Najnovije

Srbija

Prvo ugovor, pa otkup voća i povrća

Svi trgovci voćem i povrćem moraće da se upišu u registar koji će voditi Ministarstvo, a za to će plaćati samo administrativnu taksu, predviđeno je predlogom zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda.Sama procedura upisa u Registar trgovaca voćem i povrćem biće vrlo jednostavna i jedini troškovi koje će trgovci imati vezano za registraciju svodiće se samo na administrativnu taksu, navodi se u obrazloženju. Međutim, izdavanje sertifikata o usklađenosti sa tržišnim standardima za voće i povrće biće izvestan trošak za privrednike.Zakon reguliše i ugovorne odnose između proizvođača primarnih poljoprivrednih proizvoda, s jedne strane, i prerađivača ili otkupljivača, s druge strane. Propisano je da svaka isporuka pojedinih poljoprivrednih proizvoda prema otkupljivaču ili prerađivaču mora biti pokrivena pisanim ugovorom, kao i to da proizvođačka organizacija može da pregovara u ime svojih članova o ugovorima pre isporuke.Ove godine otkupna cena maline i do 300 dinara? Zakon se bavio i evidencijom cena ključnih proizvoda.U sektoru šećera propisana je obaveza dostavljanja podataka o ugovorenoj proizvodnji šećerne repe, podatke o proizvodnji, prodaji i zalihama šećera, kao i podatke o cenama šećerne repe i šećera, radi praćenja tržišnih kretanja. U sektoru mleka i mlečnih proizvoda propisuje se da su prvi otkupljivači sirovog mleka dužni da dostave podatke o količini ukupno otkupljenog sirovog mleka. Tomislav Marković, najveći proizvođač šljiva: Samo u Srbiji nisi bogat sa puno zemlje U sektoru duvana propisana je obaveza dostavljanja podataka o cenama po tipu duvana, radi praćenja tržišnih kretanja. U sektoru hmelja poljoprivredni proizvodi koji se stavljaju na tržište moraju da imaju izdat sertifikat o hmelju.Vlada će moći ponovo da interveniše na tržištuVažan deo zakona uređuje javne intevencije na tržištu s obzirom da je donošenjem novog zakona o robnim rezervama 2018, ukinut mehanizam javnih intevencija.Mere uređenja tržišta obuhvataju: intervencije na tržištu, i to: javnu intervenciju, podršku privatnom skladištenju, posebne interventne mere, kao i posebnu podršku za poljoprivredne proizvode koja se odnosi na: mere podrške poboljšanja prehrambenih navika dece i omladine i operativne programe u sektoru voća i povrća.Podseća se da Republička direkcija za robne rezerve isključivo kupuje poljoprivredne proizvode na tržištu u cilju obezbeđenja prehrambene sigurnosti stanovništva. Šljiva i dalje glavna, ali je manje ima Tržišne intervencije EU zasnivaju se na kupovini proizvoda određenog kvaliteta, zbog čega je neophodno upotrebiti domaće skladišne kapacitete, u smislu obezbeđivanja dovoljnog broja skladišta na teritoriji Srbije, koja mogu klasifikovati i čuvati proizvod prema zahtevima EU. U ovom trenutku u Srbiji za određeni broj proizvoda (npr. pšenica) postoji samo nekoliko skladišta koja mogu klasifikovati proizvod prema EU kriterijumima. Ključno je da odluku o pokretanju javnih intervencija donosi Vlada, da se utvrđuje interventna cena koja ne može da bude viša od referentne cene, a koja je prethodno utvrđena kako bi se osigurala transparentnost. Ta je transparentnost obavezna i u pogledu jednakog pristupa proizvodima intervencije i jednakog postupanja prema kupcima, ukoliko se jednog dana poljoprivredni proizvodi otkupljeni u javnoj intervenciji budu plasirali na tržište. Takođe, jako je važno da se u interventnom otkupu mogu otkupljivati samo proizvodi poreklom iz Republike Srbije.Mera podrške privatnom skladištenju pokreće se kada dođe do pada tržišnih cena ispod referentnog nivoa koji, takođe, prethodno mora utvrditi Vlada. Za ovu, kao i za meru javne intervencije, važno je da ih mora doneti Vlada zbog uticaja na budžetska sredstava, a što u slučaju eventualne primene može biti značajan iznos.

Lifestyle

Snapchat počeo da svlači i oblači

Borba za korisnike ne prestaje, a Snapcaht pored velikog Instagrama, za konkurenciju ima i Tik Tok. Zato je odlučio da uvede sasvim novu opciju za svoje korisnike.U trci da privuče što više korisnika i izbaci dnevno što više kratkih zabavnih klipova, Snapchat ima novi update: kupovina ispred kamere.Sve što treba da uradite jeste da uključite kameru i krenete sa isprobavanjem  garderobe. Ovom opcijom uspeli su da spoje do sada nespojivo - isprobavanje pre online kupovine. Takođe, korisnici mogu i da skeniraju neki tuđi komad garderobe, a zatim pronađu i kupe, ali i vide kako im stoji. Podsećanja radi, Snapchat-u je poretio nestanak u trenutku kada je popularnost TikTok-a počela enromno da raste, pa su krajem prošle godine delili milion dolara dnevno kreatorima sadržaja. Da je kampanja bila uspešna, govori i podatak da su dnevno beležili skoro 200 hiljada objavljenih videa, a broj korisnika ove aplikacije danas preti da premaši cifru od čak 300 miliona. 

