EU ne prima nove stanare
Iza nas je jedna od najtežih i najneprijatnijih godina još od Drugog svetskog rata. Uz velike zdravstvene poremećaje desio se i ozbiljan pad ekonomske aktivnosti, a ni politički odnosi nisu bili izuze...
Najnovije
Agilnost i digitalizacija ključ za rast nakon pandemije
Kao i globalna, tako su i nacionalne privrede širom sveta bile na velikim iskušenjima od početka krize COVID-19. Ranije predviđeni tempo rasta je naglo zaustavljen krajem I kvartala i, zavisno ...
Beogradski hotel 88 Rooms preuzela hrvatska Arena Hospitality Group
Hrvatska kompanija "Arena Hospitality Group" saopštila je da je zaključila preuzimanje hotela "88 Rooms" u Beogradu, u iznosu od oko šest miliona evra, preneo je portal Seebiz.Kupovina hotela "88 Rooms" u Beogradu,kako se navodi se u saopštenju, još je jedna prekretnica u strategiji širenja poslovanja hrvatske te hrvatske kompanije u regionu Centralne i Istočne Evrope.Projekti "Arena Hospitality Group" u kratkoročnom i srednjoročnom roku uključuju repozicioniranje hotela Brioni u Puli, u luksuzni hotel visoke kategorije sa 227 soba, dodaje se u saopštenju.Napominje se da pored toga projekti uključuju i repozicioniranje kampa "Stoja" u Puli u kamp više kategorije, prenamenu kultne zgrade na vrhunskoj lokaciji u centru Zagreba u hotel sa 113 soba i obnovu hotela "Rivijera" u središtu Pule.MIODRAG KOSTIĆ PRODAO BEOGRADSKI HOTEL "88 ROOMS"
Novi soj koronavirusa koja se brže širi ne izaziva teži oblik COVID-19
Veliko istraživanje sugeriše da nova, možda zaraznija varijanta koronavirusa koja se širi u Evropi, a od utorka i u SAD-u, ne izaziva teže bolesti ili ima veću stopu smrtnosti, piše Biznis insajder.Istraživači iz javnog zdravstva Engleske, vladine agencije za javno zdravlje, uporedili su 1.769 osoba zaraženih novom varijatnom virusa sa 1.769 ljudi sa originalnim virusom i nisu pronašli značajne razlike u hospitalizaciji ili stopi smrtnosti.Nova varijanta prvi put je identifikovana u Velikoj Britaniji u septembru i bila je odgovorna za talas novih infekcija u decembru, što je navelo druge države da ograniče putovanja iz Velike Britanije.Od tada je varijanta identifikovana u najmanje 18 drugih zemalja, uključujući Nemačku, Švedsku, Francusku, Kanadu i Japan.U utorak su SAD potvrdile svoj prvi slučaj sa novim sojem u Koloradu. Zaražena osoba, muškarac u dvadesetim godinama, nije imao nedavnu istoriju putovanja izvan SAD-a, rekao je ured guvernera Džereda Polisa. Čovek se izoluje dok vlasti istražuju širenje varijante.
Samostalnim umetnicima je potrebna pomoć
Novcem prikupljenim u Fondu solidarnosti samo je delimično pomognuto umetnicima koji su ostali bez primanja u pandemiji, podmiren je tek deseti deo od pristiglih prijava (SLIKA)Vahida Ramujkić, zamenica predsednika UO Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) ijedan od pokretača Fonda solidarnostiKoliko je kulturnih radnika od početka pandemije dobilo pomoć iz Fonda solidarnosti i koliko ste prikupili novca od uvođenja vanrednog stanja, kad je i nastao Fond da bi se pomoglo kulturnim radnicima koji su ostali bez primanja i nalaze se u teškoj finansijskoj situaciji? Kad je uvedeno vanredno stanje i kad su svi kulturni događaji i ugovoreni projekti počeli da se otkazuju ili odlažu, a pritom je ukinut i konkurs Ministarstva kulture za savremeno stvaralaštvo, uradili smo anketu da bismo ispitali koliko je umetnika u teškoj situaciji. Anketirali smo kolege i na uzorku od 330 ispitanika utvrdili smo da više od 80 odsto njih predviđa da će ostati bez planiranih prihoda u periodu vanrednog stanja. Zato smo osnovali Fond solidarnosti za prikupljanje novca od fondacija koje su već uglavnom imale neku ostvarenu saradnju sa Asocijacijom nezavisne kulturne scene (Fond za otvoreno društvo Srbije, Švajcarska agencija za razvoj i saradnju, Platforma Fund Action). Ovim akcijama od sredine aprila do početka jula uspeli smo da prikupimo oko 40.000 evra, što je bilo dovoljno za oko 150 umetnika koji su dobili jednokratnu pomoć u iznosu od 30.000 dinara. Pošto smo utvrdili da je broj umetnika i kulturnih radnika kojima treba pomoć daleko veći od ovog broja, od kraja jula smo pokrenuli i „crowdfunding“ kampanju preko platforme Doniraj.rs sa ciljem da sakupimo još pomoći za dodatnih 20 umetnika. Konačno, početkom septembra, 177 umetnika je dobilo pomoć. Koji su kriterijumi bili na osnovu kojih se odlučivalo?Selekcija prijava rađena je po kategorijama, tako da je od prijavljenih, dobilo pomoć njih 71, koji pripadaju prvoj i drugoj kategoriji: samohrani roditelji i oni preko 65 godina koji imaju male penzije. Pomoć je dobilo ukupno 106 pojedinaca koji imaju maloletnu decu i gde su svi članovi domaćinstva ostali bez značajnih primanja. Fond su osnovali Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), Udruženje likovnih kritičara AICA Srbija, Stanica – Servis za savremeni ples, BAZAART i Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS).Koliko prijavljenih nije dobilo finansijsku podršku, koliko se zapravo prijavilo umetnika za pomoć?Ukupno se prijavilo oko 1.700 kulturnih radnika i umetnika, a mnogi su nastavili da se javljaju i nakon zatvaranju roka