Najnovije

Svet

U poslednjih pet godina Srbija beleži „priliv mozgova“

U periodu između 2015. i 2019. godine zabeležen je priliv mozgova u Srbiji. Imigraciju visokoobrazovanih uglavnom vode studenti koji se vraćaju u svoje zemlje nakon završenog visokog obrazovanja u inostranstvu, pokazuje nova analiza Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (viiv).Analiza pokazuje da je emigracija među srednje opšte i srednje stručno obrazovanih veća, što je u skladu sa teorijom da obe grupe odlaze u većem broju nakon završetka srednjeg obrazovanja i vraćaju se kao univerzitetski diplomci kada su još uvek u dvadesetim godinama. U slučaju Srbije priliv mozgova povezan je i sa stranim studentima koji pohađaju univerzitete u Srbiji, koji poslednjih godina beleže rast broja stranih studenata uglavnom iz susednih zemalja, kao što su Bosna i Hercegovina i Crna Gora.Dalje, u Srbiji i Crnoj Gori useljavanje visokoobrazovanih takođe je povezano sa doseljavanjem visokokvalifikovanih radnika koje pored obrazovanja privlače i poslovi.Iz ekonomskih i političkih razloga, zemlje zapadnog Balkana tradicionalno su zemlje emigracije. Najveći odliv mozgova zabeležen je u Albaniji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, dok je najniži u Crnoj Gori i Srbiji.Iseljavanje je naročito visoko među mladima. Kako Institut objašnjava to je zato što se mladi suočavaju sa posebno visokim stopama nezaposlenosti - u stvari, postoji dva do tri puta veća verovatnoća da će biti nezaposleni nego njihovi stariji vršnjaci. Pored toga, mnogi mladi ljudi odlaze da se pridruže svojim porodicama, posebno oni stari 19 godina ili mlađi. Takođe, mnogi mladi ljudi emigriraju da bi nastavili dalje obrazovanje u inostranstvu, posebno oni u ranim i srednjim 20-ima koji su završili srednjoškolsko obrazovanje, obično između 18 i 19 godina. Institut napominje da je, osim EU28, Srbija postala važno regionalno čvorište i privlači mnoge strane studente na svoje univerzitete.„Vlade u regionu moraju da pojačaju napore na smanjenju stope nezaposlenosti mladih - koja je na zapadnom Balkanu najviša na svetu i da stvore kvalitetna i pošteno plaćena radna mesta za mlade, od kojih su mnogi angažovani na privremenim poslovima, često na neformalnim poslovima, kako bi im se osigurao pristojan život u matičnim zemljama i emigracija učinila manje privlačnom“, zaključuje Bečki institut za međunarodne ekonomske studije.

Srbija

Radovi na novom vodovodu u Preševu gotovi do septembra

Preko projekta Norveška za vas - Srbija i uz podršku Kraljevine Norveške počela su radovi na vodovodu u Preševu, saopštila je Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS). Radovi, kako se navodi, obuhvataju izgradnju novog potisnog cevovoda, na potezu od crpne stanice Žujince do rezervoara Loši izvori u Preševu."Ovo je veoma važan projekat za razvoj infrastrukture opštine Preševo, koja ima dugogodišnji izazov sa vodosnabdevanjem. Uz podršku Kraljevine Norveške, prethodno je uspešno završena rekonstrukcija pumpne stanice Žujince u Preševu, koja je deo ovog sistema", rekla je predstavnica projekta Norveška za vas - Srbija, Milica Došenović.Radovi su, kako se navodi vredni 620.000 evra i biće završeni do septembra 2021, čime će 13 hiljada stanovnika Preševa dobiti sigurnije snabdevanje vodom.Prema projektu, izgradnja cevovoda podeljena je u tri deonice ukupne dužine oko šest hiljada metara.U okviru radova, napominje se da su predviđene i ispusne građevine, kao i vazdušni ventili sa šahtovima, zbog sigurnijeg održavanja vodovodnog sistema. Tokom izvođenja radova, postojeći cevovod omogućavaće snabdevanje vodom stanovnici te opštine snabdevaće se cevovodom koji već postoji.Prekidi u vodosnabdevanju nastajaće prilikom povezivanja novog cevovoda, o čemu će nadležne službe blagovremeno obavestiti korisnike. NORVEŠKA: LANE PRODATO VIŠE ELEKTRIČNIH OD "OBIČNIH" AUTOMOBILA Foto: Norveška za vas - SrbijaDodaje se da je za izvođenje ovih radova, Kraljevina Norveška izdvojila je 430.000 evra, dok je Opština Preševo preko Koordinacionog tela Vlade Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa obezbedila 190.000 evra. Projekat Norveška za vas - Srbija ima za cilj da doprinese ravnomernom društveno-ekonomskom razvoju u Srbiji kroz povećanje mogućnosti zapošljavanja, posebno ranjivih i marginalizovanih grupa.Navodi se i da on uključuje podršku socijalnoj koheziji, unapređenje lokalne infrastrukture, podršku integracijama Republike Srbije u Evropsku uniju i jačanje informacione bezbednosti Vlade Republike Srbije. Projekat je, kako podsećaju njegovi predstavnici, učestvovao i u jačanju zdravstvenog sistema za odgovor na pandemiju COVID-19 i finansira ga Kraljevina Norveška sa 8,7 miliona evra.Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

