Najnovije

Svet

Neprofitne organizacije spasile domen .org

Privatna firma Ethos Capital je planirala da kupi organizaciju koja upravlja domenom .org, ali nakon velike borbe raznih neprofitnih organizacije od tog dogovora se odustalo, piše portal Startit.Nakon što je krajem 2019. objavljen plan o prodaji, više od 500 organizacija i 18.000 pojedinaca je potpisalo pismo EFF-a (Electronic Frontier Foundation) u kome se tražila obustava. Među njima su bile organizacije kao što su Greenpeace, Consumer Reports, Oxfam, i YMCA u SAD-u. Počela su da se postavljaju pitanja da li Ethos Capital može da ostvari profit (što jeste cilj ove organizacije) bez drastične promene politike .org-a.Za domen .org je oduvek bio plan da bude pod kontrolom neprofitne organizacije, kako bi se zaštitio od cenzure i aktivnosti koje bi za cilj imale zaradu, a ne opštu dobrobit.Početkom ove godine, obelodanjeno je da bi Ethos Capital platio 1,135 milijardi dolara za .org, a trećina te sume (360 miliona) bi bila finansirana od pozajmica. Postalo je jasno da Ethos, čak i da ima najbolje namere, ima i obavezu da povrati sredstva investitorima.Usledili su protesti ispred kancelarija neprofitne Internet korporacije za dodeljena imena i brojeve (ICANN) u Los Anđelesu, koja je odgovorna za koordinaciju održavanja i procedura nekoliko baza podataka povezanih sa imenskim prostorima i numeričkim prostorima na internetu, sa ciljem da obezbedi stabilnost mreže i siguran rad.Globalne nevladine i neproftine organizacije među kojima su Amnesty International, Access Now, i Sierra Club održale su novinarsku konferenciju na Svetskom ekonomskom forumu gde su skrenuli pažnju svetskim zvaničnicima na to da bi prodaja .org bila opasna za društvo.Nakon borbe raznih organizacija, članovi kongresa SAD-a napisali su pismo Internet korporaciji za dodeljena imena i brojeve (ICANN) u kome su naznačili da Ethos Capital ne može nikako da napravi profit u odnosu na svoje investicije bez pravljenja ozbiljnih promena na štetu korisnika .org-a.Konačno, u aprilu ICANN je zaustavio prebacivanje vlasništva .org-a. Iako je .org za sada bezbedan, registri sve češće postaju tačke u kojima sloboda govora dolazi u rizik. Zbog toga je EFF pokrenuo još jednu kampanju, u kojoj traži od ICANN-a da preispita politike koje omogućavaju registrima da postave svoja pravila za domene najvišeg nivoa, koja bi mogla da im omoguće lakšu cenzuru, pisao je Startit.

Srbija

NIN: MUP prodavao oružje „GIM“-u, dug izmirila firma bliska SNS-u

Nedeljnik NIN eksluzivno je objavio objavio ugovore u kojima se vidi da je Ministarsto untrašnjih poslova, prodavalo oružje iz policije kompaniji "GIM", prenosi televizija N1. Kako se naglašava, dug koji je tom prilikom nastao policiji je isplatila firma bliska Srpskoj naprednoj stranci.N1 ukazuje i na činjenicu da je ugovor zaključen u vreme mandata bivšeg ministra policije Nebojše Stefanovića, dok je tada kompaniju "GIM" zastupao njegov otac, Branko Stefanović."Vidimo da je MUP trgovao sa GIM-om u 2015. godini, tada je potpisan prvi ugovor za prodaju malokalibarskog oružja i nekog artiljeriskog oružja, u ugovoru nije specifikacija koje je oružje", kaže novinar NIN-a Vuk Cvijić.Prema njegovim rečima ugovor je bio potpisan na milion i 600 hiljada. Međutim, kako naglašava i pored stavke u ugovoru da se sve isplati u roku od 180 dana, odnosno šest meseci, to se nije desilo."To je trebalo da bude početkom 2016. godine", ističe Vuk Cvijić.Dodaje i da se roba, barem kako priše u ugovoru, prodavala "na kilo".U ugovorima se vide, kako se navodi, dugovanja koja su namirena tek krajem 2018. godine kada se MUP-u isporučuju džipovi, a kompenzaciju završava novi igrač, firma bliska SNS-u."To je ta firma 'British motors', to je firma čiji je vlasnik član GO SNS, bio je nekada i poslanik vladajuće stranke", objašnjava Cvijić.On naglašava činjenicu da se prva trgovina dešava u vreme dok je Nebojša Stefanović ministar policije."Taj ugovor je praktično sklopljen između oca i sina", ocenjuje Cvijić.NIN ODGOVARA STEFANOVIĆU: GIM IPAK BIO POVLAŠĆEN U ODNOSU NA SDPR Navodi se da je vlasnik firme "British motors" Ostoja Mijailović, nekadašnji član Nove Srbije, a od 2015. godine član SNS-a. Komapnija se obavezala da će MUP-u dostaviti 49 vozila marke "lend rover", ugovorena cena za ta vozila je, prema pisanju NIN-a, 2.449.510 evra sa PDV-om.Ista firma je u 2020. godini Gradu Beogradu isporučila iste "lend rovere" za sistem "Oko sokolovo". N1 tvrdi da kompaniju "British motors" nije bilo moguće dobiti, kao i da su nadležne institucije bez reakcije na ove navode.Kompanija GIM je, prema saznanjima BIRN-a, kupovala naoružanje po povlašćenim cenama od Krušika iz Valjeva. Zbog ukazivanja na to da se novac nezakonito isisava iz Krušika, posledice za sada, jedino snosi uzbunjivač Aleksandar Obradović. 