za prijave, sa pitanjima da li će biti organizovan novi krug pomoći. Inače, Fond solidarnosti kulturnih radnica i radnika Srbije, inicijalno nije ni bio zamišljen da funkcioniše na duže staze, već je pokrenut kao izuzetan napor koji se čini da se pomogne kolegama koje su ostale neuvažene i neprepoznate od strane državnih organa u trenutku kad su donete mere za pomoć privredi. Stoga, pokretanje ovog Fonda bilo je iznuđeno rešenje čija je ideja, takođe, bila i da ukaže na postojeće probleme rastućeg prekarijata u sektoru kulture i umetnosti. Nažalost, svesni smo da je novac koji smo mogli da obezbedimo tek delimično podmirio otprilike deseti deo od pristiglih prijava. Sa druge strane, naša udruženja se i sama već nalaze u dosta teškoj situaciji, koja je dodatno pojačana efektima pandemije, tako da nemaju kapaciteta da se duže bave prikupljanjem i administriranjem pomoći. Kojoj grupi umetnika je najpotrebnija pomoć?Gledajući po delatnostima, iznenađenje je bilo da je procentualno najveći broj prijava stigao od estradnih umetnika (10 odsto), koji su usled obustave okupljanja, otkazivanja manifestacija i proslava, automatski izgubili sve prilike za privređivanje. Posle toga, opet po delatnostima, najveći je broj likovnih umetnika (osam odsto), pa rok muzičara (tri odsto). Ipak najveću grupu čine prijave umetnika i kulturnih radnika koji nisu članovi nijednog od udruženja iz čitave Srbije, od glumaca u malim mesnim centrima kulture, naivnih umetnika, šminkera, modela u školama crtanja, kulturnih animatora.Iz budžeta se izdvaja minimalno za kulturu, svega 0,73 odsto. Vaše kolege pokrenule su inicijativu „1 odsto za kulturu“. Očekujete li nešto od nove ministarke kulture Maje Gojković?Asocijacija nezavisne kulturne scene Srbije pokrenula je kampanju „1 odsto za kulturu“ pre nekoliko godina i ideja je da ponovo na široj platformi pokrenemo ovu temu zajedno sa ULUS-om i drugim udruženjima. Inače, ovaj procenat od 0,73 odsto uključuje i medije, pa odvajanja za kulturu iznose u stvari oko 0,5 odsto. To je tako malo imajući na umu da i Unesko preporučuje procenat od najmanje jedan odsto izdvajanja za kulturu, smatrajući da se time obezbeđuje minimalni budžetski podsticaj za razvoj savremenog stvaralaštva i očuvanje kulturnog nasleđa. Da stvar bude još gora, ove godine rebalansom budžeta za kulturu i medije je odvojeno još manje nego prethodnih godina, pa je taj procenat pao na 0,49 odsto. Od novog Ministarstva kulture, pre svega, očekujemo otvorenost za saradnju u zajedničkom rešavanju mnogih nagomilanih problema koji godinama opterećuju umetnike, kako samostalne tako i umetnike koji svoju profesionalnu delatnost obavljaju iz drugih statusa.
„Sačuvamo 100 tona hrane mesečno“
Naši donatori su trenutno neke od vodećih kompanija koje posluju u Srbiji, uz čiju pomoć godišnje spasemo i podelimo više od 1.300 tona hrane(SLIKA)Aleksandar Vidaković, predsednik humanitarne organizacije Banka hraneOrganizacija Banka hrane je članica Evropske federacije banaka hrane, kad ste počeli sa radom i da li ste zadovoljni dosadašnjim rezultatima?Banka hrane Beograd je humanitarna organizacija osnovana 2006. godine, od 2009. smo članica Evropske federacije banaka hrane, kao jedina zemlja u regionu. Banka hrane prvenstveno ima za cilj smanjenje gladi kao najdrastičnijeg vida siromaštva. Naša misija se zasniva na ideji širenja kulture davanja, volontiranja, promovisanja solidarnosti među građanima, kao i na podizanju svesti o problemu siromaštva u Srbiji, širenju filantropije i podsticanju društveno odgovornog poslovanja. Kako funkcioniše organizacija, ko su donatori, ko su korisnici kojima je najpotrebnija pomoć, kako se distribuira hrana? Naši donatori su trenutno neke od vodećih kompanija koje posluju u Srbiji, uz čiju pomoć godišnje spasemo i podelimo više od 1.300 tona hrane. Banka hrane pomaže više od 200 udruženja i socijalnih ustanova, od toga 110 udruženja ima za članove osobe sa nekim oblikom invaliditeta. Kroz ta udruženja pomažemo raznim strukturama socijalno ugroženih građana, deci bez roditeljskog staranja i deci ometenoj u razvoju, penzionerima, samohranim roditeljima, invalidima, beskućnicima i drugim socijalno marginalizovanim grupama. Posebno sada, tokom epidemije kovida 19 trudimo se da pomognemo i korisnicima koji nisu članovi nekih udruženja, već pojedinci koji nam se svakodnevno obraćaju sa molbom za pomoć. Zbog novonastale situacije broj korisnika je sve veći. Hranu distribuiramo uz pomoć lokalnih samouprava i volontera u slučaju da pojedina udruženja nemaju sopstveni prevoz. Koliko je ljudi ove godine dobilo pomoć od vaše organizacije? Koliko je ljudi koje ste označili da su ugroženi, s obzirom na to da četvrtina stanovništva u Srbiji živi u siromaštvu?Imajući u vidu da svake godine broj korisnika oscilira, ne možemo precizirati tačan broj ljudi kojima je pomoć uručena, ali ako uzmemo u obzir da samo kroz jedan projekat mesečno pomognemo više od 9.000 korisnika, možete zaključiti da pomažemo hiljadama i hiljadama ljudi. Takođe, zavisi i od donacija koje dobijamo.Tokom epidemije trudimo se da pomognemo i korisnicima koji nisu članovi nekih udruženja, već