Srbija

Predsednica EBRD-a u prvoj zvaničnoj poseti Srbiji

Nova predsednica Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Odil Reno-Baso prvi put će posetiti Srbiju 18. i 19. marta, kako bi obeležila 20 godina članstva naše zemlje u toj finansijskoj institiuciji, kao i novi rekord u investicijama ostvaren tokom prošle godine, navodi se u saopštenju. Budući da su zbog pandemije putovanja i fizički sastanci i dalje otežani, poseta predsednice EBRD-a biće organizivana putem digitalnih platformi.Reno-Baso će se sastati se sa premijerkom Anom Brnabić i ministrom finansija Sinišom Malim, , kao i sa potpredsednicom Vlade i ministarkom rudarstva i energetike Zoranom Mihajlović.Predsednica EBRD-a razgovaraće i sa guvernerkom Narodne banke Srbije Jorgovankom Tabaković, ali i sa predstavnicima privatnog sektora i ključnih banaka u Srbiji.Poseta će biti prilika i za razgovor sa predstavnicima delegacije Evropske unije u Srbiji i međunarodnih finansijskih institucija, kao i sa organizacijama civilnog društva."Učinak investicija EBRD-a u Srbiju tokom poslednjih 20 godina vidljiv je svuda, od naše podrške privatnom sektoru i malim i srednjim preduzećima, jačanja bankarskog sektora, ulaganja u putnu i železničku infrastrukturu, životnu sredinu i u poslednje vreme i sve više u obnovljive izvore energiji i energetsku efikasnost", navela je Reno-Baso.EBRD je u Srbiju uložila ukupno 679 miliona evra 2020. godine.U partnerstvu sa komercijalnim bankama, EBRD je obezbedila 480 miliona evra podrške privatnom sektoru i malim preduzećima, čime je podržano stotine malih preduzeća u Srbiji. Pored kreditnih linija, korisnici su dobili i podsticajne grantove i tehničku pomoć koju finansira Evropska unija.

Srbija

Internet u seoskim školama do 2022. godine

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija bi u septembru ove godine trebalo da počne sa izgradnjom mreže širokopojasnog interneta u ruralnim područjima. Na ovaj način internet priključak bi trebalo da dobije 600 škola ili javnih ustanova u ovim mestima kao i do 90.000 domaćinstava. Izgradnja internet mreže se finansira novcem Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i to manjim delom kroz donaciju u iznosu od 1,7 miliona evra i većim delu u obliku kredita od 18 miliona evra.U Zakonu koji reguliše uslove zajma navodi se da bi brzina interneta trebalo da bude najmanje 100 Mbps, dok iz Ministartva trgovine, turizma i telekomunikacija za Novu ekonomiju kažu da će brzina u 600 ruralnih naselja, do koji treba da stigne internet, biti minimum 50 Mbps. Resorno ministarstvo najpre treba da uz pomoć javnog poziva izabere operatore sa kojima će zajedno izgraditi mrežu. Projekat podrazumeva da operatori zatim ponude najbliže tačke na kojima već imaju razvijenu mrežu odakle bi Ministarstvo, novcem iz kredita, trebalo da nastavi mrežu sve do javnih ustanova u naseljima koji su predmet ovog projekta. Operatori zatim treba da svojim sredstvima izgrade mrežu od javnih ustanova, koje će u najvećem broju slučajeva biti škole, pa sve do domaćinstava. Za uzvrat, operatori će narednih 25 godina moći besplatno da koriste mrežu koja je izgrađena do javnih ustanova. Ovu infrastrukturu moći će da koriste i drugi operatori, ali će za to morati da plaćaju nadoknadu izabranom pružaocu usluga. Formiranje cene treba da se zasniva na načelima RATEL-a, kao i na referentnim vrednostima u u uporedivim državama EU, a uzimajući u obzir i državnu pomoć koju je operator primio, navodi se u odgovoru Ministarstva.Kako iz Minisatrstva navode u okviru dva javna poziva su za 123 naselja već odabrani operatori, dok je treći poziv objavljen u decembru i njime bi trebalo da se odrede operatori za još 555 naselja. Do sada su posao izgradnje dobili Telekom za 118 naselja, Orion za tri i SBB i Sat Trakt za po jedno naselje.Ovaj projekat  je zapravo samo prva faza šire inicijative izgradnje širokopojasnog interneta čija se realizacija planira u periodu 2022-2025. Ministarstvo navodi da su pripreme za nastavak još u toku, a u Zakonu o zajmu piše da bi druga faza trebalo da znači proširivanje mreže za još 900 škola ili javnih ustanova i 135.000 domaćinstava.Srbija bi kredit od 18 miliona trebalo da počne da vraća u periodu od decembra 2023. do juna 2035. godine.

Svet

Fejsbuk pooštrava kazne za grupe koje krše pravila

Fejsbuk je najavio da će pooštriti kazne protiv grupa koje krše pravila i njihovih članova, zajedno sa drugim promenama dizajniranim da smanje vidljivost potencijalno štetnog sadržaja grupa na toj platformi, piše TechCrunch.Kompanija kaže da će sada ukloniti građanske i političke grupe iz svojih preporuka na tržištima van SAD-a i da će dodatno ograničiti domet grupa i članova koji i dalje krše njena pravila.Promene prate ono što je bilo stabilno, ali sporo i ponekad neefikasno suzbijanje grupa na platformi koje proizvode i dele štetan, polarizujući ili čak opasan sadržaj.Pored zdravstvenih grupa, korisnicima širom sveta neće biti preporučivane na glavnoj stranici građanske, ni političke grupe. Fejsbuk kaže da će grupe koje su imale problema zbog kršenja pravila platforme sada biti prikazane niže u preporukama.Pored toga, korisnici koji pokušaju da se pridruže grupama koje imaju istoriju kršenja pravila platforme biće upozoreni na kršenja grupe putem poruke, što može dovesti do toga da korisnik preispita pridruživanje.Takođe, notifikacije koje dolaze iz ovih grupa biće umanjene, a članovi će videti i manje sadržaja na svojoj početnoj stranici.Članovi u grupama koji krše pravila biće privremeno zaustavljeni da objavljuju ili komentarišu u bilo kojoj grupi, neće moći da pozivaju druge da se pridruže grupama i neće moći da stvaraju nove grupe.Interno istraživanje Fejsbuka otkrilo je da grupe u SAD polarizuju korisnike i podstiču pozive na nasilje koje se širilo nakon izbora. Istraživači su rekli da je otprilike 70 odsto od prvih 100 najaktivnijih građanskih grupa u SAD-u imalo problema sa mržnjom, dezinformacijama, maltretiranjem i uznemiravanjem zbog čega ih ne bi trebalo preporučivati korisnicima.Nova pravila će sada važiti i van Sjedinjenih Američkih Država.

