Najnovije

2020

Mobi Banka novac predviđen za proslavu preusmerila u humanitarne svrhe

Mobi Banka preusmerila je novac namenjen internoj novogodišnjoj proslavi u humanitarne svrhe. Sredstva će biti donirana NURDOR-u, nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka, koje sačinjavaju roditelji, lekari, medicinsko osoblje i svi ljudi dobre volje.„Ono što smo naučili iz ove teške i izazovne godine je da su solidarnost, podrška i zajedništvo stubovi svakog društva. Mi zastupamo ideju humanog bankarstva u kreiranju svojih usluga i uvek polazimo od ljudi. Smatramo da je naša odgovornost da pomažemo onima kojima je to najpotrebnije, kao i društvu koje je zaslužno za naše poslovne uspehe“, izjavila je predsednica izvršnog odbora Mobi Banke Marija Popović.Donacija je realizovana u sklopu projekta „Budi Heroj“, u okviru koga je NURDOR pripremio novogodišnje paketiće koji se mogu naručiti preko njihovog sajta. „Voleli bismo da pokažemo svima da #BITIHEROJ nije teško. Svemu tome najbolje nas uče deca, a deca koja se leče od malignih bolesti već jesu pravi mali superheroji. Oni koji svakog dana prolaze kroz ono kroz šta smo delom morali svi da prođemo ove godine. I svakog dana nam pokazuju da su za superherojska dela potrebni ljubav i podrška. Praznici su pravo vreme da to delimo jedni sa drugima i da shvatimo da za jedno društvo nema boljeg kolektivnog imuniteta od zajedništva“, rekla je Tamara Klarić aktivista NURDOR-a.Mobi Banka se ponosi svojom dugom saradnjom sa NURDOR-om. Podsećamo, Mobi Banka je 2019. godine donacijom od milion dinara pomogla izgradnji nove roditeljske kuće u Beogradu u sklopu kampanje „Pruži korak“, koja će pružiti smeštaj i brigu za dvadeset porodica čija deca prolaze kroz dug proces lečenja od raka. 

Svet

Jak zemljotres pogodio hrvatsku Petrinju, osetio se i u okolnim zemljama

Potres jačine 6,3 po Rihteru pogodio je područje 46 km od Zagreba oko 12:20, saopštio je Evropski mediteranski seizmološki centar, a preneo HRT. Jutarnji list je objavio da ima i ljudskih žrtava, kao i da je Petrinju stigla vojska.Seizmološki zavod Republike Hrvastke javio je da je magnituda bila 6,2 po Rihteru.Centar Petrinje kakav je bio više ne postoji, a nezvanično se doznaje da ima i povređenih. Hrvatski javni servis navodi da su ljudi bežali po parku i skakali sa krovova dok su ih popravljali.Iz smrskanog automobila vatrogasci su izvukli dete i muškarca, a Petrinjom, odjekuju sirene hitne pomoći i vatrogasaca.Dodaje se da je porušen i centar grada Siska.Potres je jako zatresao i Zagreb, građani su uznemireni i na ulicama je saobraćajna gužva.Nuklearna elektrana Krško prestala je sa radom iz bezbednosnih razloga, javio je ljubljanski dnevni list Delo. Iz elekrane su za taj list rekli da su osetili podrhtavanje tla, ali da za sada nema izveštaja o mogućoj šteti.Podrhtavanje tla se osetilo i u Sloveniji, Srbiji, kao i u Bosni i Hercegovini.

2020

Devojke za jedan dan prikupile 36.000 evra za bolnicu

Devojke iz Novog Pazara pokrenule akciju za pomoć bolniciNa svom instagram-profilu Selma Hasić Manić, modna dizajnerka, pokrenula je kampanju za prikupljanje novca Opštoj bolnici u Novom Pazaru, u kojoj se leče oboleli od korone. Ubrzo joj se priključila koleginica Nerma Zekić Hoćanin i zajedno su pomogle da se nabavi oprema za bolnicu u vrednosti oko 100.000 evraU novopazarskoj Opštoj bolnici letos je bilo dramatično stanje. Broj obolelih od korone naglo se povećavao i opreme nije bilo dovoljno, kažu Selma Hasić Manić i Nerma Zekić Hoćanin koje su organizovale humanitarnu akciju. Zajedno, preko društvenih mreža, uz pomoć građana, pomogle su da se prikupi novac za pomoć bolnici. Pored Opšte bolnice u Novom Pazaru kojoj je donirana oprema samo zahvaljujući njihovoj akciji u vrednosti oko 100.000 evra, pomogle su i bolnicama u okolnim mestima - Sjenici, Tutinu, Raški, Kraljevu, Prijepolju, Brodarevu, Novoj Varoši i obližnjim selima.Selma Hasić Manić pokrenula je akciju preko svog instagram-profila kad je videla da bolnica nema adekvatne uslove, da je bilo dana, prema njenim rečima, kad nije bilo osnovnih protokomera za kiseonik (regulatora).Donirana oprema „To su bile jezive scene i fotografije koje su kružile gradom. Jednostavno naglo se povećavao broj pacijenata i nije bilo mesta za sve. Za samo 24 sata prikupljeno je 36.000 evra, a narednih nedelju dana, koliko je trajala akcija, i ostatak novca. Tog dana kad sam pokrenula akciju pridružila mi se u ovoj borbi Nerma Zekić Hoćanin, koja je sa mnom danonoćno bila na terenu“, kaže Selma.  Bilo je stresno, kako ona napominje, najviše zbog problema prilikom dostavljanja donacije. „Uprava bolnice smatrala je da im ništa nije neophodno i da imaju apsolutno sve za lečenje u borbi protiv korone, dok su nam se lekari i medicinsko osoblje žalili da nemaju čak ni dovoljno rukavica i skafandera“, kaže Selma, koja radi u porodičnoj firmi kao modni dizajner, nakon što nije pronašla posao u struci kao diplomirani pravnik. „Sada već imam svoju liniju svečanih i tradicionalnih haljina, upravo zbog toga imam i mnogo pratioca na Instagramu, što je pomoglo da prikupimo novac za humanitarnu akciju i pomoć bolnicama u Sandžaku“, kaže ona. Od novca koji su građani donirali njih dve kupile su 115 komada protokomera za kiseonik. Cena jednog bila je 250 evra, takođe, učestvovale su u zameni redukcione table kiseonika sa iznosom od 10.000 evra. Zatim, kupile su više od 50 invalidskih kolica, laringoskope, dva radiološka monitora, više od 10 UV lampi, mašinu za razvijanje filmova, više od 20 pulsnih oksinometara, između ostalog i rukavice, maske, dezinfekciona sredstva, skafandere, lekove.„Mislim da sad imaju apsolutno sve, počev od maski pa do kiseonika. Nadam se da poučeni iskustvom katastrofalnog juna i jula, pacijenti mogu očekivati bolji tretman. Ono što bih htela da naglasim jeste da se u bolnici oseća netrpeljivost među lekarima, i oni lekari koji su nezadovoljni radom uprave bolnice trenutno trpe sankcije, što nam govori da ipak nemamo demokratiju i pravo na slobodu govora i mišljenja“, ističe Selma Hasić Manić.Uprava bolnice smatrala je da imaju apsolutno sve za lečenje u borbi protiv korone, dok su nam se lekari žalili da nemaju čak ni dovoljno rukavica i skafandERAPomoć dijasporePre ove akcije Selma se takođe bavila humanitarnim radom, pomagala je samohranim majkama, deci bez roditeljskog staranja, starima, a posebno je ponosna na akcije namenjene bolesnoj deci. Njena koleginica Nerma Zekić Hoćanin kaže da je sa zadovoljstvom deo humanitarnih akcija i da je ponosna zbog toga. „To je posao od kojeg mi nemamo nikakvu materijalnu dobit, ali zadovoljne smo kad nekom pomognemo i ulepšamo mu život“, kaže Nerma. Pojedinci koji to mogu, treba da pomažu zajednici, ne može se sve čekati od države, smatra Selma.  Donatori su uglavnom bili ljudi iz dijaspore, koji su poreklom iz ovog kraja a žive i rade u inostranstvu. Osim dijaspore, pomogli su ljudi širom Srbije, Bosne i Hercegovine, Turske. Nerma je, takođe, diplomirana pravnica, trenutno bez posla i poručuje svim ljudima da se okrenu oko sebe i pomognu svojim komšijama, rodbini, prijateljima, pošto je došlo teško vreme.