pojedinci koji nam se svakodnevno obraćaju sa molbom za pomoćKoje su vaše humanitarne aktivnosti i projekti na kojima radite ove godine?Kad govorimo o projektima i akcijama, pre svega treba spomenuti i stare projekte koji su i dalje aktuelni „Pomažemo da imaju i oni koji nemaju“, započet 2015. godine, u saradnji sa jednim međunarodnim trgovinskim lancem kroz koji „spasemo“ oko 100 tona hrane (uglavnom voća i povrća) mesečno, što čini više od 80 odsto naših ukupnih donacija. Iz tog projekta je nastao i pilot-projekat u vidu platforme koja povezuje 70 udruženja, u 33 opštine sa 125 marketa, koja im omogućava preglednost donacija na dnevnom nivou. Od 2016. godine koordiniramo projekat u koji je uključeno osam organizacija koje svakog meseca preuzmu oko 600 kg hrane iz 12 restorana jednog stranog lanca. Isto tako, veoma smo aktivni - kroz kampanju „Zajedno za obrok“ koja traje do 15. decembra 2020. godine, gde svako prodato „zaječarsko pivo“ (Heineken) obezbeđuje jedan obrok, pomoći ćemo više od 2.200 socijalno ugroženih porodica na teritoriji Srbije. Takođe, lideri smo na projektu povezivanja banaka hrane u regionu, učestvujemo i u dva partnerska projekta koji se bave socijalnim preduzetništvom. Spomenuo bih i projekat koji je u začetku i u kome učestvujemo sa jednom startap kompanijom, a koji ima za cilj kreiranje platforme kroz koju ćemo povezivati donatore, u ovom slučaju i trgovinske lance i proizvođače hrane sa organizacijama. Trudimo se da u perspektivi kao jednu od stalnih akcija uvrstimo i dečje edukativne radionice koje bi imale za cilj podizanje svesti o bacanju hrane. Postoje brojni primeri pronevera u radu humanitarnih organizacija, da li donatori imaju poverenja, da li danas humanitarne organizacije posluju transparentno?Dugogodišnja partnerstva koja imamo sa našim donatorima, kao i razni projekti kojih je sve više, govore u prilog poverenju i kvalitetnoj saradnji, a transparentnost je osnov humanitarnog rada.Poražavajući su podaci koji prenose mediji da dnevno u svetu umre od gladi 25.000 ljudi, a godišnje se u svetu baci milijardu tona hrane. Kako se može rešiti taj problem? Podaci kojima raspolažemo, a koje smo dobili od Centra za unapređenje životne sredine, govore da se u Srbiji godišnje baci 248.000 tona hrane ili 35 kg po članu domaćinstva. Dobrom preraspodelom bi bilo moguće rešiti problem gladi. Želeli bismo da istaknemo da bi mera ukidanja PDV-a na donacije stimulisala još veći broj donatora. I usvajanje zakona o rokovima trajanja bi svakako dupliralo količine donacija kojih bi zasigurno bilo više ako bi se hrana manje bacala, a da ne govorimo koliko bi to bilo društveno i ekološki odgovorno.
Vučić predložio milion evra pomoći za Hrvatsku
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić Vučić putem pisma je zamolio Vladu Srbije da se milion evra prebaci Vladi Hrvatske kao pomoć zbog zemljotresa, javio je Tanjug. Petrinju juče je pogodio snažan zemljotres u kojem je taj grad urušen, a stradalo je sedam osoba. Štetu su pretrpeli i Sisak i Zagreb.Vučić je juče rekao da je Srbija spremna da pomogne Hrvatskoj i tehnički i finansijski, kao i da se nada da je zemljotres prošao uz minimalne žrtve.Hrvatska se, posle jučerašnjeg razornog zemljotresa u kojem je poginulo sedam osoba, jutros ponovo zatresla, oreneo je RTS. Dodaje se da i dalje traje akcija spasavanja, kao i da je među žrtvama zemljotresa i dvoje Srba iz sela Majske poljane kod Gline.HRVATSKI UGOSTITELJI OSLOBOĐENI JEDNOG DELA NAKNADA
Tri naučnice iz Srbije dobitnice svetskog priznanja „Za žene u nauci“
Jelena Vladić, Danica Pavlović i Ana Tomas Petrović su proglašene za dobitnice nacionalnih stipendija u okviru prestižnog međunarodnog programa L’Oréal-UNESCO „Za žene u nauci“, navodi se u saopštenju.Ove tri mlade naučnice nagrađene su za izuzetan naučno-istraživački rad u oblastima farmaceutskog inžinjerstva, biofizike i medicine. Dobitnicama će biti isplaćene stipendije u vrednosti od po 5 hiljada evra koje su namenjene daljoj realizaciji njihovih naučnih istraživanja koja će biti sprovedena u Srbiji.Cilj međunarodnog programa „Za žene u nauci“ je podrži žene istraživače koje svojim dostignućima doprinose napretku nauke i društva. U Srbiji se u okviru ove inicijative već deset godina, u partnerstvu Komisije Republike Srbije za saradnju sa Uneskom, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i kompanije L'Oréal Balkan, nagrađuju najbolje mlade naučnice. Nacionalne stipendije „Za žene u nauci“ predstavljaju vid podrške njihovom daljem profesionalnom usavršavanju i podsticaj da nastave da se bave naukom u Srbiji.Završetkom desetog jubilarnog ciklusa programa, ujedno je otvoren i novi konkurs za prijavu za Nacionalne stipendije „Za žene u nauci“ za 2021. godinu. Konkurs je namenjen mladim naučnicama u Srbiji, do 35 godina starosti, koje su upisale ili završile doktorske ili postdoktorske studije u oblasti prirodnih nauka. Svake godine dodeljuju se po tri stipendije, svaka u iznosu od 5 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti. Detaljne informacije o programu i proceduri konkurisanja za stipendije možete pronaći na web stranici www.zeneunauci.co.rs.
