemije svinjskog gripa, kada je "veliki broj nabavljenih vakcina ostao neiskorišćen"."Pozivamo Vladu Srbije da utvrdi potrebe za nabavkom vakcina, kako na osnovu saveta medicinskih stručnjaka, tako i na osnovu prikupljanja informacijama o zainteresovanosti građana", dodaje se u saopštenju.Transparentnost je takođe pozvala Vladu Srbije da ukine zaključak na osnovu kojih su podaci koji se odnose na sve nabavke lekova, testova, medicinskih sredstava, zaštitne opreme i drugih sredstava koja se koriste u lečenju obolelih od korona virusa, označeni oznakom stepena tajnosti "strogo poverljivo". 

Svet

EU: Blagi pad stope nezaposlenosti tokom novembra

Stopa nezaposlenosti na nivou Evropske unije tokom novembra je iznosila 7,5% , što predstavlja pad za 0,1% u odnosu na oktobar, pokazuju najnoviji podaci Eurostata.Kako se naglašava slična situacija je i sa padom stope nezaposlenosti na nivou zemalja evrozone, odnosno članica EU koje koriste evro. Tokom novembra, ona je bila 8,4%, dok je u novembru iznosila 8,3%.Poređenja radi, stopa nezaposlenosti u novembru 2019. ona je iznosila 7,4%, na nivou evrozone, dok je na nivou EU tada bila 6,6% .U odnosu na oktobar 2020. godine, broj nezaposlenih tokom novembra smanjio se za 222 hiljade u EU i za 172 hiljade u evro zoni. U poređenju sa novembrom 2019. godine, broj nezaposlenih je porastao za 1,7 miliona na nivou EU i za 1,4 miliona u evrozoni.U novembru 2020. godine u EU je bilo nezaposleno 3,1 miliona ljudi mlađih od 25 godina, što je rast od 17,7%.U poređenju sa novembrom 2019, nezaposlenost mladih povećala se za 456 hiljada na nivou EU i za 398 hiljada u evrozoni.Izbijanjem pandemije COVID-19 i primenom mera zaštite, kako se dodaje, naglo je porastao broj zahteva za naknadu koja se dodeljuje nezaposlenima širom EU.Naglašava se i da se dosta ljudi prijavilo na biro za nezaposlene, ali da ne traži aktivno posao, jer moraju da vode računa o svojoj deci.

Svet

Cene hrane u svetu porasle sedmi mesec za redom

Cene ključnih prehrambenih namrnica, izuzev šećera, nastavile su da rastu i tokom decembra prošle godine, saopštila je Agencija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).Kako se naglašava FAO-v indeks, koji na mesečnom nivou meri promene cena osnovnih prehrambenih proizvoda, žitarica, uljarica, mlečnih proizvoda, mesa i šećera, tokom decembra iznosio je u 107,5 poena proseku.Podaci za novembar, kako se ističe prepravljeni su sa prvobitno procenjenih 105 bodova na 105,2.Na nivou cele 2020. godine, FAO-v referentni indeks je iznosio prosečnih 97,7 poena, što predstavlja trogodišnji maksimum i rast od 3,1% u odnosu na 2019. godinu.Ipak, taj indeks je za preko 25% niži od istorijskog rekorda zabeleženog 2011.Cene biljnih ulja tokom decembra nastavile sa snažnim rastom, skočivši za 4,7% na mesečnom nivou, nakon što su u novembru porasle za više od 14%.Tokom cele prošle godine, cene biljnih ulja su zabeležile rast od 19,1% na godišnjem nivou i na to je uticala manja ponuda  palminog ulja od strane zemalja koje ga proizvode, kao i veliki skok cena izvoznih dažbina u Indoneziji.Žitarice su u decembru poskupele 1,1% na mesečnom nivou, usled skoka izvoznih cena pšenice, kukuruza, sirka i pirinča, a na to su uticale slabe prognoze u pogledu količine prinosa u Severnoj i Južnoj Americi, kao i u Ruskoj Federaciji. U celoj 2020, cene žitarica su porasle 6,6%.TREĆINA NAMIRNICA IZ UGOSTITELJSKOG SEKTORA ZAVRŠI NA DEPONIJAMA Cene mleka i mlečnih proizvoda su se takođe uvećale u poslednjem mesecu 2020. za 3,2% u odnosu na novembar, dok su na nivou cele godine bile za oko 1% niže nego 2019. Decemabrsko poskupljenje mleka i mlečnih proizvoda izazvala je velika potražnja na globalnom nivou, kao i velikom potražnjom u zapadnoj Evropi.Meso je u decembru bilo skuplje za 1,7% u odnosu na novembar, ali je na nivou cele 2020. u proseku bilo za 4,5% jeftinije nego godinu ranije. Tokom decembra najviše je poskupelo živinsko meso zbog izbijanja ptičjeg gripa u Evropi, dok su cene svinjetine blago skliznule nakon što je nemačka suspendovala izvoz u Aziju jer se pojavila afrička svinjska kuCene šećera su ostale stabilne tokom decembra, nakon što su za 3,3% porasle u novembru.Uzroci za poskupljenje šećera tokom novembra bile su pogoršane prognoze za dobar rod šećerne repe i šećerne trske u Evropskoj uniji, Rusiji i na Tajland.Na to su naviše uticale loše vremenske prilike.Šećer je 2020. u proseku poskupeo 1,1% u odnosu na pretodu godinu.

