Godina za nama donela je izazove bez presedana za globalnu privredu, sa pandemijom koja je još uvek u toku, široko rasprostranjenim zatvaranjima, ograničenjima putovanja i preopterećenim medici...
MK Group i AIK Banka, donirale su 30.000 evra Centru za podršku porodici „Putokaz” u Nišu. Ovaj Centar je 2014. godine osnovala Fondacija SOS Dečija sela Srbija kako bi pružila pomoć porodicama iz Niša, koje su u riziku od izdvajanja dece. Za proteklih šest godina, otkako Centar postoji, više od 1500 niške dece i 260 porodica, koristilo je ovaj vid podrške. Donacija Centru „Putokaz“ deo je kontinuiranih društveno-odgovornih aktivnosti koje je kompanija MK Group usmerila ka deci i porodicama u lokalnim zajednicama u kojima posluje. „Kao društveno angažovana institucija koja je čvrst oslonac domaćoj nauci, privredi i razvoju, AIK Banka posebnu pažnju posvećuje mladim ljudima, obrazovanju i trudi se da bude podrška društvu u svim zajednicama u kojima posluje. Drago nam je što smo ovom donacijimo zajedno sa MK Group pomogli Centar za podršku porodici „Putokaz” u Nišu u njihovoj humanoj misiji,” istako je Periša Ivanović, Pomoćnik pri Izvršnom odboru AIK Banke.“Kompanija MK Group godinama unazad pomaže rad i aktivnosti Fondacije SOS Dečija sela Srbija, odnosno decu i mlade bez roditeljskog staranja iz cele Srbije, fokusirajući se na zapošljavanje i osamostaljivanje mladih iz alternativne brige. Pored izgradnje Kuće za mlade pri SOS Dečijem selu u Kraljevu, MK Group kontinuirano obezbeđuje zimovanja na Kopaoniku i edukacije za mlade, tako da je ova donacija nastavak naše kontinuirane saradnje. Donacija namenjena Centru za podršku porodici „Putokaz“ u Nišu izuzetno je značajna, jer nam pomaže da nastavimo svoj rad sa porodicama u riziku od izdvajanja dece i gubljenja starateljstva,“ rekla je Vesna Mraković Jokanović, nacionalna direktorka Fondacije SOS Dečija sela Srbija. „Grad Niš već godina podržava SOS Dečija sela Srbija i Centar za podršku porodici „Putokaz“. Njihov rad značajno doprinosi poboljšanju uslova života niških porodica koje se nalaze u riziku. Iako Centar pomaže pojedicima, posledično pruža podršku i celoj lokalnoj zajednici. Iskustvo nam je pokazalo da u Fondaciji SOS Dečija sela Srbija imamo dobrog saradnika i partnera i sigurni smo da će se tako biti i u budućnosti,“ istakla je Dušica Davidović, zamenica gradonačelnice Niša. Na koji način je Centar za podršku porodici u Nišu uticao na poboljšanje života njegove porodice ispričao je jedan od roditelja uključenih u aktivnosti: “Podrška “Putokaz”-a mi je veoma važna i zaista mi mnogo znači. Razgovor i savetovanje su mi pomogli da razumem zašto se moje dete ne slaže sa drugom decom. Naša porodična savetnica povezala me je sa školom i Centrom za socijalni rad, što mi je značilo da bolje shvatim šta treba da radim kao roditelj. Moje dete je u Centru dobilo podršku u učenju, a učešće na radionicama je pomoglo da se bolje slaže sa drugarima. Materijalna pomoć je za našu porodicu bila važna, ali mi je još važnije što sam shvatio da nemam samo ja probleme, kao i da imam sa kime da ih podelim.” Da podsetimo, saradnja kompanije MK Group i Fondacija SOS Dečija sela Srbija uspešno se realizuje već dugi niz godina, i predstavlja svetao primer dugogodišnje društveno-odgovorne saradnje u Srbiji. Kompanija MK Group je 2012. godine, sa 220 hiljada evra, finansirala izgradnju kuće u kojoj je smeštena „Zajednica mladih“ pri SOS Dečijem selu u Kraljevu. Od tada MK Group, na čelu sa predsednikom Miodragom Kostićem i potpredsednikom Aleksandrom Kostićem kontinuirano pomaže SOS Dečija sela Srbija, a u znak zahvalnosti za podršku g. Kostić je 2015. godine odlikovan Bedžom časti od strane međunarodne organizacije SOS Dečija sela.
