Najnovije

Srbija

Er Srbija povećava broj nedeljnih letova do Njujorka

Zbog pojačane tražnje, naša nacionalna aviokompanija Er Srbija će od ponedeljka, 22. marta povećati broj letova između Beograda i Njujorka. Planirano je da Er Srbija na ovoj liniji saobraća ponedeljkom, četvrtkom i subotom, odnosno tri puta nedeljno.Novi let Er Srbije iz Beograda, kako je naglašeno, obavljaće se ponedeljkom u 7:20 časova, a let iz Njujorka biće u 15:40 časova, po lokalnim vremenima. Rukovodstvo Er Srbije, tvrdi da uprkos pandemiji korona virusa, njena linija dobro funkcioniše i predstavlja jednu od njenih najjačih ruta . "Sjedinjene Američke Države su veoma značajno tržište i raduje nas što obezbeđujemo kontinuiranu i snažnu vazdušnu vezu, ne samo Srbiji, već i širem regionu", izjavio je Jirži Marek, direktor za komercijalu i strategiju Er Srbije. ER SRBIJA SMANJUJE BROJ ZAPOSLENIH I NJIHOVE PLATE U nacionalnom avio-prevozniku podsećaju da su u septembru prošle godine bili na prvom mestu po popunjenosti kapaciteta na Terminalu 4 najprometnijeg njujorškog aerodroma.Od ponovnog uspostavljanja vazdušne veze sa SAD 6. juna 2020. do 28. februara 2021. godine, Er Srbija je obavila 218 letova između Beograda i Njujorka, na kojima je prevezla više 38 hiljada putnika.Letovi domaće avio-kompanije na relaciji Srbija - SAD obnovljeni su posle skoro dve i po decenije pauze.Letove između Beograda i Njujorka obavlja najveći avion u floti Er Srbije, erbas A330.KAKO ĆE ER SRBIJA PLATITI SVOJE DUGOVE

Svet

EA Sports proverava da li su zaposleni ilegalno prodavali virtuelne „sličice“ fudbalera

FIFA, jedna od najpopularnijih sportskih video igara koju proizvodi kompanija Electronic Arts, trenutno se nalazi u centru skandala, nakon navoda da su zaposleni za hiljade evra prodavali veoma tražene i retke virtuelne kartice fudbalera.U nepotvrđenim porukama, jedan od zaposlenih kompanije navodno je nudio fudbalske ikone u paketima po ceni od 750 do 1000 evra. U jednoj Vacap poruci, tri takozvane „Prime Icon Moments“ kartice nudile su se za 1.700 evra.#EAGATEA special thanks to @RiberaRibell for the picture , he did an amazing work❤️ (continue in the comments)#fut #fifa pic.twitter.com/bJIg2rpWtI— Arcade-Fut (@FutArcade) March 10, 2021EA Sports je odgovorio na navode rekavši da je interna istraga pokrenuta kako bi se istražilo da su ovi navodi istiniti.„Razumemo kako ovo stvara zabrinutost zbog nepravedne ravnoteže u igri i konkurenciji. Temeljna istraga je u toku i ako utvrdimo neprimereno ponašanje, brzo ćemo preduzeti mere“, saopštila je kompanija.pic.twitter.com/DtclTPandl— EA SPORTS FIFA (@EASPORTSFIFA) March 10, 2021Ove virtuelne kartice fudbalera koriste se u FIFA Ultimate Team-u (FUT). Ultimate Team je najpopularniji FIFA-in režim onlajn igre, koji je samo u 2020. godini ostvario neto prihod u vrednosti od preko milijardu funti za EA Sports.U FUT-u igrači mogu stvoriti tim sačinjen od svojih omiljenih igrača igranjem, ili češće, otvaranjem paketa u virtuelnoj prodavnici koji su kupuju pravim novcem.Ovi paketi nasumično dodelju kartice fudbalera, pa iz tog razloga igrači često kupuju veće količine kako bi poboljšali svoje izglede za jednu od ređih kartica.Electronic Arts nikada nije želeo da objavi verovatnoće za dobijanje neke od ovih kartica, pa su ljudi tu metodu često poredili sa kockanjem u kazinu.Belgija je 2019. uspešno sprovela zabranu koja je sprečila igrače da kupuju pakete u prodavnici upravo zbog toga što se na njih gledalo kao na oblik kockanja.Dalje, te veoma retke kartice fudbalera mogu pomoći igračima da naprave što bolji tim, koji će kasnije koristiti u onlajn mečevima protiv ostalih igrača.Kartice sa ikonama su među najtraženijim u FIFA Ultimate Team-u. Uključuju legendarne igrače kao što su Brazilac Ronaldo, Pele, Ronaldinho, Zinedine Zidane i Ruud Gullit, i gotovo ih je nemoguće dobiti putem kontroverznih paketa iz virtuelne prodavnice, a igrači koji te kartice poseduju imaju veliku prednost u odnosu na ostale igrače.Još su ređi Prime Icon Moments - posebne verzije kartica koje obeležavaju meč ili turnir koji je bio poseban za tog fudbalera.U jednoj situaciji, takva jedna kartica popularnog Ronalda koštala je čak 2.300 evra.FIFA Ultimate Team je uvek imao crno tržište za kupovinu i prodaju FUT novčića, koji su se koristili za kupovinu fudbalskih ikona na raznim aukcijama na internetu. Ali ovo je prvi put da se navodi da su igrači mogli da kupuju kartice direktno gotovinom i to od zaposlenih u kompaniji.Problem sa ovakvim „mikrotransakcijama“ je taj što kupljeni proizvod od samog početka nije kompletan. Ljudi su prinuđeni da ulože dodatan novac, pored standardne cene za određenu video igru, kako bi otključali sadržaj koji je od samog starta trebalo da bude dostupan.Pored toga, ljudi koji imaju više novca, mogu samim tim uložiti više čime će dobiti neizmernu prednost u poređenju sa ostalim igračima.Poslednjih godina, kompanije uzimaju sadržaj koji su već razvile za svoje igre i stavljaju ga iza platnog zida tražeći od 20 do 30 dolara za pristup takozvanoj „sezonskoj propusnici“ (season pass) koja će postepeno otključavati dodatni sadržaj.Jedan od najvećih „prestupnika“ i kompanija koja najčešće to čini je upravo Electronic Arts.Nikola Momčilović

