Najnovije

2021

Značajan donator hrane

Mlekara Šabac je okviru konferencije CSR forum, u organizaciji Foruma za odgovorno poslovanje i Koalicije za dobročinstvo, dobila priznanje kao jedna od kompanija-donatora hrane u 2020. godini. Mleka...

Srbija

RERI: Fabrici guma Linglong nezakonito odobrena državna pomoć

Komisija za kontrolu državne pomoći nezakonito je odobrila državnu pomoć kineskoj kompaniji Shandong Linglong Tire, objavio je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).  Pomoć je, kako se napominje, dodeljena za izgradnju često osporavane fabrike guma u Zrenjaninu u ukupnom iznosu od 83,49 miliona evra.U saopštenju RERI-ja podseća se i da projekat fabrike guma ima procenjenu vrednost od 645 miliona evra.RERI podseća da je pomoć dodeljena 05. juna 2020. godine, kao i da investitor i Ministarstvo privrede nisu prijavili celokupnu državnu pomoć koja je odobrena Komisiji za kontrolu državne pomoći. Izgradnju fabrike guma u Zrenjaninu inače od početka prate kontorverze, a kao njen najglasniji protivnik ističe se organizacija Građanski preokret i ona često ukazuje na štetnost tog projekta.KINESKOJ FABRICI GUMA ZEMLJIŠTE, SUBVENCIJE I SAD ULICA RERI navodi i da je Komisija za kontrolu državne pomoći propustila da utvrdi indirektnu pomoć iz javnih sredstava koju je Linglong primio u formi izgradnje infrastrukture.Navedena pomoć, koju je država dodelila kompaniji Linglong Tire, sastoji se, kako se navodi, iz dva dela: - opredeljenih novčanih sredstava u iznosu od 75,82 miliona evra (koje joj je dodelilo Ministarstvo privrede),- 95 hektara zemljišta u vlasništvu grada Zrenjanina, procenjene vrednosti 7,66 miliona evra ( koje je Linglongu dodelila Republička direkcija za imovinu).KINESKA FABRIKA GUMA NIJE OPASNA PO ZDRAVLJE ZRENJANINACA, KAŽE STUDIJA Napominje se i da je u martu 2019. potpisan Ugovor o otuđenju nepokretnosti u javnoj svojini, pa je nešto više od 95 hektara zemljišta preneto neposrednom pogodbom, bez naknade, u vlasništvo firme Linglong International Europe DOO. Ugovor su, kako RERI podseća, potpisali direktori Linglong International Europe DOO i Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije.RERI napominje da Zakon o kontroli državne pomoći propisuje da se državna pomoć ne može dodeliti pre nego što Komisija za kontrolu državne pomoći donese rešenje kojim se ocenjuje da je pomoć usklađena sa pravilima o kontroli državne pomoći. "Ostaje nejasno kako to da se na dnevnom redu Komisije za kontrolu državne pomoći ovo pitanje našlo nešto više od godinu dana nakon potpisivanja ugovora?", kažu predstavnici RERI-ja.U BANATU I FABRIKA GUMA I SIROVINA ZA GUME U RERI-ju napominju da ni kompanija Linglong ni Ministarstvo privrede nisu prijavili celokupnu pomoć primljenu od države koja se sastoji iz: - pomoći dodeljene kroz dugoročno oslobađanje od poreza na dobit i bescarinski uvoz,- doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, - indirektne državne pomoći koju je Linglong primio u formi izgradnje infrastrukture.RERI podseća i da se Srbija potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom obavezala da će poštovati propise o zaštiti životne sredine, pre nego što dodeli pomoć za neki projekat.Pored toga, prema njihovim rečima, investitor ne poseduje uslove nadležnog zavoda za zaštitu prirode, iako se na svega dva kilometra od buduće fabrike nalazi rezervat prorode Carska bara, a primenjuje se i praksa ocenjivanja projekta u delovima, ne i u celosti.RERI tvrdi i da ukupna pomoć koju je Linglong dobio od Republike Srbije "izvesno prevazilazi dozvoljeni prag pomoći za velike projekte".Napominje se i da Komisija za kontrolu državne pomoći svoje odobrenje zasniva i na izjavama samih investitora, ali bez analize materijalnih dokaza.GRAĐANSKI PREOKRET POZIVA NA JAVNU RASPRAVU O IZGRADNJI FABRIKE GUMA U ZRENJANINU RERI ukazuje i da se olakim dodeljivanjem državne pomoći, koja zapravo povećava ukupnu profitabilnost projekta koji je već profitabilan, neodgovorno raspolaže državnim novcem, pa  prema njihovom mišljenju dolazi do velikih gubitaka za građane Srbije.Pored Linglonga u Zrenjaninu i japanska fabrika guma Toyo tyers u Inđiji gradi svoje postrojenje za proizvodnju pneumatika i takođe dobija državne subvencije.