Dezinformacija i lažnih vesti ima sve više, ali do sada se na njih gledalo kao na izazov za kreatore politike i velike tehnološke kompanije, uključujući platforme društvenih mreža, međutim kako one predstavljaju rizik na internetu, tako su i rizik za našu sajber bezbednost, piše Computer Weekly.Boriti se protiv manipulacije istinom nije lak zadatak. Zbog obima podataka koji se stvaraju teško je reći šta je stvarno, a šta nije. Od uništavanja 5G tornjeva do zavera poput QAnona i neutemeljenih tvrdnji da je u Americi došlo do izborne prevare, nepoverenje postaje podrazumevano, a to može imati neverovatno štetne efekte na društvo.Dezinformacije i lažne vesti se češće koriste za isporuku malvera (štetan softver) manipulišući strahovima i povišenim emocijama ljudi. Na primer, Avast je otkrio da su lažne prodavnice na internetu tvrdile da imaju lek protvi korona virusa i koristile logotip Svetske zdravstvene organizacije, sa ciljem da što više ljudi preuzme malver.Do sada je tehnološki sektor, pre svega kompanije socijalnih medija, s obzirom na to da njihove platforme omogućavaju eksponencijalno širenje lažnih vesti, pokušao da primeni neke mere, sa različitim nivoima uspeha. Na primer, Vacap (Whatsapp) je postavio stroža ograničenja mogućnosti prosleđivanja poruka, a Tviter je počeo da označava obmanjujuće objave.Pored svega toga, dezinformacije mogu da potkopaju nacionalnu bezbednost i iz toga razloga moraju biti pitanje sajber bezbednosti.Preduzeća sve više postaju meta dezinformacija, što će stvoriti veću tržišnu potražnju za IT timove. Postoje i slučajevi kada su se dezinformacije koristile za korporativnu sajber špijunažu, poput stvaranja lažnih vesti kako bi se ucenjivali uticajni članovi konkurentske kompanije ili oštetili reputaciju brenda.Manipulacija informacija može doprineti gubitku vrednosti neke kompanije. Dezinformacije su još uvek novina u svetu sajber bezbednosti, potrebne su nekonvecionalne tehnike i moraju se uspostaviti novi savezi i partnerstva između industrije i vlade.Pored toga, naše mišljenje o tome šta je sajber napad takođe mora evoluirati.
-270x152.jpg)
Dr Ljiljana Blagojević, dipl.ing.arh. Design Manager, Deka inženjeringIstorija industrijske lokacije na kojoj Deka inženjering danas gradi savremeni stambeno-poslovni kompleks „Novi Dorćol“ dobiće u prostoru novog kompleksa naročito istaknuto mestoAsocijacija srpskih arhitekata dodelila je arhitekti Ljiljani Blagojević, dizajn menadžeru u kompaniji Deka inženjering, veliku nagradu za životno delo u arhitekturi „Dr Milutin Borisavljević“. „Velika mi je čast da sam prvi nosilac ove nagrade, koja nosi ime po jednoj od najsloženijih ličnosti u arhitekturi Srbije, doktora estetike arhitekture sa Sorbone, publiciste, kritičara, teoretičara i estetičara arhitekture i projektanta nekih od najrafiniranijih dela međuratne arhitekture Beograda. Takva nagrada ne samo da uvažava moje razumevanje složenosti arhitekture u njenoj estetičkoj, teorijskoj i istorijskoj perspektivi u mom dosadašnjem projektantskom, teorijskom i akademskom radu, već me upućuje da i sada, u Deka inženjeringu, arhitekturu posmatram u širem kulturološkom kontekstu i da iz tog ugla sagledavanja usmeravam proces projektovanja. U tome mi se stalno potvrđuje uverenje da je važno da se sačuvaju ne samo sećanje, ime ili istorijska slika grada, već i autentični urbani ambijenti, arhitektonski objekti, elementi i fragmenti istorijske arhitekture“, kaže Blagojević.Na koji način se vaša ljubav prema istoriji arhitekture ogleda u vašem višegodišnjem akademskom radu i poslednjih godina u praksi? Koji grad i koja arhitektonska ostvarenja su najviše uticala na vaš rad?Projektantsko iskustvo koje sam stekla radeći kao arhitekt u Velikoj Britaniji, na projektima koncertnih dvorana, opera i pozorišta u Mančesteru, Londonu, Kardifu i drugde, odlučujuće je opredelilo moje razumevanje detaljnosti i širine pristupa u očuvanju graditeljskog nasleđa, koje u prvom planu ističe autentičnost u svim detaljima i na svim prostornim ili društvenim nivoima istorijskih artefakata. Slikovito rečeno, o istoriji određene kulture svedoče upravo autentičnost očuvanih tipologija, od radničke kuće do palate, od industrijske hale do opere, kao i autentičnost arhitektonske celine, elementa ili detalja, od kvake i prekidača do materijala i boje fasade, profila prozora i vrata, linije venca i krova itd.Zašto je za Beograd, Beograđane, pa i za srpsku arhitekturu, važno da se sačuva istorijsko i industrijsko nasleđe lokacije „Novi Dorćol“?Istorija industrijske lokacije na kojoj Deka inženjering danas gradi savremeni stambeno-poslovni kompleks „Novi Dorćol“ dobiće u prostoru novog kompleksa naročito istaknuto mesto. Kroz sačuvani i rekonstruisani najstariji deo objekta Platnare iz 1897. godine i pogodno restaurirane autentične segmente zidove starih fabričkih magacina građenih s početka dvadesetog veka, istorija lokacije će biti neposredno