Srbija

„Cepanje“ javnih preduzeća: Širenje birokratije nauštrb usluga

Iako se Srbija pre 30 godina relativno brzo izvukla iz "socijalističke utopije", odnosno Kardelјevog koncepta "ourizacije" koji je pre 50 godina atomizovao velike privredne sisteme, danas se ispostavlјa da lekcija o štetnosti tog koncepta nije naučena.  Primena famoznog Zakona o udruženom radu dovela je privredu u neodrživo stanje; cepanjem preduzeća na male OUR-e nastao je enorman broj novih privrednih subjekata, koji su poslovali kao država za sebe, uz ogroman rast nepotrebne administracije i troškova. Početkom 90-ih godina ponovo su formirana velika javna preduzeća ukidanjem (bez)brojnih malih OUR-a, čime su poništeni efekti primene Zakona o udruženom radu (ZUR) iz sedamdesetih.Umesto Kardelјevih mantri o samoupravlјanju i udruženom radu kao vrhunskom stadijumu razvoja odnosa u privredi, sada se za cepanje javnih preduzeća koriste floskule o "evropskim integracijama", odnosno imamo situaciju da se "direktive EK" smatraju božanskim izumom, kao nekad ZUR.Naravno, i sada, kao i pre pedesetak godina, treba postaviti pitanje: da li je to smisleno i opravdano i, naravno, koliko će to koštati?Javna preduzeća se dele zbog prodajeSa "cepanjem" javnih preduzeća počelo se 1997. godine kada je država rešila da pristupi privatizaciji Telekoma. U tom trenutku telekomunikacioni sektor nije postojao kao pravno lice, već je bio sastavni deo JP PTT Srbije, pa je moralo da se  formira posebno zavisno preduzeće Telekom Srbije. Stranim partnerima prodato je 49 odsto kapitala Telekoma, a Pošta je ostala vlasnik 51 odsto kapitala.Ta transakcija je bila veliki uspeh vlasti, dobijena je 1,5 milijarda nemačkih maraka, a da su pri tome svi objekti ostali u vlasništvu Pošte; novoformirani Telekom je postao zakupac poštanskih prostorija (Telekom i sada plaća nemalu zakupninu Pošti, koja upravo zahvalјujući tom novcu i danas opstaje).Pre privatizacije NIS-a, iz tog javnog preduzeća izdvojena su dva nova, Srbijagas i Transnafta, koja su ostala u državnom vlasništvu. To nije izvedeno preterano srećno, pošto su uvoz i distribucija gasa ostali u državnim rukama, a u NIS-u su ostale bušotine za gas, pa tako Srbijagas kupuje od NIS-a sve količine gasa koje se izvlače iz nalazišta po Vojvodini. Inače, ta podela je izvedena na brzinu, pa se godinama posebnim odlukama Vlade vršila "raspodela imovine" koja nije obuhvaćena prvobitnim deobnim bilansom. Na kraju, možemo zaklјučiti i da je podela NIS-a imala nekakvog smisla, jer je sámo preduzeće bilo preglomazno - obuhvatalo je dve delatnosti, naftu i gas, koje su mogle prirodno da se izdvoje.Pritom je liberalizacijom uvoza nafte i derivata NIS prestao da bude monopolista, dok je distribucija gasa ostala monopolistička delatnost u kojoj postoji neposredni državni interes (mreža gasovoda).Zašto država cepa velike sisteme Država je imala neposredan interes da radi privatizacije NIS-a i Telekoma podeli velike sisteme i da u svojim rukama zadrži deo delatnosti, koje pod monopolističkim uslovima pružaju esencijalne usluge građanima i privredi. Međutim, ostale transformacije javnih preduzeća vrše se zbog "evropskih integracija", pošto privatizacija u najvećem broju slučajeva (bar za sada) nije na dnevnom redu.O čemu se zapravo radi? EU želi da omogući konkurenciju oko pružanja usluga od javnog interesa; da bi se to sprovelo, insistira se na izdvajanju upravlјanja infrastrukturom u poseban pravni subjekat. Pristup infrastrukturi (preko zasebnog javnog preduzeća koje upravlјa samo infrastrukturom) tako se omogućava i raznim privatnim subjektima, što (u načelu) treba da omogući konkurenciju i dovede do nižih cena i kvalitetnijih usluga. Nezavisno regulatorno telo (npr. Agencija za energetiku, Direkcija za železnicu) određuje cene i uslove pristupa infrastrukturi, odnosno određuje kako funkcioniše javno preduzeće koje upravlјa infrastrukturom i način na koji privatne kompanije mogu da tome pristupe.Privatnim kompanijama se tako (bar u principu) omogućava da ponude usluge građanima i privredi, bez monopola javnog preduzeća; preduzeće koje kontroliše infrastrukturu može samo da naplati "realne" troškove njenog korišćenja koje određuje nezavisno regulatorno telo. Po tom principu je iz EPS-a još pre više od 15 godina izdvojen prenosni sistem (nekadašnji "Elektroistok") i formirano je novo javno preduzeće Elektromreža Srbije, čime je omogućena liberalizacija tržišta struje. Pravna lica mogu da se kupuju struju od privatnog snabdevača ili od EPS-a; to je omogućeno i fizičkim licima, ali pošto je cena energije na tržištu viša od tarife EPS-a, niko od građana nije iskoristio tu mogućnost.Monopol EPS-a je ukinut, ali to nije donelo privredi uštede, pošto je liberalizacija snabdevanja strujom dovela do rasta cena energije za industrijske potrošače. Naime, pre liberalizacije, EPS-ova cena struje za industriju u režimu fiksne tarife bila je niža od cene na regionalnoj berzi struje.Ispostavilo se da je liberalizacija odgovarala EPS-u, kao što bi mu odgovaralo i da se liberalizuje cena koju plaćaju građani (jer je tržišna cena veća od tarife koju određuje država).Liberalizacija snabdevanja strujom izazvala je čak i proteste vlasnika pojedinih firmi (i to onih iz EU) kod državnih organa zbog rasta cene struje. Naravno, jedan deo potrošača je počeo da kupuje struju od privatnih snabdevača, ali to su izuzetno male količine; EPS i dalјe pokriva preko 95 odsto industrijske potrošnje struje.Šta donosi izdvajanje preduzećaFormiranje novih preduzeća od velikih sistema pored ostalog predstavlјa i zamašan administrativni posao i podrazumeva velike troškove; potrebno je podeliti prava i obaveze preduzeća-matice po novim celinama, rasporediti zaposlene i formirati nove informacione sisteme kako bi svako novonastalo preduzeće moglo samostalno da posluje.Dele se i poslovne prostorije; tako je na primer u velelepnoj palati NIS-a u Novom Sadu na nekoliko spratova ostao Srbijagas kao "sustanar". U sedištu Železnica u Beogradu, zgradom upravlјaju čak četiri preduzeća (uz međusobne odnose koji nisu dobri). Ukoliko javno preduzeće ima obaveze, sa podelom se moraju složiti poverioci; u suprotnom oni mogu naplaćivati svoja potraživanja od svih novonastalih subjekata po principu solidarne odgovornosti. Naravno, nijedan poverilac nije volјan da preuzme rizik da se naplaćuje od novonastalog preduzeća koje ima manju imovinu od nekadašnje celine, tako da taj proces nije nimalo jednostavan. Posebno je komplikovano ako preduzeće ima kredite prema bankama i međunarodnim organizacijama ili vladama, pa je neophodna njihova saglasnost oko nove alokacije dugova. Na primer, EPS se upravo ovih dana "davi" sa poveriocima pošto je iz njega izdvojena distribucija; sve dok svi poverioci ne daju pismenu saglasnost (a ne moraju), postoji mogućnost sporova usled primene principa "solidarne odgovornosti".Deobnim bilansom treba da se obuhvati sva imovina – to naravno zahteva određeno vreme, pa se često dešava da se prilikom na brzinu izvedene podele neka osnovna sredstva ili imovina ne obuhvate ili pogrešno alociraju, što povlači za sobom pravlјenje aneksa ugovora o deobi. Takvi postupci često traju godinama.Između nekadašnjih "kolega” u jedinstvenom javnom preduzeću često dolazi do suparništva i svađa oko korišćenja imovine. Nije lako rasporediti zaposlene iz zajedničkih službi, jer po pravilu u svakoj podeli postoji bolјi i atraktivniji deo, gde prirodno svi žele da se nađu (kod radnika u proizvodnji nema takve dileme, oni ostaju u onoj celini gde su bili i pre podele).Na primer, plate u EMS-u su veće od plata u EPS-u, između ostalog i zato što EMS ima monopolski položaj kao prenosni sistem koji naplaćuje usluge od svih učesnika na tržištu, pa tako sa malim brojem zaposlenih ima izuzetno dobre poslovne rezultate. Jedan od razloga je i to što je prilikom podele i određivanja cena međusobnih usluga EPS gore prošao od EMS-a, koji slobodno možemo reći ubira kajmak ne samo od EPS-a, nego i od regionalne trgovine strujom. S druge strane, EPS je glomazan i trpi (pored ostalog) i gubitke koje nameće država usled subvencionisanja proizvođača obnovlјivih izvora energije.EMS nema na svojim leđima takve parazite i njegov ekonomski položaj neupredivo je lagodniji, pa zaposleni prirodno imaju veće plate.Ekspanzija birokratije nauštrb uslugaSvako novoformirano javno preduzeće (ili kvaziakcionarsko društvo, kao u železničkom sektoru) mora da formira svoje rukovodeće strukture i prateće službe. Da navedemo samo deo onoga što se multiplikuje – kabinet direktora, računovodstvo, upravni/nadzorni odbor, javne nabavke, informisanje, interna i eksterna revizija (a i to, naravno, nije sve) da ne govorimo da je neophodno formirati posebne informacione sisteme.Posledica je da se povećava birokratski aparat, da je upravlјanje komplikovanije pošto se između delova nekadašnje jedinstvene firme često javlјaju sporovi, što naravno povlači i povećane troškove.Poseban trošak predstavlјa izrada zasebnih informacionih sistema; svako novonastalo preduzeće mora da formira sopstveni IT sektor (računarska mreža, serveri, baza podataka, softver za računovodstvo i upravlјanje). To podrazumeva i nabavku odgovarajuće opreme i softvera, i ti troškovi često iznose po više miliona evra i to u nekoliko godina.Ne treba zanemariti ni zametan posao oko regulisanja odnosa unutar nekada jedinstvenog sistema (ne samo korišćenje zajedničke imovine), odnosno plaćanja za usluge koje pružaju jedni drugima, kao ni (bezbrojne) tehničke detalјe."Nezavisni regulator" je dužan da propiše opšte uslove poslovanja koji važe za novonastala preduzeća, ali mnogobrojne sporne situacije na kraju rešavaju nekadašnje "kolege”, u odnosima koji često nisu baš prijatelјski (to ponekad pomalo podseća na razvod braka, gde obe strane smatraju da su oštećene).Kod podele preduzeća neophodno je potpisati i kolektivne ugovore sa zaposlenima u novonastalim subjektima. To često ne ide lako, pošto sindikati insistiraju da svi zaposleni nekadašnjeg jedinstvenog preduzeća  i posle podele zadrže iste plate i uslove rada, iako je jasno da će neka preduzeća bolјe poslovati i biti profitabilnija, pa je logično i da imaju bolјe plate. Kod poslednje podele EPS-a, kada je distribucija izdvojena u posebno preduzeće, država je prihvatila zahteve sindikata za identičnim kolektivnim ugovorima u oba dela preduzeća, pa se postavlјa i pitanje čemu uopšte podela, ako uslovi rada i plate ne zavise od rezultata poslovanja?• Nastavak u sledećem broju