Kartice neće biti ukinute
Kartice će nastaviti da postoje, kako u fizičkom tako i u digitalnom obliku. Beskontaktna i onlajn plaćanja i dalje će biti u porastu jer još uvek nije iskorišćen pun potencijal ovih metoda Za...
Valjevo menja politiku subvencionisanja ovčarstva u 2021. godini
U Komisiji za selo i poljoprivredu Grada Valjeva smatraju da u oblasti ovčarstva treba sprovesti promene u vezi sa dodelom subvencija, preneo je Agroklub. Naglašeno je da če za podsticaje namenjene poljoprivredi lokalna samouprava naredne godine izdvojiti 60 miliona dinara."Za podsticajnu meru sinhronizacije estrusa kod ovaca naredne godine neće biti odvojena sredstva, a Komisija za selo i poljoprivredu smatra da je struka ta koja treba da se pita", kaže njen predsednik Dragomir Vitorović. Prema njegovim rečima, kod te mere obično se na kraju dobiju dva ili tri jagnjeta, koja se ne koriste za priplod, već u komercijalne svrhe, pa se investicija ne vraća u nekim narednim godinama.Valjevo se u poslednjih nekoliko godina prepoznalo kao ovčarski kraj, stočni fond je stabilizovan, ali je trenutno slaba potražnja za ovčijim mesom. Ponuda je daleko premašila potražnju i potpuno je neracionalno da se i dalje mera sinhronizacije estrusa kod ovaca primenjuje. Naglašava se i da je jedna od mera koju treba preispitati veštačko osemenjavanje krava."Gase se gazdinstva koja imaju po jednu ili dve krave, ostaju veliki proizvođači i možda bi njima moglo da se pomogne", kaže veterinar i član Komisija za selo i poljoprivredu Aleksandar Drinčević.Prema njegovim rečima, u valjevskom kraju, krave prosečno daju 16 litara mleka, pa bi trebalo da se razmotri eventualno bolja selekcija semena. NABAVKA MEHANIZACIJENapominje se da je zbog pandemije, otkazan i odlazak mladih poljoprivrednika u inostranstvo, kao i poseta sajmu u Novom Sadu.Sredstva od 2,5 miliona dinara, koja su zbog toga ostala neutrošena, preusmeriće se u skladu sa zahtevima poljoprivrednika, odnosno za nabavku mehanizacije za koju je ove godine vladalo veliko interesovanje.
-270x152.png)
Najsjajnije odličje u kategoriji Kreiranje identiteta
Udruženje ekonomskih propagandista Srbije (UEPS) tradicionalno je organizovalo takmičenje za najbolje advertajzing projekte u 2020. godini. Kao i prethodne dve godine, brend Booster je osvojio srebro u kategoriji Ambalaža proizvoda i industrijski dizajn, dok je najsjajnije zlatno odličje osvojio u kategoriji Kreiranje identiteta! Booster i agencija Ovation BBDO su i treću godinu zaredom osvajači najviših odličja!Ova prestižna priznanja zvanična su potvrda da Booster limenke prate nove najnovije tržišne standarde u dizajnu ambalaže. Ovogodišnji dizajn pet različitih Booster ukusa dodatno je modernizovao izgled brenda i ispratio njegov razvoj. Uz redovne aktivnosti na polju gejminga i muzike, gde je Booster nužan izvor energije svojih potrošača, nagrađeni dizajn dalje podiže energiju brenda, ali i lestvicu u kategoriji energetskih pića.MORE ENERGY. MORE FUN.
HORES: Produžiti rad hotelskih restorana za Novu godinu
Udruženje hotelijera i restoratera Hores zatražilo je da nadležni organi promene odluku i dozvole hotelskim restoranima da 31. decembra 2020. i 1. januara 2021. rade do 21h, umesto do 18 kako je ranije odlučila Vlada Srbije. Kao razlog navode činjenicu da večera u hotelskim restoranima ne može da se posluži na vreme.U HORES-u navode da je prethodnom odlukom Krizni štab propisao da se večera servira od 18 do 21 čas, dok bi prema najnovijoj odluci Valde restorani u hotelima posle 18 časova mogli da služe večeru jedino kroz uslugu room servisa i dostavljanjem lanč paketa.Napominju da najveći broj hotela nije u prilici da se za to pripremi, ni tehnički, ni organizaciono.To je, kako naglašavaju, nemoguće da se obavi za dan ili dva, da se angažuje veliki broj konobara i nabavi veliki broj plastične ambalaže za dostavu hrane u sobama. Veli je problem da se to obavi u hotelima koji, na primer imaju 200 soba."Takođe, gosti hotela su uplatama boravka za novogodišnje praznike, uplatili i večeru, koju sada niti hoteli mogu da adekvatno usluže, niti da gosti dobiju plaćenu uslugu, onako kao je to ponudom dogovoreno", dodaje se u saopštenju udruženja Hores.Pored toga naglašavaju i da su mnogobrojni restorani, koji primenjuju sve propisane higijenske i saniratne mere, izvršili potrebne nabavke u cilju pripreme za organizaciju usluga za 31. decembar i 1. januar.UDRUŽENJE HOTELIJERA: OPORAVAK TEK OD PROLEĆA 2021. GODINE "Oni su takođe uskraćeni, budući da mnogi gosti neće korsiti njihove usluge kako su prvobitno planirali", tvrde u udruženju hotelijera i restoratera.Dodaju i da veliki broj gostiju predstavljaju porodice sa decom, pa je prema njihovoj proceni teško prihvatljivo da se večera zavarši u 18 časova.U Horesu tvrde da su zbog toga uputili molbu nadležnima da hitno preispitaju ovakvu odluku i da, kao pre tri nedelje, odluče da gostima hotela bude omogućeno da hotelski restorani mogu da rade do 21 čas.Tako bi bilo omogućeno da se servira pansionska večera."Nadamo se da će nadležni uvažiti našu molbu i doneti novu odluku da se hotelskim restoranima, za goste hotela, omogući rad do 21 čas", kažu u Horesu.