Svet

Španija će registrovati sve koji odbiju vakcinu protiv koronavirusa

Vakcinacije protiv Covid-19, koje će započeti 27. decembra u Španiji, biće dobrovoljne, ali je Ministarstvo zdravlja reklo da će registrovati one koji to odbiju, piše portal The Local.Oni koji ne žele da se imunizuju protiv virusa neće ostati anonimni i Ministarstvo zdravlja će registrovati imena ljudi koji odbiju vakcinu kao i njihove razloge zašto, a ove informacije će biti uključene u „registar vakcinacija“ svakog građanina. Ministar zdravlja Salvador Ilja uverio je špansku javnost da je vakcina efikasna i protiv novog soja virsa.Oni koji pristanu na vakcinaciju moraju prvo dati usmenu saglasnost, osim u određenim okolnostima kada to može biti potrebno u pismenoj formi, na primer kada je reč o vakcinaciji dece u školama, kada roditelji ili staratelji nisu prisutni.Broj Španaca spremnih za uzimanje vakcine porastao je ovog meseca na 40,5 odsto, sa 36,8 odsto u novembru, otkrila je nova anketa sprovedena u ponedeljak, samo nekoliko dana pre nego što Španija započne svoj program inokulacije.Dodatnih 16,2 odsto izjavilo je da je spremno da primi vakcinu ako se pokaže da je „pouzdana“, u poređenju sa 1,4 odsto koliko je to bio u novembru, pokazalo je istraživanje državnog istraživačkog instituta ZND.Španija planira da započne imunizaciju ljudi protiv koronavirusa u nedelju, 27. decembra, počev od starijih stanovnika i osoblja u staračkim domovima.Vlada očekuje da će vakcinisati uzmeđu 15 i 20 miliona ljudi do juna 2021. godine.Španija je jedna od najteže pogođenih zemalja u Evropi, jer je virus zarazio oko 1,8 miliona ljudi i prouzrokovao skoro 49.000 smrtnih slučajeva, prema podacima tamošnjeg Ministarstva zdravlja.

2020

Od paklica do papira po japanskoj tehnologiji

Globalna zdravstvena kriza pogodila je i naše poslovanje, bavimo se proizvodnjom ambalaže, keteringom. Ali, posvetili smo se izradi papira, što je naš odgovor na pandemiju i dokaz o fleksibilnosti i otpornosti socijalnih preduzeća Anica Spasov, direktorka Udruženja za podršku osobama ometenim u razvoju „Naša kuća“Udruženje „Naša kuća“ bavi se reciklažom. Šta sve proizvodite i gde plasirate proizvode?„Naša kuća“ je osnovana 2007. godine kao udruženje građana, odnosno roditelja dece sa razvojnim teškoćama. U samom početku funkcionisali smo kao organizacija koja pruža uslugu dnevnog boravka, ali tokom vremena prema njihovim potrebama definisali smo prioritete razvoja i programe kako bismo  obezbedili uslove za radno osposobljavanje i zapošljavanje naših korisnika. Bili smo pioniri u ovom poduhvatu. Prikupljanje paklica od cigareta i njihova reciklaža je novi program koji razvijamo u saradnji sa organizacijama iz Japana (JICA i Ikom). Od prikupljenih paklica izrađujemo papir po japanskoj tehnologiji. Bili smo početkom godine u Japanu na edukaciji, slede nam još dva ciklusa u Srbiji i Japanu kako bismo u potpunosti savladali tehniku. Vreme edukacije koristimo kako bismo ispitali tržište u Srbiji i, prema analizi, usmerili se na vrstu papira koja se može plasirati. Za sada proizvodimo papir različite gramaže i teksture koji nalazi primenu u slikarstvu, za izradu ambalaže i kao ukrasni papir. Ručno rađenog papira nema na našem tržištu, tako da za sada, sa probnim serijama, lako dolazimo do kupaca i testiramo kvalitet.Koliko je korisnika do sada radilo u Udruženju?Najznačajniji trenutak na našem razvojnom putu je bila kupovina mašine za papirne kese i uspostavljanje kompleksne i konstruktivne saradnje sa lokalnom samoupravom, biznis sektorom, otvorenim tržištem i lokalnom zajednicom. Može sa računati da je 2010. godina početak razvoja socijalnog preduzeća. Pravni okvir u kome poslujemo je ostao isti, udruženje građana. Do sada je kroz naše programe prošlo više od trideset mladih ljudi.Ilija secka pakliceŠta je ideja da oni rade nakon prvog posla, da li im je nakon toga kvalitet života bolji?Trenutno jedan zaposleni radi u kuhinji, jedan u hidroponskoj bašti, dvoje na proizvodnji kartonske ambalaže i petoro na proizvodnji papira, dok je još petoro na obuci. Nažalost, Zakon o zapošljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom nije dao očekivane rezultate iz mnogih razloga. Jedan od prvih je neusklađenost sa evropskim zakonima i Konvencijom UN o pravima osoba sa invaliditetom, zatim zbog neusklađenosti domaćeg zakonodavstva, zbog predrasuda društva i poslodavaca. Naši zaposleni bi trebalo da, ako žele, ostanu da rade kod nas ili da se zaposle kod drugog poslodavca. U svakom slučaju njihov život se iz korena promenio od kada su počeli da rade. Postali su deo naše zajednice, sa pravima i obavezama kao i svi drugi zaposleni, ekonomski nezavisniji, ostvareni i ravnopravni deo zajednice. Koliko ste zadovoljni rezultatima vašeg socijalnog preduzeća?Naše socijalno preduzeće je tokom ovog perioda iz godine u godinu osvajalo deo po deo  tržišta, povećavalo broj proizvoda i postajalo prepoznatljivo. Naravno, morali smo da ponudimo kvalitet koji je u istoj ravni sa proizvodima drugih. Ipak, mislim da ima još prostora za unapređenje našeg rada. Ambalažu prodajemo velikom broju firmi koje se bave keteringom, obroke prodajemo firmama i građanima, ketering radimo za veliki broj nevladinih organizacija i biznis sektor.Miša i AnčiKako je pandemija uticala na vašu proizvodnju?Izrada papira je bila i naš odgovor na pandemiju i dokaz o fleksibilnosti i otpornosti socijalnih preduzeća. Naime, tokom decenije našeg razvoja, a s obzirom na to da radimo sa grupom mladih ljudi koji imaju veoma različite veštine, razvijali smo i druge proizvodne linije. Osim proizvodnje kesa, počeli smo da se bavimo proizvodnjom kartonske ambalaže, zatim imamo uslugu  „Kuhinja na točkovima“, proizvodnju i dostavu kuvanih jela i keteringa, i proizvodnju začina i salata inovativnom hidroponskom tehnologijom (rast biljaka u vodi uz led-osvetljenje). Osim keteringa, na tržištu smo prepoznati po jedinstvenoj slatkoj liniji naše kuhinje, Čokošljiva i Čokomalina. Inače, pandemija nam je zatvorila tržište za obroke, ketering, ambalažu, slatku liniju. Veoma sporo se popravlja situacija i pitanje je da li će se u dogledno vreme vratiti naši kupci. Zato smo se usredsredili na razvoj ručne proizvodnje papira. 