Srbija

Vlada definisala iznos do kog ne mora da pravda dodelu državne pomoći

Vlada Srbije donela je uredbu kojom se definišu uslovi za dodelu pomoći male vrednosti, koja ne bi trebala da ima značajan uticaj na narušavanje konkurencije na tržištu ili na trgovinu između Srbije i zemalja članica Evropske unije. Za odobravanje te vrste pomoći državni organi se ne prijavljuje, kao do sada, Komisiji za kontrolu državne pomoći, već odluku o opravdanosti dodele donosi isključivo samostalno.Visina iznosa takozvane de minimis pomoći varira od načina na koji korisnik javnih sredstava pruža podršku preduzeću, a mogu je dobiti firme u svim sektorima. De minimis pomoć može da se dodeli jednom preduzeću u visini do 23 miliona dinara u bilo kom periodu u toku tri uzastopne fiskalne godine.Pomoć se ne sme dodeljivati za podsticanje izvoza ili za davanje prednosti domaćim proizvodima u odnosu na uvoznu robu, ali se može dodeliti za pokriće troškova učestvovanja na sajmovima ili za nadoknadu troškova potrebnih za uvođenje novog ili postojećeg proizvoda na novom tržištu u drugoj državi.Kompanija ili preduzetnik u sektoru drumskog prevoza tereta može da dobije do 11,5 miliona dinara ove vrste pomoći u bilo kom periodu u toku tri uzastopne fiskalne godine, ali se ta pomoć ne sme koristiti za kupovinu vozila.Učesnik na tržištu koji pored delatnosti drumskog prevoza tereta obavlja i druge delatnosti može dobiti de minimis pomoć do 23 miliona dinara ako davalac pomoći, razdvajanjem delatnosti ili troškova, osigura da se za drumski saobraćaj neće dodeliti iznos koji je viši od 11,5 miliona dinara u tri uzastopne fiskalne godine.Pomoć, pored direktnih davanja, može da bude i u obliku subvencija, subvencionisanih kamatnih stopa na kredite, dokapitalizacije, mera rizičnog finansiranja u obliku vlasničkog kapitala, kredita i garancija.Da bi se odobrila de minimis pomoć u obliku kredita, preduzeće ne sme da bude u stečajnom postupku ili procesu likvidacije, a dodeljuje se do iznosa od 115 miliona dinara, s periodom otplate od pet godina.Za učesnike na tržištu u sektoru drumskog prevoza tereta ta svota je duplo manja, odnosno 57,5 miliona dinara.U slučaju kredita s periodom otplate od deset godina, potencijalni maksimalni kredit je takođe duplo manji i iznosi 57,5 miliona. Garancija ne smeju da premaše 80 odsto vrednosti kredita za koji se izdaju, a iznose:- 172,5 miliona dinara (odnosno 86,25 miliona dinara za učesnike na tržištu koji obavljaju delatnost drumskog prevoza tereta), za period trajanja garancije od pet godina ili- 86,25 miliona dinara (odnosno 43,12 miliona dinara za učesnike na tržištu koji obavljaju delatnost drumskog prevoza), za garancije od deset godina.