opipljiva u svojoj materijalnosti, boji, teksturi i razmeri, nepatvoreno i bez ulepšavanja. Da navedem samo jedan primer, ovde su segmenti zidova od opeke, debljine zida od oko 75 cm i težine od oko 15 tona, isečeni iz preostalih fabričkih magacina u svom originalnom konstruktivnom rasponu širine od oko 5 m, sa velikim prozorskim otvorom u sredini zida, a zatim su ojačani, učvršćeni i doslovno preneti na trg novog kompleksa. Na novom mestu, oni postaju fasada komercijalnog dela prizemlja kompleksa i, što je još važnije, preuzimaju simboličku ulogu u građenju identiteta lokacije i novog karaktera donjeg Dorćola i centra Beograda. Pri tome, naglasila bih da je ovakav pristup očuvanju arhitektonskog nasleđa izuzetno redak u savremenoj graditeljskoj praksi u Beogradu, možda baš zbog toga jer je u investicionom, tehničkom i tehnološkom pogledu reč o osetljivom procesu, koji iziskuje inkorporiranje više od sto godina starih segmenata u celinu koju je potrebno izgraditi današnjim standardima, kako tehnički tako i estetski.U čemu se ogleda autentičnost stambenog kompleksa „Novi Dorćol“ i po čemu se razlikuje od drugih poslovno - stambenih kompleksa na tržištu?„Novi Dorćol“ čini deo šire urbane strukture mirnih stambenih ulica i venaca sa drvoredima i skverovima, koja je pešački povezana sa jedinstvenim tačkama centra Beograda kao što su Bitef teatar, Crkva sv. Aleksandra Nevskog, Muzej nauke i tehnike, Bajlonijeva pijaca, Skadarlija, Botanička bašta, pozorište „Atelje 212“, Radio Beograd i dr. Kompleks je osmišljen u duhu savremene interpretacije tradicionalnog urbanog kvarta, što podrazumeva celovitost i usklađenost raznih sadržaja u okviru integrisanog urbanističkog, pejzažnog, saobraćajnog i arhitektonsko-dizajnerskog sklopa, na način da se ostvari jedno novo iskustvo i visok komfor stanovanja i života u centru grada. Pored toga, za jedinstveni identitet kompleksa od posebnog značaja je njemu svojstvena estetika, koja se gradi kao složena šira slika ili, pre, mozaik sačinjen od mnogih međusobno različitih ali pažljivo uklopljenih elemenata dizajna: dobro osmišljeni urbani ambijenti sa očuvanim originalnim segmentima graditeljskog nasleđa lokacije, arhitektonski izražajne zgrade, komplementarna materijalizacija eksterijera i enterijera, koloritno-tonski sklad obloge fasada, boja fasadnih elemenata, popločavanje, zelenilo, spoljnje osvetljenje i slično. Čitav ovaj složeni proces projektovanja nove izgradnje i rekonstrukcije graditeljskog nasleđa kompleksa „Novi Dorćol“ razvijan je postepeno, kroz saradnju investitora i izvođača Deka inženjeringa i nekoliko projektantskih timova, urbanističkog studija „Urbointegra“ i autorskog tima arhitekata Mile Mojsilović, Vladimira Milenkovića i Maje Morošan, arhitektonskih biroa „Sintezis“, „Dizajn Arhitektura“ i „Studio TEN“, kao i u saradnji sa nadležnim institucijama i stručnjacima u oblasti zaštite graditeljskog nasleđa.Na koji način ćete rekonstruisati Platnaru i koja će biti njena nova namena? Da li je to izazov za vas i vaše kolege?Rekonstrukcija najstarijeg dela Platnare, odnosno upravne zgrade nekadašnjeg Prvog kraljevskog povlašćenog preduzeća za preradu kudelje i pamuka Alekse Obradovića i kompanije, kasnije Tekstilne fabrike Koste Ilića i Sinova, zasniva se na principu očuvanja celovitosti konstrukcije u njenom autentičnom arhitektonskom izrazu, likovno-oblikovnom izrazu i materijalizaciji, i njene adaptacije i dogradnje u novoprojektovani objekat koji odgovara savremenim potrebama i standardima. Po svojoj poziciji, rekonstruisana Platnara ističe se u prvom planu kompleksa „Novi Dorćol“, kao slobodnostojeći objekat javne ugostiteljsko-kulturne namene, na trgu koji gleda na Venizelosovu ulicu. Prilikom definisanja nove namene, restoran je postavljen u istorijsko-tematski okvir „tekstila“ kao ključnog pojma, koji se kao nit provlači u obradi enterijera i koncipiranju pratećih prostorno-programskih sadržaja i događaja u budućoj Platnari. Arhitektonski identitet Platnare stvara se kroz minuciozni projekat mladih arhitekata iz Studio TEN, kao sklop stare i nove strukture sastavljen od autentičnih materijala i elemenata konstrukcije iz devetnaestog veka – lukova i svodova od opeke, livenih gvozdenih stubova, sitno-rebraste tavanice i fasadnih zidova od opeke – sa arhitektonskim elementima, fasadnim sistemima i enterijerskom opremom najsavremenije generacije. Ovakvim pristupom afirmiše se vrednost Platnare kao važnog arhitektonskog nasleđa, koje svojim posebnim estetsko-formalnim svojstvima doprinosi složenom savremenom izrazu „Novog Dorćola“. Već sledeće godine, nakon završetka prve faze izgradnje, budući stanari i posetioci kompleksa će biti u prilici da u punom smislu dožive duh i karakter „Novog Dorćola“, u kojem autentični spoj starog i novog, tradicije i modernog, čine ovaj urbani prostor Beograda uporedivim sa savremenom praksom revitalizacije industrijskog nasleđa u svetskim metropolama.