Srbija

Uprkos protestima, usvojen plan za Makiško polje

Više desetina demonstranata pokušalo je da uđe na sednicu Gradske skupštine Beograda koja se održava u Sava centru, jer se protive izgradnji na Makiškom polju, javila je agencija Beta. O planu detalje regulacije Makiša, gradski parlamet bi trebalo da odluči na današnjoj sednici.Građani iz udruženja Bitka za Košutnjak jutros su se okupili ispred Sava centra. Sednicu gradske skupštine , kako se navodi, obezbeđivali su pripadnici policije, Komunalne milicije i obezbeđenje.Nakon što su se povukli malobrojni pripadnici Policijske brigade, učesnici protesta su uspeli da uđu na prva vrata Sava centra, nakon čega ih su ih obezbeđenje i Komunalna milicija zaustavili pred drugim ulazom.Građani su skandirali protiv namere gradskih vlasti da izgrade naselje na Makiškom polju i traže da sednica Skupštine Beograda bude prekinuta jer smatraju da je nelegitimna.Takođe zahtevaju da na sednicu dođe ministarka za zaštitu životne sredine i da se izjasni o tom planu.Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUS) i tim "Kreni-Promeni" saopštili su da je potrebno da se raspiše referendum gde bi se odlučilo o gradnji na području Makiškog polja, kao i za eventualnu gradnju na Košutnjaku."Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana", navedeno je u njihovom saopštenju.Apel odbornicima da odlože usvajanje Plana detaljne regulacije Makiškog polja dok o tom pitanju ne pribave mišljenja relevantnih naučnih institucija u Srbiji juče je uputila i grupa profesora sa Univerziteta u Beogradu.Plan detaljne regulacije Makiškog polja, koji je na dnevnom redu današnje Skupštine grada, omogućiće da se na tom području izgradi 4,5 miliona kvadrata stambeno-poslovnog prostora, podzemna železnica sa stanicama i depoom za metro.Gradonačelnik Beograda, Zoran Radojičić, izjavio je da gradnja na Makišu smeta onim ljudima koji su protiv metroau Beogradu.