Video

Čika lampe od vodovodnih cevi (VIDEO)

Ana i Denis su mladi bračni par, a za sebe kažu da su spoj praktičnog i kreativnog. Valjda je tako nastao brend lampi “Industry čika”. A možda i u kafani nedaleko od šumarka gde oni žive, jer se tamo okupljaju sve te čike, prema priči ovog brenda.“Napravili smo prvo za sebe, a onda i za naše prijatelje i članove porodice. Želeli smo da lampe izgledaju kao oni, pa je tako neko pecaroš, neko bajker, a neko ljubitelj knjiga”, objašnjava Denis Kočan, idejni tvorac unikatnih lampi.Iako nisu vodoinstalateri, cevi im, na neki način, jesu uža specijalnost. Sve rade zajedno, podele posla, kažu, nema. “Zajedno osmišljavamo kako će lampa da izgleda, a to pre svega zahvaljujući onome po kome je pravimo, zatim biramo sijalicu. Napomenula bih da svako može da dobije unikatnu lampu od nas, a planiramo i serijsku proizvodnju”, kaže Ana Kočan, kreativni deo tima “Industry čika”.Iako su iz humanih razloga ušli u celu biznis priču, veruju da će njihove “čike” postati svetski poznati. “Tete” planiraju za sledeću sezonu.“Krenuli smo da pravimo lampe kako bismo ih postavljali na aukcije i novac poklanjali za lečenje. Planiramo da i lampu - srce poklonimo i sav novac doniramo. Lampu bismo nazvali po detetu koje bi novac dobilo”, rekli su nam Denis i Ana.

Srbija

Čak 85 odsto nekretnina u februaru kupljeno kešom

Najčešći način plaćanja u prometu nepokretnosti u februaru bio je gotovinski i to u 85 odsto ugovorenih prodaja, navodi se u novom izveštaju Republičkog geodetskog zavoda.Od svakih 1.000 evra izdvojenih tokom prošlog meseca za kupovinu stana, kuće, zemljišta ili neke druge nepokretnosti u Srbiji, 850 evra je dato u kešu, a ostatak se odnosi na kreditiranje.Plaćanje u kešu kod kupovine nepokretnosti bilo je najzastupljenije u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji i to 92 odsto.Geodetskom zavodu u februaru ove godine dostavljeno je 11.670 ugovora o prometu nepokretnosti, što je za 17,6 odsto više nego u januaru i za 10,9 odsto više nego pre godinu dana.Gledano po regionima, broj ugovora o prometu nekretnina u Šumadiji i zapadnoj Srbiji bio je veći 23,1 odsto nego pre godinu dana, u Vojvodini za 19,4, Beogradu za 11,6 i južnoj i istočnoj Srbiji za 4 odsto.Tokom cele prošle godine, prema godišnjem izveštaju RGZ, u Srbiji je promet nekretnina i zemljišta bio blizu 4,2 milijarde evra.„Količina novca na tržištu nekretnina u februaru 2021. godine na nivou Srbije iznosila je oko 401,2 miliona evra, od čega se 49 odsto odnosilo na Beograd“, navodi RGZ.Zemljište je u 99 odsto prometa plaćano gotovinom, objekti u 90 odsto prometa, posebni delovi objekata u 70 odsto slučajeva, a mešoviti prometi u 97 odsto prometa, ukazuje se u izveštaju.Promet zemljišta povećan je za 22,5 odsto, pri čemu je obim prometa građevinskog zemljišta povećan za 54 odsto, a poljoprivrednog smanjen za 5,7 odsto.Ukupan promet objekata veći je za 19,3 odsto, pri čemu je promet poljoprivrednih objekata veći za 2,3 puta, garaža za 64,3, vikendica za 20,9, stambenih objekata za 20,4, pomoćnih objekata za 17,6 i poslovnih objekata za 7,7 odsto.S druge strane, smanjenje prometa zabeleženo je kod objekata posebne namene za 40 odsto, industrijskih objekata i skladišta za 18,7 i ostalih objekata za 2,6 odsto.Zabeležen je porast učešća finansiranja prometa stanova iz kredita za 6 odsto u odnosu na februar lane.