Video

Zbog nje IT-evci ne jedu šećer (Video)

Već deceniju i duže, Olivera Čukić iz Beograda pravi ukusne, slatke, ali sirove slatkiše i slaniše. Ideju je dobila od jedne Ruskinje, ali je usput i sama smišljala nove proizvode u njenoj biljnoj poslastičarnici."Ljudi uglavnom ne veruju da to može da bude i slatko i ukusno, a od sirovih zdravih namirnica. Kada jednom probaju, uvek se vraćaju", objašnjava Olivera.Trener koji teretane šalje u istorijuSve više ljudi, nažalost, oboleva od raznih bolesti i prinuđeno je da promeni način ishrane. Kada do toga dođe, odlaze u "Raw kitchen Beograd" po ukusne obroke."Pored standardnih proizvoda, pravim i specijalne torte i obroke za one kojima je izbor namirnica sveden na minimum. Nekada je izazov za mene ogroman, ali uspevam da odgovorim na izazove.""Pozvala me je majka deteta alergičnog na vodu. Nikada nije slavio rođendan uz tortu. Uspela sam da napravim nekako pravu tortu i najveća nagrada je bila sreća deteta što prvi put u životu ima svoju tortu!"U Oliverinoj kuhinji pripremaju se i sastojci za pripremu sirovih kolača i torti. Puter, čokolada i ostali sastojci koje smo probali, identičnog su ukusa kao i bilo koji puter i čokolada. Saznali smo da pokreće i sirovu kozmetičku liniju.Pogledajte ceo Biznis stori:  

2021

U ekološke projekte u lokalnim samoupravama NIS ulaže 107,5 miliona dinara

U želji da nastavi da pozitivno utiče na ekologiju i da unapređuje stanje životne sredine u Srbiji, kompanija NIS potpisala je danas Memorandum o saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom zaštite životne sredine Republike Srbije o zajedničkoj realizaciji ekoloških projekata.Takođe, razmenjeni su i sporazumi o saradnji između NIS-a i lokalnih samouprava širom Srbije, koje su partneri NIS-ovog programa društvene odgovornosti „Zajednici zajedno“. Ove godine, sporazumi su fokusirani na podršku ekološkim projektima koji će biti realizovani u 12 gradova i opština u Srbiji u kojima kompanija sprovodi najveći deo svojih poslovnih aktivnosti - Beogradu, Novom Sadu, Požarevcu, Nišu, Čačku, Zrenjaninu, Pančevu, Kikindi, Kanjiži, Novom Bečeju, Srbobranu i Žitištu. Ukupna sredstva u iznosu od 107,5 miliona dinara biće usmerena na unapređenje zaštite životne sredine u ovim gradovima i opštinama kroz uvođenje sistema solarnog napajanja i osvetljenja, zamenu kotlova, uređenje javnih gradskih parkova i parkovskih površina, sadnju autohtonih vrsti biljaka, postavljanje inovativnih ekoloških parkovskih elemenata, solarno osvetljenje parka, postavljanje reciklažnih kanti i kontejnera.Na svečanosti u Palati „Srbija“ Memorandum su potpisali Kiril Tjurdenjev, generalni direktor kompanije NIS, Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka energetike i rudarstva, kao i Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine. Manifestaciji su prisustvovali i predstavnici lokalnih zajednica, učesnica programa „Zajednici zajedno“, u čije ime se prisutnima obratio Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada.Potpisivanjem sporazuma o saradnji između NIS-a i 12 lokalnih zajednica ujedno počinje i ovogodišnji konkurs „Zajednici zajedno“. O izboru projekata odlučivaće Komisija sastavljena od predstavnika kompanije NIS, lokalnih samouprava, Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva rudarstva i energetike. Svi uslovi i propozicije javnog konkursa „Zajednici zajedno“ koji traje do 5. jula 2021. godine mogu se naći na sajtu https://www.nis.eu/zajednici-zajedno/, a rezultati konkursa biće objavljeni do 15. septembra 2021. godine. Od 2009. godine NIS je u okviru programa „Zajednici zajedno“ u razvoj lokalnih zajednica uložio oko 1,4 milijarde dinara i realizovao više od 1.000 projekata.Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike, rekla je da zelena agenda i zelena ekonomija treba da budu model rasta i da svi projekti koje realizuje država, kao i lokalne samouprave i društveno odgovorne kompanije, treba da doprinesu da Srbija ide putem održivog razvoja.”Niko od nas ne može sam da napravi tako velike korake u zaštiti životne sredine, održivom razvoju, energetskoj tranziciji, ne može samo jedno ministarstvo, jedan grad, vlada, jedna kompanija. Ali, možemo ako smo svi u tome zajedno, kao što smo zajedno kad se donose odluke u energetici, rudarstvu i zaštiti životne sredine i kao što zajedno radimo na ovom projektu ”, rekla je Mihajlovićeva. Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a, rekao je da NIS,  kao jedna od najvećih kompanija u Srbiji, nastoji da bude primer drugima po uspešnom razvoju biznisa, ali i po efikasnoj zaštiti životne sredine.Vrednost kompanije se meri i kroz ulaganje u budućnost zajednice „Od 2009. godine u ekološke projekte uložili smo gotovo 120 miliona evra. Ali, naše investicije u tu oblast su višestruko veće, jer sve naše kapitalne projekte realizujemo sa namerom da unapredimo zaštitu životne sredine. Danas, sa našim prijateljima iz Vlade Srbije i lokalnih zajednica, nastavljamo ovaj važan posao – nastavljamo da ulepšavamo Srbiju. I radićemo na tome svakog dana, uprkos izazovnom vremenu. Na taj način, ispunjavamo svoju viziju i svoj moto – da budućnost pretvaramo u delo. Hvala vam što ćete biti sa nama na tom putu“, naveo je Tjurdenjev.Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije,  istakla je da je program „Zajednici zajedno“ velika šansa za 12 gradova i opština da konkurišu za najvažnije ekološke projekte.„Kompanija NIS je prepoznala šta je najpotrebnije gradovima i opštinama i zato će po ovom programu ulagati u zamenu kotlarnica na ekološki prihvatljivije energente, ozelenjavanje javnih površina, pošumljavanje. U ministarstvu koje vodim trudili smo se da podržimo takve projekte, i kroz naše konkurse doneli smo sredstva u 54 lokalne samouprave. Znači nam svaka pomoć društveno odgovornih kompanija i nadam se da će i druge slediti ovaj primer“, rekla je Vujović.Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada istakao je u ime svih lokalnih samouprava koje učestvuju u programu „Zajednici zajedno“ značaj saradnje sa kompanijom NIS, i napomenuo važnost ulaganja u ekološke projekte.„Saradnja sa NIS-om promenila je nabolje naše gradove i opštine u raznim sferama. To su bile godine borbe za lepšu i čistiju Srbiju, a ova etapa, koju danas pokrećemo, pokazuje da je Srbija ojačala, sazrela i da brine o svakom aspektu života građana. Programom „Zajednici zajedno“ spojili smo pitanje zaštite životne sredine i energetike i pokazali da te dve sfere mogu i moraju da funkcionišu zajedno. Održivi razvoj je nešto što su Ujedinjene nacije odavno definisale, te je jasno da to nisu sukobljene strane, već zajedničke, partnerske pozicije“, naveo je Vučević.