2020

Građani i kompanije donirali 20 miliona evra za borbu protiv korone

Logično je da se ove godine zbog korona krize najviše po donacijama izdvajaju medicinske i farmaceutske kuće, ali veliki su doprinos dali i proizvođači hrane, banke, kao i tekstilna industrija koja se posvetila izradi maski. Tri najveće donacije tokom pandemije, od po više od milion dolara, dali su Petrohemija, Novak Đoković i United grupa. Čak 80 odsto je otišlo državi i javnim institucijama. Glavni problem je što ne znamo šta se desilo sa novcem koji je uplaćen na račun RFZONathan Koeshall, osnivač Catalyst BalkansKoliko su građani i kompanije od početka pandemije donirali u Srbiji za borbu protiv posledica korone? Za ovih osam meseci krize, Catalyst Balkans je zabeležio nešto malo manje od 20 miliona evra donacija građana i kompanija za borbu protiv posledica korona virusa. Čak dve trećine od tog iznosa su donirale kompanije. Građani su kroz masovna davanja donirali 8,6 odsto, a isto toliko su donirali i istaknuti pojedinci. Ovi podaci u potpunosti menjaju sliku filantropije u Srbiji, koja je građena prethodnih godina. U 2018. i 2019. videli smo da su građani mnogo aktivniji i da su oni najviše donirali. Međutim, u doba neizvesnosti, i posebno u prvim trenucima krize kada je bilo onemogućeno kretanje, građani, nesigurni za svoje poslove i budućnost, ovog puta su bili mnogo manje aktivni. Ono što nas zapravo brine jeste da sada svakako rastu davanja u vezi sa pandemijom, ali se zbog toga smanjuju davanja za druge oblastiSa druge strane, poslovni sektor pokazao je svoje liderstvo i agilnost reagujući izuzetno brzo. Tu su važnu ulogu odigrali Srpski filantropski forum, Fond B92 i Unicef, koji su praktično koordinisali akcije između poslovnog sektora i zdravstvenih institucija. Međutim, osam meseci od početka krize, kompanije su istrošile svoje budžete, a zabrinuti smo kako će izgledati njihovi budžeti za društveno odgovorne projekte u narednoj godini, s obzirom na to da smo sada i u ekonomskoj krizi. Imajući u vidu razmere izazova sa kojima se suočavamo, moramo da budemo svesni da je odgovornost za borbu protiv posledica korona virusa na svakom od nas. Država ne može sama da se izbori sa svim nedaćama, moraju da pomognu i poslovni sektor i neprofitni sektor, kao i svaki građanin pojedinačno, u svojoj zajednici. Zato apelujemo na sve građane da se uključe, i svojim mikrodonacijama podrže ugrožene preko Donacije.rs. Na kraju, kad uporedimo podatke sa drugim zemljama regiona, vidimo još jedan interesantan podatak. U Srbiji su donacije najvećim delom (47 odsto) bile namenjene nabavci medicinske opreme, poput respiratora, dok je u drugim zemljama svrha bila nabavka potrošne robe, poput maski i dezinfekcionih sredstava. Dakle, kompanije u Srbiji, ali i građani, preko Donacije.rs, su bili fokusirani da obezbede strateški najvažnije stvari, koje će moći da daju dugoročne efekte.Iz kojih sektora ili industrija su kompanije koje su najviše donirale?Mislim da bi bilo nezahvalno ovog puta izdvajati pojedine industrije. Zbog prirode ove krize, logično je da se medicinske i farmaceutske kuće izdvajaju, ali veliki su doprinos dali i proizvođači hrane, banke, kao i tekstilna industrija koja se posvetila izradi maski. Tri najveće donacije, od po više od milion dolara, dali su Petrohemija, Novak Đoković i United grupa. Važno je da sagledamo i sektore na strani primalaca. Direktnu pomoć pojedincima i porodicama čini tek 4,7 odsto doniranog iznosa. Neprofitne organizacije, koje su svojim radom na terenu pružale pomoć ljudima koji su uvođenjem vanrednog stanja ostali odsečeni od sistema, primile su 13,7 odsto ukupno doniranog iznosa. Čak 80 odsto je otišlo državi i javnim institucijama. Glavni problem koji tu postoji jeste što ne znamo šta se desilo sa novcem koji je uplaćen na račun RFZO-a. Sa jedne strane, postoji velika potreba da se pomogne, postoji i spremnost kompanija da pomognu, ali onda država koja prima tu pomoć kaže da je tajna kako se to troši. Time se urušava poverenje u filantropiju uopšte i građani i kompanije se demotivišu da doniraju. Solidarnost i dobročinstvo su danas neophodni. Ne možemo bez toga. Ali dobročinstva nema bez poverenja i transparentnosti. Svi, a pogotovu država, moraju da rade otvoreno i transparentno, da bismo izgradili poverenje i zajedno prevazišli ove izazove.Tokom neke krize ili prirodne katastrofe povećava se iznos donacija, da li su i ove godine od uvođenja vanrednog stanja primetno povećana davanja i za koliko?Uvek u kriznim vremenima vidimo porast dobročinstva. Tome smo svedočili i 2014. godine, kada su nas zadesile poplave. U prvim nedeljama pandemije videli smo neverovatnu solidarnost i brzinu kojom su kompanije i građani reagovali. U prva tri meseca krize je donirano koliko i za šest meseci prošle godine, oko 17 miliona evra. Međutim, kako vreme odmiče, nivo donacija sve više opada. Ali, kriza ne opada. Štaviše, sa novom ekonomskom krizom, izazovi sa kojima se susrećemo samo se umnožavaju. Zato moramo pametno da postupamo, da gledamo da za svaki donirani dinar dobijemo najveći efekat i da budemo svesni da će ovo proći. Ali, do tada moramo nesebično da ulažemo za opstanak i dobrobit naših zajednica. Ono što nas zapravo brine jeste da sada svakako rastu davanja u vezi sa pandemijom, ali se zbog toga smanjuju davanja za druge oblasti. Kada se pandemija završi, veliko je pitanje šta će se dešavati dalje, koji će biti obim dobročinstva i koje će oblasti biti u fokusu.Koliko iznosi, prema vašim poslednjim podacima, procenjena darovana suma u 2019, da li se povećao broj akcija, koliko iznosi prosečna donacija po pojedincu. Ima li rasta i koje su promene u odnosu na 2018. godinu, kad su procenjene donacije iznosile 27,3 miliona evra, gotovo isto kao i 2017. godine?Prošla godina (2019), koja sada deluje tako daleko, bila je izuzetno dobra za filantropiju u Srbiji. Tokom 2019. godine građani i kompanije donirali su 34,5 miliona evra. To je rast dobrotvornih davanja od 26 odsto u odnosu na 2018. godinu, a prosečna donacija po građaninu je oko 4,9 evra. Toliko prosečna donacija otprilike iznosi i u Hrvatskoj, dok je veća jedino u Crnoj Gori, gde iznosi oko 10 evra. Prvi put od 2016. godine videli smo i porast broja dobrotvornih akcija, u 2019. godini zabeležili smo 3.037 akcija, u odnosu na 2.772 iz 2018. godine. Dakle, rasla je i donirana suma i broj dobrotvornih akcija, postojao je sveopšti razvoj filantropije.Ukidanje PDV-a na donacije u robi i uslugama, kao i poreske olakšice, nužno je ne samo zbog podsticanja dobročinstva, već zbog jednog jednostavnog moralnog principa, nije ispravno kažnjavati dobročinstvoU razvijenim demokratskim društvima, koja imaju i ukorenjene filantropske tradicije, građani su uvek ti koji doniraju najviše. Više i od poslovnog sektora. Dobročinstvo je deo kulture, to je mnogo kompleksnija tema od ekonomskog stanja. U Srbiji smo u 2018. i 2019. godini videli da su građani donirali više od kompanija, u odnosu na period pre toga. To nije nikako loša vest za kompanije, koje su zadržale aktivnosti na nivou iz 2018, ali kada imamo sve veći broj građana koji je uključen u dobrotvorne akcije, to znači da se menja svest kod ljudi. To znači da oni preuzimaju odgovornost za svoje zajednice u svoje ruke, da počinju da veruju da oni imaju moć da utiču na društvo oko sebe, i da kad se udruže, mogu ostvariti pozitivne promene.Koliko od ukupnih donacija direktno dobiju porodice koje su najugroženije i koliko ima takvih porodica u Srbiji?Pojedinci i porodice su direktni primaoci donacija u 39 odsto dobrotvornih akcija. Otkako istražujemo filantropiju od 2013. godine, najveći broj akcija je uvek usmeren direktno na pojedince i porodice. Prema podacima Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, 1,8 miliona građana Srbije živi u riziku od siromaštva, a pola miliona ne može da zadovolji osnovne životne potrebe. Naravno, krajnji korisnici su uvek građani i zajednice, a neprofitne organizacije služe da artikulišu potrebe svojih korisnika i zajednica, kako bi se ostvarili strateški efekti. Direktna humanitarna pomoć ugroženima je neophodna, a na strateškom nivou je najbolje ulagati u obrazovanje dece koja dolaze iz ugroženih porodica. Tako se pružaju prilike za izlaz iz siromaštva. To takođe podrazumeva da sva deca imaju pristup obrazovanju. Novi način funkcionisanja našeg školskog sistema, uslovljen pandemijom, učinio je da veliki broj najugroženije dece ostane odsečen od sistema i da ostane dugoročno zarobljen u siromaštvu. Zato je Catalyst Balkans zajedno sa Fondacijom SOS Dečija sela, udruženjima ADRA i Music Art Project, pokrenuo na Donacije.rs dobrotvornu akciju za nabavku tableta i interneta za 274 ugrožene dece. Prikupili smo prvih milion dinara, neophodno je da uz pomoć građana i kompanija prikupimo još četiri miliona.Zbog korone ove godine procenat donacija je mnogo veći u zdravstvu, kakvi su efekti tih donacija? Tako je, u zdravstvu je najviše, ali to je normalno u ovakvim krizama. Međutim, važno je i da pogledamo efekte donacija. Jedno je kada doniramo da bismo poslali naše sugrađane na lečenje u inostranstvo, a potpuno drugo kada doniramo da bismo nabavili opremu zbog koje će lečenje većeg broja pacijenata biti moguće i u našoj zemlji. Naravno da će u društvu poput našeg biti neophodno donirati i za prvi slučaj, međutim, važno je da imamo što više strateških donacija, odnosno onih sa dugoročnim efektima. Tokom ove krize videli smo da je gotovo polovina doniranih sredstava upotrebljena za nabavku opreme, koja će dugoročno koristiti građanima i zdravstvenom sistemu. Kao što sam već rekao, sada razmišljamo šta će biti nakon korone sa dobročinstvom, koliko će iznositi donacije i šta će se podržavati.U paketu ekonomskih mera Vlada je oslobodila plaćanja PDV-a donacije namenjene državi, ali ta mera ne važi za organizacije i za one koji daruju neprofitnim organizacijama. Zbog čega kad se odavno ističe da je jedan od važnih uslova za razvoj filantropije oslobađanje PDV-a na doniranu robu?Ukidanje PDV-a na donacije u robi i uslugama, kao i poreske olakšice, nužni su ne samo zbog podsticanja dobročinstva, već zbog jednog jednostavnog moralnog principa, nije ispravno kažnjavati dobročinstvo, a PDV na doniranu robu je upravo kazna. Svaki put kada spomenemo ovu temu, država se uplaši da će tu biti nekih velikih prevara, iako se podrazumeva da sve podleže redovnim poreskim kontrolama. Zato smo predložili model kompenzacionog fonda koji podrazumeva da se donatoru daje povraćaj plaćenog PDV-a na doniranu hranu, a taj iznos je limitiran na godišnjem nivou, kako bi država bila sigurna da neće imati velike gubitke u pogledu naplate PDV-a, ali i kako bi postojao fer odnos prema donatorima.