Turska pooštrava kontrolu nad civilnim sektorom
Turska je usvojila zakon kojim se proširuje vladina kontrola nad grupama civilnog društva, potez za koji borci za prava upozoravaju da bi mogao dovesti do zatvaranja nevladinih organizacija i kršenja ljudskih prava, piše Fajnenšal tajms.Zakonodavstvo koje je turski parlament odobrio u nedelju dozvoljava Ministarstvu unutrašnjih poslova da imenuje zvaničnike u nevladinim organizacijama i zaustavi aktivnosti grupa pod nejasnim optužbama za terorizam. Takođe uvodi vladine inspekcije grupa civilnog društva i ograničava prikupljanje sredstava putem interneta.„Ovaj zakon daje ministru unutrašnjih poslova ovlašćenje da ugasi bilo koju grupu kad god poželi bez mogućnosti za žalbu. Povećava mogućnost da u Turskoj budu ukinute sve grupe za zaštitu prava“, rekao je Tarik Bejhan, direktor Amnesty International-a u Turskoj.Pravila nadzora NVO-a primenjuju se na praktično sve grupe civilnog društva, uključujući zagovornike prava, sportska udruženja i verske grupe.Više od 500.000 ljudi u Turskoj suočilo se sa pravnim postupcima u vezi sa pučem iz 2016. godine, a hiljade novinara, advokata, opozicionih političara i drugih i dalje su u zatvoru zbog optužbi za terorizam, a stotine NVO-a zatvorene su nakon pokušaja puča.Kontrole NVO-a bile su vezane za zakone za koje je vlada Turske rekla da su potrebni da bi se ispoštovala rezolucija UN-a o sprečavanju finansiranja oružja za masovno uništenje.„U te zakone su tajno ubačene dodatne odredbe sa skrivenim motivom daljeg ograničavanja slobode civilnog društva da se organizuje i okuplja“, rekao je Bejhan.Gotovo 680 grupa civilnog društva potpisalo je zajedničku deklaraciju protiv zakona, navodeći da će im to ograničiti sposobnost prikupljanja sredstava i sprovodjenje aktivnosti. Naveli su da zakon krši turski Ustav, koji garantuje slobodu udruživanja.
Nova iskra radosti u tri dečije bolnice
Novak Đoković fondacija i u velikom finalu ove veoma izazovne godine, s velikom odlučnošću i zadovoljstvom, nastavlja rad na podršci i ulaganju u rani razvoj i obrazovanje dece. Doživljaj usaml...
Besplatna užina za socijalno ugrožene đake
Nakon intervencije Hitne pomoći u Poljoprivrednoj školi u Vršcu 2018. Godine, zato što se dešavalo da se deca onesveste od gladi, Aleksandar Smerdov, vlasnik porodične fast food radnje počeo je da priprema i poklanja užinu socijalno ugroženoj deci. Samo u 2019. godini podelili su 7.500 sendviča, 300 gotovih jela i 7.500 flašica vode, u vrednosti od milion dinaraAleksandar Smerdov, vlasnik fast food radnje iz VršcaKako ste počeli da organizujete pripremanje hrane za socijalno ugroženu decu u Vršcu?Počeli smo sa pripremom hrane za socijalno ugrožene đake 2018. godine, kad smo osnovali radnju u Poljoprivrednoj školi u Vršcu. Iste godine pokrenuli smo akciju doniranja besplatnih užina kad smo videli da su đaci vršačke Poljoprivredne škole kolabirali od gladi, zbog čega je Hitna pomoć više puta intervenisala. Tu smo i započeli svoj porodični biznis fast food „Smerdov“, ali posle godinu dana rada morali smo da napustimo objekat pošto je država donela zakon da montažni objekat u školi ne sme biti veći od 10 kvadrata, dok je naš lokal imao 15 kvadrata i u tom trenutku smo finansirali 30 učenika.Trenutno obezbeđujemo užinu za 70 đaka, 40 u Školskom centru „Nikola Tesla“ i 30 đaka u osnovnoj i srednjoj specijalnoj školi „Jelena Varjaski“Koliko ima socijalno ugrožene dece u školi kojima poklanjate užinu?Trenutno obezbeđujemo užinu za 70 đaka, 40 u Školskom centru „Nikola Tesla“ i 30 đaka u osnovnoj i srednjoj specijalnoj školi „Jelena Varjaski“. Ovu humanitarnu akciju počeli smo skromno sa troje srednjoškolaca i u skladu sa tadašnjim mogućnostima. Nakon toga, saznali smo od direktora škole da je broj socijalno ugrožene dece mnogo veći, pa smo rešili da proširimo akciju. Slali smo mejlove na razne adrese institucijama i kompanijama, i najpre nas je podržala ambasada Danske. Posle njihove objave na društvenim mrežama sponzori su počeli sami da se javljaju. Svakog meseca dostavljamo spisak donatora direktorima škola koji dele bonove đacima sa spiska lokalnog centra za socijalni rad. I sve radimo transparentno. Sa tim bonovima učenici mogu da uzmu užinu. Koliko ste do sada podelili obroka u školi i u kojoj vrednosti? Da li sve sami radite ili imate podršku nekih kompanija, na koji način vas podržavaju?Samo u 2019. godini podelili smo 7.500 sendviča, 300 gotovih jela i 7.500 flašica vode, u vrednosti od milion dinara. Ove godine nominovani smo i za Virtus nagradu iz filantropije. Naša humanitarna akcija ima podršku Srpske pravoslavne crkve, Rimokatoličke crkve, danske ambasade i lokalnih donatora. Trenutno smo u pregovorima i sa Rumunskom pravoslavnom crkvom i ako se oni budu pridružili to će biti prvi projekat u Srbiji oko koga su se ujedinile sve tri crkve.Posle objave danske ambasade na društvenim mrežama, koja nas je prva podržala, sponzori su počeli sami da se javljajuKoliko ima socijalno ugrožene dece u školskom uzrastu u Vršcu, da li sva ta deca dobijaju vašu hranu?U Vršcu ima oko 350 socijalno ugroženih učenika i naš cilj je da im svima obezbedimo užinu. Ako bismo to postigli, Vršac bi bio prvi grad u Srbiji, a i šire, koji je to uradio.Da li akcija i dalje traje i kako je pandemija uticala na vaš posao, koliko su prihodi bili manji tokom vanrednog stanja u odnosu na prošlu godinu? Kako ste inače zadovoljni poslovanjem, koje probleme imate kao preduzetnik?Akcija i dalje traje. Iako nismo radili od marta do septembra ove godine, odlučili smo da nastavimo isto kao i pre pandemije. I zbog ove situacije od početka pandemije imamo ogroman gubitak, ali mi i dalje nastavljamo da odvajamo od svoje zarade za socijalno ugrožene učenike. Pandemija nam je mnogo otežala posao i ovu akciju pošto samo polovina đaka ide u školu i časovi traju 30 minuta. Zarada nam je pala za 50 odsto.