Srbija

„Payoneer neće deliti podatke korisnika sa nadležnim organima“

Kompanija za plaćanje Payoneer formira tim u Srbiji koji će se baviti lokalnim pitanjima – među kojima su prvenstveno srpski frilenseri, a prema rečima Nikole Mehandžića, novog direktora poslovnog razvoja za tržište Srbije, kompanija neće deliti sa vlastima informacije o svojim korisnicima, piše portal Netokracija.Payoneer veoma popularan među srpskim frilenserima, od kojih su mnogi zabrinuti da će ova kompanija deliti njihove lične podatke sa nadležnim vlastima.Međutim, kako Mehandžić objašnjava, to neće biti slučaj, već će to biti isključivo obaveza korisnika.„Payoneer srpskim poreskim vlastima ne daje informacije o svojim korisnicima, budući da su oni sami odgovorni da to učine. Kao globalno regulisani provajder plaćanja, podsećamo naše korisnike da su obavezni da sav prihod prijave lokalnim vlastima i da to nije nešto što će Payoneer učiniti u njihovo ime“, naglašava on.Mehandžić kaže da je Srbija među prvih deset „frilens zemalja“ na svetu, pa je samim tim srpsko tržište od velikog značaja za Payoneer.„U 2020. godini procenat frilensera u Srbiji porastao je za više od 20 odsto, a budući da trenutna globalna klima ubrzava trendove rada na daljinu i globalne digitalne ekonomije, očekuje se još veći rast“, ukazuje sagovornik Netokracije.Payoneer u Srbiji sarađuje sa brojnim poslovnim zajednicama, pružaocima usluga, kompanijama za softverske usluge, digitalnim biznisima, firmama za internet prodaju, onima koji se bave izdavanjem kuća za odmor i drugima.„Vidimo ogroman rast u mnogim industrijama – recimo, u Srbiji je onlajn učenje poraslo za više od 300 odsto prošle godine. Sva ova digitalna preduzeća imaju složene potrebe kada je reč o plaćanju, i samim tim mogu imati koristi od kompanije kao što je Payoneer“, kaže novi direktor poslovnog razvoja.Na pitanje da li Payoneer planira da pribavi dozvolu Narodne banke Srbije kao institucija e-novca ili kao banka, Mehandžić kaže da kompanija nema ambicije da posluje kao banka, već je ovde da pruži podršku i osnaži lokalnu infrastrukturu globalnim rešenjima za plaćanja.

Video

Preduzetnici mogu da traže odštetu od države (VIDEO)

Vlasnici preduzeća koji smatraju da su pretrpeli štetu zbog toga što su poslovne planove u pandemiji pravili prema izjavama funkcionera i Kriznog štaba mogu tražiti odštetu, objašnjava u intervjuu za Novu ekonomiju predsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca i zamenika javnih tužilaca Radovan Lazić.“To što nema krivične odgovornosti za tako olako date neke teške reči, ne znači da nema nikakve odgovornosti i građanska odgovornost svakako postoji,” kaže Lazić.Proizvedeni sadržaj nastao je kao deo programa Nova pismenost. Izrečeni stavovi isključiva su odgovornost autora.

Svet

EU planira porez na ugljen-dioksid do 2023. godine

Kako bi umanjili emisije ugljenika i ostalih štetnih gasova sa efektom staklene bašte, EU planira da nametne granične troškove na uvoz i izvoz određenih industrijskih proizvoda do 2023. godine, saopštio je u utorak Evropski parlament, javlja Rojters.Nova pravila zahtevala bi od kompanija da plaćaju naknadu zasnovanu na emisijama štetnih gasova za prodaju dobara koja potencijalno mogu imati negativan uticaj na ekologiju.Brisel ima za cilj da izjednači uslove za domaće firme i spreči strane kompanije da napuste Evropu kako bi izbegle troškove za emisiju štetnih gasova – potez poznat kao „curenje ugljenika“.Neke od najvećih evropskih industrijskih grupa zatražile su od zakonodavaca Evropske unije da promene svoj stav u pokušaju lobiranja u poslednjem trenutku uoči glasanja.Naknade za emisiju ugljenika u EU popele su se ove godine na rekordno visoke nivoe, a očekuju se i dalji rast kako Brisel pooštrava klimatske politike. Očekuje se da će Parlament glasati danas o ovom predlogu.