2020

Kafa koja decu sklanja sa ulice

Centar za integraciju mladih (CIM) pokrenuo je pre tri godine Kafe bar 16 u Beogradu, kao socijalno preduzeće  u kom se zapošljavaju mladi ljudi iznad 16 godina nakon što izađu iz svratišta za decuDušan Jordović, menadžer lokala Kafe bar 16Koliko je mladih zaposleno u kafiću i da li je posao finansijski održiv?Kao i u svakom ugostiteljskom objektu na svetu, situacija je dosta teška. Bolje je, naravno, nego kad smo bili dva meseca pod ključem, ali svako skraćenje radnog vremena nama donosi smanjeno poslovanje i velike gubitke. U situaciji kada imamo četvoro mladih zaposlenih i odgovornost prema njima, morali smo da se obratimo za pomoć i zajednici koja je odlično odgovorila na našu molbu. Sakupili smo 1,35 miliona dinara donacija i to će nam omogućiti sledećih godinu dana rada, da budemo sigurni.To nam je znak da ljudi cene naš rad i dodatni podstrek da učinimo sve da uspešno prevaziđemo probleme u kojima smo se našli. Uvereni smo da ćemo u tome uspeti. Tokom višemesečne obuke u Kafe baru 16 mladi stiču široka znanja iz oblasti ugostiteljstva. Pored toga, zbog nedostatka formalnog obrazovanja, naš tim pruža polaznicima obuke i mogućnost sticanja znanja rada na računaru, usavršavanja engleskog jezika i matematike, izgradnje komunikacionih veština i slično. Pored četvoro mladih koji su se nakon obuke zaposlili u Kafe baru 16, uspeli smo da pomognemo i drugima da dođu do posla u partnerskim kafićima, restoranima i hotelima. Do sada je njih 15 uspelo da se skloni sa ulice.Koliko ima mladih ljudi koji su ekstremno siromašni u Srbiji? Što se tiče opšte populacije, a prema postojećim podacima iz SILC-a (Statistics on Income and Living Conditions) koji se odnose na 2018. godinu, čak 34,3 odsto stanovništva Srbije izloženo je riziku siromaštva ili socijalnog isključivanja. Posmatrano prema faktorima rizika, 24,3 odsto stanovništva suočava se sa rizikom od siromaštva, 16 odsto je izrazito materijalno deprivirano, a 13 odsto živi u domaćinstvima sa niskim radnim intenzitetom. Čak 7,1 odsto stanovnika Srbije je apsolutno siromašno. Sakupili smo 1,35 miliona dinara donacija i to će nam omogućiti sledećih godinu dana rada. To je znak da građani cene naš radNažalost, zvaničnih podataka o ovoj populaciji nemamo. Naša država se ovom fenomenu, još uvek, ne obraća na adekvatan način. Oslanjajući se na istraživanje koje smo sproveli 2018. godine u 28 neformalnih naselja u Beogradu, ispitujući više od 500 porodica, došli smo do podataka da gotovo dve trećine domaćinstava ostvaruje prihode sakupljanjem sekundarnih sirovina. Ovo predstavlja naporan i slabo plaćen posao koji ljude koji ga obavljaju izlaže rizicima po zdravlje. Samo 5,5 odsto ispitanih domaćinstava ostvaruje mesečne prihode u iznosu višem od 36.000 dinara. Većina njih živi u uslovima ekstremnog siromaštva. Koliko je dodatno ugrožen njihov položaj tokom pandemije? Problemi koje ekstremno siromaštvo izaziva tokom pandemije dodatno su se produbili. Tokom vanrednog stanja, kada je slobodno kretanje bilo onemogućeno, rad na ulici je praktično bio nemoguć, a time je i mogućnost zarade naših mladih i njihovih porodica svedena na minimum. Drugi veliki problem tiče se obrazovanja i nemogućnosti praćenja onlajn nastave. Mnoga deca u neformalnim naseljima nemaju ni struju, a kamoli pristup internetu, pa je važno reći da državne institucije nisu učinile ništa da se ovaj problem prevaziđe.Pandemija je ostavila dubok trag na rad naše organizacije smanjujući finansijska sredstva, što je dovelo do smanjivanja i broja zaposlenih. Ulažući veliki napor, naš tim je uspeo da i pored manjeg broja ljudi održi sve svoje programe, te su vrata naših programa ostala otvorena za korisnike. Kako vidite rešavanje njihovih problema u nekom dugoročnom periodu, zašto državne institucije više ne brinu o njima?Deca i mladi koji žive ili rade na ulici jedna su od najdiskriminisanijih i najranjivijih grupa. Najčešće žive u neformalnim naseljima u barakama bez struje, vode i drugih elementarnih uslova za normalan život. Ono što bismo kao društvo mogli da uradimo jeste da ih, pre svega, primetimo i razumemo razloge zbog kojih su deca i mladi na ulici. Za većinu njih, kao i za njihove porodice, to je najčešće jedini način da prežive. Uzimajući u obzir finansijsku situaciju i činjenicu da organizacija ne dobija nikakav novac od grada Beograda ili države, naš glavni cilj za narednu godinu je da održimo postojeće programe i na taj način ne ostavimo više od 500 dece i mladih bez osnovnog - bez svog drugog doma. Što se tiče državnih institucija, mislim da je najbolje njima postaviti ovo pitanje. Svedoci smo da prethodnih godina postoje određeni pomaci i želja da se nešto preduzme, ali to je i dalje na veoma niskom nivou, svakako nedovoljno da se govori o bilo kakvoj smislenoj podršci. Centar za integraciju mladih od 2004. radi sa decom i mladima koji žive ili rade na ulici. Prvo Svratište za decu od pet do 15 godina otvorili smo 2007. godine i ono danas postoji na dve lokacije u gradu (na Zvezdari i na Novom Beogradu). 