Srbija

Fijat prvi krenuo, a za njim jastuci

Dolazak Fijata u Srbiju je značajno promenio izvoz i strukturu izvoza Srbije u SAD, pokazuje analiza objavljena u edicija Srbija i SAD 20 godina kasnije - Investicije i donacije. Zaključno sa novembrom 2020. godine ukupna trgovinska razmena između SAD i Srbije iznosila je 648 miliona USD u toj godini, što je za 15% manje u odnosu na 2019. godinu. Na osnovu podataka o trgovinskoj razmeni poslednjih 10 godina, možemo primetiti da je pozitivan odnos izvoza i uvoza ostvaren u 2013. i 2014. godini što znači da je izvoz bio veći od uvoza u pomenutim godinama. Nakon 2014. godine zaključno sa novembrom 2020. godine saldo izvoza i uvoza je negativan što znači da je ostvarivan veći uvoz od izvoza.Dolazak „FIAT“a u Srbiju je prelomna tačka u izvozu u SAD. U 2013. godini vrednost robne razmene je povećana za više od tri puta u odnosu na 2012. godinu (izvoz FIAT automobila). Obim izvoza od 490,4 mln USD, predstavlja najbolji izvozni rezultat u poslednjih deset godina, što je dovelo do suficita od 184,5 mln USD, a pokrivenost uvoza izvozom dostigla je rekordnih 160,5%. Američki investitori imaju iste zahteve kao i domaći Srbija je zaključno sa novembrom 2020. godine izvezla robe u SAD u iznosu od 283,9 miliona USD (rast od 4,7% u odnosu na 2019.). Posmatrajući ukupan izvoz iz Srbije u SAD, na prvom mestu se nalazi roba iz kategorije <nameštaj i delovi, posteljina, madraci, jastuci>, koji učestvuju sa 20% u ukupnom iznosu. Na drugom mestu nalaze <pogonske mašine i uređaji>, koji učestvuju sa 17%,dok veliki deo izvoza podrazumeva <povrće i voće kao i razne industrijske mašine> sa 9% učešća.Posmatrajući prethodne godine smenjivale su se grupe izvezenih proizvoda u prvih 10 kategorija. Tako na primer u 2018. godini posmatrajući ukupan izvoz Srbije u SAD, u strukturi izvoza roba, na prvom mestu bila je roba <delovi pogodni za motore>, koji su imali učešće od 10% u ukupnom izvozu (povećanje 2% u odnosu na 2017.).Veliki deo izvoza podrazumevao je i izvoz municije i delova za oružje, koja je pod nazivom <nerazvrstana roba po CT-vojna roba>, koja je u 2018. godini je obuhvatala 7% u ukupnom izvozu.Uvoz iz SAD u Srbiju, koji u istom posmatranom periodu januar-novembar 2020. iznosi 364,1 milion USD što je za 25,9% manje u odnosu na 2019. godinu, od čega prvo mesto zauzima <Ostala transportna sredstva i oprema> sa 23% učešća u ukupnom uvozu.Drugo mesto u 2020. godini zauzimaju <Električne mašine, aparati i uređaji> sa 6% učešća. Veliki procenat čine <profesionalni naučni i kontrolni instrumenti> kao i <metalne rude i otpaci metala> koji takođe učestvuju sa 6% u ukupnom uvozu.Kao što smo napomenuli kod izvoza, posmatrajući prethodne godine smenjivale su se grupe izvezenih proizvoda u prvih 10 kategorija uvoza. U strukturi uvoza roba iz SAD, u 2018. godini, prvo mesto koje zauzimala je <Nerazvrstana roba po CT-roba na skladištenju>, koja je imala 10% učešća u ukupnom uvozu. Najveći porast uvoza u odnosu na 2017. godinu , se ostvarila je grupa robe <Avioni i ost. vazduhoplovi ,neoperativne mase > 15000kg> sa 6% ukupnog uvoza iz SAD. Kompanija „JAT-TEHNIKA DOO BEOGRAD“, je uvezla nevedene robe u vrednosti od cca26,5 mln USD što je bio i razlog povećanog uvoza iz SAD, u ukupnom iznosu od 468,1 mln USD povećanje od 54,7% u odnosu na celokupnu 2017. godinu. „JAT-TEHNIKA DOO BEOGRAD“ uvozila je i grupu robe <Avioni, neoperativne mase preko 2000-15000 kg>, te se oba vrsta robe nalazila na trećem mestu po učešću u ukupnom uvozu od 4% u 2018. godini.Za Novu ekonomiju: finansijski analitičari Ivan Stamenković i Nikola VučkovićProjekat je podržala Ambasada SAD.  Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.- 