Srbija

Savremeni obrazovani sistem treba da pomogne u suzbijanju pandemije

Fondacija Petlja, Inicijativa Digitalna Srbija i misija UNICEF-a u Srbiji održali su onlajn panel Znanjem protiv epidemije na kome su govorili psiholozi, epidemiolozi i virusolozi. Panel je usledio nakon što su ove organizacije pokrenule besplatan internet kursa Epidemija, koji je namenjen đacima i nastavnicima.Kurs Epodemija, kako je naglašeno, zamišljen je kao spoj informacija iz različitih naučnih disciplina.Glavna tema panela, kako je naglašeno, odnosila se na pitanje da li se nadogrdnjom može unaprediti pristup nastavnika, učenika i roditelja."Ova pandemija je pokazala da su izazovi sa kojima se suočavamo oni na čijem rešavanju možemo prići samo multidisciplinarno", izjavila je virusolog Ana Banko. Ona podseća da postoji mnogo naučnih oblasti čija uloga nije dovoljno prepoznata i kao primer navela je njenu naučnu oblast, virusologiju."Ako to primenimo na nivo osnovne škole, tu će svakako biti biologija, matematika, ali i mnogi društveni predmeti kao što je istorija", istakla je Banko.PORODICA U DOBA PANDEMIJE: KAD DOM NE ZNAČI SIGURNOST Epidemiolog u penziji Radmilo Petrović govorio skrenuo je pažnju i na činjenicu da aktuelna situacija može da pripada i polju ekologije, a napomenuo je i da je reč o fenomenu koji će biti aktuelan i kasnije, kada pandemija prođe. "Ova pandemija je borba između dva bića i dva tela jedno su virusi koji žele da se rašire i razmnože kao paraziti na sisarima, odnosno čoveku, po celom svetu, a druga je humana populacija koja želi da se zaštiti antitelima od njih", objašnjava Petrović.Prema njegovim rečima, odgovor na ta antitela virusi "daju" putem mutacija i to je kako smatra jedna dugotrajna i velika borba koja će se voditi i u narednom perioduFoto: Petlja.org/ net.kabinetULOGA NASTAVNIKAUloga nastavnika je, kako ocenjujun učesnici panela, izuzetno značajna kao pomoć učenicima da integrišu apstraktna znanja iz različitih oblasti, povežu ih sa svakodnevnim iskustvom i spontanim znanjem i nauče da dalje iskoriste ta znanja. Psiholog Nevena Buđevac objasnila je da je interdisciplinarni onlajn kurs Epidemija, gde je više nastavnika istovremeno "upleteno" u razmeni znanja, dobar način za učenje:"Ovaj kurs je naša realnost, a ne budućnost, bilo bi lepo da to bude tako i kad krenemo 'uživo' u škole. Ova vrsta učenja je nešto čemu treba da težimo", izjavila je Buđevac.Ona naglašava i da učenje pandemije kakvo je zastupljeno u kursu Epidemija, na isti način treba da se sprovodi i u školi, jer je reč o integraciji, odnosno spajanju znanja.NAUČNA PSMENOSTBuđevac smatra da takav pristup učenju i nastavi nudi mogućnost građenja naučne pismenosti naspram usvajanja činjeničnih znanja sa kojima učenici nužno ne znaju šta da rade. "Ne želimo da učenici slepo veruju nekome ko izađe na televiziji i kaže nešto. Želimo da postignemo da razumeju objašnjenja koja čuju i da donose odgovorne odluke u ponašanju", zaključila je Buđevac.Samo znanjem mogu da upravljaju sopstvenim životom, a tu spada i kritičko mišljenje i odgovornost prema sopstvenom i tuđem zdravlju.

Srbija

Nastavnici dali „dvojku“ za organizaciju nastave u pandemiji

Nadpolovična većina nastavnika, ili skoro 65 odsto njih, je imalo probleme u komunikaciji ili saradnji s roditeljima tokom korona-krize i održavanja onlajn nastave. Preko četiri petine njih smatra da je nastavnike tokom pandemije trebalo dodatno finansijski nagraditi, rezultati su druge ankete kojom Nova ekonomija istražuje posledice zdravstvene krie na obrazovanje.Anketa u kojoj je učestvovalo oko četristo prosvetara potvrđuje da je onlajn školovanju neophodno poboljšanje, kao i da su se neki problemi koji su opterećivali i "obične" učionice premestili i u digitalni svet.Nastavnici, šta mislite o organizaciji nastave tokom pandemije? (ANKETA) Na to ukazuje podatak da bi skoro polovina nastavnika organizaciju nastave u doba korone ocenila dvojkom, a da bi skoro 14 odsto njih "oborilo" ovaj sistem rada kecom na popravni. Manje od jedan odsto nastavnika bi onlajn ocenili najvišom ocenim.Približno 78 odsto učesnika u anketi smatra da ima još prostora za unapređenje organizacije nastave tokom pandemije.Najveći problem za trećinu prosvetara tokom pandemije bila je to što "deca ne shvataju nastavu dovoljno ozbiljno". Po 20 odsto nastavnika dodaje da je gorući problem ili nedovoljna opremljenost prosvetara ili nedovoljna opremljenost dece, dok skoro 24 odsto smatra da je to preobimno gradivo. Čak četiri petine obrazovnih radnika smatra školsko gradivo treba smanjiti.Tri četvrtine prosvetara je išlo na seminare ili obuke za korišćenjenje informacionih tehnologija, a oko njihove svrsishodnosti su mišljenja podeljena - 48 odsto smatra da su im ta iskustva bila korisni za organizaciju nastave na daljinu, s čim se ne slaže preostalih 52 odsto.