Srbija

Devizne rezerve NBS u februaru 13,4 milijardi evra

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju februara iznosile 13.422,8 miliona evra, saopštila je Narodna banka Srbije. Deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se 134 odsto pokrivenosti novčane mase M1, što predstavlja gotov novac u opticaju i depozite po viđenju privrede i stanovništva. Ovaj nivo deviznih rezervi pokriva i više od šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovama) na kraju februara iznosile su 10.992,7 miliona evra.Na kraju februara bruto devizne rezerve bile su za 180,1 milion evra niže nego na kraju prethodnog meseca, što je u celosti rezultata neto razduženja države po osnovu deviznih kredita i devizinih hartija od vrednosti. Vrednost dinara prema evru je od početka godine gotovo nepomenjena. Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u februaru neto kupila 55 miliona evra. Posmatrano od početka godine, Narodna banka Srbije je, radi održavanja relativne stabilnosti na deviznom tržištu neto prodala 50 miliona evra.

Srbija

Orao krstaš uginuo nakon trovanja olovom

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije saopštilo je da je mladi orao krstaš, koji pripada ugroženoj vrsti životinja, uginuo od posledica trovanja olovom, što je utvrđeno laboratorijskom analizom. Mla...

Lifestyle

Slatkiši i sedenje pogoršavaju pandemiju

Gojaznost povećava mogućnost od komplikacija prilikom lečenja od korone, značajan je indikator da može doći do potrebe za hospitalizacijom, intezivnom negom ili respiratorom, piše u izveštaju Svetske federacije za gojaznost.Povećani indeks telesne mase (BMI) i nedovoljna fizička aktivnost povećavaju i rizik da dođe do smrtnog ishoda usled infekcije koronom.Na kraju 2020. godine stopa smrtnosti u zemljama gde je više od polovine stanovništva gojazno bila je oko deset puta veća nego u zemljama gde je ovaj procenat niži. Manji udeo gojaznog stanovništva mogao je da spreči hiljade smrtnih ishoda i milione bolničkih lečenja, ističe Svetska federacija za gojaznost.Podaci pokazuju da su države u kojima je stanovništvo manje fizički aktivno i konzumira veoma prerađenu hranu upravo one u kojima je i viša stopa smrtnosti prouzrokovana infekcijom kovid-19. Sa druge strane, fizička aktivnost osim što utiče na regulisanje težine, poboljšava imunitet i smanjuje mogućnost infekcije.Podaci Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAOSTAT)  pokazuju da ishrana koja je bazirana na mahunarkama i korenastom povrću utiče na manji broj smrtnih slučajeva, dok je smrtnost veća kod onog stanovništva koje se u svojoj ishrani pretežno koristi životinjske masti, biljna ulja i šećere.Istraživanje iz Velike Britinije ukazuje na to da bi se 8,6% odsto hospitalizacija zbog lečenja koronom moglo povezati sa nedovoljnom fizičkom aktivnosti, dok bi za 29,5% jedan od uzročnika mogla biti gojaznost. S obzirom na to da gojanznost utiče na većim broj osoba kojima je potrebno bolničko lečenje, a da veći broj ovakvih slučajeva dovode do većih izdataka za zdravstvo kao i sve češća zatvaranja, procenjuje se da bi za trećinu troškova pandemije mogla da bude odgovorna gojaznost i smanjena fizička aktivnost. To bi značilo da bismo nezdrav život do 2025. mogli da platimo između 6 i 7 hiljada milijardi dolara.  U Srbiji je u 2020. godini bilo 45,99 smrtnih ishoda na 100.000 stanovnika, a preko 57% stanovništva ima povećan BMI. 

Svet

KPMG: Oporavak evrozone nastaviće da teče otežano i sporo

U evrozoni pooštrene mere protiv širenja pandemije koje su postavljene u borbi protiv rastućeg broja infekcija zaustavile su oporavak. Uprkos izdašnoj fiskalnoj i monetarnoj podršci, oporavak će i dalje teći usporeno i otežano, pokazuje nova analiza globalnih ekonomskih izgleda kompanije KPMG.Kako je sve više zemalja pooštravalo mere zbog rastućeg broja slučajeva zaraze, ekonomija evrozone završila je 2020. sa novim padom. Tekuće mere i ograničenja u prvom kvartalu 2021. godine mogla bi zabeležiti dalji pad proizvodnje, vraćajući ekonomiju u recesiju, iako mnogo blažu od one zabeležene na početku pandemije u prvoj polovini 2020. godine.Uprkos nedavnim inflacijama, očekuje se da će stope Evropske centralne banke (ECB) ostati nepromenjene tokom naredne dve godine, s tim što će ECB i dalje pružati podršku privredi kroz svoj program kupovine imovine.Očekuje se da će plan za oporavak EU procenjen na 750 milijardi evra, pružiti podršku tokom narednih godina snažnijim investicijama, kao i reformama usmerenim na rast.Izgledi za ovu godinu u velikoj meri zavise od brzine vakcinacije, kao i od pojave novih varijanti virusa koje mogu zahtevati nametanje dužeg niza ograničenja. Pored toga, očekuje se da će različita brzina oporavka dovesti do stvaranja većeg jaza u ekonomijama zemalja evrozone.Prema prognozi KPMG-a, BDP evrozone ove godine iznosiće 4,2 odsto, dok se naredne očekuje blagi pad pa će iznostiti 4,1 odsto. Inflacija će ove i naredne godine iznositi 1,2 odsto, a očekuje se da će stopa nezaposlenosti ove godine iznositi 8,9 odsto, dok će 2022. biti 8,4 odsto, procenjuje KPMG.Kako se dalje navodi u analizi, Nemačka je jedna od ekonomija u evrozoni koja će najmanje trpeti tokom pandemije, jer se njena industrijska proizvodnja povećala u drugoj polovini 2020. godine, a izvoz je imao koristi od ranog oporavka u Kini.Pandemija je gotovo univerzalno proširila ulogu države.Uprkos velikom zaduživanju potrebnom za finansiranje odgovora na pandemiju, niske kamatne stope uvećale su obim održivog zaduživanja vlada širom sveta. Period nakon Kovida mogao bi zabeležiti generacijski pomak gde će država preuzeti veću ulogu u ekonomiji, posebno u zdravstvu, navodi se u analizi.Jedno od nasleđa pandemije mogao bi biti pomak ka većoj državnoj potrošnji, jer se kreatori fiskalne politike prilagođavaju novoj realnosti rastućih zahteva za državnom podrškom, dok su kamatne stope i dalje niske.