Srbija

Kako stvoriti Nikolu Jokića srpskog tehnološkog preduzetništva

U ovom trenutku budući Nikola Jokić tehnološkog preduzetništva počinje svoje prve profesionalne korake. Ta osoba će stasati u Srbiji, a u ranoj fazi razvoja svog startapa izaći će na američko tržište. Nakon godina mukotrpnog i predanog rada, u optimalnim uslovima za razvoj, uzdići će se u sam vrh američkog startap preduzetništva na čelu jednoroga. Biće okružena drugim uspješnim srpsko-američkim preduzetnicima. Ovo možda zvuči kao bajka, ali nije. Poznato je da su jednorozi startapi koji izrastu u kompanije sa vrednošću većom od milijardu dolara, a srpska scena bi opravdano mogla biti na pragu toga da iznedri svog prvog jednoroga. Odnosno, u pravoj klimi naš Nikola-Jokić-preduzenik-u-nastanku neće biti izuzetak već rezultat sistematskog pristupa na kome trenutno predano radi nekoliko stotina ljudi kroz više uporednih i podudarnih inicijativa.Jedna od njih je Radna grupa za izradu Predloga strategije razvoja startap ekosistema Republike Srbije od 2021. do 2025. godine, kojoj sam se pridružio na dugogodišnjih saradnika iz Inicijative „Digitalna Srbija“, organizacije koja predsedava ovom grupom. Nas 37 članova predstavljamo presjek aktera tog ekosistema. Fokusiran sam na jednu od bitnih stavki ove strategije, a to je pristup kapitalu i izlasku na američko tržište. Težim da povežem srpske IT preduzetnike najvećeg potencijala sa američkim firmama rizičnog kapitala (engl. Venture Capital Firm) sa famoznog Send Hil Roda u Silicijumskoj dolini. Uzvratno, još sa nekoliko partnera, pomažem američkim startapima da od samog začetka zaposle ljude u Srbiji i kroz svoj razvojni put unaprijede znanje u lokalnom ekosistemu. Baš kao što sam i ja uradio za moj startap The Long-Term Stock Exchange.… najjača startap liga na svijetu…Svaki sport ima svoju najznamenitiju ligu sa najvećim tržištem. Samo igranje u tim ligama zahtjeva od osobe da se izdigne na viši nivo i onda u tom okruženju i takmičenju cijela liga iz godine u godinu vidno napreduje u kvalitetu. U fudbalu je to engleska Premijer liga. U auto trkama je to Formula 1. NBA liga je neprikosnovena u košarci. U IT preduzetništvu je to Silicijumska dolina.Silicijumska dolina je unutar San Francisko zaliva u kome preko 7 miliona ljudi živi na površni manjoj nego Vojvodina. Ova regija je dom najvećem broju američkih jednoroga. A u Americi ih je najviše u svijetu. Ova startap meka predstavlja jedinstvenu gustinu VC kapitala, talenata, i korporativnih klijenata što lokalno što kroz postojanje unutar najvećeg otvorenog tržišta na svijetu za IT startape. Startap liga iz Silicijumske doline okuplja najbolje talente iz cijelog svijeta. Usred koronavirus pandemije, prestala je da bude insularna (gdje su najznamenitiji startap investitori i mušterije mahom zahtjevali da im se predstavite uživo i da ste prisutni u lokalnom ekosistemu) već je postala virtuelno pristupačnija nego ikada prije. Plodno tlo za srpskog IT preduzetnika da izađe na to tržište lakše i da se u direktnom takmičenju sa najboljim svjetskim preduzetnicima iskali.… sistematski pristup ...Gotovo svake godine od 120 izabranih na NBA draftu imamo bar jednog mladića koji je stasao u srpskom košarkaškom sistemu. Ovo je proizvod sistematskog pristupa kojem mnoge zemlje zavide. Od oko 450 trenutno aktivnih NBA igrača, šestorica su igrala za srpske nacionalne timove. Po ovom broju naših igrača, u tekućoj NBA sezoni dijelimo četvrto mjesto sa Njemcima. Na čelu su Kanađani, potom Francuzi i Australijanci.U 2020. godini, portal Tekkranč (engl. Techcrunch) tvrdi da su 44 startapa stasala u jednoroge kojih je ukupno 601. Nijedan od ovih jednoroga nema srpskog suosnivača niti je u svom razvoju prošao kroz srpski startap ekosistem.U američkim startapima, stranci su još zastupljeniji nego u NBA. Magazin Forbs (engl. Forbes) je 2018. godine objavio da su imigranti suosnivači u 55% američkih jednoroga.Zamislite da su srpski imigranti kao suonivači jednoroga, kao i njihovi košarkaški sunarodnici, na četvrtom mjestu po zastupljenosti! Duboko vjerujem da kroz sistematski pristup i uzajamno djelovanje svih aktera, možemo ovo da postignemo. Bio sam direktni svjedok ovome u Torontu. Kanađani, naspram broja stanovnika, su najzastupljeniji stranci kao suosnivači američkih jednoroga. To se ne bi desilo da ne postoji sistematski pristup već par decenija. Cilj navedene Radne grupe je da predloži nama svojstven strateški pristup.… životni put ...Zaposlio sam se u prvom startapu u Torontu 2003. godine a 2008. pokrenuo svoj prvi startap. Od 2011. do izbijanja trenutne pandemije sam boravio u San Francisku. Do sada sam vodio startap timove u 8 država. Bilo je gorkih promašaja i neprospavanih noći. Dva startapa su izašla na tržište javnog kapitala, a par drugih su se uspješno prodala. Prije šest godina sam se pridružio Eriku Risu - autoru The Lean Startup-a, najprodavanije startap knjige na svijetu - i pomogao da se od prvih linija koda izgradi i počne sa poslovanjem nova američka berza The Long-Term Stock Exchange (LTSE). Fasciniran Erikovim metodološkim pristupom i spremnošću da pomogne potpunim strancima a novopečenim startap preduzetnicima, i uz njegovu podršku, sam se aktivno uključio u razvoj srpskog startap ekosistema prije pet godina. Tada sam osnovao udruženje Serbian Entrepreneurs jer sam uvidio nedostatak povezanosti srpskih IT preduzetnika i sistematskog pristupa rješavanju zajedničkih problema. Preko 200 trenutnih članova se pomaže uzajamno a kao grupa podržavamo razne infrastrukturne projekte. Od toga da se obezbjedi naplaćivanje u dinarima kroz Apple Pay do omogućavanja američkom rizičnom kapitalu da nesmetamo ulazi u zemlju poštujući srpske zakonodavne propise.Sebe smatram startap trenerom. Kao izvršni direktor LTSE Software, zadužen sam za softver alatke kojima se služi gotovo hiljadu novih startapa svakog mjeseca, većinom iz Amerika. Posao mi je da savjetujem startape u svim fazama razvoja. Ukazujem im na put koji ih vodi ravnomjernom razvoju da bi jedan dan mogli da stasaju i zadovolje zahtjeve LTSE berze. Vjerujem da će nekoliko srpskih startapa proći ovaj put i postati američko javno akcionarsko društvo. ... prednosti srpskog preduzetnika ...Naši startap preduzetnici su jedinstveni kroz kombinaciju tri karakteristike. Mnoge biografije objašnjavaju razvojni put osnivača na čelu 500 najvećih američkih kompanija (Fortune 500). 45% njih su imigranti kao Garet Kamp koji je osnovao Uber i Elon Mask koji je osnovao Teslu ili pak djeca imigranata kao Aplov Stiv Džobs ili Amazonov Džef Bezos.Učestala je tvrdnja da oni ne bi izrasli u svojevrsne titane da nisu prošli taj životni put u kome su silom prilika naučili kako da sami krče svoju stazu. Stanovnici Srbije i mi sunarodnici u rasijanju smo proživjeli niz strašnih okolnosti posljednjih decenija. Prkos, istrajnost i snalažljivost su osobine koje smo primorani trenirali. Iste su ključne i u sportu i u preduzetništvu. Do kraja godine ćemo imati obris budućeg stamenog startap ekosistema uključujući programske strukture, znatno povišen pristup kapitalu, fenomenalne priče o jednorozima iz susjednih zemalja ali i neke naše nove priče.Očekujem da će po prvi put ove godine firme rizičnog kapitala iz Silicijumske doline uložiti znatna sredstva u startap u kome su osnivači još uvijek u Srbiji prepoznajući potencijal srpsko američkog jednoroga. To će biti naš prvi startap direktno draftovan u ligu Silicijumske doline na čelu sa Nikolom Jokićem startap preduzetništva.Autor je  

Srbija

Pokrenuta aplikacija za prijavu poreskih nepravilnost

Poreski alarm je besplatna aplikacije za pametne telefone, pomoću koje građani mogu da prijave bilo koje poreske nepravilnosti, kao što su neizdavanje fiskalnih računa, obavljanje neregistrovane delatnosti, neprijavljivanje radnika i druge nepravilnosti u poslovanju, saopštila je danas Poreska uprava.Korisnik prijavu može podneti anonimno ili se identifikovati u zavisnosti od toga za koju se opciju opredeli, a aplikaciju se mogu uneti podaci i slike privrednog subjekta ili uočene nepravilnosti.Nakon toga, dobijaće elektronsko obaveštenje o uspešnom podnošenju prijave, koja je odmah po podnošenju vidljiva i u sistemu Poreske uprave.„Poreska uprava Republike Srbije će u slučaju osnovanosti i potpunosti podnete prijave, preduzimati mere u skladu sa zakonom i svojim ovlašćenjima i sankcionisati svako ponašanje koje nije u skladu sa poreskim propisima“, navodi se u saopštenju.Aplikacija za prijavu nepravilnosti u poslovanju privrednih subjekata razvijena je u okviru projekta „Platforma za odgovorno upravljanje javnim finansijama“ koji sprovode Poreska uprava Srbije i Program Ujedinjenih nacija za razvoj uz finansijsku podršku Švedske.Osim aplikacije, poreske nepravilnosti građani i dalje mogu prijavljivati posredstvom internet portala pod istim nazivom, kao i na brojeve telefona 011/361 99 00 ili 011/347 90 61.