Srbija

eBay onlajn trgovcima u Srbiji počinje da naplaćuje PDV

Najpoznatija svetska platforma za onlajn aukcionu prodaju Ibej poslala je obaveštenje korisnicima u Srbiji da će od januara, u skladu sa poreskim propisima, početi da obračunava PDV u iznosu od 20%, piše Politika.Sasvim očekivano, vest o novim pravilima i većim troškovima trgovanja na internetu mnogi korisnici su dočekali sa negodovanjem, jer Ibej naplaćuje visoke provizije. Preko ove platforme danas trguju mnogi građani Srbije i to ne samo nvom već i polovnom robom koja uvek nađe kupca sa Zapada.Korisnici naglašavaju da uplate najčešće stižu preko Pejpala."Siguran sam da država i Poreska uprava imaju uvid u moje devizne prilive, ali to nije čista zarada. Mnogo je troškova koji idu uz to i na kraju ostane tek toliko da pokrijem manju platu", kaže jedan dugogodišnji trgovac starim stvarima, koji prodaje preko Ibeja. Navodi i da postoje troškovi poštarine koja je često viša od cene predmeta koji prodaje, plus provizije koje naplaćuje Ibej."Prošlog meseca sam platio 1.200 dolara provizije", kaže ovaj trgovac koji uglavnom prodaje staru i polovnu robu sa buvljaka.On naglašava da ne beži od plaćanja obaveza, ali da bi voleo da ono bude pravedno. Drugi kažu da će odustati od trgovine ili će pokušati da registruju svoje naloge u drugim državama, kako bi izbegli plaćanje poreza.Naglašavaju i da preko ovog ili sličnih sajtova trguju oni ljudi koji ne mogu da žive od plate od 30.000 dinara.Jedan od trgovaca preko Ibeja, koji živi u Hrvatskoj, ima više naloga među kojima je jedan iz Srbije. Kaže da ovu vest nije primio ozbiljno budući da preko srpskog naloga i ne prodaje mnogo."Glavna prodaja ide preko naloga u Italiji na kome radim više od deset godina. Nikada nisam plaćao porez, jer u Italiji takve obaveze imaju ozbiljni trgovci sa registrovanim internet-prodavnicama", keže jedan od trgovca koji živi u Hrvatskoj.Prema njegovim rečima, obični trgovci, poput njega nikada nisu imali takvu obavezu niti je bilo kontrola. "Ja čak sumnjam da je ovo način da Ibej kao kompanija pokušava da uveća svoje prihode", kaže sagovornik Politike.On dodaje da mu je nedavno na nalog koji je registrovan u Italiji stiglo obaveštenje da se od februara zahteva VAT broj, koji podrazumeva registraciju ako korisnik želi da nastavi prodaju."Mislim da će većina prodavaca, u slučaju da krene naplata poreza, trgovinu preseliti na Fejsbuk gde postoje brojne ciljne grupe, recimo kolekcionara koji međusobno prodaju i menjaju stare stvari", smatra ovaj trgovac iz Hrvatske.Prema našem zakonu, promet robe između fizičkih lica se ne oporezuje, ali platforma ne zna da li ste vi fizičko ili pravno lice."Ibej nema registrovano pravno lice u Srbiji i da bi se zaštitio svima je uveo PDV. To su verovatno učinili zato da ne bi morali da "gledaju u pasulj" ko je sa druge strane, da li prodaje ili da li se identifikuje", objašnjava Goran Radosavljević, profesor FEFA fakulteta. Prema njegovim rečima, u suprotnom, Ibej bi bio obveznik poreza na dohodak. Radosavljević kaže i da je to slična priča kao sa Pejpalom, a Ibej je registrovan na teritoriji Evropske unije, gde zemlje članice međusobno ne plaćaju PDV. Sa druge strane Ibej u Srbiji nema registrovanu firmu, što rezultira određenim ograničenjima."Najveći problem pravi naš zakon o deviznom poslovanju koji je prilično krut i o kome pričamo gotovo dve decenije. Taj zakon u suštini nalaže da ukoliko hoćete da se bavite bilo kojim poslom u Srbiji morate imati registrovanu firmu", smatra Radosavljević.On napominje da su međunarodne platforme registrovane na nekim drugim destinacijama sa kojih rade i da bi se zaštitile od zakona u svojim zemljama, zaračunavaju poreze ili u slučaju Pejpala zabranjuju trgovinu na teritoriji Srbije. "Njima naša Poreska uprava ne može ništa, ali može da urgira kod njihove Poreske uprave i onda ona njih može da goni što krše zakon određene zemlje", naglašava profesor FEFA fakulteta.Dodaje sse da prema ranijim odgovorima Poreske uprave, poreski tretman prodaje dobara zavisi od toga da li se radi o prodaji sopstvene imovine "od slučaja do slučaja" ili je to stalna aktivnost nekog fizičkog lica.Radosavljević kaže da se problem u vezi sa frilenserima može da reši jednostavno, osnivanjem preduzetničke radnje i plaćanjem paušalnog poreza, koji je niži od onog koji bi plaćali kao fizička lica.Naglašava i da otvaranjem firme njihove finansije postaju transparentne.