-615x345.jpg.webp)
Dobrotvor sa učiteljskom platom
U ovom kraju nema organizovanog prevoza i učitelj većinu svojih đaka dovozi u školu i posle nastave ih vraća kući. Dnevno pređe više od 70 kilometara po lošem makadamskom putu. Meštanima donosi namirnice i lekoveMarko Čikarić, učitelj u selu TovrljanuU selu Tovrljanu, u okolini Prokuplja, u prostorijama nekadašnje seoske zadruge nalazi se škola. U njoj je mladi učitelj Marko Čikarić pre pet godina kad je počeo da radi, a škola otvorena nakon dvadesetpetogodišnjeg zatvaranja, našao samo krede, tablu i klupe. Prvog septembra 2015. vrata Osnovne škole ,,Svetislav Mirković Nenad“ Mala Plana, sa izdvojenim odeljenjem u tom selu, otvorena su za samo tri đaka iz tog sela i susednih mesta Arbanaška i Trnovi Laz. Markovim angažovanjem za prilično kratko vreme škola je postala centar zbivanja i društvenog života. Svake godine broj đaka se povećavao. Prošle školske godine školu je pohađalo šestoro, a ove godine petoro đaka. U zgradi današnje škole nekad je bila zadruga, inače u privatnom vlasništvu Radivoja Šmigića koji je ustupio svoje prostorije za potrebe škole bez dinara naknade. „Lokalna samouprava je finansirala da se dovede voda i izgradi toalet. Zahvaljujući dobrim ljudima koji potiču iz Tovrljana, a žive u inostranstvu, dobili smo laptop, zvučnike, projektor i belu tablu. Od Skupštine grada Prokuplja dobili smo LCD televizor“, kaže Marko Čikarić. Pošto u Tovrljanu i okolnim selima nema prodavnice i apoteke u blizini, učitelj Marko svim tim ljudima donosi namirnice i lekove, čak je i televizore nosio na popravku. U ovom kraju nema organizovanog prevoza, a pošto on putuje stalno već punih pet i po godina do sela, svakog dana nekog vozi od sela do grada.Loši putevi, loš internetU selu je katastrofalna infrastruktura, do škole se dolazi makadamskim putem i učitelj Marko većinu svojih đaka dovozi u školu i posle nastave ih vraća kući. Dnevno pređe više od 70 kilometara, od toga oko 40 po lošem makadamskom putu. Najveći problemi porodica koje su odlučile da ostanu u tim krajevima je loša infrastruktura i slab signal mobilne telefonije, kao i slab internet, ali on se nada da će i taj problem uskoro biti rešen. Po tom putu, Marko je uništio već tri automobila, kako kaže, i sam snosi troškove za amortizaciju i deo putnih troškova. Odvaja od učiteljske plate.„Trenutno najviše što školi nedostaje jeste dobar internet i jedno terensko vozilo koje bi mojim đacima i meni puno značilo da što bezbednije stignemo do škole, naročito u zimskom periodu. Do sada, koliko već radim u toj školi, tri auta sam uništio i tri kredita podigao za automobile. Nikada nismo tražili pomoć od Ministarstva, ali jesmo od lokalne samouprave, koja se maksimalno trudi da nam izađe u susret“, kaže on.Svake godine u saradnji sa gradskom školom OŠ ,,Ratko Pavlović Ćićko“ organizuje priredbe za sve meštane i roditelje svih sela povodom Dečje nedelje i završetka školske godine. Otkako je otvorena škola, za taj kraj čulo se nadaleko, zahvaljujući angažovanju njegovih učenika, njihovih roditelja i ovog učitelja, vraćen je život u te krajeve. Pre nekoliko godina zajedno sa OŠ ,,9. oktobar“ iz Prokuplja obeležili su Međunarodni dan šetnje i obišli sve znamenitosti tog kraja. Pošto se škola nalazi u Parku prirode Radan planine, dobili su letnjikovac ispred škole. Učitelj sa decom organizuje kupovinu poklona za rođendane učenikaPokloniLjubav prema prosveti nasledio je od majke koja je inače učiteljica u jednoj gradskoj školi i učila ga je da nijedno dete nije isto, ali da svakom detetu treba dati šansu da bude najbolje. „Moji roditelji, takođe i profesori na Učiteljskom fakultetu u Leposaviću učili su me da pored onog što radimo u školi treba da pomažemo i okolini koliko smo god u mogućnosti. Pored redovne nastave, posle škole organizovao sam u saradnji sa Domom zdravlja preventivne preglede za sve meštane. Pomagati drugima znači da vam je taj neko drag. Ko nekome pomaže i njemu će neko pomoći u životu“, kaže Marko. Pored svega što radi, takođe, organizuje kupovinu poklona za rođendane učenika, i zajedno sa njim svi učenici sakupljaju novac. Na predlog Fondacije Ana i Vlade Divac, dobio je Virtus nagradu. Na njegovu inicijativu Fondacija Divac je donirala 100 paketa namirnica za 100 domaćinstava u saradnji sa MZ Tovrljane. Pakete su dobili ljudi iz četiri mesne zajednice Tovrljane, Arbanaška, Kruševica i Trnovi Laz. „Svoj posao radim iz ljubavi prema deci u tom kraju”, kaže on. Kompanija Leoni donirala je novu PVC stolariju koja je postavljena u učionici i svake godine obezbeđuje paketiće za sve sadašnje i buduće đake, dok grad Prokuplje i Dnevni boravak „Sunce“ nabavljaju paketiće za Novu godinu. Pošto nema pomoćnog radnika u školi, učitelj Marko sam vodi računa o higijeni u školi i da deci bude toplo u učionici.