2020

Humanost – zajednički prijatelj sa Fejsbuka

Kad smo nas tri počele sa stranicom, inače ne znamo se lično, virtuelni smo prijatelji, nismo se nadale da ćemo da pokrenemo ovakvu lavinu humanosti, dobrote i dobre energijeMilena Marinković, administrator grupe Budi human - humanitarne licitacije na Facebook-uKoliko je sakupljeno novca od organizovanja humanitarnih licitacija, koliko imate članova grupe?Grupa je osnovana u maju 2020. godine i za to vreme okupila je više od 200.000 članova. Licitacijama, nagradnim igrama, uživo koncertima, uspemo dnevno da sakupimo između 5.000 i 10.000 evra.Koliko se često organizuju aukcije i kako neko može da se priključi?Svakog dana nam pristiže između 2.000 i 3.000 objava za neku licitaciju. I to raznih stvari: igračke, odeća, obuća, mali kućni aparati, bebi oprema, kozmetika, parfemi, knjige... Sve ono što nekome ne treba, a i dalje može da se koristi. Pravilno postavljena licitacija mora da sadrži sliku predmeta, sliku onoga kome je licitacija namenjena, opis proizvoda, početnu cenu i datum isteka ne duže od 24 sata. Nagradne igre traju 48 sati. Najčešće se kao nagrade postavljaju ponude za vikend po Srbiji, televizori, kafe-aparati, Montesori kućice. Trenutno je na nagradnoj igri automobil koji je u prva 24 sata sakupio 300.000 dinara. Žene su se dosetile da iskoriste ono u čemu su najbolje, pa svoje proverene recepte šalju u zamenu za pomoći putem SMS-a. Kome sve pomažete, kojoj grupi je namenjen novac?Svakog dana pišemo apele o korisnicima fondacija Budi human i Podrži život, da bismo članovima približili priču o njima. Svakog četvrtka pravimo tabele za korisnike čiji su nam se roditelji ili rođaci javili, tako da su te informacije sveže i članovi se rukovode tabelom i postavljaju licitacije. U poslednje vreme, imamo sve više poznatih koji se javljaju da idu na kafu sa nekim ko ponudi najveći iznosKo su najaktivniji članovi koji se nadmeću, da li su aktivnije žene ili muškarci?U grupi su aktivni i žene i muškarci. Primetno je da imamo sve više sportista, pa se na licitaciji može naći i potpisani dres ili lopta. Takođe, sve je više profesora koji nude svoje časove, lekara koji nude preglede, kozmetičkih i frizerskih salona koji se odazivaju na naše apele da učestvuju u akcijama.Šta je najskuplje što je licitirano i šta je još bila vredna roba na licitaciji? Najuspešnije dosad su nam bile nagradne igre Montesori kućica na kojoj smo sakupili oko 450.000 dinara, dečji krevet takođe 450.000 dinara, zatim licitacije za dres fudbalera Borjana koji je dostigao cifru od 148.500 dinara, lopta sa potpisima fudbalera Crvene zvezde 72.845.U poslednje vreme, imamo sve više poznatih koji se javljaju da idu na kafu sa nekim ko ponudi najveći iznos.Da li kompanije licitiraju i ima li interesovanja dijaspore? Da li bi vam značila neka podrška organizacija ili kompanija?Srećna sam da imamo sve više firmi koje nam šalju vredne predmete koje postavljamo kao nagradne igre, pa tako sakupimo na jednoj nagradnoj igri više od 100.000 dinara. Ova grupa dala je ideju i mnogim našim ljudima iz dijaspore, pa su grupe nalik našoj nastale u Nemačkoj, Austriji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini. Isto tako, ljudi iz inostranstva nam šalju predmete da stavljamo na licitacije. Kome ste sve pomogli i kako uspevate da se dodatno angažujete pored svakodnevnih obaveza?Iza pozornice je naš tim, tri administratora, Branka Zarić, Tijana Majić i ja, i još 80 moderatora. Svi radimo volonterski, organizujemo se uporedo sa našim privatnim obavezama koje imamo - posao, deca ili studije. Kad smo počele sa stranicom, inače ne znamo se lično, virtuelni smo prijatelji, nismo se ni nadale da ćemo da pokrenemo ovakvu lavinu humanosti, dobrote i dobre energije. Ljudi se odriču svojih dragih uspomena da bi pomogli nekome, a ne poznaju toga kome je potrebna pomoć. Snagu i vetar u leđa da nastavimo dalje, daju nam naši članovi, kao i mnoge pobede koje su iza nas. Za pet meseci postojanja grupe pomogli smo da se sakupi novac za Sofiju, Unu, Zoricu, Lanu, Luku, Milanu, Filipa, Miloša Zarića, Jelenu, Bogdana, Miloša Gutešu, Svetlanu, Marka, Svetlanu Lešnjaković, Lanu Bulatović, Stefana, Pavla, Emila, Petra, Snežu, Natašu, Gregora i Nestora, Milicu, Matiju, Marinu, Danijelu, Saru. Radujemo se sa njima i iščekujemo vesti od njih. Šalju nam pozdrave iz bolnice, emotivne snimke kojima nam zahvaljuju i to je naša najveća nagrada za ovo što radimo. 

Svet

Pandemija prepolovila strane investicije, na Zapadnom Balkanu manji pad

Priliv stranih direktnih investicija (SDI) u 23 ekonomije Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope (CESEE) opao je za 58 odsto u prvoj polovini 2020. godine u odnosu na isti period prošle godine, ali je Zapadni Balkan imao znatno manji pad od 40 odsto, pokazuje nova analiza Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WIIW).Na globalnom nivou pad stranih direktnih investicija iznosio je 49 odsto, prema proceni Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD).Pad SDI nije podjednako pogodio zemlje CESEE, pa je tako pad na Zapadnom Balkanu iznosio 8 odsto, u EU-CEE zemljama 35, a u grupi Zajednica nezavisnih država plus Ukrajina i Turska oko 40 odsto, naveo je Euractiv.Takođe se navodi da je u zemljama CEE članicama EU pad stranih ulganja počeo još 2019, kada je okončan trogodišnji period rasta.U celom regionu CESEE kapital za "grinfild" investicije je smanjen za 23 odsto dok je pad na globalnom nivou u prvoj polovini 2020. bio 34 odsto.Najosetljiviji sektor na recesiju i po prlivu direktnih stranih investicija i po "grinfild" investicijama bila je prerađivačka industrija, navodi se u analizi austrijskog nezavisnog instituta.Na globalne lance vrednosti nepovoljno su delovali potresi tražnje i ponude, kao i prekidi u proizvodnji, trgovini i mrežama snabdevanja.Sve to, dodaje se, može da podstakne skraćivanje lanaca vredosti, preseljenja i prekogranične podele proizvodnje u budućnosti, što može da ugrozi direktne strane investicije.Tehnološke promene takođe mogu doneti određenu preraspodelu lokacija za proizvodnju i usluge na srednji i dugi rok.Međutim, navodi se u analizi, evropski lanci vrednosti mogli bi uskoro da se oporave od početnih šokova a međunarodni investitori nisu pod pritiskom da se odluče za skupa preseljenja.Većina zemalja CESEE može da ima koristi od prebacivanja proizvodnje evropskih kompanija na bliže lokacije, smatraju analitičari austrijskog tink tenka.

Srbija

Protest frilensera zbog pokušaja da im se porez naplati unazad

Udruženje radnika na internetu saopštilo je da stotine frilensera dobija pozive od Poreske uprave, kojim se namerava njihovo oporezivanje za ukupno šest godina. Zbog toga 30. decembra ispred zgrade vlade organizuju protest, koji počinje u 17 časova."Našim kolegama je podrška potrebna ne za mesec dana, ne za nedelju dana, već odmah", navodi se u njihovoj objavi na Fejsbuku.Pozov na protest upućen je i sa ciljem da se, kako se navodi, odgovori na "organizovanju hajku Poreske uprave na radnike i radnice na internetu".Udruženje je saopštilo i da će organizovati i prevoz svim frilenserima iz drugih gradova Srbije, iz Niša i Novog sada.Napominje se i da je na protestu neophodno poštovanje svih mera zaštite, nošenje maske i držanje odstojanja, u cilju zaštite od pandemije.SVAKA JEDINICA PORESKE DOBILA NALOG DA PREKONTROLIŠE PO 50 FRILENSERA

Svet

Crna Gora vraća radnu nedelju?