Svet

Evropska komisija predložila „kovid-pasoše“

Evropska komisija je predstavila predlog za digitalni zeleni sertifikat, odnosno takozvani „Kovid-pasoš“ koji će olakšati slobodno kretanje unutar EU, prenose mediji.Sertifikat će biti dokaz da je osoba vakcinisana protiv COVID-19, ali i da ima negativan rezultat testa ili da se oporavila od virusa i sadržaće samo ograničene informacije, poput imena, datuma rodjenja, datuma kada je izdat i relevantnih informacija o vakcini, testu i/ili preboljevanju virusa.Biće dostupan besplatno, u digitalnom ili papirnom formatu. Sadrži QR kod da bi se osigurala sigurnost i autentičnost sertifikata.Ranije su pojedine evropske zemlje izrazile zabrinutost da bi digitalni sertifikati ili „vakcina pasoši" mogli da budu nepravedni i diskriminatorski, jer bi manjina koja je do sada vakcinisana mogla da putuje nesmetano, a drugi, poput mladih ljudi koji trenutno nisu prioritet za imunizaciju, u tome bili ograničeni.EK je zbog toga naglasila, kako bi se izbegla diskriminacija nevakcinisanih, da sertifikati nisu samo o vakcininaciji, već i za ljude koji su se testirali na kovid-19 ili ga preležali.U EK kažu da njihov predlog sertifikata prihvata potvrde o imunizaciji vakcinama koje su odobrene za upotrebu širom EU, ali da države članice mogu da odluče da prihvate i druge vakcine kao uslov slobodnog putovanja na njihovoj teritoriji.U slučaju da neka članica EU nastavi da traži od onoga koji ima Digitalni zeleni sertifikat da ide u karantin ili na test, o tome odmah treba obavestiti Komisiju i druge članice.Komisija je usvojila i komplementarni predlog kako bi se osiguralo da se Zeleni digitalni sertifikat izdaje i državljanima zemalja van EU koji imaju prebivalište u članicama ili pridruženim državama Šengena i posetiocima koji imaju pravo da putuju u druge članice.Za građane zemalja van EU su iz pravnih razloga neophodni posebni predlozi, navela je EK dodajući da nema razlike u postupanju prema građanima koji nisu državljani EU a ispunjavaju uslove za sertifikat.Sertifikati biti validni u svim članicama EU, a pored toga otvoreni su i za Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švajcarsku, kao i da su samo privremeni, odnosno da će prestati da važe kada Svetska zdravstvena organizacija proglasi kraj pandemije.Zemlje članice EU odlučivaće koje će se vakcine prihvatati za kovid-pasoš

Srbija

Klinika za neurohirurgiju uskoro vrši operaciju zbog koje se sada putuje

U okviru Nacionalnog dana davanja koji organizuje Srpski filantropski forum prikupljena su sredstva za kupovinu aparata za neuromonitoring, za koji su donaciju izdvojili Ambasada Malteškog reda zajedno sa Ministarstvom zdravlja. Ovaj uređaj omogućava izvođenje operacija pacijenata sa spasticitetima nogu, koju su se do sada vršile u Turskoj i SAD. Svaka operacija selektivne dorzalne rizotomije košta više od 20.000 evra, pa će novim kapacitetima napori pacijenata i njihovih pratilaca biti značajno umanjeni, rekao je Miloš Joković, direktor Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije. "U početnoj fazi imaćemo pomoć iskusnih lekara iz Nemačke sa kojima smo već dve godine u kontaktu. Na taj način moći ćemo da formiramo ekipu uz pomoć iskusnih hirurga iz Nemačke, kako bi što pre počeli sa ovim operacijama u našoj Klinici, čime ćemo smanjiti troškove koji su izdvajani za slanje dece u inostranstvo, plaćanje bolničkih troškova i putovanja"; rekao je Joković.Vrednost ovog aparata je oko osam miliona dinara, a polovinu sume donirala je Ambasada Suverenog Vojnog Malteškog reda u Republici Srbiji, zajedno sa LDS Čeritiz Srbija iz Solt Lejk Sitija ()SAD, Aleksandar Hangimana i Menpauer Grup Srbija."Humanitarni projekti ambasade su redovno svake godine prisutni kroz brojne inicijative, pokušavamo zajedno sa svojim sponzorima da obezbedimo najpotrebnije i ovo je jedan od uzornih projekata, sigurno najvažniji za nas ove godine. Odlični bilateralni odnosi Republike Srbije i Suverenog Vojnog Malteškog reda su na ovaj način dobili još jednu potvrdu. Zahvaljujem Vladi  Srbije, direktoru Jokoviću i Veranu Matiću na dragocenoj pomoći tokom ove saradnje dve države” izjavio je predstavnik Ambasade u Beogradu i izaslanik ambasadora Alberta di Luke (Alberto di Luca), Nenad Prokić.Izvršni direktor Srpskog filantropskog foruma Veran Matić naveo je da je samo za slanje dece na ovu operaciju u inostranstvo potrošeno više od 1,5 miliona evra, putem Budžetskog fonda za lečenje dece u inostranstvu."Sada su stvoreni preduslovi da se ova operacija obavlja u našoj zemlji i time oslobode fondovi za lečenje drugih bolesti za koje ne postoji uslovi u našoj zemlji", rekao je Matić, koji je u isto vreme i predsednik Nadzornog odbora za lečenje dece u inostranstvu. Današnjem uručivanju donacije prisustvovali su i predstavnici LDS Čeritiz Srbija (LDS Charities Serbia), Leri i Čeril Blejk (Larry i Cherill Blake, Aleksandra Hangimane iz Menpauer Grup Srbija, i Jovica Milovanović zamenik direktora Kliničkog centra Srbije. Ova sredstva su prikupljena u okviru obeležavanja Nacionalnog dana davanja koji je po treći put organizovao Srpski filantropski forum 9. oktobra 2020. godine (rođendan Mihajla Pupina). Tokom kampanje povodom Nacionalnog dana davanja 2020. godine, prikupljeno je ukupno preko 5 miliona dinara za podršku Nacionalnom prevodilačkom centru za znakovni jezik, za ugradnju lifta za osobe sa invaliditetom na bazenu u Šapcu i za pomenuti uređaj za Kliniku za neurohirurgiju.Ovaj dan obeležava se u okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje koji finansira USAID, a sprovodi Koalicija za dobročinstvo koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac, a dodatno čine Trag Fondacija, Catalyst Balkans, SMART Kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.