Pobednik ovogodišnjeg Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju je inovacija biorazgradivi stiropor "Biosporin" koja je osmišljena od strane beogradskog tima "Soma", saopštila je Privredna komora Srbije (PKS). Na Takmičenju su učestvovala 142 tima, a ukupan nagradni fond je šest miliona dinara.Timu "HelikoStop" iz Novog Sada, pripalo je drugo mesto sa inovacijom "Herbeliko", a treće valjevskom "Zanusu" za "Inovativnu produkcijsku robotiku".Četvrto mesto pripalo je timu "Protivpožarni" iz Kragujevca za inovaciju "Proizvodnja ekspandirajućeg materijala za pasivnu zaštitu". Među ostalim nagrađenim timovima su "Prim" sa inovacijom "Ozon" iz Krnjeva kod Velike Plane, novosadski "Enerdži puls", sa inovacijom "CurrentProfiler, Thermal Cube, Encoder Shield".Ovogodišnje finale, zbog pandemije, održano je preko onlajn platforme, a ne u studiju Radio televizije Srbije kao ranijih godina. PROGLAŠEN POBEDNIK "INOVACIJA" CROWDFUNDING HAKATONA Šestočlanom žiriju predsedavala je državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Marijana Dukić-Mijatović. U žiriju su bili Vesna Damjanić, urednica RTS-a, Radojka Nikolić, urednica časopisa Ekonometar i Biznis, Miloš Andrić, vlasnik biznis inkubatora "Inokoa", Marija Gnjatović, član pobedničkog tima Unitrih za 2019. godinu i Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta.Takmičenje je, po šesnaesti put, organizovalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka, Tehnološko-Metalurškim fakultetom iz Beograda, Privrednom komorom Srbije i Radio televizijom Srbije.
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je u nedelju uveče zakon o ekonomskim olakšicama zbog korona virusa u vrednosti od 900 milijardi dolara, nakon što je prethodno blokirao dogovor koji je opisao kao „sramotan“, piše Fajnenšal tajms.Trampova odluka da odobri zakon od 2.300 milijardi dolara finansiraće američku vladu do kraja sledećeg septembra i izbeći gašenje vlade koje je trebalo da počne posle ponoći u ponedeljak.Međutim, u pratećoj izjavi, Tramp je ponovio svoj zahtev da Kongres poveća jednokratknu pomoć koju svaki punoletni Amerikanac treba da dobije sa 600 na 2.000 dolara po pojedincu.Tramp je tvrdio da će Senat koji je trenutno pod kontrolom republikanaca "započeti postupak glasanja kojim se čekovi povećavaju na 2.000 dolara", ukinuti Odeljak 230 Zakona o pristojnosti komunikacija i započeti "istragu o biračkim prevarama".Odeljak 230 pruža imunitet kompanijama za društvene mreže za klevetnički sadržaj i dugo je bio meta predsednika. Tramp tvrdi, bez dokaza, da je izgubio predsedničke izbore u novembru zbog glasačkih prevara.Trampova odluka da potpiše zakon usledila je nakon što su milioni Amerikanaca izgubili naknadu za nezaposlene tokom vikenda, nakon predsednikovog odbijanja da potpiše dvostranački paket koji je odobren neposredno pred Božić.Demokrate su kritikovale Trampa zbog njegovog odugovlačenja potpisivanja ovog predloženog plana.„Besmisleno odlaganje predsednika u odobravanju ovog zakona o olakšicama koštalo je milione Amerikanaca vredne pomoći koja im je očajnički potrebna“, rekao je jedan od demokrata.Novoizabrani predsednik Džo Bajden osudio je Trampovo odlaganje, pozivajući ga da potpiše ono što je opisao kao hitno potreban zakon.