Srbija

Ubuduće još manje institucija koje će odgovarati na upite javnosti

Nove zakonske izmene bez razloga svrstavaju neke državne institucije u red nih koje ne moraju da daju informacije od javnog znalčaja, kažu između ostalog učesnici panela Budućnost i prava na pristup informacijama u Srbiji. Panel je povodom javne rasprave o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja organizovala Koalicija za slobodu pristupa informacijama.Predviđeno je da javna rasprava traje do 16. juna.Ako se zakon menja da bi se popravio, onda ne sme da se kvari, a mi u nacrtu imamo nekoliko odredaba koje vidimo kao kvarenje zakona, kaže Nemanja Nenadić, iz organizacije Transparentnost Srbija.Neke stvari očigledne veća na prvi pogled, političke stranke i verske zajednice neće biti u obavezi da ih poštuju, to neće dovesti do većih promena, verske nisu davale, niti su podnosile finansijske izveštaje.Jedan od problema u novim izmenama je svrstavanje Narodne banke Srbije (NBS) među šest državnih institucija protiv kojih se ne ulaže žalba uzbog uskraćivanja informaicja koje su od javnog značaja.Već postoje neki koji uskraćuju takve zahteve. Transparentnost Srbija u 90% slučajeva na svoj zahtev za informacijama od javnog značaja, nije dobila odgovor. Zbog toga a upravni sporovi traju godinama. Nenadić podseća i da se prema ustavnim odredbama, sme narušavati stanje ljudskih prava. Ipak, naglašava da izmene u određenim slučajevima poboljšavaju, jer su propisana neka solidna pravila za dalje postupanje.Međutim, brisanje nekih definicija u vezi sa javnim interesom, šalje loš signal. Podseća da prema važećem zakonu novog poverenika za informacije od javnog značaja predlažu poslaničke grupe i ocenjuje da je to zastarelo rešenje.Navodi primer Hrvatske gde kandidati mogu sami da se jave tamošnjem Saboru, koji posle odlučuje o izboru novog poverenika.Izvršenje poverenikovih rešenja, takođe prema njegovim rečima predstavlja jedan od problema. Nenadić je izneo i mišljenje da bi trebalo razmisliti i o uvođenju krivične odgovornosti u slučajevima kada se uskraćuje davanje neke informacije od javnog značaja.Jedan od velikih problema je kada takve informacije uskraćuje Vlada Srbije, pa se dolazi u paradoksalnu situaciju.Nemanja Nenadić kaže da je radnoj grupi koja je zadužena za izmenu zakona predložio izmenu njegovih takozvanih novinarskih članova sedam i 11 kojima dolazi do dskriminacije novinara i javnih glasila prilikom traženja informacija od javnog značaja.Cilj toga je da se spreči da takve informacije neki dobiju ispod žita, a da je ne dobiju oni koji su podneli zvaničan zahtev (to se odnosi na član 7).Kako dodaje Nenadić, problematičnost drugog člana odnosi se na osporavanje tačnosti informacije: oni koji su obavezni da je daju ne mogu samo da kažu kako ona nije tačna, već moraju da objasne zašto nije tako i objave tačnu informaciju.On kaže da radna grupa nije prihvatila njegov predlog.Predstavnik Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Pavle Dimitrijević, kaže da priča oko oznake tajnosti ili tajnosti podataka u novim izmenama, radi očuvanja nacionalne bezbednosti, donosi izvesnu dozu zabrinutosti.Dimitrijević je naveo konkretan primer kada je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) CRTI uskratila podatke o praćenim razgovorima iz 2014. i 2015. godine, sa objašnjenjem da to ugrožava nacionalnu bezbednost. Međutim, poverenik je naložio davanje tih informacija.Zabrinutost jer zakon zaobilazi dosadašnje probleme. Sve to je kako naglašava loš signal za građane, jer će više prava će imati oni koji ne žele da daju informaciju od javnog značaja. Info komplikovano ili nećete uopšte dobiti, držav organu nije problem da zbog ne davanje info plati kaznu.Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović kaže da u vezi sa neizvršenjem poverenikovih odluka od strane Vlade Srbije, ne vidi normativno rešenje koje bi tu instituciju nateralo da se drugačije ponaša.Smatra i da bi kancelarija poverenika trebalo da izađe iz Beograda i osnuje svoje kancelarije van prestonice. Kao jedan od razloga za to navodi odgraničenje u radu sudova, jer oni mogu samo da kažnjavaju, ne i da obezbede informaciju od javnog značaja.POŠTOVANJE ARHUSKE KONVENCIJEPoverenik Marinović smatra da institucije treba da poštuju odredbe Arhuske konvencije koja državama potpisnicama nalaže da ne uskraćuju informacije od javnog značaja koje se odnose na oblast ekologije.Međutim, kako dodaje, tu može da dođe do određenih problema, jer otkrivanje takvih informacija može da divede upravo do uništavanja životne sredine.Drugim rečima, ako objavite informacije o tome gde su pronađeni tartufi, onda će na to mesto doći berači i obraće ih, pa tartufa neće biti, isto važi i u vezi sa objavljivanjem informacija o lokacijama na kojima se nalaze gnezda beloglavih supova, kaže Marinović.

Srbija

Sharkmob AB imenovao predstavnika za zaštitu podataka

Švedska kompanija Sharkmob AB imenovala je svog predstavnika za zaštitu podataka o ličnosti za Srbiju, objavila je institucija Poverenika za za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.Predstavnik ove kompanije koja se bavi izradom kompjuterskih igrica je advokatska kancelarija Karanović & Partners.U skladu sa zakonu Poverenik ili drugo lice će moći da se u pogledu svih pitanja u vezi sa obradom podataka o ličnosti obrate direktno predstavniku kompanije u Srbiji.Poverenik je u saopštenju apelovao i na druge strane kompanije koje imaju obavezu imenovanja svog predstavnika u Republici Srbiji da “istu obavezu izvrše i time pokažu svest o obavezi poštovanja vladavine prava i privatnosti svojih korisnika”.Sharkmob je zainteresovao javnost kada je krajem prošle godine objavio da radi na novoj kompjuterskoj igrici baziranoj na popularnoj franšizi “Vampire: The Masquerade”. Projekat je predstavljen na Noć Veštica emitovanjem trejlera u kome se lansiranje igrice najavljuje 2021. godinu.