Srbija

Otvorene prijave za IT Bootcamp-ove besplatne kurseve programiranja

Besplatna neprofitna škola programiranja u Srbiji IT Bootcamp otvorila je prijave za kurs Razvoj veb stranica (PHP), preneo je portal Startit. Kurs polaznicima omogućava da sami kreiraju vebsajt, koristeći skriptni programski jezik PHP.Prijave za besplatan kurs iz oblasti PHP programiranja, kako se navodi trajaće do nedelje 28. marta.PHP skriptni programerski jezik koristi se prvenstveno za izradu dinamičkih veb stranica i veb aplikacija, a sam kurs je namenjen polaznicima bez programerskog predznanja.Ipak, potrebno je da kandidati poseduju računarsku pismenost.Nakon završenog kursa, polaznici će moći samostalno da naprave funkcionalan vebsajt i programiraju koristeći PHP, a naučiće da koriste hosting i domen.Kurs odgovara tržišnim potrebama i praktičnom radu, uz dodatne pripreme polaznika za predstavljanje kompanijama.PROSEČNA PLATA PROGRAMERA 1.225 EVRA IT Bootcamp je škola osnovana od strane individualnih donatora iz dijaspore poput Petra Markovića, a izvodi se u saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac. IT Bootcamp je i ranije organziovao besplatne kurseve, u Beogradu i Nišu, kao i kurseve besplatne prekvalifikacije za ljude sa područja Kosova i Metohije.Od osnivanja 2018. godine do danas, 49 odsto polaznika kurseva je dobilo posao u IT kompanijama. Cilj škole je i da pruži besplatno znanje populaciji koja nije imala priliku da se formalno obrazuje u sferi informacionih tehnologija.Više informacija, kao i prijavu na kurs možete pronaći OVDE.

Srbija

Preduzetnicima se naplaćuje preko 1.000 neporeskih nameta

Privreda Srbije je tokom 2019. izdvojila gotovo 148 milijardi dinara za 20 najvećih neporeskih nameta, pokazao je NALED-ov godišnji izveštaj kvaliteta regulatornog okruženja – Regulatorni indeks Srbije (RIS). Reč je o dvostruko većem iznosu u odnosu na 2016. i prethodni RIS, kada su za 20 najvećih nameta izdvojene 73 milijarde, saopštila je ova organizacija.Najveći deo novca, gotovo 75 milijardi dinara, pripao je republičkom budžetu (50,7%). Gradovi i opštine prihodovali su na ime ovih neporeskih nameta više od 39 milijardi dinara (26,4%), pokrajinski budžet 7,6 milijardi, a ostali korisnici 26 milijardi dinara. Osim finansijskog opterećenja, za građane i privredu problem predstavlja i njihov broj, ukazuje NALED.Popisano je oko 1200 najrazličitijih neporeskih ili parafiskalnih nameta, gde su tri najveća naknada za upotrebu državnog puta (26,1 milijardi dinara), naknada za korišćenje prostora i građevinskog zemljišta (14,9 milijardi) i naknada za korišćenje dobara od opšteg interesa (14,9 milijardi).Problem parafiskalnih nameta opterećuje privredu, jer se najčešće poreske olakšice prenose na manje budžete opština i drugih institucija, što onda za posledicu ima povećanje taksi i drugih neporeskih nameta. Na kraju, sve se ponovo prelomi na privredi kojoj su poreske olakšice trebalo da pomognu, pisao je Startit.Registar neporeskih nameta koji organizacija pravi od 2012. godine, za cilj ima transparentnost, procedure za beleženje, nadgledanje, prijavljivanje i registraciju novih nameta, elektronsko plaćanje istih i slično.NALED se nada da će uskoro predstaviti model svog registra na uvid Ministarstvu finansija, i tako ih uveriti u prednosti ovog sistema. 