Svet

Boing zbog laži oko avionskih nesreća kažnjen s 2,5 milijarde dolara

Američko Ministarstvo pravosuđa krivično je optužilo kompaniju Boing (Boeing) zbog lažnih svedočenja koje su dali tamošnjoj Federalnoj vazduhoplovnoj upravi (FAA) pre i posle fatalnih padova aviona 737 Max 2018. i 2019. godine i sada će morati da plate kaznu od 2,5 milijarde dolara, javlja The Verge.Kazna od 2,5 milijarde dolara uključuje 243,6 miliona dolara „krivične novčane kazne“, 1,77 milijardi dolara koje će biti isplaćene aviokompanijama koje su bile kupci aviona i 500 miliona dolara koji će otići u fond za pomoć porodicama i rođacima ljudi koji su poginuli u dve nesreće.„Obmanjujuće izjave, poluistine i propusti koje su zaposleni u Boingu sputavali su sposobnost vlade da osigura bezbednost leteće javnosti“, rekla je američka advokatica Erin Nili Koks u izjavi.Boingov 737 Max trebalo je da bude avion koji bi pomogao kompaniji da ide u korak sa novom, štedljivijom ponudom rivalskog Erbasa (Airbus). Ali kompanija je požurila sa dizajnom, i kao rezultat toga, avion je bio podložan opasnim problemima u određenim situacijama pri poletanju.Boing je napravio softver za suzbijanje ovog nedostatka u dizajnu automatskim guranjem nosa aviona nadole. Ali kompanija nikada nije rekla FAA, avio kompanijama ili pilotima o softveru kako bi uštedela vreme i novac.Upravo je ova serija nedostataka u dizajnu i Boingova želja da uštedi novac dovela do dva fatalna pada 737 Max aviona, kao što je otkriveno u kasnijim kongresnim istragama i izveštajima.Za sada ni jedna pojedinačna osoba nije posebno optužena u istrazi.