Centralna banka Crne Gore (CBCG) preporučila je da vlada te zemlje hitno pripremi program fiskalne konsolidacije, koji treba da se fokusira na rashodnu stranu, kao i da razmotri mogućnost vraćanja radne nedelje, piše podgorički Dan. Na taj nači bi mogla da se poveća zaposlenost i poreska osnovica se, smatraju u CBCG.Da treba razmotriti uvođenje radne nedelje smatra je i ministar ekonomskog razvoja Crne Gore Jakov Milatović.On je ocenio da će se tako povećati privredna aktivnost, ali uz obavezno paralelno jačanje zaštite prava radnika.Milatović je rekao da će nakon razgovora sa socijalnim partnerima najverovatnije taj predlog dostaviti Vladi, jer on i njegov tim stoje iza te mere.Najavio je da će njegov resor uskoro doneti novi paket mera za ublažavanje negativnih efekata zbog korona krize i da će pokušati da snažnije pomogne privredu, prenosi portal RTCG.GRUPACIJA SAVANA NE MOŽE DA PREUZME MONTENEGRO ERLAJNS Milatović je dodao da Ministarstvo ekonomskog razvoja intenzivno radi na kreiranju paketa podrške privredi za prvi kvartal naredne godine.Mere će, prema njegovim rečima, podrazumevati veće subvencije na zarade, jer kriza dugo traje, privrednici i građani su iscrpljeni, a prvi kvartal je tradicionalno najteži."U sklopu ovog paketa će se naći i kratkoročna pomoć za najugroženije kategorije ljudi, koji su na Zavodu za zapošljavanje i korisnici materijalnog obezbeđenja", rekao je Milatović.

Srbija

Potrošačka udruženja objavila „crnu listu“ internet trgovaca

Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine (UZPV) saopštilo je da je u saradnji sa članicama Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), izvršilo proveru određenih trgovaca fejsbuku i utvrdilo spisak onih za koje se sumnja da ne posluju u skladu sa propisima.Kako se navodi, na fejsbuku je zapaženo najviše onih koji posluju "na crni".Na rast prometa u onlajn trgovini, kako se navodi, svakako je uticao i porast broja trgovaca na internetu, a skreće se i pažnja na činjenicu da je mnogo onih koji ne rade u skladu sa zakonima, dobrom praksom, pa čak ni u skladu sa etičkim normama.Podsećaju i da Zakon o elektronskoj trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 95/2013 i 52/2019) u članu 6. jasno navodi koje su obavezne informacije koje je pružalac onlajn trgovine obavezan da posedujeMeđu njima su kako naglašavaju ime i prezime ili naziv, sedište pružaoca usluga, podatke za nesmetanu komunikaciju, podatke o upisu u Registar privrednih subjekata, odnosno drugi javni registar.U navedenom članu se prema njihovim rečima takođe navodi da cene "moraju biti jasno i nedvosmisleno naznačene", kao i da treba da se naznače troškovi dostave, porez i drugi troškovi.Ukoliko trgovac poseduje sve te podatke smatra se da on posluje u skladu sa zakonom.Potrošačke organizacije napominju da je sve to važno jer im svakodnevno raste broj ljudi koji kupuju putem društvenih mreža i kod neregistrovanih prodavaca.Napominju da su provera i spisak urađeni na osnovu u Člana 6. Zakona o elektronskoj trgovini, kao i drugih zakona, kao i da lista nije konačna.Ona ne predstavlja reprezentativni uzorak o broju trgovaca "na crno", kao ni listu trgovaca na koje potrošači najčešće izjavljuju prigovore.

Srbija

Krizni štab: Nema organizovanog dočeka Nove godine

Već nedeljama se svi građani pitaju da li će biti popuštanja nekih mera uoči Nove godine ili rigoroznijih restrikcija u cilju sprečavanja širenja korona virusa.Na sednici Kriznog štaba koja je upravo završena odlučeno je da 31. decembra 2020. godine i 1. januara 2021. ugostiteljski objekti rade do 18 sati.Maloprodajni objekti radiće ta dva dana do 20 sati.Odluka je doneta jednoglasno.Dosadašnje mere se, osim za ta dva dana, produžavaju do 11. januara. To znači da 29. i 30. decembra sve radi do 20.00, kao i od 2. do 11. januara.Nema organizovanog dočeka Nove godine.Krizni štab se još prošle nedelje usaglasio da Novu godinu sigurno nećemo dočekati u kafanama, klubovima ili kafićima, a razmatralo se do kada će upravo ovi ugostiteljski objekti u četvrtak biti otvoreni, do 17 ili 20 sati.