Srbija

Evropski parlament: Vlast u Srbiji koristi dezinformacije protiv opozicije

U zemljama, poput Srbije i Crne Gore, u kojima politikom dominira jedna stranka, dezinformacije teže da slede „partijsku liniju“, služeći interesima moćnika i podrivajući opoziciju, pokazuje najnovija studija Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta.Dezinformacije su endemski i sveprisutan deo politike na čitavom zapadnom Balkanu, bez izuzetka. Ali dok se o dezinformacijama često raspravlja u kontekstu spoljnih pretnji funkcionisanju uprave i demokratije, strani akteri nisu najistaknutiji krivci.U konkurentnijim političkim okruženjima, poput Albanije, Kosova i (donekle) Severne Makedonije, dezinformacije teže oportunistički da koriste sve strane, težeći kratkoročnim ciljevima, a ne dugoročnim strategijama.Međunarodni akteri igraju relativno malu ulogu u širenju dezinformacija u Srbiji. Uprkos tome što je jedan od centralnih distributivnih kanala za transnacionalne dezinformacije u regionu upravo ruski Sputnjik Srbija sa sedištem u Beogradu.U srpskom medijskom pejzažu dominiraju Srpska napredna stranka (SNS) i predsednik Vučić. Tokom poslednjih nekoliko godina posmatrači su primetili pogoršanje kvaliteta medijskog izveštavanja, koje karakterišu povoljno izveštavanje i nedostatak kritika predsednika Vučića i njegovih saradnika.Primarnu ulogu u kampanjama dezinformacija koje sponzoriše država igraju TV stanice (istaknuto TV Pink) i tabloidi, uključujući Kurir, Informer i Srpski telegraf, koji imaju značajan doseg i koriste se za odjek kampanja klevetanja vladajuće stranke protiv opozicije, pokazuje studija.Analiza društvenih medija sprovedena za ovu studiju u međuvremenu je otkrila da je niz nacionalističkih publikacija (Nacionalist, Tsrvene Beretke, Intermagazin.rs, Sandžačke) i nekolicina uglednih pojedinaca (uključujući političare i istaknutog ekonomskog komentatora) imalo posebno važnu ulogu u širenju dezinformacija. Ove medije i pojedince karakteriše negativno izveštavanje o EU, NATO-u i zapadu uopšte, dok istovremeno neguju proruski diskurs.Štaviše, postoje navodi o velikom broju lažnih profila, grupa i stranica na društvenim mrežama koji su korišćeni u dezinformacione svrhe. Na primer, u aprilu 2020. godine Tviter je u Srbiji izbrisao 8.558 Tviter naloga, uz obrazloženje da su to lažni računi podržani od države povezani sa glavnom vladajućom strankom.Iako su kampanje dezinformacija koje vodi Sputnjik Srbija istaknute u celom regionu, posebno u Bosni i Hercegovini, na Kosovu, u Crnoj Gori i severnoj Makedoniji, one nisu posebno vidljive u samoj Srbiji.Čini se da su srpske i ruske državne poruke široko koordinisane na višem nivou. Međutim, postojala su dva značajna izuzetka. Prvi je bio 2016. godine kada je predsednik Vučić podržao tvrdnje da je ruski GRU stajao iza pokušaja puča u Crnoj Gori, iznoseći osude iz Moskve. Drugi izuzetak je bio letos kada je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova optužila Vučića, vulgarno, da se prodao Vašingtonu zbog predloženog posla o ekonomskoj normalizaciji Kosova. Vladimir Putin se na kraju izvinio u njeno ime.Generalno, čini se da se Sputnjik Srbije ne uključuje nezavisno u srpsku politiku na način na koji to čini u drugim zemljama regiona. Međutim, on proizvodi materijal koji srpski mediji (i drugi u regionu) mogu prenameniti kako bi postigli svoje ciljeve kroz dezinformacije.Kao takva, glavnina srpskih dezinformacija ima za cilj da širi mišljenje u odnosu na izbore, javne ličnosti ili unutrašnju srpsku politiku. Diskurzivna polja na kojima se vode ove bitke, međutim, veoma se razlikuju. Otprilike trećina pregledanih kampanja usredsređena je na NATO ili EU, trećina na posledice jugoslovenskih ratova i posleratnog „pomirenja“, a ostatak na izbornu politiku i COVID-19.I domaći i strani akteri koriste dezinformacije da potkopaju kredibilitet Evropske unije na zapadnom Balkanu, pojačavajući i manipulišući postojećim podelama između „idealista EU“ (koji su posvećeni evropskom identitetu svoje zemlje) i „realista EU“. (koji se možda ne protive integraciji u EU, ali ne veruju da će se verovatno dogoditi).Iako su Kina i Turska aktivne na ovom polju, u naporima za diskreditaciju EU dominira Rusija, koja održava široku infrastrukturu medijskih manipulacija širom regiona.Nikola Momčilović