Srbija

ePijaca postaje „interaktivna tržnica Srbije“

Internet platforma ePijaca pokrenuta je početkom aprila sa ciljem da se pomogne poljoprivrednicima kojima su zbog pandemije bili odsečeni svi dotadašnji kanali prodaje i distribucije. U Ministarstvu poljoprivrede kažu da se ona dalje razvija, kao i da će postati "interaktivna tržnice Srbije", javlja Tanjug.Ministarstvo poljoprivrede kreiralo je i osposobilo za rad ePijacu u roku od 48 sati početkom aprila i na njoj se do sada registrovalo više od 2.000 malih proizvođača iz svih delova Srbije.Ideja je bila da se omogući bolji pristup tržištu, pre svega malim proizvođačima koji nemaju svoje veb prezentacije, kako bi oni predstavili svoje proizvode i kako bi njihova ponuda bila lako dostupna potrošačima.Dodaje se da će na "interaktivnoj tržnici" ponuda svih registrovanih proizvođača biti predstavljena sa slikama, informacijama o količinama, potvrđenim kvalitetom, cenom i raspoloživošću proizvoda, mogućnošću da se ponude osveže, kao i da se organizuju popusti i specijalne ponude.U planu je i razvijanje posebne mogućnosti pretrage i pregleda za male distributivne lance.U Ministarstvu poljoprivrede kažu da je platforma za devet meseci uspela da pomogne mnogim ljudima, kao i da ima široku ponudu, od džemova, sireva, namaza, mesnih prerađevina, poput kulena, šunke i kobasica, do vina, rakija, piva, prirodnih sokova i ostalih.ZA RAZVOJ ONLAJN TRGOVINE NEOPHODNA JE DGITALIZACIJA CARINSKIH PROPISA PONUDOM POKRIVENA CELA SRBIJAPlatforma je, kako se podseća, prvog dana svog rada imala više od 20.000 poseta i to je nastavljeno narednih meseci.Proizvođači organskih proizvoda ili domaćih, hladno ceđenih sokova imali su po nekoliko desetina narudžbina prvog dana, a mali proizvođaci povrća prodavali su na desetine tona malim distributivnim lancima.Navode i da su penzioneri iz različitih delova Beograda i većih gradova Srbije uspeli da uspostave direktan kontakt sa svojim nekadašnjim prodavcima sa pijace i da organizuju dostavu na kućnu adresu.Najveće interesovanje je za "premium food sector" proizvode, kao što su kvalitetni sirevi i namazi, organski proizvodi, alkoholna pića, kao i prerađevine od bobičastog voća.Svi proizvođači kraft (zanatskih) piva, koji su se registrovali prvog dana, imali su najmanje po jednu porudžbinu, kažu u ministarstvu.Napominje se da je razvoj internet prodaje proces koji traje, kao i da se paralelno sa njim razvija i svest o značaju tog načina distribucije i kod proizvođača i kod kupaca.Dostava, transport, specifična pakovanja, uslovi plaćanja, kao i mogućnost reklamacije predstavljaju prateće sisteme koje uz onlajn trgovinu takođe treba razvijati, napominju u Ministarstvu poljoprivrede.

Svet

WhatsApp promenio uslove korišćenja, sada deli podatke sa Fejsbukom

Vacap (Whatsapp), aplikacija za deljenje poruka koja je bila fokusirana na privatnost, promenila je uslove korišćenja i počeće da deli korisničke podatke sa svojom matičnom kompanijom Fejsbukom, piše Biznis insajder.Vacap će sada prikupljati podatke, uključujući brojeve telefona, lokacije i još mnogo toga za Fejsbuk i njegove podružnice.Ukoliko korisnici ne prihvate nove uslove do 8. februara izgubiće pristup aplikaciji.Ovaj potez podstakao je pozive korisnicima da prestanu da koriste Vacap i pređu na manje, enkriptovane aplikacije za razmenu poruka kao što su Signal i Telegram.„Signal i Telegram su sada bolja alternativa ako ste zabrinuti zbog svoje privatnosti“, objavio je na Tviteru urednik tehnološkog portala Tech Crunch Majk Bučer.Pored njega i Teslin Ilon Mask je na svom Tviter profilu napisao da svi treba da „koriste Signal“.Glasnogovornica Vacapa rekla je da je promena neophodna kako bi aplikacija mogla da koristi „širu Fejsbukovu infrastrukturu“.Portparolka nije pojasnila zašto je platforma odlučila da izvrši izmenu, ali je rekla da to neće uticati na korisnike u Evropi i Ujedinjenom Kraljevstvu.Fejsbuk je kupio Vacap 2014. godine, a 2016. pružio je korisnicima jednokratnu šansu da odustanu od deljenja podataka sa Fejsbukom.