Srbija

Ojačala domaća privreda, ali i inflacija

U Srbiji se tokom aprila ubrzala privredna aktivnost, u odnosu na isti mesec 2020. godine, ali i inflacija koja je bila 1,1% jer je rast potrošačkih cena bio najveći prvi put posle 2017. godine, tvrde autori mesečnog časopisa "Makro-ekonomske analize i trendovi" (MAT).U aprilu je inflacija u Srbiji na međugodišnjem nivou iznosila 2,8% i približila se centralnoj vrednosti od 3% koju je kao cilj postavila Narodna banka Srbije. Ispod te vrednosti inflacija u Srbiji je od maja 2019. godine."Na rast inflacije u aprilu najviše je uticalo poskupljenje svežeg povrća od 18,5%, a poskupeli su i svi proizvodi iz potrošačke korpe, prehrambeni proizvodi 2,6%, energija zbog poskupljenja motornog goriva 0,6%, a toliko je poskupelo i iznajmljivanje stana", navodi MAT.Dodaje se da je Srbija u martu ove godine imala nižu međugodišnju inflaciju od devet zemalja EU, a u aprilu od šest zemalja.U martu ove godine višu međugodišnju inflaciju od Srbije imale su Holandija 1,9%, Nemačka 2%, Austrija 2%, Švedska 2,1%, Češka 2,3%, Luksemburg 2,5%, Rumunija 2,5%,  Mađarska 3,9% i Poljska 4,4%.Višu inflaciju od Srbije u aprilu 2021. godine imale su Rumunija 2,7%, Švedska 2,8%, Češka 3,1%, Luksemburg 3,3%, Poljska 5,1%, i Mađarska 5,2%.Industrijska proizvodnja u Srbiji je u aprilu 2021. godine veća za 33,9% u odnosu na  april 2020. godine. Industrijska proizvodnja u periodu od januara do aprila 2021. godine, veća je za 10,1% u odnosu na isti period lane.U aprilu je u sektoru rudarstva ostvaren rast od 3,0%, prerađivačkoj industriji 42,0%,  a u sektoru energetike rast od 17,6%.Tokom aprila pad proizvodnje u farmaceutskoj industriji iznosio je 3,6%, zbog kako se navodi njenog velikog rasta u istom periodu 2020. godine, kada je počela pandemija. Visok rast koji su zabeležile druge oblasti, dogodio se zbog posledica proizvodnih aktivnosti u istom periodu lane.Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene u prva četiri meseca 2021. godine bila je 14,882 milijardi evra, što je za 17,6% više nego u istom periodu 2020. godine.U MAT-u se naglašava da se u Srbiji upadljivo ubrzava međugodišnji rast, pa je u prva dva meseca ove godine spoljnotrgovinska razmena bila 6,533 milijardi evra, za 2,5% manja nego u istom periodu prethodne godine.Izvoz je u prva dva meseca 2021. bio veći za 3,5%, a uvoz je za 6,9% bio manji nego u prva dva meseca prethodne.U martu 2021. je vrednost izvoza bila 1,882 milijardi evra i premašila je onu iz istog meseca 2020. za 35%. Vrednost uvoza je takođe  znatno povećana i to za 11,6%, na iznos od 2,375 milijardi evra. SRBIJA NAJVIŠE IZVOZI U NEMAČKUU prva četiri meseca 2021. najveći deo izvoza iz Srbije (12,9% ukupnog izvoza) otišao je u Nemačku. Iz  te zemlje je došao i najveći uvoz (13,6 ukupnog  uvoza).Na drugom mestu kao destinacija našeg izvoza je Italija (8,5% ukupnog izvoza, koliko je i učešće uvoza iz te zemlje). Izvoz Srbije u tu zemlju je povećan za 17,6% a uvoz za 20,7%. Međutim, Italija nije zadržala drugu poziciju u našem uvozu. Uvoz iz Kine je povećan za 29% i njegova vrednost je premašila milijardu evra, učešće kineskog uvoza u ukupnom uvozu u Srbiju je 12,4%. Međutim, izvoz Srbije u Kinu je još uvek simboličan (na četrnaestom mestu po veličini), pa deficit u trgovinskoj razmeni sa tom  zemljom iznosi 866 miliona evra.Srbija je u aprilu imala i manji budžetski deficit nego u aprilu 2020, za 734,6 miliona evra su joj se povećale devizne rezerve, dok je realan porast bruto domaćeg proizvoda 1,7%. Na nivou opšte države u periodu od januara do aprila je ostvaren fiskalni deficit u iznosu od devet milijardi i primarni fiskalni suficit u iznosu od 41,9 milijardi dinara.

Svet

Vašington menja propise o zabrani TikToka

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden potpisao je u izvršnu naredbu o osiguravanju bezbednosti podataka američkih korisnika na digitalnim platformama u stranom vlasništvu, kao &...

Srbija

Prodate nekretnine „Zastava kamiona“ za 227 miliona

Nepokretna imovima Zastava kamiona iz Kragujevca, preduzeća koje je u stečaju, podeljena je u četiri celine i prodata za 227 miliona dinara, saopštila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Kupci su frime iz Beograda.Sve imovinske celine prodate su po početnim cenama, a najvredniju za 207,6 miliona dinara kupio je CPS i postao vlasnik sedam zgrada metaloprerađivačke industrije čija je ukupna površina preko 26.000 kvadrata.Firma SMA Servis kupila je dva objekta u kojima su zgrada industrije i trpezarija, za ukupno 11,2 miliona dinara.Solaris Alfa SNM kupila je nekretnine iz četvrte celine Zastava kamiona u kojoj su tri zgrade namenjene za metaloprerađivačku industriju. To je košalo 8,2 miliona dinara.OGLAŠENA PRODAJA PREDUZEĆA ZASTAVA KAMIONI Ovo je bila prva prodaja imovine Zastava kamiona od stečaja uvedenog 2019. godine, a za pokretnu imovinu nije bilo zainteresovanih kupaca.Fabrika Zastava kamioni poslovala je u okviru Grupe Zastava vozila, a u stečaj koji se okončava bankrotom otišla je u septembru 2018. Bivši randici Zastava kamiona protestovali su početkom prošle godine zbog neisplaćenih zarada.Oko 550 bivših radnika te kompanije tada je tražilo 162 miliona dinara za zarade i 44 miliona za sudske troškove.Privredni sud u Kragujevcu je 19. septembra 2018. godine otvorio stečaj Zastave kamiona zbog blokade računa od oko 3,3 milijarde dinara.