Svet

Zemlje članice EU odlučivaće koje će se vakcine prihvatati za kovid-pasoš

Ključna pitanja i odluke oko „COVID pasoša“ biće u rukama zemalja članica Evropske unije, uključujući i pitanje da li da prihvate rusko i kinesko cepivo, piše Politico.„COVID pasoš“ je potvrda o vakcinaciji protiv korona virusa radi slobodnog putovanja unutar zemalja Evropske unije, ali trenutno važi samo za vakcine koje je odobrila Evropska agencija za lekove (EMA), a među kojima nema ruskog i kineskog cepiva.Prema nacrtu plana koji je pribavio Politico, Evropska komisija će predložiti da svaka država EU koja dozvoli vakcinisanim ljudima da „preskoče“ restriktivne mere za putovanja, poput testiranja ili samoizolacije kako bi im se odobrio ulazak u zemlju, mora prihvatiti potvrde o vakcinaciji drugih zemalja „pod istim uslovima."Ali, dodaje se, ta obaveza se odnosi samo na vakcine koje je odobrila EU, što znači da ruske vakcine Sputnjik V i kineska Sinopharm neće biti pokrivene, uprkos tome što ih koriste neke zemlje EU, poput Mađarske. Ipak, nacrt naglašava da zemlje EU mogu da odluče da prihvate ruska i kineska cepiva po sopstvenom nahođenju.Komisija treba da predstavi predlog u sredu, a sama ideja „COVID pasoša“ suočava se sa nizom problema.Andrea Amon, direktorka Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, rekla je u utorak da nema dovoljno informacija o tome koliko dugo vakcine štite od virusa, tako da je još uvek neopravdano davati vakcinisanim ljudima posebne privilegije.Planovi za „COVID pasoš“ su takođe pokrenuli zabrinutost da bi se nevakcinisani putnici mogli suočiti sa diskriminacijom. Da bi to zaobišla, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen prethodno je rekla da sertifikat ne bi trebalo da obuhvata samo vakcinacije putnika, već i spisak njihovih testova ili oporavka od virusa.Potvrda „ne može i ne sme biti preduslov za ostvarivanje prava na slobodno kretanje i ne može biti preduslov za korišćenje usluga prekograničnog prevoza putnika kao što su avio-kompanije, vozovi, autobusi ili trajekti“, naglašava se u nacrtu predloga.Lični podaci navedeni u potvrdi bili bi ograničeni na ono što je „strogo neophodno“ i uključivali bi informacije kao što su marka uzete vakcine, kao i datum i mesto vakcinacije, navodi se u nacrtu.Potvrda bi osigurala „veoma visok“ nivo zaštite podataka, piše u predlogu, dodajući da će samo relevantne državne vlasti u zemlji odredišta, kao i prekogranične usluge prevoza, koristiti lične podatke za verifikaciju vakcinacije osobe, testiranje ili status oporavka.Sertifikat ne bi trebalo da zahteva bazu podataka na nivou EU, dodaje se.

Srbija

Zgrada Radničkog univerziteta u Novom Sadu dobija novi izgled

Novosadska kompanija Vega IT, koja je novi vlasnik zgrade Radničkog univerziteta u Novom Sadu, predstavila je idejno rešenje za izgled njene nove fasade. Rešenje je kreirao arhitektonski studio Kuzmanov and partners iz Novog Sada.Kompanija Vega IT je krajem prošle godine kupila zgradu Radničkog univerziteta na javnoj licitaciji, nakon čega je uputila poziv za kreiranje idejnog rešenja za rekonstrukciju zgrade.U kreiranju tog rešenja učestvovali su arhitektonski biroi: Kuzmanov and partners iz Novog Sada, Zabriskie Studio iz Beograda, Remorker Architects iz Beograda, kao i Synthesis Quatro iz Novog Sada.Predlozi sva četiri biroa prikazani su kao deo izložbe u prostorijama kompanije Vega IT, a arhitektonski studio Kuzmanov and partners dobio je priliku da nastavi dalji razvoj svog idejnog rešenja.Preostalim učesnicima dodeljene su novčane nagrade.Foto: Kuzmanov and Partneres/ Budući izgled zgrade Radničkog univerziteta u Novom Sadu"Kada smo razmišljali o izgledu naše nove zgrade, želeli smo da ona bude savremena, ali ujedno i bezvremenska", kaže suosnivač i direktor kompanije Vega IT Saša Popović.Kaže i da je kompanija s obzirom na lokaciju zgrade, kao i na očekivanja koja sugrađana Novog Sada, nastojali su da se ona ističe, ali ne i da štrči. U poslovanju im je kako Popović dodaje, jako bitna transparentnost, pa su želeli da to bude vidljivo na prvi pogled i kroz eksterijer te zgrade.TRADICIJA I MODERNO U MOZAIKU NOVOG DORĆOLA "Verujemo da će elegantni dizajn rešenja Lazara Kuzmanova učiniti da ova zgrada ponovo postane jedno od poznatih obeležja Novog Sada, da će izdržati test vremena i postati mesto koje će naši sugrađani pominjati sa ponosom", rekao je direktor kompanije Vega IT.Osnivač i direktor studija Kuzmanov and partners, Lazar Kuzmanov rekao je da je vodilja kod formiranja idejnog rešenja bila je zadržavanje vertikalnosti objekta, kako bi se očuvala vitkost kompozicije."Idejni koncept nove arhitekture Palate Vega Radnički je očuvanje identiteta objekta uz savremenu oblikovnu prepoznatljivost i korišćenje novih materijala i savremenih obloga", izjavio je Kuzmanov. Ocenjeno je se atraktivan izgled objekta sa "svedenom arhitekturom" daje utisak elegancije Palate Vega Radnički i omogućuje prepoznatljivost brenda vlasnika.Vega IT spada među najbrže rastućim tehnološkim kompanijama u regionu, sa godišnjim rastom od 30%.Ona je u potpunosti domaća kompanija koju su osnovali bivši studenti računarskih nauka sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i već 13 godina uspešno posluje na tržištima Velike Britanije, Nemačke, Belgije i Holandije. Vega IT planira da, kako napominju njeni predstavnici, rekonstrukcijom zgrade Radničkog univerziteta, ponovo oživi stari simbol Novog Sada.