2020

Pomoć kosjerićkom ribnjaku Đokić

Atlantic Grupa i Mercator-S, udružili su se pod Argetinim projektom „Podržavamo lokalno“ i još jednom su pokazali svoju spremnost da pomognu srpskoj privredi, kupovinom pastrmke iz ribnjak...

Svet

Rusi uprkos sankcijama uvereni da će završtiti Severni tok 2

Sjedinjene Američke Države smatraju da će projekat Severni tok 2 ugroziti evropsku energetsku sigurnost, Rusija ukazuje da njihove sankcije usmerene protiv tog projekta predstavljaju nepoštenu konkurenciju, prenosi Jutarnji list. Rusija naglašava i da njeni partneri nameravaju da dovrše taj projekat.Nekoliko američkih zvaničnika izjavilo je da kabinet odlazećeg američkog predsednika Donalda Trampa priprema novi krug sankcija koje bi mogle da zadaju završni udarac projektu gradnje Severni tok 2."Nizali smo udarac za udarcem, a sada nam je meta samo srce projekta", rekao je jedan od zvaničnika koji je želeo da ostane anoniman.Rusija je ovog meseca inače nastavila sa gradnjom 9,5 milijardi evra vrednog gasovoda, nakon jednogodišnje pauze koju su izazvale američke sankcije i taj projekat trenutno je 90% završen.Radovi su u poslednje vreme bili fokusirani na polaganje cevi na potezu dugom 2,6 kilometara u plitkim vodama nemačke ekskluzivne ekonomske zone, a preostalih 100 kilometara nedovršene rute uglavnom se nalazi u dubokim vodama kod Danske.Rojters je citirao ocene stranih diplomata koje kažu da spor neće biti okončan ni nakon stupanja novog američkog predsednika Džoa Bajdena na dužnost.Bajden je pre četiri godine nazvao taj gasovod "lošim dogovorom" za Evropu i kritikovao Moskvu, a kampanju pritiska na Severni tok 2 podržavaju i demokrate i republikanci u američkom Kongresu. Američko ministarstvo spoljnih poslova trebalo bi da iduće nedelje dostavi Kongresu izveštaj o kompanijama koje bi mogle da budu kažnjene zbog podrške tom projektu, rekao je drugi neimenovani američki zvaničnik.POLJSKA KAZNILA GASPROM ZBOG SEVERNOG TOKA 2 Naglašava se da meta tih kaznenih mera neće biti ni vlade ni zvaničnci država, kao i da bi neke kompanije mogle da izbegnu sankcije.U konzorcijumu koji gradi Severni tok 2 nisu odmah hteli da komentarišu mogućnost novih američkih sankcija, a tokom novembra rekli su za Rojters da će postojeće i nove sankcije, posredno ili neposredno pogoditi više od 120 kompanija iz više od 12 evropskih zemalja.Dmitrij Peskov, portparpol kabineta Vladimira Putina podsetio je da je Evropa zainteresovana za dovršetak gradnje.Severni tok 2 predviđa izgradnju dve cevi gasovoda koji bri trebalo da ima kapacitet 55 milijardi kubika gasa godišnje, od ruske obale preko Baltičkog mora do Nemačke.Projektu se aktivno, pored SAD koje promovišu svoj tečni gas, protive Ukrajina i baltičke države.Pre godinu dana Vašington je uveo sankcije za sve koji učestvuju u gradnji gasovoda pa je švajcarski Allseas bio prisiljen da zaustavi radove na polaganju cevi.Uprkos tome, nedavno je počelo polaganje nedovršenog dela gasovoda u nemačkim vodama.