Srbija

Država prodaje svoj udeo u „Zlatibor-mehanizaciji“ i „Šumatovcu“

Ministarstvo privrede objavilo je javni poziv za prikupljanje ponuda u postupku javnog nadmetanja radi prodaje kapitala u vlasništvu državnog Akcionarskog fonda u privrednim društvima "Zlatibor-mehanizacija" iz Užica i "Šumatovac" iz Aleksinca.Akcionarski fond je u vlasništvu 4,33% ukupnog kapitala "Šumatovca", firme koja je registrovana za delatnost škole za vozače. Minimalna cena za prodaju iznosi 6.898 dinara.I pranje novca povećava cene nekretnina u Srbiji Državni udeo u vlasništvu "Zlatibor-mehanizacije" koja se bavi drumskim prevozom tereta je 0,054%, a početna cena je 99.720 dinara.Rok za podnošenje ponuda je 30. jun, a neophodno je otkupiti prodajnu dokumentaciju nedelju dana ranije.

Svet

Severna Makedonija želi da poništi sve koncesije za MHE

Predsednik Vlade Severne Makedonije Zoran Zaev izjavio je da će većina koncesionih ugovora za mini-hidroelektrane (MHE) u toj zemlji biti poništena, bez obzira na eventualne tužbe koje zbog te odluke mogu da se podignu, preneo je Balkan Green Energy News.Zbog reakcija i argumentovanih žalbi ekologa i građana i u skladu sa zakonom kojim će se deo Šar Planine proglasiti nacionalnim parkom, Vlada Severne Makedonije će poništiti većinu koncesija za male hidroelektrane, objasnio je Zaev.Neki od ugovora će završiti na sudu i država će morati da plati veliku odštetu, ali prema njegovim rečima, oko te odluke "nema dileme"."Možemo da kažemo da je kod nas reakcija (protiv MHE) bila opravdana, jer se izgradnja nije uvek izvodila po propisima. Priroda nije vraćena u prvobitno stanje, neke od MHE nemaju prolaz za ribe. Prateći evropske propise u potpunosti, ono što treba da se poništi, biće poništeno", naglasio je Zaev.OGLAŠEN JAVNI UVID ZA TRI NOVE MHE U DOLJEVCU U nekim slučajevima postupci za obustavu koncesija za MHE su već pokrenuti, zbog zakona kojim će Šar planina i vrh Popova Šapka biti proglašeni nacionalnim parkom, dodao je severnomakedonski premijer.Zaev je ipak ostao pri stavu da MHE nisu pretnja za životnu sredinu, ukoliko se grade po propisima. On je u februaru obećao da će koncesioni ugovor za MHE u Lešnici na Šar Planini biti poništen jer ugrožava vodosnabdevanje sela Žirovnica.Istovremeno je izneo tvrdnju da su MHE "ako ne najekološkiji, onda jedan od najekološkijih izvora energije", što je izazvalo oštre kritike zaštitnika životne sredine, koji su upozorili na štetan uticaj i preporuku Sekretarijata Energetske zajednice da se takva postrojenja ne subvencionišu.

Srbija

Peticiju protiv rudnika Rio Tinta potpisalo preko 100.000 ljudi

Peticiju "STOP rudniku litijuma! Rio Tinto - Marš sa Drine!" koju je pre četiri meseca oglasilo udruženje Kreni-promeni do sada je potpisalo preko 102 hiljade ljudi. Cilj peticije je obustava Projekta Jadar za eksploataciju litijuma u okolini Loznice.Prijekat Jadar namerava da sprovede englesko-australijska rudarska kompanija Rio Tinto, a peticija je upućena predsednici Vlade Republike Srbije, Ani Brnabić koja je u svom premijerskom ekspozeu prošle godine najavila da će Srbija sa tom kompanijom uspostaviti strateško partnerstvo.Pored nje, peticija je upućena i Zorani Mihajlović, ministarki rudarstva i energetike, a u peticije se zahteva zabrana projekta rudnika litijuma i metaloprerađivačkog kompleksa u dolini Jadra.U tekstu peticije se navodi da je dolina Jadra omeđena planinama, okružena vodom, poznata kao najplodnije zemljište u Srbiji."Vlada i kompanija ignorišu naučnike i rudarske stručnjake preteći da nanesu nepovratnu štetu po životnu sredinu i ljude, kao i lokalne građane koji ne žele da se odreknu svojih poljoprivrednih površina koje pripadaju generacijama njihovih porodica", navodi se između ostalog u tekstu peticije.RIO TINTO ULAŽE 140 MILIONA U EKOLOGIJU, NVO TVRDE DA TREBA NAJMANJE 450 Dodaje se i da je Rio Tinto u svetu poznat po brojnim ekološkim incidentima.Krajem prošle nedelje o poslu sa Rio Tintom govorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da u vezi sa tim projektom treba organizovati referendum na kome bi građani rekli šta misle o Projektu Jadar.Predstavnk Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ) Savo Manojlović, koji je jedan od organizatora peticije protiv Rio Tinta, rekao je nakon toga da predsenik Srbije ne može da bira da li će zastupati građane ili jednu stranu kompaniju, već da treba da zastupa interese građana.Nakon obraćanja predsednika Srbije, broj potpisnika peticije počeo je naglo da raste. Pristup onlajn petciji moguće je putem sledećeg LINKA.Među potpisnicima peticije nalaze se Dragana Đorđević, naučni savetnik Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Ljiljana Tomović redovni profesor Univerziteta u Beogradu, Aleksandar Jovanović Ćuta iz Pokreta Odbranimo reke Stare Planine, kao i brojna ekološka udruženja.Predstavnici Rio Tinta sa druge strane tvrde da će u dolini Jadra sve raditi po zakonu, kao i da 