Svet

Vozači Ubera dobiće minimalnu zaradu, regres i penzije

Oko 70.000 vozača Ubera dobiće zagarantovanu minimalnu platu, regres i prenzije, prema saopštenju ove kompanije, javlja BBC.Kompanija Uber, koja preko aplikacije spaja vozače sa onima kojima je potrebna vožnja, rekla je da će sada njihovi vozači zarađivati oko devet funti po satu, što je u Ujedinjenom Kraljevstvu najniža nacionalna satnica za osobe starije od 25 godina.Ovo saopštenje dolazi mesec dana nakon što je američka firma izgubila pravnu bitku u Velikoj Britaniji, započetu 2016. godine, oko statusa vozača.Nakon odluke Vrhovnog suda Velike Britanije, vozači Ubera moraju se tretirati kao radnici kompanije, umesto kao samozaposleni, kako je to do sada bio slučaj.Neko ko je samozaposlen uglavnom radi za sebe kao vlasnika preduzeća, frilenser ili kao nezavisni izvođač za drugu kompaniju. Zarade su obično direktno iz poslovanja ili frilensiranja, umesto plate ili naknade zasnovane na proviziji.Uber je za BBC rekao da ne očekuje da će promena statusa vozača uticati na cene vožnji.Sada vozači u više zemalja zahtevaju od Ubera da ih klasifikuje kao stalno zaposlene radnike, a ne samozaposlene.UK: Vozači Ubera nisu više "samozaposleni"

Srbija

Dizajn je svuda – 11. put u Beogradu

Udruženje studenata tehnike Evrope – Beograd, jedanaesti put zaredom organizuje seminar dizajna i brendiranja, BEST design WEEK, od 17. do 24. aprila 2021. godine.  U okviru seminara biće organiz...

Srbija

Startapi mogu da računaju na evropski Fond za inovativna preduzeća

Na onlajn radionici EU info kutka iz Niša, pod nazivom "EU podrška za preduzetnike -  Fond za inovativna preduzeća" Evropske unije, podsećaju sve zainteresovane koji posluje u regionu Zapadnog Balkana, formiran je 2015. godine, prema rečima njegovih predstavnika, ima veliko polje interesovanja za ovdašnje startape, mala preduzeća koja razvijaju softverske ili hardverske proizvode.Fond ima svoje kancelarije u četiri glavna grada bivše Jugoslavije: Ljubljani, Zagrebu, Beogradu i Skoplju."Ja sam vodio 15 od 27 transakcija u poslednje 4,5 godine", kaže predstavnik evropskog Fonda za inovativna preduzeća, Jan Kobler.Napominje da je i sam bio osnivač jednog startapa koji je prodat 2015. godine, tako da je sam prošao kroz jedan ceo projekat i poznati su mu svi problemi sa kojima se susreću preduzetnici.Kobler podseća da u procesu pokretanja nekog biznisa postoje razni načini da se krene u poslovni izazov, počev od sopstvenih sredstava, fondova za inovacione delatnosti, pa sve do takozvanih "biznis anđela"."Mi smo fond koji investira u ranim fazama razvoja tehničkih kompanija", kaže Kobler.Napominje da je su fondu dostupna sredstva u ukupnom iznosu od 40 miliona erva za finansiranje raznih inovativnih startap preduzeća.Među finansijerima fonda je Evropska banka za obnou i razvoj, kao i Nemačka razvojna banka, razni "biznis anđeli", osiguravajuća društva, prenzijski fondovi."Svi oni to (ulaganje) gledaju kao maksimizaciji i diverzifikaciju svog profita", kaže Kobler.ENIF prema njegovim rečima generalno ulaže u fazi kada je proizvod nekog startap preduzeća već razvijen i kada je u procesu nastanka i razvoja tog proizvoda, već prevaziđen prvi tehnološki rizik u poslovanju."Dolazimo u nekoj ne baš najranijoj fazi (u razvju startapa)", objašnjava Kobler."RADIJE INVESTIRAMO U SOFTVER, NEGO U HARDVER"Neophodno je kako Kobler dodaje da za proizvod nekog hardvera već postoje neki inicijalni kupci, kao i inicijalna potražnja na tržištu za neki proizvod."Tipično ulažemo u firme koje rade na nekom softveru, malo izbegavamo hardver jer je to fizički proizvod, pa se podrazumevaju malo veća kapitalna ulaganja", objašnjava predstavnik EU Fonda za inovativna preduzeća.Kod hardverkih proizvoda, kako napominje ponekad bude i problema sa dizajnom nekog proizvoda, a razlog tom oprezu su ograničeni resursi fonda.Ipak, keže da su ulagali u jednu kompaniju koja pravi uređaje za praćenje jedrilica i brodova, koji spadaju u oblast hardvera.Investicije fonda u preduzeća, kako napominje kreću se u iznosima od 5 do 30 hiljada evra mesečno, ili od 2 do 15 ili 20 hiljada hiljada evra."Bitno je da je firma prošla investicijski rizik, da se radi o 70 ili 80 odsto gotovom proizvodu", kaže Jan Kobler.Finansiraju, pored marketinga i prodaju, razvoj biznisa (business development), jer kako napominju, žele da doprinesu bržoj komercijalizaciji određenog proizvoda."Oko milion evra investiramo u proseku, prvo 200 ili 500 hiljada, do 3 miliona. Gledamo da investiramo, a sa druge strane i da omogućimo prodaju na zapadnim tržištima, jer se to već dobro pokazalo", objašnjava Kobler.Napominje i da su jednu softversku kompaniju iz Novog Sada spojili ih sa kompanijom iz San Franciska u Sjedinjenim Američkim Državama i napravili dobar spoj ekipe sa dobrim tehničkim znanjem i jedne male efikasne prodajne ekipe.Još jednu kompaniju iz Srbije koja je napravila softver namenjen novinarima i medijskim radnicima spojili su sa kompanijom iz Holandije koja joj radi dobru prodaju proizvoda na tržištu."Danas rade fantastično, osnivač iz Holandije (pre toga) imao dobre kontakte u privredi, ali je imao malo stručnih ljudi", objašnjava Kobler.Naglašava da je poslovna strategija fonda da investira u vremenu dok osnovači startapa još poseduju energiju i ambiciju, kao i da investicija obično traje 12 do 18 meseci.Gledamo da investiramo, kad osnvači imaju energiji i ambiciju, spremni smo da preuzmemo taj rizik.Kompanije obično u početku prihoduju oko pet hiljada evra mesečno, kasnije se ta zarada kreće do 60 hiljada evra.Prema njegovim rečima EU Fond za inovativna preduzeća obično u kapitalu neke firme u koju ulaže novac učestvuje u udelima koji se kreću od osam do 25% i ne ulazi u njenu upravu.Na pitanje da li kon njih mogu da konkurišu i firme koje imaju na primer preko 50 hiljada evra mesečnih prihoda, zavisi šta to znači Kobler je rako da je to "lep prihod", ali da i pored toga u tom slučaju ne postoji ograničenje pa takve kompanije apsolutno mogu da konkurišu za njihov eprograme fonansiranja.Komunikacija sa zainteresovanim startap firmama se, kako kaže, vrši i preko mejla.