Srbija

VOICE: Nakon propalog sporazuma s Tenisom, država njive daje lokalnim moćnicima

Hiljade hektara državnog poljoprivrednog zemljišta koje je Srbija, prema dogovoru tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića i Klemensa Tenisa, vlasnika nemačke kompanije Tenis, trebalo da dodeli u dugoročni zakup ovom investitoru, sada obrađuju domaće propale firme i lokalni moćnici, piše Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).Umesto Tenisa koji je, kako je 2016. godine najavio Vučić, planirao da u stočarsku proizvodnju u Srbiji investira 300 miliona evra, a da od naše države zakupi njive na 30 godina, danas nemamo nijedan uložen evro, ali imamo „hajdučiju na oranicama“.Tako su na području Zrenjanina, gde je u nekoliko katastarskih opština za Tenis bilo predviđeno  2.420 hektara državnih njiva, neke od tih parcela izdate firmi u stečaju – Industriji mesa „PKB Imes“ na čijoj je farmi u Farkaždinu prošle godine došlo do pomora svinja zbog gladi. Prema istraživanju VOICE-a, „PKB Imes“ je u zrenjaninskim atarima, na osnovu prava prečeg zakupa koje imaju stočari, ukupno dobio na raspolaganje 2.256 hektara.VOICE je uvidom u ugovore ustanovio da je, u okviru programa za izdavanje državnog zemljišta u zakup za 2019. godinu, ova firma, koju zastupa stečajni upravnik, u februaru 2020. godine potpisala 31 ugovor o zakupu na godinu dana. Ugovori su potpisani za 1.802 hektara i za jednogodišnju arendu „PKB Imes“ je platio 283.591 evro, odnosno u proseku oko 150 evra po hektaru. Za ostale površine, odnosno 600 hektara oranica, data je saglasnost u novembru prošle godine i očekuje se potpisivanje ugovora.PKB Imes uzeo je njive i u Banatskom Despotovcu, gde je prema planu koji je 2017. objavio grad Zrenjanin, predviđena izgradnja Tenisovog radnog kompleksa i farme svinja kapaciteta 70.000 tovljenika godišnje. U ovom mestu, nesuđenoj Tenisovoj polaznoj tački u srpskom agrobiznisu, za izdavanje lokalnim ratarima ostalo je 40 hektara, od toga obradivih tek osam, i to na 12 lokacija, otkriva VOICE.Među stočarima, najveći zakupac na teritoriji Zrenjanina je firma „Ćorić agrar“ iz Bašaida. I ona je u arendu uzela parcele u Banatskom Despotovcu, ali i drugim katastarskim opštinama. Kako se može videti u godišnjem programu izdavanja zemljišta, najveći je zakupac u zrenjaninskim atarima koji je njive dobio po pravu prečeg za stočare - 498 hektara. Reč je o firmi čiji je gazda Krsta Ćorić, zemljoposednik u Srbiji koji ide uz rame Petru Matijeviću, Miodragu Kostiću, Miroslavu Aleksi - prema informacijama VOICE-a obrađuje oko 20.000 hektara oranica, a oko 15.000 ima u vlasništvu.U dugogodišnji zakup od 2018. do 2028. njive u Tomaševcu dobila je firma "MIO MAR agrar" doo čiji je vlasnik Marko Kešelj. Ova firma dobila je 1.428 hektara, a godišnje plaća oko 160 evra po hektaru. Kešelj je zajedno sa Mledenom Pešutom zakonski zastupnik i vlasnik u preduzeću Fud planet. Pored tužbe zbog Tenisa, Savez udruženja poljoprivrednika Banata, vodi sudski spor protiv Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i zbog Fud planeta, jer je dao saglasnost na dugogodišnji zakup zemljišta firmi koja, kako paori tvrde, nema investicije iza sebe i nema reference. Za Fud planet je, kao investitoru na zakup od 30 godina, bilo odvojeno 900 hektara ali taj ugovor nije potpisan, piše VOICE.Na pitanja novinara ovog istraživačko-analitičkog portala nisu odgovorili ni iz Tenisa ni iz Grada Zrenjanina. Na pitanje zbog čega je kompanija Tenis odustala od ulaganja u Srbiji u Ministarstvu poljoprivrede je VOICE-u rečeno da, do ovog momenta, Komisija za ostvarivanje prava prvenstva nije dobila zvanično obaveštenje o odustajanju od realizacije projekta u Srbiji. Zbog pojave afričke kuge svinja u regionu, kompanija Tenis invest je tražila prolongiranje ulaska u posed i započinjanje planirane investicije, rečeno je novinarima ovog portala u Ministarstvu.Savez udruženja poljoprivrednika Banata očekuje ovih dana presudu Upravnog suda u Novom Sadu, gde je krajem novembra održano drugo ročište u postupku koji paori vode protiv Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. Kako se navodi u tužbi u koju je VOICE imao uvid, ovaj sekretarijat je omogućio da Tenis na 30 godina u zakup dobije 75.000 hektara.