Srbija

Pištaljka: Bus plusu profit, Beogradu manja naplata karata

Grad Beograd uskoro bi trebalo da potpiše novi ugovor o prodaji karata u gradskom prevozu, sa starim partnerom, firmom Apeks solušn tehnolodži koja se sada zove Кentkart, piše portal Pištaljka. U toj firmi, kažu da im se veća naplata karata, jednostavno, ne isplati. Sava Terzić, koji je jedan od suvlasnika firme koja upravlja sistemom Bus plus, kaže da ta firma ostvaruje profit u svom poslovanju, između ostalog i zbog toga što je "oborila broj kontrolora".Terzić objašnjava da je Bus plus najveće prihode od naplate imao pre osam godina, 2013. godine, kada su ostvarivali naplatu od 900 miliona dinara mesečno i kada je u kontroli radilo 700 ljudi. Grad Beograd je ovaj posao pre 10 godina predao privatnoj firmi, sa obrazloženjem da će ona povećati naplatu. Po ugovoru iz 2010. godine, koji upravo ističe pošto je aneksom produženo njegovo važenje, Terzićeva firma dobija 8,53% od ukupne naplate karata, navodi Pištaljka. Trenutno Bus plus posluje sa 280 kontrolora i do korone je imao prosečnu naplatu od 650 miliona dinara mesečno, a da bi naplata bila 900 miliona dinara, kao 2013. godine, potrebno je zaposliti još oko 500 kontrolora. VLASNIK BUS PLUSA I UBUDUĆE NAPLAĆUJE KARTE, ALI POD NOVIM IMENOM Prema pregledu koji je na portalu javnih nabavki objavio grad Beograd, mesečni promet u prodaji karata je od 2017. do 2019. godine bio između 540 miliona i 744 miliona dinara i moglo je da se zaradi najmanje 250 miliona dinara mesečno da je u prevozu bilo oko 700 kontrolora.U međuvremenu menjali su se aneksi ugovora između Apeksa i Grada Beograda, ali naplata karata nije bila bolja i ostalo je nejasno zašto angažovanje novih kontrolora nije išlo na teret vlasnika Bus plus sistema.Sadašnja vlast svojevremeno je kritikovala uvođenje Bus plusa, ali sada namaerava da sa njegovim vlasnicima potpiše ugovor na 13 godina.Ako bi Кentkart odlučio da poboljša naplatu i nekim čudom prešao iznos od 900 miliona dinara mesečno, dobijao bi proviziju od tri odsto na tu dodatnu zaradu, umesto 7,92%. Osim toga, grad je novim tenderom tražio da firma ima minimalno 300 kontrolora, što je prag isplativosti za privatnog partnera. Nacrtom novog ugovora grad je preuzeo i obavezu da uposli dodatne kontrolore, ako želi veći promet karata. Suvlasnik Кentkarta Sava Terzić rekao je da je ta firma u poslednjih godinu dana, ostvarivala mesečni promet od oko 500 miliona dinara i proviziju od oko 41,5 miliona dinara.Ugovor sa vlasnikom Bus plusa je istekao u septembru prošle godine, ali se saradnja grada i Apeksa nastavila i trajaće dok se ne proglasi pobednik novog tendera za pružanje usluge naplate karata. 