Ministar kapitalnih investicija u Vladi Crne Gore Mladen Bojanić izjavio je da ponudu vlasnika Grupacije Savana u vezi sa preuzmanjem avio-kompanije Montenegro Erlajns država ne može da prihvati, javila je Radio-televizija Crne Gore. Dodaje da se očekuje povraćaj državne pomoći posrnulom avio-prevozniku u iznosu većem od 40 miliona evra.Bojanić se zahvalio na ponudi i objasnio da je ponudu nemoguće prihvatiti, jer bi, prema njegovim rečima, otpisom dugovanja prema državi ušli u zonu kršenja odredbi člana 7 Zakona o kontroli državne pomoći.Bojanić je poručio da će, ukoliko vlasnik Grupacije Savana, Dejan Mijač ima neko zakonito rešenje kojim može da se prevaziđe ta prepreka, to razmotriti u najskorijem roku.Crnogorski ministar je ocenio da je problem Montenegro Erlajnsa danas u prvom redu pravno pitanje i da ekonomski, socijalni, politički, nacionalni i svi drugi aspekti, zbog, prema njegovom mišljenju, nezakonitih odluka prethodne vlasti, ostaju u drugom planu."Agencija za zaštitu konkurencije je Rešenjem od 3.09.2020. zaustavila svaku dalju državnu pomoć za Montenegro Erlajns. Konačna odluka još nije donešena, ali je izvesno da će biti negativna", naveo je Bojanić.CRNA GORA GASI MONTENEGRO ERLAJNS, OSNIVA NOVU FIRMU Ocenio je i da će to gotovo sigurno voditi ka postupku povraćaja državi već odobrenih sredstava kompaniji Montenegro ErlajnS i dodao da se radi se o sumi od preko 40 miliona evra. Ministar je ponovio da otpis duga prema državi i prodaja za jedan evro privatnom investitoru nije opcija koju u ovom trenutku zakonski propisi dozvoljavaju.Grupacija Savana je pre nekoliko dana uputila ponudu u kojoj tvrdi da je spremna da crnogorsku avio-kompaniju Montenegro Erlajns kupi za jedan evro, uz prethodno otpisivanje svih njenih dugova.
Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV), Fondacija Propulsion i Inicijativa "Digitalna Srbija" potpisali su danas Sporazum o saradnji u oblasti digitalizacije obrazovanja u Srbiji, a ...
Bivši izvršni direktor Zuma (Zoom) Džin Ksinđijang sarađivao je sa kineskim vlastima i pružio im podatke o korisnicima izvan Kine. Sudski dokumenti pokazuju da je ovo Zumu omogućilo da zadrži pristup tržištu u Kini, piše portal NTD.Iako je sedište Zuma u SAD-u, softver ove kompanije razvija se u Kini.Kada je upotreba Zuma naglo porasla tokom pandemije, Kina je pojačala kontrolu na platformi. Naložila je zaposlenima da cenzurišu bilo koje razgovore koje je Peking smatrao „ilegalnim“.Cenzurisali su sve razgovore koji se odnose na masakr demonstranata na trgu Tjananmen, kao i bilo koje razgovore koji spominju ujgurske muslimane u Sinđijangu u Kini.Zum kaže da sarađuje sa saveznim istražiteljima i da je pokrenuo internu istragu. Kompanija je takođe otpustila Džina i stavila ostale zaposlene na administrativno odsustvo.Komunistička partija Kine (KPK) zahteva od svih komunikacionih kompanija da cenzurišu govor koji smatra neprihvatljivim. Svakog ko se ne pridržava, blokiraju sa masivnog kineskog tržišta.U septembru prošle godine, KPK je blokirala Zum. Navodno je ovoj kompaniji rečeno da ako želi da se vrati na kinesko tržište, mora da nadgleda komunikaciju korisnika, cenzuriše neprihvatljive teme, podeli korisničke podatake miliona Amerikanaca i preda poseban pristup Zumovim sistemima. Zum se vratio na kinesko tržište u novembru prošle godine.