Srbija

Pevač Željko Joksimović navodno planira da kupi Tanjug

Novinsku agenciju Tanjug uskoro bi mogla da kupi privatna kompanija Minacord media, koja je u vlasništvu pevača Željka Joksimovića i suvlasnice K1 televizije Manje Grčić, prenosi Newsmax Adria, naglašavajući da se radi o nezvaničnim informacijama.Napominje se da u Tanjugu tu informaciju za Newsmax Adria nisu hteli ni da potvrde ni da demnatuju.Manja Grčić je u poruci za taj kanal odgovorila da nije reč o kupovini Tanjuga i da će se u narednih 7-10 dana znati više o toj transakciji.Inače, Minacord media je vlasnik nekoliko kablovskih kanala koji se emituju u Telekomovoj distributivnoj mreži.NOVI REKORDI U BROJU KORISNIKA VIDEO IGARA U SRBIJI Novinska agencija Tanjug Uredbom Vlade Srbije trebalo je da prestane sa radom 31. oktobra 2015. godine. Prema toj uredbi brisanje Tanjuga iz registra Agencije za privredne registre trebalo je da pokrene ovlašćeno lice nakon isplate zaostalih dugovanja, ali se to ni pet godina kasnije nije dogodilo.Agencija za privatizaciju organizovala je dva javna poziva za prodaju Tanjuga, koji su proglašeni neuspešnim, jer nije bilo zainteresovanih kupaca.

Srbija

Određene najniža i najviša osnovica socijalnog osiguranja za 2021. godinu

Ministarstvo finansija objavilo je iznose najniže i najviše osnovice doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji će važiti od od 1. januara do 31. decembra 2021. godine. Prema propisu objavljenom u Službenom glasniku, najniža mesečna osnovica na koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi iznosi 28.402 dinara.Najniža mesečna osnovica obaveznog socijalnog osiguranja u istom iznosu će važiti i za samostalne umetnike, sveštenike, verske službenike i poljoprivrednike tokom 2021. godine.S druge strane, najviša mesečna osnovica na koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi biće 405.750 dinara.Time je najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2021. godinu dostigla 4.869.000 dinara.Najniža i najviša osnovica doprinosa se određuju jednom godišnje na osnovu prosečne mesečne zarade isplaćene u periodu od oktobra prethodne godine do septembra tekuće godine.

Srbija

Vlada definisala kako će se plaćati odloženi porezi i doprinosi

Privrednim subjektima koji su se opredelili za odlaganje plaćanje poreza i doprinosa omogućeno je namirivanje tih obaveza na najviše 24 jednake mesečne rate, bez plaćanja kamate za period odlaganja, navodi se u uredbi koju je donela Vlada Srbije. Prva rata dospeva 10. februara 2021. godine, a svaka naredna istog datuma u mesecima koji slede.Uredba o postupku i načinu odlaganja plaćanja dugovanog poreza i doprinosa u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 jasnije definiše obaveze privrednika i produžava rok za plaćanje obaveza, obzirom da je početkom korona-krize slična mera odgodila to obavezu do 4. januara 2021. godine.Ko ima pravo na odlaganje poreza Novim propisom, privredni subjekti koji su se prethodno prijavili za poreske pogodnosti se obavezuju na plaćanje mesečne rate ne manje od 1.000 dinara.Privredni subjekti odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na mesečne rate ostvaruju bez sprovođenja posebnog postupka.Odlaganje plaćanja se može ostvariti za porez i doprinose na zarade i naknade zarada, kao i za porez i doprinose na ličnu zaradu preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika, u visini iznosa neplaćene obaveze.Dodatno, ista pogodnost se može ostvariti za akontacije poreza na dobit pravnih lica, najviše do visine iznosa neplaćene poreske obaveze koja je obračunata u konačnoj poreskoj prijavi po osnovu poreza na dobit pravnih lica za 2020. godinu.Slična pogodnost dostupna je i za akontacije poreza na prihode od samostalne delatnosti za preduzetnike i preduzetnike poljoprivrednike, nezavisno da li su se opredelili za isplatu lične zarade, a najviše do visine iznosa neplaćene poreske obaveze koja je obračunata u konačnoj poreskoj prijavi.Preduzetnicima-paušalcima koji su se opredelili za odlaganje dospelosti obaveza po osnovu akontacija poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti takođe se odlaže plaćanje obaveza na 24 jednake mesečne rate bez kamateZa obveznike sa poslovnom godinom različitom od kalendarske, koji konačnu poresku prijavu podnose do 31. januara 2021. godine, a čiji se poreski period završava u 2020. godini, prva rata takođe dospeva 10. februara 2021. godine, ali ona ne može biti manja od 2.000 dinara.Privredni subjekti mogu i pre isteka 24 meseca da u celosti isplate dugovanja.Doprinosi čije je odlaganje plaćanja odloženo u skladu sa ovom uredbom, smatraju se plaćenim za svrhu ostvarivanja prava po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja prava za slučaj nezaposlenosti i ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom, kao i ostvarivanja prava u druge svrhe.Pravo na odlaganje ne mogu ostvariti subjekti koji u propisanim roku ne podnesu konačnu poresku prijavu poreza na dobit pravnih lica za 2020. godinu, odnosno za poreski period koji započinje ili se završava u 2020. godini.Pravo na odlaganje plaćanja poreza i doprinosa se gubi ukoliko se ne izmiri ratu u predviđenim rokovima.Neplaćeni iznos obaveze privrednok subjekta preuzima pravni sledbenik, koji je obavezan da nastavi sa plaćanjemmesečnih rata.Ako u statusnoj promeni pravnog lica koje prestaje da postoji ima više pravnih sledbenika, neplaćeni iznos dužna je da plati firma pre brisanja iz registra privrednih subjekata, koje se vodi kod Agencije za privredne registre.Neplaćeni iznos obaveze pravnog lica prema kojem je pokrenut stečajni postupak prijavljuje se i naplaćuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj.U slučaju prinudne likvidacije pravnog lica, neplaćeni iznos obaveze koja je bila predmet odlaganja smatra se dospelim danom pokretanja postupka prinudne likvidacije u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.U slučaju likvidacije pravnog lica, neplaćeni iznos obaveze koja je bila predmet odlaganja plaćanja, to pravno lice je dužno da plati do okončanja postupka likvidacije.