-270x152.jpg)
Peške napravili krug oko planete za dečje zdravlje
Preko aplikacije za mobilne telefone uključili smo veliki broj ljudi u akciju, svi zajedno u roku od tri meseca prepešačili smo obim planete Zemlje i na taj način obezbedili 56 miliona dinara za NURDOR. Mnogo toga dobrog mogu da urade mali ljudi kada su udruženi u velike ciljeveTamara Klarić, inicijatorka akcije „Pruži korak“Kako ste se zainteresovali za filantropiju? Kad ste pokrenuli akciju „Pruži korak“ pridružio vam se vaš prijatelj Bogdan Stevanović. Koliko ste do sada prepešačili?Interesovanje za filantropiju počelo je davno, 2008. godine, kad sam na večeri okupila najbliže prijatelje i predložila im da napravimo akciju podrške za organizaciju NURDOR, koja pomaže deci koja se leče od malignih bolesti i njihovim porodicama. Svi smo bili studenti, mladi ljudi koji su odrastali devedesetih godina, sa željom da stvaramo bolje okruženje u kom živimo i da damo svoj doprinos da detinjstvo za decu u ovoj zemlji bude mnogo lepše nego što je bilo naše. Tada smo pomogli opremanje i otvaranje prve roditeljske kuće u Beogradu za smeštaj i brigu o deci oboleloj od raka. Akciju „Pruži korak“ pokrenuli smo kasnije, prvu 2017, a drugu 2019. godine, sa željom da podržimo NURDOR u izgradnji bolnice dečje hemato-onkologije u Nišu i nove Roditeljske kuće u Beogradu. Tada sam, pošto je i sama akcija tako zahtevala, pozvala samo svog najboljeg prijatelja i saborca u svim ludim i hrabrim idejama, Bogdana Stevanovića. Iako se u tom trenutku nalazio u Barseloni, on je sa oduševljenjem prihvatio inicijativu, koju smo dalje zajedno oživeli. Prepešačili smo Srbiju uzduž dva puta, ukupno prešli 520 kilometara na nogama. Neko bi pomislio da je to podvig, ali ja to vidim kao ogromnu privilegiju. Upoznali smo svoju zemlju na najdivniji mogući način i do sada smo bili deo dve veoma važne priče koje ostavljamo u nasleđe budućim generacijama. Bolnica i Roditeljska kuća će živeti mnogo duže od svih nas i govoriti o tome koliko mnogo dobrog mogu da urade mali ljudi kada su udruženi u velike i važne ciljeve.Tamara i BogdanKoliko je sakupljeno novca od organizovanja vaše humanitarne akcije?Do sada, u dve „Pruži korak“ kampanje sakupili smo ukupno nešto više od 59 miliona dinara. U drugoj, najveći doprinos u materijalnom smislu omogućila nam je aplikacija za mobilne telefone, koju smo osmislili i napravili u saradnji sa kompanijom „Vivify ideas“ iz Novog Sada, koja nam je donirala sve svoje usluge. Kroz sve naše dosadašnje akcije pružali smo podršku deci oboleloj od malignih bolesti i njihovim roditeljima tako što smo sve donacije usmeravali NURDOR-u, koji se kroz sistemska rešenja i unapređenje uslova lečenja i života dece bori da svako obolelo dete u Srbiji ima pravo na detinjstvo i svaki roditelj pravo na dostojanstvo. Nažalost, usled epidemije korona virusa u 2020. godini obustavili smo sve planove i rad na ovogodišnjoj kampanji „Pruži korak“. Stoga smo procenili da je najbolje da sačekamo da se stvore uslovi u kojima će organizacija i sprovođenje naše akcije biti bezbedni za sve. Novu „Pruži korak“ kampanju ostavljamo za sledeću godinu. Važno je da nikad ne zaboravimo da su solidarnost i zajedništvo najbolji kolektivni imunitet u svako vreme i „nevreme“.Zvuči neverovatno da smo po broju korisnika pretekli neke najpopularnije aplikacijeKoliko vam se ljudi priključilo preko aplikacije?Kao što sam pomenula, za drugu akciju u 2019. godini, osmislili smo aplikaciju za mobilne telefone preko koje smo uključili veliki broj ljudi u akciju i značajan broj kompanija donatora. Korisnici aplikacije su pešačili, aplikacija je brojala korake, a društveno odgovorne kompanije su te korake „otkupljivale“ kao donaciju NURDOR-u. Podaci koji zvuče neverovatno, ali su istiniti, jesu da smo po broju korisnika, kojih je u nekim trenucima bilo više od 560.000, pretekli na regionalnim listama i najpopularnije aplikacije poput WhatsApp-a ili Viber-a. Takođe, svi zajedno u roku od tri meseca prepešačili smo obim planete Zemlje (i nešto malo dalje) i na taj način obezbedili 56 miliona dinara za NURDOR.Čime se bavite, koliko vam vremena oduzima ova akcija pored svakodnevnih obaveza?Za mene je prva akcija „Pruži korak“ bila prekretnica i na ličnom planu. Neposredno pre toga dala sam otkaz u firmi u kojoj sam pet godina radila kao advokat u privredi. Bilo mi je potrebno da uradim nešto što za mene ima mnogo više smisla. I onda kad sam jednom osetila da mi je do onoga što radim toliko stalo da mogu da posvetim tome celo svoje biće, i fizički i duhovno, više nisam u stanju da se vratim na manje od toga. Tako sam 2018. godine i počela da radim u NURDOR-u, gde sam i danas. Svaki put kad se osvrnem na to šta radimo ili kada nas poseti neko od dece koja su se lečila, a koja su danas zdrava i srećna, shvatim koliko sam privilegovana što sam tu gde sam danas.