Svet

EK dala zeleno svetlo za pokretanje inicijative protiv masovnog nadzora

Evropska komisija odlučila je da registruje građansku inicijativu za zabranu biometrijskog masovnog nadzora. Organizatori ove inicijative pozivaju Komisiju da predloži pravni akt kojim će se trajno okončati neselektivna i proizvoljna upotreba biometrijskih podataka. Komisija smatra da je ova građanska inicijativa pravno prihvatljiva, jer ispunjava neophodne uslove. Komisija u ovoj fazi nije analizirala suštinu inicijative.Nakon  registracije inicijative 7. januara, organizatori mogu započeti proces prikupljanja potpisa podrške u narednih 6 meseci. Ako inicijativa dobije milion potpisa o podršci u roku od jedne godine od najmanje 7 različitih država članica, Komisija će morati da reaguje u roku od 6 meseci. Komisija bi mogla da odluči da li prihvatiti zahtev ili ne, i u oba slučaja bi trebalo da obrazloži svoj stav.MUP Srbije planira nadzor sa 8100 kamera, ne zna se da li već koristi softver za prepoznavanje licaNeko nas posmatra, a ne znamo zašto

Srbija

Više od 500 dece čeka da im lokalna vlast obezbedi ličnog pratioca

Usluga ličnog pratioca deteta sa invaliditetom ne postoji u trećini lokalnih samouprava u Srbiji, a u onima koje su ga uvele - ovu uslugu često pružaju nelicencirane organizacije, pokazuje izveštaj Državne revizorsske institucije.Usluga socijalne zaštite „lični pratilac deteta” u Srbiji još uvek nije dovoljno razvijena, ocenjuje državni revizor. Iako se broj jedinica lokalne samouprave koje obezbeđuju uslugu lični pratilac deteta iz godine u godinu povećava, još uvek u 2019. godini uslugu nije uspostavilo 47 JLS, odnosno 33%. Najveći broj JLS koje nisu uspostavile uslugu lični pratilac deteta pripada regionu Južne i Istočne Srbije. Takođe, uslugu u 29 jedinica lokalne samuprave pružaju nelicencirane organizacije, što stvara rizik da lični pratioci nisu prošli akreditovane programe obuka i dovodi u pitanje kvalitet pružanja ove usluge, ističe se u izveštaju.Lični pratilac je usluga socijane zaštite i podrazumeva podršku detetu u kretanju, održavanju lične higijene, hranjenju, oblačenju i komunikaciji sa drugima, pod uslovom da je uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu.Takođe, podaci ukazuju da na uslugu lični pratilac deteta čeka veliki broj dece sa smetnjama u razvoju i da veliki broj roditelja ne zna da ima pravo na ovu vrstu usluge. Takođe, podaci pokazuju da u 2019. godini na teritoriji Srbije usluga ličnog pratioca nije realizovana za 470 dece kojima je u toku godine predložen lični pratilac kao vrsta dodatne podrške, odnosno 28% dece ima potrebu za ovom uslugom i na nju čeka. "Ako ovome dodamo podatke o nerealizovanim zahtevima iz 2017. i 2018. godine za uslugu ličnog pratioca ovaj broj je veći. Javno dostupne informacije ukazuju da roditelji nemaju dovoljno informacija o mogućnosti da koriste ovu uslugu".Usluga lični pratilac deteta obezbeđuje se iz budžeta jedinice lokalne samouprave. Jedinice lokalne samouprave čiji je stepen razvijenosti ispod republičkog proseka uslugu ličnog pratioca mogu finansirati i iz budžeta Republike Srbije putem namenskih transfera u socijalnoj zaštiti.Osim grada Beograda, ostali subjekti revizije nisu normativno uredili uslugu lični pratilac deteta.Jedinice lokalne samouprave-subjekti revizije su delimično vršili kontrolu nad pružanjem usluge lični pratilac deteta.Revizor je dao preporuke za više lokalnih samouprava. Gradu Beogradu revizor preporučuje da preduzme neophodne aktivnosti i stvori uslove za povećanje broja dece korisnika usluge lični pratilac deteta.Takođe, da obezbedi i prati blagovremenost donošenja zajedničkog mišljenja komisije za procenom potreba za dodatnom podrškom radi povećanja efikasnosti rada interresornih komisija.Odsustvo planiranja i nedostatak finansijskih sredstava u budžetima jedinica lokalne samouprave za realizaciju usluge ličnog pratioca, nepostojanje lokalnih normativnih akata, mali broj licenciranih organizacija ili ustanova za pružanje ove usluge kao i način na koji se vrši nadzor nad pružanjem usluge, ukazuju da postoji rizik od neefikasnog pružanja usluge lični pratilac deteta u Republici Srbiji, zaključuje revizor.