Srbija

Vrhunski LG Ultra monitori

Bez obzira na to da li ste zaljubljenik u video igre, profesionalni gejmer ili pak radoholik koji posao mora da obavlja na perfektnom monitoru, ukoliko izaberete neki od monitora kompanije LG Electronics iz Ultra linije, nećete pogrešiti. Jedan od naših favorita svakako jeste UltraFine „Ergo” 4K UHD monitor od 32 inča (model 32un880-b). Ovaj monitor dobitnik je i CES nagrade za inovaciju 2020. godine i predstavlja inovativno ergonomsko rešenje koje nudi vrhunske performanse i produktivnost. Jedinstveni koncept LG Ergo objedinjuje tri ključne komponente: preciznost slike, ergonomski dizajn i rešenje jednog USB-C kabla u vidu monitora koji pruža nenadmašive performanse, udobnost pri korišćenju i sređeniji radni sto kod kuće ili na poslu. UltraFine 4K UHD Displej Ergo nudi zapanjujući kvalitet slike i apsolutno zadovoljava potrebe najvećeg broja profesionalaca jer donosi slike visoke rezolucije sa odličnim detaljima, reprodukcijom i tačnošću boja.LG Ergo je razvijen za profesionalce i svakoga ko provodi značajno vreme za radnim stolom. Tehnološki i ergonomski napredni zglobni nosač sa visokim stepenom podesivosti korisnicima omogućava da kreiraju savršeno personalizovanu radnu stanicu. Stalak monitora LG Ergo može da se izvuče ka spolja ili da se postavi tik uza zid, da se podigne na nivo očiju ili da se spusti bliže stolu. Može čak i da se rotira da bi se okrenuo na suprotnu stranu radi praktične razmene informacija sa kolegom na poslu. Ergo monitor može se postaviti na savršenu visinu, razdaljinu i ugao zarad pružanja daleko udobnijeg i održivijeg korisničkog iskustva.Rešenje jednog USB-C kabla ovog uređaja omogućava obradu slike rezolucije 4K, brz transfer podataka i napajanje za laptop pomoću jednog, praktičnog kabla. LG Ergo takođe konvencionalno postolje monitora zamenjuje štipaljkom za sto čime štedi prostor, dok sistem postavljanja jednim klikom podešavanje displeja čini brzim i jednostavnim.UltraGear gejming monitori kompanije LG nadovezuju se na snažnu reputaciju serije koja je poznata po munjevitoj brzini i odličnom kvalitetu slike. Gejming monitori kompanije LG podižu standard za performanse u pogledu brzine i lepote slike.Monitor UltraGear 4K IPS monitor od 27 inča (model 27qn880) odlikuje IPS displej sa frekvencijom osvežavanja od 75 Hz i rezolucijom 2560x1440. Ovaj monitor reprodukuje detaljnu sliku uz sRGB 99% (tip.), a HDR 10 obezbeđuje dramatičniji, dinamičan i sveobuhvatan užitak u gledanju. Unapređena fleksibilnost Ergo postolja obezbeđuje potpunu pokretljivost ekrana, proširene opcije ergonomskih podešavanja za izvlačenje, uvlačenje, rotiranje, okretanje, podešavanje visine i nagiba, kao i savršen položaj ekrana za što prijatniju i bolju radnu atmosferu. Kompaktan dizajn zauzima veoma malu površinu stola, a takođe doprinosi jednostavnijem postavljanju. Pomažući korisnicima da organizuju prostor bez kablova, rešenje 27qn880 sa USB-C priključkom i jednim kablom praktično omogućava brz prenos podataka i napajanje za punjenje laptop računara pomoću samo jednog kabla.Za koji god monitor da se odlučite, nećete sigurno pogrešiti. Monitori kompanije LG prevazilaze očekivanja korisnika svojim performansama, kvalitetom slike i brzinom na profesionalnom nivou. 