2021

Konkurs #Okvirpodrške otvoren još četiri dana

Preduzetnik ste, imate mikro ili malo preduzeće i želite da za Vaše proizvode čuju kupci u celoj Srbiji? Jednostavnom prijavom za #OkvirPodrške pruža se prilika za besplatnu reklamu za razvoj malog biznisa!Za prijavu na konkurs #OkvirPodrške koji su pokrenule NLB i Komercijalna banka, članice NLB Grupe, a u okviru kojeg mali lokalni biznisi imaju mogućnost da dobiju besplatnu reklamu, ostalo je još svega 4 dana.Projekat #OkvirPodrške realizuje se drugu godinu zaredom sa ciljem pružanja podrške i pomoći domaćoj privredi na putu oporavka od posledica izazvanih pandemijom koronavirusa. Banke će kroz ovaj projekat, zajedno sa svojim medijskim partnerima, pružiti priliku malim privrednicima da uz besplatan oglasni prostor podignu vidljivost svojih proizvoda i usluga i da dođu do što većeg broja kupaca širom Srbije.Za odabrane preduzetnike i preduzetnice, mikro i mala preduzeća i gazdinstva, bez obzira na vrstu delatnosti, obezbeđena je snažna podrška kroz oglase na bilbordima, internet pretraživačima, najposećenijim medijskim portalima, kao i na digital kanalima banaka. #OkvirPodrške za preduzetnike i preduzetnice, mikro i mala preduzeća i gazdinstva Sve što je potrebno da kandidat uradi za podnošenje prijave jeste da najkasnije do ponoći, 11. juna popuni jednostavan onlajn formular na sajtu NLB ili Komercijalne banke.Projekat #OkvirPodrške pokrenut je prošle godine na nivou cele NLB Grupe, dok je u Srbiji podržano ukupno 30 malih privrednika. NLB Banci ove godine priključila se i nova članica Grupe Komercijalna banka, a ovim zajedničkim nastupom planirana je još veća podrška ovom segmentu privrede.Za dodatne informacije na temu projekta #OkvirPodrške posetite sajtove i naloge NLB i Komercijalne banke na društvenim mrežama.

2021

Fajnenšl tajms proglasio BAT evropskim liderom za zaštitu klime

Renomirani međunarodni poslovni list Fajnenšl tajms (Financial Times) dodelio je BAT-u titulu lidera za zaštitu klime (Climate Leader) među evropskim kompanijama. Ekološko, društveno i korporativno upravljanje predstavljaju ključni deo BAT-ove korporativne strategije za izgradnju bolje budućnosti za sve (A Better Tommorrow™), kroz smanjenje uticaja svog poslovanja na zdravlje i kreiranje većeg izbora proizvoda smanjenog rizika za potrošače.“BAT je izuzetno predan tome da bude odgovorna kompanija i da smanji svoj uticaj na okolinu. Jako smo zadovoljni što nas je Fajnenšl tajms proglasio jednim od lidera među kompanijama koje predvode borbu protiv klimatskih promena”, izjavio je Kingsli Viton (Kingsley Wheaton), generalni direktor marketinga BAT-a.BAT se u svom najnovijem izveštaju o održivom poslovanju (ESG izveštaj o ekološkom, društvenom i korporativnom upravljanju za 2020. godinu) obvezao da će postići ugljeničnu neutralnost u čitavom svom lancu vrednosti do 2050. godine. Uz smanjenje ugljeničnog zagađenja, kompanija je postavila cilj da do 2025. godine počne da koristi 30 odsto reciklirane vode, kao i da će u istom vremenskom periodu sertifikovati 100 odsto svojih proizvodnih lokacija sertifikatom Saveza za upravljanje vodama (AWS). Na ovaj način kompanija ulaže i u podizanje standarda održivog poslovanja, a pomenuto priznanje Fajnenšl tajmsa samo je jedno u nizu brojnih priznanja za napore koje kompanija ulaže u društveno odgovorno poslovanje.