Svet

Kina i Rusija gradiće zajedničku lunarnu stanicu

Ruska svemirska agencija Roskosmos saopštila je da je potpisala sporazum sa kineskom Nacionalnom svemirskom administracijom o razvoju istraživačkih objekata na površini Meseca, u orbiti ili oboje, javlja BBC.Međunarodna naučna lunarna stanica vršiće širok spektar naučnih istraživanja, uključujući istraživanje i upotrebu mogućih resursa sa Meseca, navodi se u saopštenju obe agencije.„Kina i Rusija će iskoristiti svoje akumulirano iskustvo u nauci o svemiru, istraživanju i razvoju i korišćenju svemirske opreme i svemirske tehnologije za zajedničku izgradnju međunarodne lunarne naučnoistraživačke stanice“, navodi se u izjavi.Ove zemlje sarađivaće u planiranju, dizajniranju, razvoju i radu istraživačke stanice.Sredinom februara Kina je prvi put dovezla svoju sondu u orbitu oko Marsa, dok je u decembru uspešno donela na Zemlju uzorke s Meseca, tokom prve takve misije posle više od 40 godina.Sjedinjene Američke Države, s kojima Rusija ima dobru saradnju u svemirskom sektoru, uspešno su krajem februara spustile na Mars i svoje peto istraživačko vozilo.SAD su najavile planove za povratak na Mesec do 2024. godine. Program, nazvan Artemis, očekuje odlazak Amerikanaca na Mesec, što bi bilo prvo sletanje sa ljudskom posadom od 1972. godine.

Srbija

CINS: Filter na cementari u Beočinu neće smanjiti aero-zagađenje

Iako je cementara Lafarž u Beočinu najavila da će ugraditi filter za prašinu koju ispušta, Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) piše da to ipak neće rešiti problem lošeg kvaliteta vazduha u tom mestu. Napominje se da zagađenje vazduha prati i nepropisno spaljivanje otpada koji se u cementari koristi kao gorivo u proizvodnji.Od iseljavanja najugroženijih stanovnika koji žive blizu cementare u Beočinu se, kako se navodi odustalo, iako se na samo pedesetak metara od kapije Lafarža (Lafarge) nalazi naselje Kolonije, nije izgrađen ni zaštitni pojas oko fabrike, a opština planira i da u njen krug premestiti dečji vrtić."Povremeno se oseti miris paljenja određenih derivata, guma, smeća. Spaljivali su svašta i jednostavno oseti se smrad, guma često. Oseti se intenzivno u neposrednoj blizini škole", kaže jedan od stanovnika koji je želeo da ostane anoniman.Prema zvaničnim izveštajima cementara se 2019. našla među glavnim zagađivačima vazduha u Srbiji, a 2006. godine u zvaničnim izveštajima takođe se pominje njen negativan uticaj na životnu sredinu. Cementare su inače među najvećim emiterima ugljen-dioksida (CO2), sumpor-dioksida (SO2) i azotniih oksida (NOx/NO2), veoma štetnim gasovima.Ipak, na mernim stanicama u Beočinu beleži se emisija PM čestica po čijoj je emisiji Lafarž 2019. godine bio na 14-om mestu u Srbiji, a CINS dodaje da je koncentracija PM10 čestica te godine bila veća od dozvoljene 51 dan, a u 2020. godini 48 dana.U cementari Lafarge odgovaraju da su preduzeli sve mere zaštite i tvrde da je kvalitet vazduha u Beočinu najlošiji u zimskom periodu kada fabrika ne radi.Lafarge je nedavno objavio da će zamenom elektrostatičkog filtera modernijim vrećastim filterom rešiti problem prašine u Beočinu, ali je u odgovoru CINS-u cementara potvrdila da se neće smanjiti drugih štetnih materija.NAUČNIK IZ SRBIJE DOBIO "MARIJU KIRI" ZA BETON KOJI ŠTITI ŽIVOTNU SREDINU INSPEKCIJA: LOŠE RUKUOVANJE OTPADOMIako je u cementari Titan u Kosjeriću zabranjeno korišćenje komunalnog otpada kao alternativnog goriva, Lafarge, kako se navodi, ima tu dozvolu.Bratimir Nešić, inženjer zaštite životne sredine, potvrdio je da jedino cementare u Beočinu i Popovcu kod Paraćina imaju dozvole za spaljivanje otpada radi energetskog iskorišćavanja.On je objasnio i da se komunalni otpad umesto spaljivanja svakako može tretirati drugačije, ponovnom upotrebom ili reciklažom.Takođe, Lafarge kako piše CINS kao gorivo koristi petrol koks, koji se dobija kao sporedni proizvod u rafinerijama, dok slovenački Titan u Kosjeriću tu dozvolu nije dobio, ni nakon upućenih žalbi na prethodnu odluku.Pokrajinski organi su prilikom kontrole 2019. utvrdili da je Lafarge primio i koristio 963 tona opasnog otpada kao alternativno gorivo, mimo važećih pravila, kao i da su od određenih preduzeća preuzimali gumeni granulat, bez dokumenta o kretanju otpada. Navodi se i da u 2016. godini fabrika nije vodila svu zakonom propisanu dokumentaciju za gumeni granulat, koji je spaljivala i skladištila na mestu koje nije bilo za to predviđeno.KOMERCIJALIZUJE S EIZDVAJANJE UGLJENIKA KAO JEDINO REŠENJE ZA SPAS PLANETE SARADNJA CEMENTARE I LOKALNE VLASTIIz Udruženja Spasimo Beočin kažu da nisu zadovoljni kako nadležne državne ustanove i Opština reaguju na njihove prijave i dodaju da to što beočinska Opština nema inspektora za zaštitu životne sredine najbolje oslikava odnos zvaničnih organa prema ovom problemu.Saradnja fabrike sa lokalnom vlašću ogleda se u brojnim donacijama opštini, pa se navodi i  suma od 3,5 miliona evra koja je ona uložila u opštinu od 2002. do 2011. godine, a nakon toga najavljivana je i investicija od 2,05 miliona evra. Krajem 2017. fabrika je obećala još 200.000 evra, pomogla je i izgradnjom sportskog centra, učestvovala i u nabavci medicinske opreme za lokalni Dom zdravlja.Na pitanje da li je inspekcija u poslednje četiri godine kontrolisala ovu fabriku, od opštine je stigao odgovor da za tim nije bilo potrebe, dok na ostala pitanja, kako se navodi, opština nema odgovora.