Svet

Globalne investicije u januaru slabe, tržište nekretnina se oporavljaju

Globalne investicije nastavile su sa slabim trendom i u januaru ove godine, ali sektor nekretnina pokazuje rane znakove obnovljene aktivnosti, piše fDi Intelligence.Indeks fDi, koji prati raspoloženje stranih investitora, u januaru je iznosio 607 poena, što je za 29,5 odsto manje u odnosu na isti mesec 2020. godine, pokazuju podaci fDi Markets-a, servisa koji prati grinfild investicije.MMF očekuje da će se globalna ekonomija povratiti i porasti za 5,5 odsto 2021. godine, prema najnovijim Svetskim ekonomskim izgledima.Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (Unctad) i dalje očekuje da će strane direktne investicije pasti za 5 do 10 odsto 2021. godine.S druge strane, sveži kapital se uliva u glavne ciklične sektore, poput nekretnina, dok investitori koriste mogućnosti koje proizilaze iz globalne potražnje koja se oporavlja.Strani investitori najavili su u januaru projekte u sektoru nekretnina u vrednosti od 5,41 milijarde dolara, što je za 32,2 odsto više u odnosu na isti mesec prošle godine, pokazuju podaci fDi Markets-a.Posebno snažna aktivnost zabeležena je u u podsektoru industrijske nekretnine, gde je obim angažovanih investicija porastao trostruko od januara 2020. godine.Iako je još uvek daleko ispod nivoa pre pandemije, automobilski sektor takođe generiše nova ulaganja dok proizvođači automobila grade proizvodne kapacitete za održivija rešenja za mobilnost.Američki investitori koji su tradiocionalno glavni izvor globalnog kapitala, još jednom su najavili više investicionih projekata kod kuće (187) nego u inostranstvu (157), nastavljajući tako trend koji se javljao tokom 2020. godine.

Srbija

Krizni štab objasnio ko sme, a ko ne sme da radi do ponedeljka

Krizni štab potvrdio je u svom saopštenju da će od srede do nedelje važiti epidemiološke mere koje su važile i prethodnog vikenda, preneo je N1. Merama se predviđa zatvaranje ugostiteljskih objekata i tržnih centara dok će prehrambene radnje, apoteke i benzinske pumpe moći nesmetano da rade.Među onima koji neće moći da rade od večeras i koji će biti zatvoreni, prema saopštenju Kriznog štaba, nalaze se sledeći objekti:- ugostitelјski objekti, (kafići, restorani, barovi), - tržni centri i sve prodavnice (osim prodavnica prehrambene delatnosti), - bioskopi,  muzeji i galerije, - kozmetički i frizerski saloni, saloni lepote, - kladionice i kockarnice, - dečije igraonice, - teretane, vežbaonice,  fitnes centri, bazeni i baloni za sport. Restorani i barovi hotelskih i drugih smeštaja biće otvoreni isklјučivo za goste koji imaju prijavlјen boravak u tom hotelu.Šalterska prodaja hrane u restoranima, kao i šalter prodaja kafe i pića u lokalima na šetalištima neće biti dozvolјena.Krizni štab je naveo da se mere zatvaranja ne odnose na preduzeća, fabrike i njihove interne organizacije rada i poslovne aktivnosti.Po uobičajenom radnom vremenu radiće svi šalteri državne uprave, pošte, banke, osiguravajuća društva, menjačnice.Ograničenje rada u narednim danima ne odnosi se na sledeće objekte:- apoteke, - ordinacije, - laboratorije, stomatološke i veterinarske ordinacije,- veterinarske apoteke, - objekti u kojima se prodaju prehrambeni proizvodi, - pijace i zelene pijace, - prodavnice stočne hrane i pet šopovi.U saopštenju se dodaje da će moći da rade i samostalni maloprodajni objekti u kojima se kupovina obavlјa bez ulaska u objekat:- kiosci i trafike, - uslužni objekti koje ne zahtevaju dugotrajno prisustvo korisnika i u kojima je kontakt ograničenog trajanja: poput obućara, staklorezaca, krojača, stolara, vulkanizera, tehničkih pregleda, auto-perionica, hemijskog čišćenja i ostali.VLADA SRBIJE USVOJILA NOVE MERE, TRAJAĆE DO PONEDELJKA Vlada Srbije je saopštila da će nadležne inspekcijske službe i komunalna milicija strogo kontrolisati poštovanje epidemioloških mera i apelovala je na ličnu odgovornost svih građana."Sve mere uvode se radi zaštite zdravlјa stanovništva i svodjenja socijalnih kontakata na minimum ali do konačne pobede nad pandemijom potreban je doprinos svih pojedinaca u društvu", napominje se u saopštenju Kriznog štaba.