Srbija

Prilika za onlajn upoznavanje poslodavaca i mladih sa invalididetom

Onlajn neformalnu platformu (zaposljavanje.fmi.rs) koja bi trebalo da pomogne mladima sa invalididetom da pronađu posao, ali i poslodavcima da se povežu sa potencijalnim kandidatima pokrenuo je Forum mladih sa invalididetom.Ova platforma treba da posluži kao mesto okupljanja, savetovanja, informisanja, konsultacija i podizanja kapaciteta domaćih i stranih kompanija, kao i svih ostalih zainteresovanih, objašnjava Jovana Krivokuća, izvršna direktorka Foruma mladih sa invalididetom.“Članovi Platforme će moći da koriste usluge koje pruža Forum mladih sa invaliditetom, a koje se odnose na pretragu Portala, tj. baze kandidata za zapošljavanje, podršku u razumnom prilagođavanju radnog mesta, obukama za zaposlene i konsultativne usluge”, kaže Krivokuća.Država svesna da su TV časovi nepodesni za decu iz specijalnih škola Platforma je osnovana u januaru ove godine, a do sada je uz pomoć nje posao pronašlo desetak osoba sa invalididetom, objašnjava Krivokuća.Ona objašnjava da se sa firmama koje žele da objavljuju oglase na platformi potpisuju ugovori o poslovno-tehničkoj saradnji, a da se usluge realizuju prema potrebama poslodavaca.“Svi poslodavci nakon registracije i kreiranja profila neograničeno mogu koristiti Portal kad god za to bude postojala potreba. Sama regrutacija kandidata se može vršiti na 2 načina – direktnom pretragom i selekcijom, ili objavljivanjem oglasa, pri čemu se mogu koristiti i obe opcije istovremeno”, kaže Krivokuća.Najveći broj poslova koji su u ponudi na platformi se trenutno odnosi na administrativne poslove i na rad u konakt centrima. Posao na platformi traži oko 250 mladih, a do sada su ugovori o saradnji sklopljeni sa 11 firmi.Uskoro vaučerizacija obuke za nezaposlene Krivokuća poziva i ostale firme da postanu deo Platforme za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i da doprinesu konačnom cilju, a to je afirmacija jednakih mogućnosti, zdravo radno okruženje i atmosfera poverenja u kojoj svi mogu napredovati.Ona ističe da nedovoljna upoznatost poslodavaca sa ograničenjima i mogućnostima osoba sa invaliditetom s obzirom na tip invaliditeta, potencijalno dovodi do predrasuda.“Nedovoljno poznavanje tipova invaliditeta može dovesti do diskvalifikovanja kandidata koji bi mogli nesmetano da obavljaju određene poslove. Takođe, poslodavci često nisu svesni značaja prilagođavanja radnog mesta i radnih uslova, što svakako spada u jednu od najvećih barijera za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.”Zbog toga paket usluga za poslodavce koji se nudi na platformi uključuje i realizaciju treninga za izgradnju i jačanje kapaciteta poslodavaca za proces zapošljavanja osoba sa invaliditetom, podršku prilikom selekcije kandidata, konsultativne i savetodavne usluge poslodavcima u bilo kom segmentu procesa zapošljavanja (pružanje informacije o kandidatima, načinu intervjuisanja, prilagođavanju radnog mesta i radnih zadataka, invalidnosti uopšte).Radni odnosi u digitalnoj ekonomiji: Fleksibilnost ali i nesigurnost Dodaje da se retko obraća pažnja na to ko je zaista osoba sa invalididetom koaj treba da se uključi na tržište rada i kako se oseća u vezi sa tim i zašto.“To u početni fokus stavlja potrebu za podrškom samoj osobi sa invaliditetom da razume svoju ulogu na tržištu rada, na savetodavni rad orijentisan na razumevanje eventualnog otpora prema zapošljavanju, odnosno informisanje osobe o njenim mogućnostima,” kaže Krivokuća.Mladima sa invalididetom je ograničena pristupačnost obrazovanja, odnosno ograničen je broj profesija za koje mogu da se školuju, dok su im i nedovoljno prijagođeni programi za usavršavanje van formalnog obrazovanja.Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, usvojen 2009. godine, po prvi put uvodi obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom u Srbiji. Zakon određuje da svi poslodavci u Republici Srbiji koji imaju 20 ili više lica u radnom odnosu jesu obveznici zapošljavanja osoba sa invaliditetom, objašnjavas Krivokuća.U dosadašnjem sprovođenju Zakona primećeno je da se najveći broj kompanija koje su u obavezi da zaposle osobe sa invaliditetom uglavnom odlučuju na plaćanje određene nadoknade u budžet Republike Srbije nego da aktivno pristupe zapošljavanju, ističe Krivokuća.Na taj način potencijalni benefiti za poslodavce, koje je Vlada Srbije definisala Zakonom ostaju u drugom planu kao nedovoljan motiv najvećem broju kompanija da se aktivnije uključe u zapošljavanje osoba sa invaliditetom“Ovakva situacija dovodi do toga da se osobe sa invaliditetom i dalje u najvećem stepenu percipiraju kao socijalni problem i socijalna kategorija, a ne kao potencijalni socijalni kapital zajednice”, zaključuje Krivokuća.

Srbija

Poslodavci će od države tražiti ili smanjenje poreza ili novu pomoć

Unija poslodavaca Srbije saopštila je da će krajem meseca doneti odluku o tome da li će od države tražiti smanjenje poreza i doprinosa ili novu finansijsku pomoć, barem za najugroženije privrednike i sektore poslovanja. Razlog za to je kako naglašavaju što se i dalje posluje u otežanim okolnostima zbog pandemije."Svesni smo da budžet nije neiscrpan i zahvalni smo i za dosadašnju pomoć, ali su uslovi poslovanja i dalje teški, a za jesen se najavljuje novi talas pandemije i u ovakvim uslovima je teško planirati", rekao je direktor Unije poslodavaca Srđan Drobnjaković.Prema njegovim rečima, privrednicima bi se novim merama olakšalo poslovanje i smanjilo ukupno poresko opterećenje za pet do šest odsto, jer će uskoro krenuti pregovori za minimalnu cenu rada za sledeću godinu. Kako dodaje, poslodavci će, u slučaju da se zatraži veći minimalac, takođe morati da traže povećanje neoporezive osnovice.NOVČANA I SOCIJALNA POMOĆ 8.781 DINAR OD 1. APRILA Drobnjaković je podsetio da su privrednici pre godinu dana tražili smanjenje poreza i doprinosa, ali da država nije odgovorila na taj zahtev.Pomoć države mikro, malim, srednjim i velikim preduzećima ističe  isplatom treće polovine minimalne zarade za maj za oko 1,2 miliona radnika u 250.000 firmi. Uslov za pomoć je bio da se tri meseca po isteku pomoći ne sme otpustiti više od deset odsto zaposlenih, niti isplatiti dividenda.Drobnjaković je rekao da je u budžetu verovatno bilo novca za veću pomoć, ali je iskorišćen izmedju ostalog i za nešto što nije bilo neophodno u ovom trenutku, kao što je kupovina "naoružanja i migova".

Srbija

Vukašin Petković imenovan za direktora pravnih i korporativnih poslova Nectar Grupe

Vukašin Petković je 1. juna 2021. godine imenovan za direktora pravnih i korporativnih poslova Nectar grupe, domaće porodične kompanije koja je izrasla u vodeću regionalnu kompaniju u Jugoistočnoj Evropi sa godišnjim prometom od preko 110 miliona evra, šest proizvodnih pogona u tri zemlje, 1.300 zaposlenih i izvozom u preko 60 zemalja širom sveta, u čijem sastavu posluju kompanije Nectar, Heba i Fructal. Vukašin je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom i više od 13 godina iskustva u pravnim i korporativnim poslovima. Veliko radno iskustvo sticao je u advokatskim kancelarijama, dok je poslednjih 6 godina proveo u kompaniji Bambi na rukovodećim pozicijama u pravnoj službi i korporativnim komunikacijama.Svojim bogatim profesionalnim iskustvom, Vukašin će dodatno osnažiti liderski tim, nastaviti jačanje liderske pozicije i doprineti daljem razvoju pravnih i korporativnih poslova na nivou Nectar Grupe.