Javno komunalno preduzeće Beogradski vodovod i kanalizacija (BVK) saopštilo je da najoštrije osuđuje "netačne izjave o tome da će Beograd ostati bez vode ako se usvoji Plan detaljne regulacije za deo Makiškog polja"."Takve tvrdnje su obična laž, a njihovo namerno plasiranje predstavlja krivično delo širenja lažnih vesti i uznemiravanja građana", navodi se u saopštenju JKP Beogradski vodovod i kanalizacija.Podsećaju da je njihovo preduzeće učestvovalo u izradi plana putem davanja uslova, kao nosilac javnih ovlašćenja, "kako sa aspekta zaštite izvorišta, tako i sa aspekta očuvanja vodovodnog i kanalizacionog sistema". Takođe, tvrde da su održali niz sastanaka sa Urbanističkim zavodom Beograda, koji je obrađivač plana. Prema njihovim rečima, zaštita izvorišta i rezervi površinskih i podzemnih voda "obezbeđuje se formiranjem zona sanitarne zaštite, definisanjem i sprovođenjem uslova, mera i ograničenja".JKP Beogradski vodovod i kanalizacija u saopštenju naglašava i da se zaštita izvorišta sprovodi u skladu sa zvaničnim pravilnicima, rešenjima o zaštiti sanitarnih zona, i odgovarajućim elaboratima.
Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ) navodi da velikom broju građana pristižu zahtevi za naplatu članarine Privrednoj komori (PKS), koju ocenjuju kao "neustavnu". UZUZ dodaje da se to dešava ...
Član kriznog štaba, epidemiolog Predrag Kon izjavio je za TV Prva da bi organizovanje dočeka nove 2021. godine bilo pogubno u borbi protiv korona virusa, kao i da su toga sada svesni i oni koji će najviše ekonomski izgubiti zbog toga, prenosi Beta."Stav medicinskog dela vrlo je čvrst po tom pitanju. Vi ste čuli da smo pominjali i protest", rekao je Predrag Kon.Na pitanje šta to znači, rekao je "ništa, ali znači ta reč" i izrazio nadu da tako nešto neće biti potrebno, jer svi shvataju da se ne može dozvoliti masovan doček Nove godine.Prema njegovim rečima, ako se sada napravi greška, onda će opet sredinom januara broj zaraženih početi da raste.Kon kaže da nije imao dilemu da li da primi vakcinu, kao i da postoji Agencija za lekove, koja određuje da li je nešto bezbedno i koja je odredila da je bezbedno.Dodao je da je država garant da je vakcinancija najbezbednija moguća u ovom trenutku i da ne treba razmišljati koju vakcinu primate, jer će sve dozvoljene vakcine biti bezbedne."Mi sad imamo oružje u ruci, vakcinu i uveren sam da će sledeće godine sve će biti drugačije u dobrom smeru", rekao je Kon.On je dodao da je optimista, ali da su bolnice i dalje pune i da je sada ptrebna veća opreznost.
Inicijativa Ne davimo Beograd (NDMBGD) podseća da su potpise protiv nadziđivanja skloništa prikupljali i građani Batajnice, kao i da su im tom prilikom pružili podršku. Navodi se da je reč o sličnom planu koji je predložen za atomska skloništa u Borči i na Čukarici."Trenutno je na ranom javnom uvidu plan za nadogradnju četiri skloništa u Batajnici, u bloku između ulica Majora Zorana Radosavljevića, Kralja Milana Zetskog i Stevana Dubajčića", saopštila je inicijativa NDMBGD.Prema njihovim rečima, tamo se planira izgradnja dve stambene šestospratnice ukupne površine oko 9000 kvadrata, kao i dva komercijalna objekta od 2000 kvadrata.Inicijativa tvrdi da su građani Batajnice nezadovoljni tim planom koji ugrožava zelene površine i igrališta u njihovom naselju, kao i da su skrenuli pažnju na mnoge netačne informacije u samom Nacrtu plana.Tako se u delu plana navodi da u okolini parcele koja je planirana za nadogradnju nema izgrađenih igrališta i da postojeći parking nema zelenilo. PREDATE PRIMEDBE, GRĐANI BORČE I ČUKARICE PROTIV NADOGRADNJE ATOMSKIH SKLONIŠTA Pored toga u primedbi se ističe da izgradnja novog stambeno-poslovnog kompleksa može značajno da pogorša kvalitet života stanovnika Batajnice. Umesto dalje urbanizacije građani predlažu da se sačuvaju zelene površine i igrališta i da su njima potrebni zdravstveni, školski i rekreativni kapaciteti.Predaja primedbi za Nacrt plana je u ponedeljak 28. decembra u Sekretarijatu za urbanizam i građevniske poslove. Inicijativa Ne davimo Beograd je prethodne nedelje predala preko 1600 potpisa protiv sličnih planova za nadogradnju skloništa u Borči i na Čukarici.
Profesor Fakulteta bezbednosti i stručnjak za krizni menadžment Želimir Kešetović ocenio je za Novu ekonomiju da su sva pravila krizne komunikacije narušena više puta u toku pandemije. T...