Srbija

UNS: Većina novinara radi bez ugovora za plate ispod proseka

Novinari nisu zadovoljni platama, uslovima rada, stresom koji posao donosi, a koji je u doba pandemije koronavirusa pojačan. Neke je novinare i medijske radnike koronavirus već ostavio bez posla, jednom broju njih je uvećao količinu posla, a da za taj dodatni rad nisu plaćeni. Strah novinara i medijskih radnika da ne ostanu bez posla još je prisutniji, jer kada se ukida ili smanjuje broj sportskih i kulturnih događaja, putovanja o kojima bi izveštavali, prestaje potreba za njihovim angažovanjem, zaključci su istraživanja „Ekonomski i društveni položaj novinara: Srbija, region, Evropa“ koje je sproveo UNS i predstavio na današnjoj konferenciji.UNS je od 15 nacionalnih novinarskih udruženja, Evropske federacije novinara, kao krovne organizacije, i nacionalnih sindikata novinara iz 11 zemalja, računajući i Srbiju, tražio odgovore na pitanja vezana za ekonomski i društveni položaj novinara.Prema tim podacima procena je da u Srbiji ima najveći broj medijskih radnika i novinara u odnosu na ostale zemlje nekadašnje Jugoslavije, odnosno oko 9.000, a da je u tom broju oko 5.000 novinara (podaci Sindikata novinara Srbije). Kako je objasnila istraživačica Ruža Ćirković, podaci pokazuju da su veliki izdavači kao što su javni servisi, Pink, Politika, Novosti, Ringijer, Prva, Mađar So, Studio B i B92 zapošljavaju oko 80 odsto svih zaposlenih u medijima, a 37 medija ima samo po jednog zaposlenog, dok u 10 poslove obavljaju volonteri.Istraživanje takođe navodi da je oko 60 odsto novinara honorarno zaposleno, dok 34 odsto njih mora da radi posao, jer su plate ispod republičkog proseka, odnosno između 38.000 i 45.000 dinara.Prema rečima Ruže Ćirković, plate u javnim servisima su nešto više od republičkog proseka zbog visokih plata direktora.Istraživanje UNS-a pokazuje da je u RTS-u prosečna neto plata u 2019. bila 58.809 dinara (oko 500 evra), što je za oko sedam odsto više nego tadašnja prosečna plata u Srbiji 54.919 dinara (oko 470 evra).Ćirković je dodala da su plate više i u javnim servisima u Severnoj Makedoniji (11,7 odsto), Federaciji BiH (20 odsto) i u Sloveniji (oko 21 odsto), ali da je to ponovo zbog visokih plata direktora koje utiču na prosek.Takođe je ukazala na to da je položaj zaposlenih u javnim servisima regulisan kolektivnim ugovorima, da se doprinosi plaćaju na celu platu i da imaju više sindikata.Kao veći problem Ćirković je izdvojila novinare „opšte prakse“, odnosno činjenicu da je privatnim medijima neisplativno da imaju specijalizovane novinare za neku oblast, već jedan novinar obrađuje različite oblasti. Kako je ona zaključila, u regionu se samo u HRT vidi briga za obrazovanje novinara.Predstavnica Sindikata novinara Hrvatske Maja Sever rekla je da se medijski sektor još nije oporavio od ekonomske krize 2007. godine, a da je novinarska plata u Hrvatskoj dovoljna da se jedva preživi mesec.Ona je dodala da kolektivne ugovore u Hrvatskoj imaju samo novinska agencija Hina i HRT, a da su plate nestabilne i često padaju, dok se neprofitni sektor u kojem često ima dobrih medija suočava sa tim da se u prethodnih pet godina sredstva uopšte ne dodeljuju ili kada se dodele to bude na veoma „sumnjiv način“.Iztok Jurančić iz Sindikata novinara Slovenije objasnio je da su razlike u platama novinara velike, da ima onih koji primaju višu platu od prosečne, ali da je veći broj onih koji zarađuju minimalac i dodao da se njihov sindikat bori da se novinari ne zapošljavaju na fiktivne ugovore.Kada se govorilo o položaju novinara u Crnoj Gori, Dražen Đurašković, predstavnik Sindikata medija Crne Gore rekao je da su plate u privatnim medijima tajne, da postoji problem prekovremenog rada, da tokom korona-krize novinarima nije obezbeđen minimum tehničkih uslova za rad od kuće, a ni obaveze zaposlenog nisu bile definisane.Đurašković je dodao da prema njihovom istraživanju, novinarstvo u Crnoj Gori nije popularno među mladima.„Svaki treći student novinarstva tokom studija promeni mišljenje i hoće da bude u PR vodama“, rekao je on.Predstavnik Udruženja novinara Crne Gore Tihomir Burzanović takođe je rekao da su plate novinara tajne, da novinari u privatnom sektoru rade za plate od 350 do 400 evra.Istraživanje UNS-a je pokazalo da od 11 analiziranih zemalja u čak osam ne postoji kolektivni granski ugovor, a u tom broju su i sve zemlje bivše Jugoslavije uz izuzetak Crne Gore koja, iako ima kolektivni ugovor, prema podacima novinarskih i medijskih organizacija, on predstavlja prevaziđen dokument zbog izmena zakona. Od istraživanih zemalja kolektivni granski ugovori koji na nacionalnom nivou štite novinare i medijske radnike postoje u Italiji i Francuskoj. Najveći problem za donošenje kolektivnog granskog ugovora su nepostojanje reprezentativne organizacije koja bi predstavljala poslodavce u pregovorima, kao i nedostatak volje od strane poslodavaca smatraju u novinarskim i medijskim organizacijama.Kao ključne probleme sa kojima se novinarska profesija u EU suočava, Evropska federacija novinara (EFJ)  je navela da su to biznis modeli koji se nalaze pred novim izazovima, nedostatak ulaganja u medije i kvalitetno novinarstvo, iskorišćavanje slobodnih novinara, loši uslovi rada, kao i napade na novinare koji čine profesiju više prekarnom (nesigurnom). Kao najveći probleme novinarstva u svim istraživanim zemljama istaknuti su loši uslovi rada (prekarnost rada), niske plate i velika opterećenja, pretnje i slaba zaštita novinara, gušenje slobode informisanja, politički i ekonomski pritisak, kao i slabe sindikate.

Srbija

Svaka jedinica Poreske dobila nalog da prekontroliše po 50 frilensera

I pored toga što je Poreska uprava svih ovih godina izbegavala da šalje pozive za poresku kontrolu, neki frilenseri su počeli da ih dobijaju sada uoči nove godine i u situaciji kada vlada epidemija, kažu za Novu ekonomiju u Udurženju radnika na internetu. Prema informacijama kojima raspolaže to udruženje, svaka poreska jedinica u Srbiji dobila je po 50 imena frilensera koje treba da pozove radi poreske kontrole.Prema rečima predstavnika tog udruženja, Mirana Pogačara iz Udruženja radnika na internetu, ove nedelje stiglo je oko 50 poziva za svaku poresku upravu. On međutim naglašava da je to procena, jer za sada zvaničnog podatka nema."Mi ćemo najverovatnije reagovati brzo, sigurno da ćemo morati na neki način da reagujemo. To što rade i to pred Novu godinu u situaciji epidemije, to je neverovatno", kaže predstavnik Udruženja radnika na internetu Miran Pogačar za Novu ekonomiju.Prema njegovim rečima, sve se pripremalo odranije, a jedan od koraka koji bi mogao da se preduzme jeste taj da se na odgovornost pozovu oni koji su poslali pozive."Oni će na kraju doći na naplatu, a ne mi koji smo radili pošteno i ostvarilvali doprinos ovoj zemlji", kaže sagovornik Nove ekonomije.Miran Pogačar ocenjuje da radnici na internetu i dalje rade, a država samo gleda kako da napuni praznu kasu: "To joj je jedini cilj i drugog cilja nema". ZAŠTO DRŽAVA "PRITISKA" FRILENSERE I ŠTA ONI PLANIRAJU DALJE DRŽAVA KASNI SA POZIVIMAU Udruženju radnika na internetu ocenjuju da je država pozive za poresku kontrolu trebalo da šalje ranije, svih prethodnih godina, jer "zakonski ima obavezu da to radi" i sama je ranije priznala da 99,7% frilensera, odnosno ljudi koji zarađuju preko deviznog računa, tačnije iz inostranstva, nije plaćalo porez."Oni to nikada do sada nsiu uradili do sada, do oktobra kad su krenuli u naplatu. Bilo je potrebno da to radi Poreska uprava da obaveštava na godišnjem nivou", podseća Pogačar.Ocenjuje i da to što sada radi Poreska uprava, "neće tek tako proći", kao i da će preduzeti odgovarajuće korake. Podseća i da svi ljudi kojima je potrebna pomoć mogu da se jave na internet adresu Udruženja radnika na intenrentu: pomoc@uri.rs."Mi se trudimo da svakome pojedinačno pomognemo i pružimo informaciju", obajšnjava sagovornik Nove ekonomije. KOLIKO IMA FRILENSERA?Pogačar podseća i na podatak da prema jednoj ranijoj izjavi Ane Brnabić u Srbiji 2018. godine bilo oko 100.000 ljudi koji rade u kreativnoj industriji IT industiji, dizajnu i svim poslovima koji spadaju u frilensing. "Mi računamo od neke 2015. godine, pa nadalje, sigurno ih ima 100 hilajda koji su se bavili ovim načinom zarade u tom nekom periodu od pet godina", kaže Pogačar.Kaže da se sada broj ljudi koji se bave tim poslom, sigurno meri desetinama hljada, kao i da je u porastu.Spisak organizacionih jedinica Poreske uprave može da se pronađe na sledećem linku.Čedomir Savković