Srbija

Beograd dodelio ugovor za izgradnju vodovoda u Ritopeku

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda dodelila je ugovor za prvi deo izgradnje vodovne mreže u naselju Ritopek. U okviru ove faze trebalo bi da bude izgrađeno ukupno 7.470 metara vodovodne mreže, kao i rezervoar sa crpnom stanicom i prekidna komora. Radovi bi trebalo da traju sedam meseci i da koštaju 1,45 miliona evra, navodi se u odluci o dodeli ugovora. U Planu razvoja vodovodnog i kanalizacionog sistema opštine Grocka 2016-2025, kojoj pripada i Ritopek, ovo mesto je označeno kao jedno od prioritetnih naselja kada je u pitanju izgradnja vodovoda. U Ritopeku je planirano da se ukupno izgradi 18 km mreže za vodosnabdevanje, a to bi, kako je ranije objasnio zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, trebalo da se realizuje u okviru dve faze. U konkursnoj dokumentaciji  za izgradnju prve faze ističe se da Ritopek broji oko 4.000 stanovnika, a da se svi oni sada snabdevaju vodom iz sopstvenih bunara.Posao izgradnje prvog dela vodovoda je dobila grupa izvođača. Za geodedske radove će biti zadužena firma AB & CO iz Novog Sada, za elektro radove Elecom sistem, za zemljane i arhitektonske radove Lotex group iz Beograda, za hidrotehničke Instel-inženjering iz Novog Sada, za zemljane Vlado Baumaschinen iz Surčina, za građevinske Ebc S New Construction Technology, a za elektro-energetske i mašinske radove beogradski ogranak firme Ferrmont.