United Grupa saopštila je danas da je postigla dogovor o preuzimanju Nova Broadcasting Group, najveće bugarske medijske kompanije sa više platformi, od Advance Media Group.U okviru United Grupe, vodećeg telekomunikacionog i medijskog operatora u Jugoistočnoj Evropi, u Srbiji posluju kompanija SBB i njeni servisi EON i Total TV, a medijski sadržaj emituju televizije i portali Sport Klub, Nova S i N1.Očekuje se da će nova transakcija biti završena početkom sledeće godine, nakon uobičajenih odobrenja regulatornih tela. NOVA TV, nacionalna televizija u Bugarskoj, 10 televizijskih kanala, najveća online platforma - Net Info, koju u toku svakog meseca prati u proseku čak 80 % stanovnika te zemlje i četiri radio stanice, deo su Nove.Victoriya Boklag, izvršna direktorka United Grupe izjavila je: „Veoma smo zadovoljni postignutim dogovorom. Kupujemo uspešnu kompaniju dva istaknuta preduzetnika, sa velikim izgledima za dalji rast u okviru Grupe. Nova akvizicija je u skladu sa celokupnom strategijom poslovanja United Grupe koja poseduje telekomunikacione i medijske kompanije na tržištima na kojima poslujemo. Nova Broadcasting Group upotpunjuje naš postojeći medijski portfolio i uverena sam da ćemo pronaći mnogo sinergija, što će nam na svakom tržištu omogućiti dalja ulaganja u lokalni sadržaj koji će brzo doći do publike.“Georgi Domuschiev, izvršni dirketor Advance Media Group rekao je: „Ova akvizicija je veliki uspeh i sjajna prilika za Novu, njene gledaoce, slušaoce i posetioce. Želeo bih da se zahvalim svima koji su nam pomogli da razvijemo vodeću bugarsku komercijalnu medijsku grupu. Dogovor sa United Grupom će obezbediti kontinuirani razvoj Nove.“Investicija predstavlja četvrtu veliku transakciju otkako je BC Partners postao većinski vlasnik United Grupe, u martu 2019. godine.Poslujući istovremeno u telekomunikacionom i medijskom sektoru, platforma United Grupe kombinuje vodeće operatore i najbolje proizvođače medijskog sadržaja u Jugoistočnoj Evropi. Kompanija ima približno 10 miliona korisnika i 11 hiljada zaposlenih.
 (002)-270x152.jpg)
U susret novogodišnjim praznicima i vremenu koje je tradicionalno posvećeno darivanju, Fabrika dečje hrane (BFF) priključila se kampanji „Praznici za sve“, u organizaciji NALEDA i uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ). Zajedno sa drugim društveno odgovornim kompanijama, Fabrika dečje hrane obezbedila je pomoć u proizvodima za Sigurnu kuću i Svratište za decu. „Čitava 2020. godina bila je u znaku potrebe za pojačanom solidarnošću i zajedništvom kako bismo kao društvo što lakše prevazišli krizu i pomogli onima koji su najugroženiji. U tom duhu, kampanja „Praznici za sve“, najbolji je način da i na kraju ove godine ne zaboravimo one kojima je potrebna naša podrška, zbog čega smo se sa velikim zadovoljstvom odazvali i podržali ovu lepu inicijativu“, istakla je Milena Cvetković, izvršni direktor Fabrike dečje hrane (BFF).Pored učešća u zajedničkoj kampanji „Praznici za sve“, kompanija BFF je uputila i donaciju svojih Nutrino proizvoda Udruženju “Autizam“ Valjevo, kako bi se pomogao rad Udruženja, a za decu obolelu od autizma, obezbedili ukusni i zdravi obroci. U skladu sa misijom da kvalitetna dečja hrana bude dostupna svima, Fabrika dečje hrane kontinuirano pomaže organizacijama i pojedincima kojima su pomoć i podrška potrebni. U proteklom periodu, proizvodi su donirani Crvenom Krstu Srbije, Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj, kao i porodicama teškog materijalnog stanja.
Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija pozvalo je zainteresovane ugostitelje da se prijave na program vaučera za 2021. godinu. Vaučeri će moći da se koriste zaključno sa 20. novembrom 2021. godine.Svi preduzetnici, privredna društva, , druga pravna i fizička lica kao i zdravstvene ustanove koje pružaju usluge smeštaja, mogu da se prijave na program ako su evidentirani u centralnom sistemu e-turista.Uputstvo i potrebni obrasci mogu se preuzeti direktno sa sajta Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.Prvi spisak ugostitelja kod kojih će turisti moći da iskoriste državne vaučere, biće objavljen na internet stranici ovog ministarstva najkasnije do 31. decembra i ažuriraće se sedmično. Prijavljivanje građana za vaučere od minimum pet besplatnih noćenja u registrovanim objektima trajaće od 1. januara do 15. oktobra 2021. godine ili do utroška raspoloživog broja vaučera. Navodi se da vrednost jednog vaučera iznosi 5.000 dinara, kao i da to predstavlja maksimalni iznos koji po vaučeru može da se refundira ugostitelju.Naredna godina biće sedma za redom kako se preko besplatnih vaučera realizuje "Uredba o uslovima i načinu dodele sredstava za podsticanje unapređenja turističkog prometa domaćih turista na teritoriji Srbije".DA LI ĆE DOMAĆI GOSTI SPASITI TURISTIČKU SEZONU
Javno komunalno preduzeće Vodovod i kanalizacija Grada Subotice završilo je rekonstrukciju sistema i pustilo u rad fabriku vode i pogon za preradu otpadnih voda, piše Balkan Green Energy News. Naglašava se da je proširena mreža kanalizacije koja obezbeđuje pokrivenost od 60%.Nalglašeno je da je projekat vredan 27 miliona evra, kao i da je Evropska banka za obnovu i razvoj je odobrila skoro 20 miliona evra u kreditima.Grantove i tehničku podršku vredne sedam miliona evra, obezbedila je Evropska unija, kao i bilateralni donatori u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF)."EBRD, Evropska unija i zemlje koje daju donacije usredsređeni su na podršku prelasku na zelenu privredu", izjavila je Žužana Hargitai, direktorka EBRD za Zapadni Balkan i Srbiju.EBRD ukazuje i na činjenicu da se u Srbiji obradi tek 10% otpadnih voda i da je samo 46 odsto stanovništva povezano na kanalizacioni sistem. Podseća i da je infrastruktura na mnogim mestima zastarela.SUBOTICA BESPLATNO DAJE ZEMLJU NEMAČKOJ KOMPANIJI PLIĆ ZAŠTIĆEN OD OTPADNIH VODANova fabrika vode u Subotici ima kapacitet od 80 litara u sekundi i rezervoar OD 2.500 kubika.U njoj se nalazi i jedinica za preradu mulja, a preduzeće je sagradilo i postrojenje za preradu otpadnih voda. Kako se dodaje, mulj se koristi za proizvodnju energije, a učinak može da pokrije 40% potreba za rad.Izgrađeno je i 11 kilometara vodovodne mreže, kao i još devet kilometara kanalizacionih cevi i kolektora.Naglašava se da to omogućava domaćinstvima sa više od 12.000 stanovnika da se priključe na tu mrežu i da udeo pokrivenosti kanalizacijom poraste do 60 odsto.Neprerađene otpadne vode su ranije ispuštane u jezero Palić, jednu od najpopularnijih turističkih destinacija u zemlji, i ugrožavale staništa biljaka i životinja.
U Srbiji, u periodu od januara do novembra 2020. godine, broj živorođenih pao je za 2,7 odsto, dok je broj umrlih u istom periodu porastao za 5,9 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.Broj živorođenih od januara do novembra 2020. godine je iznosio 56.587. U poređenju na isti period prethodne godine, kada je ukupan broj živorođenih iznosio 58.131, beleži se pad od 1.544 odnosno za 2,7 odsto. S druge strane, broj umrlih u Srbiji u periodu od januara do novembar 2020. godine iznosio je 97.633 i, u odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj umrlih bio 92.160, beleži se rast od 5.473 ili za 5,9 odsto.Prema podacima RZS-a ove godine bio je najveći broj preminulih u novembru u poslednjih 11 godina i to 10.835, a od aprila 2020. umrlo je 6.294 više u odnosu na prosek.Prema zvaničnim podacima, ukupan broj umrlih od Kovida iznosi 2.931.
Inicijativa Ne davimo Beograd (NDMBGD) tvrdi da će odbornici Grada Beograda na novoj sednici skupštine, zakazanoj za utorak 29. decembar, odlučivati o "Predlogu plana detaljne regulacije dela Makiškog polja na teritoriji opštine Čukarica".NDMBGD podseća da je reč o planu kojim se područje vodoizvorišta pretvara u stambeno-poslovnu zonu i priprema za investitore bliske vlastima.Smatraju da će na taj način investitor dobiti lokaciju od "neprocenjive vrednosti" za budućnost Beograda, njegovo vodosnabdevanje i kvalitet životne sredine.Inicijativa podseća i da taj plan od početka prate problemi, kao i da je na javnoj sednici komisije za planove gde se raspravljalo o tom planu javnost bila sprečena da prisustvuje.NDMBGD poziva Skupštinu grada Beograda i njenog predsednika da se taj plan skine sa dnevnog reda.Gradske vlasti se pozivaju i da organizuju široku javnu diskusiju o tom planu gde bi bila uključena i stručna javnost.Odbornici se pozivaju da glasaju protiv tog plana, ukoliko on ostane na dnevnom redu gradske skupštine."VLAST GRAĐANIMA USKRATILA PRISUSTVO NA JAVNOJ RASPRAVI O MAKIŠU"
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