Lifestyle

Pola posla radnicima, pola mašinama do 2025. godine

Za pet godina poslodavci će približno podeliti posao između ljudi i mašina,ocenjuje se u tekstu objavljenom na sajtu Međunarodnog monetarnog fonda na osnovu istraživanja Svetskog ekonomskog foruma o budućnosti rada.Radna snaga se automatizuje brže nego što se očekivalo, zbog čega će 85 miliona radnih mesta biti zamenjeno mašinama u narednih pet godina. Automatizacija, zajedno sa recesijom izazvanom COVID-19, stvara scenario „dvostrukog prekida“ za radnike. Robotska revolucija stvoriće 97 miliona novih radnih mesta. Novi poslovi će nastati u oblati veštačke inteligencije, ali i sektoru stvaranja sadržaja (kao što su upravljanje društvenim medijima i pisanje sadržaja). Profesije u nastajanju odražavaju veću potražnju za poslovima zelene ekonomije. Analitičko razmišljanje, kreativnost i fleksibilnost biće među najtraženijim veštinama. Od pandemije, traže se veštine samoupravljanja, kao što su aktivno učenje, otpornost, tolerancija na stres i fleksibilnost. Najkonkurentnija preduzeća će se usredsrediti na unapređivanje veština svojih radnika. Da bi radnici ostali u svojim ulogama tokom narednih pet godina, skoro polovini će biti potrebna prekvalifikacija za njihove osnovne veštine. Rad na daljinu "nigde ne ide".  Poslodavci kažu da postoji potencijal da se 44 odsto njihove radne snage preusmeri na poslovanje na daljinu. Međutim, 78 odsto poslovnih lidera očekuje određeni negativni uticaj na produktivnost radnika, a mnoga preduzeća preduzimaju korake da pomognu zaposlenima da se prilagode na tzv. rad od kuće.Da li treba regulisati rad od kuće (VIDEO)

Srbija

GSP Beograd će tražiti povećanje cene gradskog prevoza

 Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP) Beograd zatražiće u ovoj godini od gradskih vlasti povećanje cene gradskog prevoza, predviđeno je programom poslovanja ovog javnog preduzeća za 2021. godinu."U toku 2021. godine JKP GSP „Beograd“ će na osnovu analize cene prevoza tramvajskog i trolejbuskog podsistema i predložiti Osnivaču korekciju cene uzimajući u obzir poslove održavanja tramvajske i trolejbuske infrastrukture", navodi se u dokumentu koji je Nadzorni odbor preduzeća usvojio krajem prethodne godine.Formiranje cena transportne usluge je u nadležnosti Osnivača odnosno Grada Beograda i konačnu odluku o promeni cena donosi Grad.Naknada za povlašćene proizvođače struje povećana pet puta GSP je odustao od svog strateškog  cilja da nakon izgradnje prve linije Beogradskog metroa bude operater ovog šinskog podsistema jer ovaj cilj "nije održiv uzimajući u obzir formiranje novog JKP „Metro i voz“.GSP Beograd samostalno organizuje prevoz na tramvajskim, trolejbuskim i e-bus linijama, dok su autobuske linije podeljene između GSP Beograd i privatnih prevoznika.Na kraju 2020. godine, vozni park gradskog saobraćajnog preduzeća raspolaže sa 1.256 voznih jedinica: 239 tramvaja, 112 trolejbusa,  5 e-buseva, 4 “mini-e“ vozila i 896 autobusa. Plan je da u ovoj godini GSP nabavi još 100 zglobnih autobusa, 10 solo elektobusa i tri električna vozila za pešačku zonu. Prosečna plata u GSP 500 evraMotori novih GSP autobusa isti kao sporni turski