2021

Akcija pomoći poplavljenim područjima

Regionalni lider u priređivanju igara na sreću zajedno sa popularnim glumcima podržao je humanitarnu akciju organizacije “Pokreni život”. Olja Lević: Uz pomoć ove kompanije nabavljen je veći deo građevinskog materijala za sanaciju domovaViše od 300 domaćinstava iz okoline Leskovca, Bojnika i Vlasotinca u januaru se suočilo sa velikim poplavama koje su im uništile domove. Humanitarna organizacija “Pokreni život”, koju je pre skoro dve godine osnovao tada srednjoškolac Dušan Miljković, prva je izašla na teren i pomogla sugrađanima. O njihovom dobročinstvu čulo se do Beograda, pa su ubrzo u pomoć pristigli i glumci Olja Lević, Stevan Piale, Matea Milosavljević, Ammar Mešić, Milica Tomašević i Kristina Kika Jovanović, a i kompanija Mozzart se odmah priključila akciji koja nosi snažnu poruku podrške - "Jug nije sam"!- Čim smo čuli šta se desilo krenuli smo da obilazimo mesta koja su bila pogođena poplavama. Prizori su bili teški. Neki ljudi su ostali bez krova nad glavom. Nosili smo im pakete pomoći zajedno sa glumcima koji su došli da volontiraju sa nama – priseća se Dušan Miljković. -  Sada su nam potrebna sredstva za obnovu domova ljudi koji ne žele da idu iz svojih mesta već im je cilj da tu stvore bolji život. Hvala kompaniji Mozzart što nam je pomogla da ovim ljudima vratimo osmeh na lice.Optimizam i solidarnost meštana juga Srbije glumce je ostavila bez teksta, te se nadaju da će mladi ljudi iz organizacije “Pokreni život” što pre stići do svog cilja i vratiti život njihovih sugrađana u normalu.- Hvala mnogo kompaniji Mozzart što je brzo reagovala i odazvao se našim apelima. Stanje koje smo zatekli u januaru na jugu bilo je strašno i ljudi nisu imali uslove za život zbog najviše zbog vlage. Uz pomoć Mozzarta nabavljen je veći deo građevinskog materijala te će ljudi moći uskoro da se vrate normalnom načinu življenja jer će im domovi biti sanirani - rekla je glumica Olja Lević.Ova organizacija prikuplja sredstva za 40 domaćinstava koja su najviše pogođena.-      Šteta je izuzetno velika u više od 10 mesta, prema dosadašnjim procenama veća nego 2010. godine, kada je ovaj kraj, takođe, bio poplavljen. Kompanija Mozzart je odmah podržala ovu sjajnu inicijativu da se pomogne ljudima u nevolji i trudi se da zajedno sa glumcima što glasnije pošalje poruku da "jug nije sam" u ovom teškom trenutku - istakao je Borjan Popović, direktor korporativnih komunikacija kompanije Mozzart.Humanost iz školske klupe“Jug nije sam” nije jedina akcija organizacije “Pokreni život” koja je mladalački san Dušana Miljkovića. On je uz pomoć oca Dušana svoj san pretvorio u javu.- Kao učenik medicinske škole često sam imao priliku da volontiram i pomažem drugim, tako sam došao na ideju da osnujem svoju organizaciju. Kako sam bio maloletan, to je za mene učinio otac i on se i danas vodi kao zakonski zastupnik. Drugari iz škole nisu prvo verovali da će mi se želja ostvariti i da je  to moguće, ali su ubrzo krenuli da volontiraju u organizaciji. Ipak, nismo ovde bitni mi, nego svi ljudi koji pomažu da realizujemo naše akcije kroz svoje donacije - zaključuje skromno Dušan.

Srbija

Prosečna plata programera 1.225 evra

Prosečna mesečna neto plata programera u Srbiji je 1.225 evra a najveća 7.500 koliko je plaćena pozicija softver inženjera u Beogradu, pokazuju podaci sajta za zapošljavanje IT kandidata Helloworld, piše Politika.Specijalizovani sajt za zapošljavanje IT kandidata do ovih podataka došao je preko 1.000 upisa plata od strane kandidata, navodi se u saopštenju Helloworld-a.Plate u IT industriji najviše zavise od godina relevantnog iskustva pa prosečna zarada senior programera iznosi 1.724 evra, medior programeri zarađuju 1.144 evra a juniori 736 evra.„Iako senior programeri spadaju u grupu zanimanja koja su u deficitu, najviše raspisanih oglasa u 2020. je bilo za medior programere - čak 65 odsto od ukupno raspisanih IT oglasa za posao”.Na visinu zarade utiče i tehnologija kojom rade programeri, a po tom kriterijumu najplaćeniji u IT industriji su Technical Lead sa prosečnom platom od 2.520 evra i Delivery Manager sa prosekom od 2.300 evra.Poslodavci su prošle godine najviše tražili programere sa poznavanjem Javaskripta, Jave, NET-a, PHP-a, Pajtona, kao i C# i C++.U proseku najbolje plaćen IT centar u Srbiji je Beograd sa prosekom od 1.664 evra, sledi Niš sa 1.229 evra, Kragujevac gde je prosečna plata 1.196 evra, Novi Sad sa platom od 1.104 evra i Subotica gde je prosek 831 evra.Pored beogradskog softver inženjera sa platom od 7.500 evra, u Nišu je najplaćeniji Technical Lead sa platom od 3.500 evra, najplaćeniji IT novosađani su na pozicijama softver developera i IT menadžera sa platama po 3.000 evra, u Kragujevcu je to Chief Technology Officer koji je plaćen 2.888 evra, dok je u Subotici najbolje plaćen Software Architect sa 1.700 evra.