Srbija

Srbija nudi na prodaju 29 nekretnina u javnoj svojini

Srbija je ponudila na prodaju 29 nekretnina u više gradova i opština. Najnižu početnu cenu od 1.464 evra ima porodična stambena zgrada u Pirotu, dok najveću od 746.000 evra ima kompleks u Ralji, prema saopštenju Republičke direkcije za imovinu.Državna svojina koja se nudi nalazi se i u Bečeju, Plandištu, Nišu, Kragujevcu, Ečki, Bajmoku, Paraćinu, Arilju, Negotinu, Ražnju, Požarevcu, Gornjem Milanovcu, Soko Banji i teritoriji opštine Preševo.Nekretnina u Ralji, koja je deo opštine Sopot uključuje više proizvodnih i komunalnih objekata na ukupno više od 10.000 kvadratnih metara kao i zemljište od skoro pet hektara.Pored toga, remontna hala u Pirotu ponuđena je za 174.000 evra, dok su servisna i šleper hala u tom gradu ponuđene za po 167.000 i 141.000 evra.Dve nekretnine u Beogradu, kao i kompleks u Selevcu imaju početne cene veće od 100.000 evra.Najniže početne cene imaju porodične stambene zgrade u Bajmoku, koja je ponuđena za 1.942 evra i Pirotu za 1.464 evra.Prodaja ove državne imovine obavlja se prikupljanjem pisanih ponuda koje se Republičkoj direkciji za imovinu mogu dostaviti do 26. marta a njihovo otvaranje zakazano je za 29. mart.

Srbija

Evropska komisija predložila 12 miliona evra pomoći za Srbiju

Evropska komisija predložila je novi paket pomoći u vrednosti od 530 miliona evra namenjenih za 17 zemalja članica i tri zemlje kandidata - Srbiju, Crnu Goru i Albaniju.Novac bi trebalo da bude utrošen na zdravstvene mere zaštite u borbi protiv koronavirusa i to bi pre svega trebalo da pokrije toškove nabavke lične zaštitne opreme, hitne podrške stanovništvu i merama za prevenciju, posmatranje i kontrolu širenja bolesti, navodi se na sajtu Evropske unije.Ovaj paket pomoći obuhvata i 132,7 miliona evra koji su već avansno uplaćeni Nemačkoj, Irskoj, Grčkoj, Španiji, Hrvatskoj, Mađarskoj i Portugalija. Predlog pomoći trebalo bi da odobre i Evropski parlament i Savet Evropske unije, kako bi novac bio uplaćen predloženim državama.

Srbija

Puštena u rad platforma „Čuvam te“ za borbu protiv vršnjačkog nasilja

Vlada Srbije pokrenula je internet platformu pod nazivom "Čuvam te", prvu platformu koja će služiti za prevenciju i zaštitu od vršnjačkog nasilja u Srbiji, prenela je Netokracija. Platforma je, kako je naglašeno, namenjena deci, učenicima, roditeljima, kao i prosvetnim radnicima.Platformu će koristiti i ljudi iz državne uprave i lokalnih samouprava kako bi se borili protiv tog problema, navodi se u saopštenju Vlade Srbije. Osim toga, platforma "Čuvam te" predstavlja i alat koji će pomoći u borbi protiv nasilja prema nastavnicima i svim ljudima koji rade u školama širom Srbije.Inače, platforma "Čuvam te" jedan je od rezultata zajedničkog rada Vlade Srbije, sindikalnih organizacija prosvetnih radnika i organizacija civilnog društva. "Nadamo se da će ova platforma omogućiti centralizaciju ovog složenog problema, sistemski pristup prevenciji, integraciju ključnih aktera (deca, nastavnici, roditelji) i to kroz kvalitetni edukativni online kanal", istakla je predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić.Platformi "Čuvam te" možete da prstupite i preko sledećeg linka.SLEDEĆI KORAK: PRIJAVA ONLAJN NASILJARoditelji, učenici i nastavnici na ovoj platformi moći će da pronađu sve informacije koje se tiču vrste nasilja i postupanja u različitim situacijama.Platforma objedinjuje sve nadležne resore za borbu protiv nasilja, za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj, za unutrašnje poslove, za trgovinu, turizam i telekomunikacije, za brigu o porodici i demografiju, kao i za zdravlje.Takođe, posebno je važan segment koji se odnosi na onlajn obuke za učenike, roditelje i nastavnike. Sledeći važan korak u nadogradnji platforme, kako se napominje biće onlajn prijava nasilja.PORODICA U DOBA PANDEMIJE: KAD DOM NE ZNAČI SIGURNOST

Srbija

Draftomat – softver za brzo kreiranje dokumenata

Draftomat je nov softver na tržištu za document automation i knowledge management. Sastoji se od tri komponente koje mogu da se koriste zajedno ili nezavisno jedna od druge.Draftomat drafts omogućava korisnicima da u Microsoft Wordu kreiraju interaktivne automatizovane templejte koristeći no-code tehnologiju i da od njih prave dokumente kroz intuitivni Q&A proces. Kreiranje dokumenata se odvija u Wordu ili preko Web portala. Softver je jedinstven po tome što korisnicima omogućava da proces automatizacije I produkcije dokumenata obavljaju u Wordu I da na taj način postupaju u skladu sa svojim internim procedurama I bezbednosnim standardima. Web portal je veoma bezbedan I daje korisnicima mogućnost podešavanja različitih nivoa korisničkih privilegija. Na taj način, veliki biznis korisnici mogu na jednostavan način da distribuiraju svoje templejte unutar organizacije i prate njihovo korišćenje. Draftomat galaxy je web platforma koja pravnicima i konsultantima omogućava da unaprede svoju praksu kreiranjem template-as-a-service modela za svoje klijente. Galaxy predstavlja bezbedno mesto za klijente koji su dobili pristup automatizovanim templejtima.Treća komponenta softvera je Draftomat Knows uz pomoć koje korisnici mogu da povrate i koriste vredan know-how. Korisnici kreiraju svoju know-how biblioteku u kojoj čuvaju isečke iz svojih pravnih analiza, ugovora I drugih pravnih dokumenata, uključujući mejlove, u kojima se nalaze best-practice klauzule, pravni saveti ili drugi sadržaj za koji očekuju da će ga koristiti u budućnosti. Isečci mogu da budu tagovani što omogućava korisniku da ih lako pronadje I ubaci u novi dokument koji će podeliti sa korisnicima u svojoj organizaciji ili sa svojim klijentima. Koncept draftomata je razvijen od strane advokata koji ga posmatraju iz perspektive realnog korisnika. Više informacija o draftomatu možete pronaći na sajtu ili kontaktiranjem Draftomat tima putem adrese office@draftomat.app

Svet

Štada ostvarila dvocifren rast u 2020.