Bus plus kartice starijih građana važiće do juna
Sve kartice za javni prevoz u Beogradu moći ćeda se dopune na uobičajenim mestima, preneo je Beoinfo. Naglašava se da je to urađeno sa ciljem da se građani zaštite od pandemije."Pozivam ih da bez potrebe ne odlaze na mesta za vađenje kartica, s obzirom na to da ćemo im omogućiti da svoju godišnju pretplatnu kartu uplate na postojeću karticu", rekao je gradski sekretar za javni prevoz Jovica Vasiljević.Beoinfo je dodao i da će Bus plus kartice za ljude starije od 65 godina, biti produžene od 30. decembra u 12 časova do 1. juna 2021. godine. Ti korisnici, kako se objašnjava, mogu nesmetano da uplate dopunu za 2021. godinu, a do juna meseca imaju rok da zamene kartice.Prema zvaničnim podacima, njih je 46.000, a prilikom zamene starih za nove dopuna će im biti automatski preneta na nove kartice, tako da će im karte za prevoz važiti praktično tokom cele 2021. godine. NEJASNO DA LI GRAD BEOGRAD ŽELI DA PREUZME BUS PLUS
U 2020. ubijeno 50 novinara, većina u zemljama koje nisu u ratu
U svetu je tokom 2020. godine ubijeno 50 novinara, a većina njih ubijeni su u zemljama koje nisu u ratu, objavila je u godišnjem izveštaju organizacija Reporteri bez granica (RSF). U zemljama k...
Frilenserima iz Srbije manja satnica tokom pandemije
Nakon prvog talasa pandemije, broj "digitalnih" radnika iz Srbije na globalnim platformama za frilensere relativno je stabilan, ali je pala prosečna cena njihovog radnog sata, saopštio je Centar za istraživanje javnih politika. Jedan od glavnih izazova frilensera je namera države da ih oporezuje.Rezutati su prikupljeni u okviru njihovog istraživanja digitalne geografije Srbije i zemalja u okruženju, pod nazivom Gigametar.U istraživanju se napominje se da je prosečna cena radnog sata "gig" radnika u Srbiji zabeležila pad, kao i da je tu negativan uticaj pandemije najočigledniji.Ipak radnici sa iskustvom i dalje rade po istoj ceni, od 19,40 dolara po satu, dok je ukupna prosečna cena 15 dolara za jedan sat.Razlika u ceni rada po satu je najmanja kod najbrojnije populacije, u oblasti multimedije i kreativnih usluga. Cena rada po satu, kako se navodi, veća je kod muškaraca u svim profesijama, bez obzira da li su u pitanju radnici sa iskustvom ili novi "gig" radnici.Ono je da su se domaći digitalni radnici suočili i sa novim izazovima: većom konkurencijom (zbog povećanja broja tih radnika širom sveta), smanjenim obimom tražnje ovakvog tipa rada i sa regulatornim naporima države usmerenim na oporezivanje "gig" (digitalnih) radnika.Kako se objašnjava, promene u tražnji otežale su dolazak do poslova, naročito za nove radnike bez iskustva, što znači da je zaustavljen i dalji rast tržišta, iako ga pandemija nije značajnije oštetila. U istraživanju se navodi da 70% celokupne populacije domaćih digitalnih radnika radi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.Iz Vojvodine dolazi skoro svaki treći radnik (28,34%), u Beogradu živi i radi skoro polovina(44,23%), dok je relativno manji broj stalih gradova koji imaju značajniju koncentraciju tih radnikaSkoro svaki četvrti radnik, kako navode istraživači, bavi se razvojem softvera, dok je više od četiri na svakih deset radnika angažovano na poslovima proizvodnje multimedijalnog sadržaja i u kreativnoj industriji (četvrtina bez iskustva u online radu)."Tokom pandemije porasla (je) potreba za IT stručnjacima globalno, pa je i srpsko tržište IT stručnjaka reagovalo na kreirane šanse”, navodi se u istraživanju.UČEŠĆE ŽENA RELATIVNO VISOKOIstraživanje je pokazalo i da čak 37,6% populacije digitalnih radnika predstavljaju žene."Od deset gig radnika čak četiri su žene", navodi se u istraživanju. Ipak naglašava se da digitalne radnice, iako u ukupnoj populaciji imaju važan udeo, spadaju u manje frekventne radnike u poređenju sa muškarcima.U oktobru su, primera radi predstavljale oko 30% u novoj populacije te vrste radnika.Istog meseca činile su 40%, ukupnog broja digitalnih radnika, ali je bio manji udeo u njihovim ukupnim prihodima - 35,1%.PODELA POSLOVA PO REGIONIMAU Beogradu se izdvaja razvoj softvera, pisanje i prevođenje, a najizraženija je komparativna prednost u oblasti profesionalnih usluga.U Vojvodini se izdvajaju administrativne usluge i unos podataka, prodaja i marketing i razvoj softvera.U Južnoj i Istočnoj Srbiji "gig" radnici dominiraju u oblastima profesionalnih usluga, multimedijalnim i kreativnim uslugama u prodaji i marketingu.Region Zapadne Srbije i Šumadije ima najmanju "gig" populaciju, a najpopularnije su administrativne usluge, unos podataka i multimedijalne i kreativne usluge.