Svet

Devičanska ostrva su najveća poreska oaza

Britanske prekomorske teritorije predvodile su listu najznačajnijih svetskih poreskih rajeva ispred Švajcarske, Holandije i Luksemburga, prema novoj studiji grupe Tax Justice Network, piše Gardijan.Britanska Devičanska ostrva rangirana su kao „najveća poreska oaza“, drugo mesto zauzimaju Kajmanska ostrva, dok su Bermudi na trećem.Ova lista rangira svaku zemlju na osnovu toga koliko intenzivno njeni poreski i finansijski sistemi dozvoljavaju multinacionalnim korporacijama da smanje oporezivu dobit.Ocenjujući poreski i pravni sistem svake zemlje, Britanska Devičanska ostrva, Kajmanska ostrva i Bermudi dobili su maksimalan rezultat od mogućih 100 poena.Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pokušava veći deo poslednje decenije da postigne sporazum o pravilima koja sprečavaju utaju poreza bogatih pojedinaca i velikih korporacija.U izveštaju se navodi da su zemlje OECD-a odgovorne za 39 odsto utaje poreza u svetu. Nezavisne teritorije Ujedinjenog Kraljevstva, kao što su Džerzi, Gernzi i Ostrvo Men, odgovorni su za čak 29 odsto.Međutim, prema rečima direktora OECD-ovog centra za poresku politiku, izveštaj nije prepoznao napredak postignut poslednjih godina u podeli poreskih informacija i suzbijanju utaje poreza na ovim teritorijama.Britanske prekomorske teritorije i krunski posedi tvrde da se ne mogu smatrati poreskim oazama nakon njihovih pokušaja da suzbiju utaju poreza.Ali Tax Justice Network kaže da nastavljaju da omogućavaju „bekstvo kapitala“ iz mnogih najsiromašnijih država sveta, omogućavajući multinacionalnim korporacijama da izbegnu plaćanje poreza.Pored toga, G20 će u julu raspravljati o dogovoru o utvrđivanju minimalne poreske stope za digitalne usluge, omogućavajući zemljama u razvoju da prikupe delić profita koji su ostvarili tehnološki giganti.

Srbija

Ne davimo Beograd: Milenijum tim planira da gradi i na Zvezdari

Usvajanjem novog urbanističkog plana, Grad Beograd omogućava rušenje Instituta Goša na Zvezdari, koji je u vlasništvu firme Milenijum tim, saopštila je organizacija Ne davimo Beograd. Napominje se da je krajnji cilj toga izgradnja novog stambeno-poslovnog kompleksa od strane Milenijum tima, preduzeća koje već izvodi radove na kompleksu Beograd na vodi."Scenario je prepoznatljiv, Milenijum tim je kao jedini ponuđač kupio ovaj institut da bi ga navodno učinio efikasnijim, ali odmah nakon isteka dvogodišnje obaveze čuvanja delatnosti preduzeća, kreću u ostvarivanje svoje prave namere", kažu u organizaciji Ne davimo Beograd. Grad Beograd je objavio javni uvid u nacrt plana detaljne regulacije područja između ulica: Preševske, Batutove i Milana Rakića i granice kompleksa Osnovne škole Veljko Dugošević.Kako se napominje, ali i jasno vidi u dokumentima koji su stavljeni na javni uvod, reč je o kompleksu razvojno-istraživačkog Instituta Goša na Zvezdari. Ovim planom, kako navode u Ne davimo Beograd, umesto zgrade Instituta Goša, predviđena je izgradnja velikog stambeno-poslovnog kompleksa od ukupno 22.389 kvadrata."Podsećamo da je ovaj Institut država je krajem 2018. godine prodala firmi Millenijum tim po početnoj ceni od 970.125 evra.  Na ovom tenderu Milenijum tim je bio jedini ponuđač", kažu u NDMBGD. Dodaju da je izrada plana regulacije tog područja krenula malo posle isteka roka od dve godine.On je po ugovoru o privatizaciji Instituta Goša bio obavezan period u kome ne sme da se menja delatnost tog preduzeća, niti da se dalje raspolagati njegovom imovinom.Foto: Screenshot/ GoogleMaps/ Podru[je obuhvaćeno planom regulacijeŠTA PIŠE U PLANU DETALJNE REGULACIJE?"Predmetno područje planirano je za zonu Mešoviti gradski centri, više spratnosti", navodi se u planu regulacije koji je objavljen na sajtu Grada Beograda.Budući da se u okolini nalazi nekoliko prioritetnih raskrsnica, navodi se i da je obaveza investitora da koliski izlaz iz budućeg kompleksa izgradi na 20 metara udaljenosti od njih."Batutova ulica je planirana kao dvosmerna ulica sa po dve trake po smeru, ukupne širine kolovoza 12 m (metara) i obostranim trotoarima širine dva metra", stoji u tekstu plana.Dodaje se da je ulica Milana Rakića planirana kao dvosmerna ulica nešto manje širine kolovoza od Batutove, u iznosu od sedam metara."Minimalni procenat slobodnih i zelenih površina na nivou građevinske parcele je 40%", naglašeno je u tekstu dokumenta koji je objavio Grad Beograd.Sa druge strane, kako se objašnjava, minimalni procenat zelenih površina u direktnom kontaktu sa tlom, bez podzemnih objekata ili delova podzemnih objekata na nivou građevinske parcele iznosi 10%.Zbog svih navedenih činjenica, može i da se postavi pitanje da li će se seći drveće koje se nalazi na pomenutoj parceli, budući da je takva praksa u Beogradu već odavno zastupljena.