Štada grupa, u okviru koje posluje Hemofarm, pokazala je da je otporna na krizu koju je pandemija koronavirusa izazvala širom sveta – ova kompanija u 2020. godini na globalnom nivou ostvarila je rast prodaje od 18 odsto i godišnju prodaju koja na grupnom nivou premašuje tri milijarde evra. Štada je značajno iskoračila u odnosu na tržište koje stagnira i pokazala snagu da u teškim vremenima omogući redovno snabdevanje bolnica i pacijenata lekovima. „Tokom čitave prošle godine, naš prioritet bio je da osiguramo zdravlje i bezbednost naših zaposlenih i njihovih porodica. Takođe, na pandemiju smo odgovorili agilnošću i nastavili smo da jačamo naš lanac snabdevanja. Ponosan sam na to kako je Štada, usred pandemije, neumorno radila sa stotinama partnera na redovnom snabdevanju tržišta lekovima i ispunjavanju naše svrhe da kao pouzdan partner brinemo o zdravlju ljudi”, komentariše generalni direktor Štade Peter Goldšmit. Rast EBITDA-e od 15 odsto na 713 miliona EUR Uspešne akvizicije, kao i unapređenje efikasnosti u lancu snabdevanja, nabavkama, prodaji i marketingu, doprineli su uvećanju korigovane dobiti pre kamate, poreza i amortizacije (EBITDA) za 15 odsto na 713 miliona EUR. „Mi smo ostvarili rast prodaje i profita iznad tržišnog proseka, a to je rezultat velikog angažovanja i preduzetništva naših zaposlenih. Naša strategija da pozicioniramo Štadu kao partnera izbora u oblasti zdravstvenih proizvoda široke potrošnje, farmaceutskih specijaliteta i generičkih proizvoda uspeva”, navodi generalni direktor Štade. Štada - jača globalnu pozicijuTokom 2020. godine, Štada je dospela na četvrto mesto na evropskom tržištu generičkih proizvoda, dok je na tržištu zdravstvenih proizvoda široke potrošnje svoju poziciju unapredila sa devetog na peto mesto. Van Evrope, Štada je nastavila da jača svoje prisustvo na odabranim azijskim tržištima poput Kine, Filipina i Vijetnama, kao i na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi. Brendovi zdravstvenih proizvoda široke potrošnje i farmaceutskih specijaliteta sada čine oko polovinu prodaje Grupe u ukupnom iznosu od  3,01 milijarde evra u 2020. godini. Kompanija je tokom prošle godine zaključila sedam akvizicija i 80 licenci što je povećalo broj zaposlenih za 1675 novih pozicija na ukupno 12.300 radnika koje Štada zapošljava širom sveta.Hemofarm – lider u regionuHemofarm posluje u okviru Štada grupe od 2006. i iz godine u godinu uvećava svoje proizvodne kapacitete i asortiman lekova i drugih preparata koje nastaju u njegovim pogonima. „Mi smo i prošle godine potvrdili lidersku poziciju u regionu sa proizvedenih 6,5 milijardi tableta i drugih formi. Pošto govorimo o godini koju je obeležila, nažalost, još aktuelna pandemija, naš najveći uspeh svakako je činjenica da smo na vreme i u potrebnoj količini u našim fabrikama u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori proizveli lekove i isporučili ih širom sveta. Ličnim primerom pokazali smo koliko je za svaku zemlju i njene građane važno da imaju domaću proizvodnju lekova“, ističe generalni direktor Hemofarma Ronald Zeliger. Optimistični izgledi za 2021. Oslanjajući se na jasnu strategiju, kompanija očekuje da će nastaviti rast u 2021. Štada razmatra nove akvizicije, licenciranje i druge prilike za razvoj poslovanja, i zato je uverena u ostvarenje daljeg rasta u ovoj godini. „Kao partner izbora u oblasti zdravstvenih proizvoda široke potrošnje, farmaceutskih specijaliteta i generičkih proizvoda, Štada širi svoj portfolio i ostvaruje našu svrhu da brinemo o zdravlju ljudi kao pouzdan partner,” zaključio je Goldšmit.

Srbija

Država najavila subvencije za zamenu stolarije

Iz Vlade Srbije najavljuju da će za subvencije za zamenu stolarije na kućama i u stanovima, ove godine biti izdvojeno oko 15 miliona evra, prenela je Ekapija. Subvencije za poboljšanje energetske efikasnosti u domaćinstvima će, kako objašnjavaju, biti dostupne nakon juna, kada prbude formirana  Uprava za energetsku efikasnost.Ministarka energetike i rudarstva Zorana Mihajlović izjavila je da budući Zakon o obnovljivim izvorima energije i izmenjeni Zakon o energetskoj efikasnosti u primeni treba da "stignu" do samih građana i domaćinstava."Industrija i privreda nisu sporni, oni će se i te kako baviti energetskom efikasnošću i obnovljivim izvorima, ali domaćinstva s jedne strane nisu obučena, nisu imala alate i uslove da mogu da se bave energetskom efikasnošću", izjavila Mihajlovićeva.Ona je najavila promene koje će to omogućiti tokom ove godine, a podsetila je i da već postoji Fond energetske efikasnosti unutar ministarstva. "Sav taj novac odlazi u Upravu. Ne samo novac iz budžeta, nego od raznih međunarodnih organizacija, naših partnera", najavila je ministarka rudarstva i energetike i dodala je da će novca biti dovoljno, kao i da se već prave modeli kako će se on koristi.Prema njenim rečima, ako neko hoće da promeni stolariju u stanu od 60 kvadrata, za to je potrebno 1500 evra.VLADA SRBIJE IZDVAJA 500 MILIONA DINARA ZA ENERGETSKU EFISKASNOST Dodaje da bi, prema modelu subvencija 25% tog novca došlo iz Uprave za energetsku efikasnost bespovratno, 25 iz jedinice lokalne samouprave, dok bi samo domaćinstvo izdvojilo 50% stredstava za zamenu stolarije."Mislim da ćemo napraviti posebne pravilnike, posebna uputstva, razgovaraćemo sa jedinicama lokalne samouporave da vidimo koliko je to izvodljivo. Za sada jeste", ocenila je Mihajlović.Ona je rekla da će država napraviti posebne programe za socijalno ugroženo stanovništvo kako bi i ono moglo da zameni stolariju.Prema rečima Zorane Mihajlović, u Srbiji se danas po jedom stanu troši četiri puta više energije nego u zemljama Evropske unijeKako se naglašava za subvencije će moći da konkurišu i stambene zajednice u zgradama, a fond za subvencije imati onoliko sredstava "koliko građani budu animirani da ih koriste".Vlada Srbije nedavno je usvojila uredbu kojom je iz budžetskog fonda obezbedila 500,24 miliona dinara za unapređenje energetske efiksanosti tokom 2021. godine, o čemu je Nova ekonomija već pisala

Svet

Pojedine države EU obustavile imunizaciju AstraZenekom

Danska je suspendovala korišćenje vakcine protiv koronavirusa kompanije AstraZeneka, zbog potencijalnih ozbiljnih neželjenih efekata, kao što je zgrušavanje krvi, piše Biznis insajder.Zemlja je zaustavila upotrebu vakcine na najmanje dve nedelje nakon nekoliko slučajeva ozbiljnih krvnih ugrušaka među vakcinisanim ljudima, saopštila je u četvrtak danska zdravstvena uprava. Jedan ovakav slučaj povezan je sa smrću u Danskoj, navodi se.Vlasti su, međutim, saopštile da još nije potpuno jasno da li su ugrušci povezani sa vakcinom.Nakon Danske, pet drugih zemalja EU preventivno je suspendovalo određenu seriju vakcine AstraZeneke nakon smrti vakcinisane osobe.Austrija, Estonija, Litvanija, Luksemburg i Letonija obustavile su upotrebu serije.Danska je potpuno suspendovala upotrebu vakcine, ne samo određene serije.U Evropi jedna osoba imala je više krvnih ugrušaka i umrla je deset dana nakon vakcinacije, dok je druga osoba imala ugrušak krvi u plućima zbog čega je hospitalizovana, saopštila je Evropska agencija za lekove (EMA).EMA je zabeležila još dva „trombotična događaja“ kod ljudi koji su primili vakcine."Trenutno nema naznaka da je vakcinacija prouzrokovala ova stanja, koja nisu navedena kao neželjeni efekti kod ove vakcine", rekla je EMA, ali je dodala da je pokrenula istragu.Vakcina je dobila uslovno odobrenje za stavljanje u promet ili upotrebu u hitnim slučajevima u više od 50 zemalja, uključujući UK i EU.Akcije AstraZeneke opale su za 2 odsto nakon vesti da je Danska obustavila korišćenje njihove vakcine.

Svet

Fejsbuk traži odbacivanje tužbi o gušenju konkurencije

Fejsbuk je u sredu zatražio od federalnog sudije da odbaci tužbe Federalne trgovinske komisije (FTC) i državnih tužilaca, tvrdeći da vladini izvršitelji nemaju valjanu osnovu za tvrdnju da gigant društvenih medija suzbija konkurenciju, piše Vol strit žurnal.Komisija "potpuno ignoriše stvarnost dinamične, intenzivno konkurentne visokotehnološke industrije u kojoj Fejsbuk posluje", rekla je kompanija u pokušaju da odbaci slučaj.U drugom podnesku, Fejsbuk je tvrdio da slučaj „ne može da tvrdi da su njihovi korisnici plaćali veće cene ili da je bilo koja objektivna mera kvaliteta opala kao rezultat navodnih spornih Fejsbukovih akcija“.Fejsbuk će morati da ispuni visoke pravne standarde da ubedi saveznog sudiju da odbaci slučaj pre suđenja. Kompanija mora pokazati da činjenični navodi tužilaca o prirodi tržišta, čak i ako se prihvate kao istiniti, ne predstavljaju valjanu pravnu tužbu.Komisija navodi da je Fejsbuk odlučivao da kupuje konkurentske kompanije, umesto da se takmiči sa njima. Kao primer naveli su aplikacije Vacap i Instagram.Komisija je odobrila Fejsbuku akvizicije tih kompanija, međutim sada tvrdi da je „vreme pokazalo da je tehnološki gigant iskoristio dogovore da učvrsti monopolsku poziciju“. Dalje tvrde da je manjak konkurencije doveo do štete za potrošače, uključujući i slabljenje njihove privatnosti.Kompanija je rekla da Komisija nije definisala relevantno tržište na kojem Fejsbuk navodno dominira. Gotovo sav prihod od Fejsbuka dolazi od oglašavanja, koje je neumoljivo konkurentno tržište, rekao je tehnološki gigant.Fejsbuk je takođe tvrdio da Komisija nije verodostojno utvrdila da kompanija ima monopolsku moć, jer vlada ne može da pokaže da je kompanija podigla cene ili ograničila proizvodnju, s obzirom da se „Fejsbukovi proizvodi nude besplatno i u neograničenim količinama“.Komisija i sud treba da odgovore na zahtev u aprilu.

Srbija

Fijat pozvao radnike iz Kragujevca da rade u Slovačkoj

Zbog manje uposlenosti rukovodstvo kompanije Fijat Krajsler automobili (FCA) Srbija u Kragujevcu, obavestilo je svoje radnike da mogu da se prijave za rad u fabrici Stellantis u Slovačkoj, javila je agencija Beta. U toj fabrici se proizvode vozila "pežo 208" i "citroen C3", a radnici bi potpisali ugovor na godinu dana.Predsednik Samostalnog sindikata FCA Saša Đorđević je rekao da zaposleni od ove sedmice mogu da se dobrovoljno prijave za rad u ovoj slovačkoj fabrici.Fabika se nalazi u slovačkom gradu Trnava, a prema njegovim rečima, a radnici koji su zainteresovani za odlazak u Slovačku sklopili bi ugovor o radu na godinu dana.Đorđević je rekao da je za sindikat važno da ovaj poziv ostane samo na dobrovoljnoj osnovi za radnike FCA u Kragujevcu."Obavešteni smo da će u zavisnosti od broja radnika koji će otići u Slovačku biti umanjen i obim proizvodnje vozila u Kragujevcu", kaže Đorđević. Objasnio je da ukoliko u jednoj smeni bude 50 radnika manje, umesto 200 vozila proizvodiće se od 170 do 180 u smeni. On smatra da će u slučaju odlaska jednog broja radnika, oni koji ostaju imati više radnih dana mesečno.Đorđević je rekao da u slovačkoj fabrici već ima mnogo radnika iz Srbije, kao i da je mesečna zarada oko 800 evra, ali radnici snose troškove smeštaja.Đorđević smatra da ovakav poziv za radnike u Kragujevcu, znači da FCA u Srbiji nema nameru da uvodi novi model u proizvodnju u narednih godinu dana.Uvođenje novog modela je, kako je ocenio, jedino rešenje za veću uposlenost radnika u Kragujevcu.FIJAT TRAŽI OD VLADE SRBIJE JOŠ 40 DANA DODATNOG PRINUDNOG ODMORA NASTAVLJA SE ŠTRAJK U FIJAT PLASTIKUPregovori štrajkačkog odbora kragujevačke firme Fijat plastik i poslovodstva Fijat Krajsler automobila Srbija o prekidu obustave rada su propali, a štrajk se nastavlja i najavljena je radikalizacija protesta. Radnici FCA, koji su se u ponedeljak vratili na posao posle desetodnevnog plaćenog odsustva, ponovo nisu radili.Razlog je kako se objašnjava nedostatak branika za vozilo Fijat 500 L, koji proizvodi upravo Fijat plastik.Predsednik Saveza samostalnih sindikata u Kragujevcu Jugoslav Ristić izjavio je da je poziv za rad u Slovačkoj jasna poruka  da kompanija nema budućnosti i da ne planira dugoročno da uposli radnike.U kompaniji FCA u Kragujevcu radnici su od utorka na plaćenom odsustvu, a sindikalni lideri objašnjavaju da se o radnom angažovanju obaveštavaju po principu "dan za danom".

Srbija

Beogradski noćni klubovi oslobođeni zakupa na godinu dana

Noćni klubovi koji zakupljuju poslovni prostor u vlasništvu Grada Beograda, od 1. aprila ove godine do 31. marta naredne, po odluci Gradskog veća, oslobađaju se troškova zakupnine poslovnog prostora, jer ne posluju od početka epidemije, navodi se u saopštenju.Za razliku od drugih ugostiteljskih objekata koji na neki način ipak rade, noćni klubovi su zatvoreni godinu dana, odlukom nadležnih organa koji donose epidemiološke propise. "Zato je grad doneo ovakvu odluku", rekao je Goran Vesić zamenik gradonačelnika Beograda.Gradsko veće Grada Beograda apeluje na druga pravna i fizička lica, vlasnike prostora u kojima se u zakupu nalaze noćni klubovi, da učine isto, kako bi im se pomoglo da prežive krizu. Zbog teške situacije u kojoj su se našli ugostitelji usled epidemije, u julu prošle godine ponovo je dozvoljeno postavljanje bašti na parking mestima na Vračaru, a sada je odlučeno da to važi tokom cele 2021. godine, jer se time dodatno pomaže ugostiteljima. Vesić je podsetio da zbog epidemioloških mera, kao društvo treba da budemo solidarni sa ljudima koji ne rade već godinu dana. "To su muzičari, zaposleni u turizmu, od turističkih vodiča preko zaposlenih u hotelima, do onih koji izrađuju i prodaju suvenire", zaključuje se u saopštenju.