Srbija

Vlada seli muzej Nikole Tesle na Dorćol

U saopštenju Ministarstva kulture navodi se da će Muzej nikole Tesle biti preseljen u zgradu Termoelektrane "Snaga i svetlost", koja u potpunosti odgovara njegovim potrebama. Nova zgrada muzeja se nalazi na Dorćolu, na samoj obali Dunava.Ministarstvo podseća da je reč o izuzetno značajnoj ustanovi kulture, koja čuva najveću zbirku dokumenata o životu i radu Nikole Tesle.Ona će na taj način dobiti adekvatan prostor kako bi nastavila sa promovisanjem lika i dela jednog od najvećih umova 20. veka.Objekat Termoelektrane "Snaga i svetlost" sagrađen je u periodu od  1930. do 1932. godine, prema projektu Švajcarskog društva za elektrifikaciju i saobraćaj iz Bazela.Sastoji se iz zgrade Elekrane, portalnog krana sa rukavcem, pumpne stanice i filterskog postrojenja i kako se dodaje "utvrđen je za spomenik kulture".Pokretna kulturna dobra koja govore o životu i delu  Nikole Tesle i čine zbirni fond muzeja, razvrstavaju se na način koji omogućava pravilnu zaštitu kulturnih dobara i savremenu muzeološku prezentaciju.Predmeti potiču iz oblasti elektrotehnike, mašinstva, hemijske tehnologije, a tu su i lični predmeti velikog naučnika, kao i zbirka likovne i primenjene umetnosti Muzeja Nikole Tesle.KO ODLUČUJE O SELIDBI NIKOLE TESLE U ŽELEZNIČKU STANICU Muzej Nikole Tesle je 21. maja 2020. godine postao republička ustanova kulture.Ranije se govorilo o preseljenju tog muzeja u zgradu bivše glavne železničke stanice, ali se od te namere, po svemu sudeći odustalo.Više puta je naglašeno da je muzeju potreban adekvatniji prostor o vile u Krunskoj ulici.Ona je bila u vlasništvu nekadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Kraljevine Srbije, Đorđa Genčića, koji je bio i jedan od inicijatora Majskog prevrata 1903. godine.Zgradu su nakon promena 2000. godine putem restitucije zatražili njegovi naslednici.

Srbija

Ugovor o kupovini Fajzerovih vakcina „strogo poverljiv“

Koliko je vakcina protiv koronavirusa Srbija kupila od kompanije Fajzer (Pfizer) i po kojoj ceni za sada je nepoznato, jer je ugovor između naše zemlje i te kompanije označen kao strogo poverljiv, navodi se u odgovoru koje je Ministarstvo zdravlja dostavilo Raskrikavanju.Kako navodi portal, oni su ovim institucijama zatražili kopiju ugovora koji je potpisan sa Fajzerom i Biontekom, kao i informacije o ceni, količini i datumu kada će vakcine biti isporučene, te o svim pravima i obavezama Srbije, koje proizilaze iz ugovora.Međutim, Ministarstvo zdravlja odbilo je da pruži tražene informacije, pozivajući se na Zakon o tajnosti podataka.„Ovaj ugovor označen je kao strogo poverljiv dokument u skladu sa odredbama Zakona o tajnosti podataka”, navodi se kratko u odgovoru, ali bez konkretnih članova tog Zakona, na koje se pozivaju.U Zakonu o tajnosti podataka navodi se da se stepen tajnosti „strogo poverljivo određuje radi sprečavanja nastanka teške štete po interese Republike Srbije”.Bivši Poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić kaže za Raskrikavanje da u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama javnost ima nesporan interes da pristupi podacima koji su u posedu organa vlasti, a tiču se ugrožavanja i zaštite zdravlja stanovništva.„Čini se da je naša Vlada manje - više sve te informacije označila kao strogo poverljive, a to zapravo znači da oni misle da će, ako građani Srbije saznaju koliko je sredstava, za koje kolličine medicinske opreme i lekova potrošeno, Srbija pretrpeti štetu i to ne bilo kakvu štetu, nego tešku štetu”.„To je potpuno neobjašnjivo, u najmanju ruku, Vlada bi morala da objasni o kakvim je to interesima reč i o kakvoj šteti je reč”, navodi ŠabićŠabić podseća da je označavanje ovih informacija kao „strogo poverljivih” suprotno i Zakonu o budžetskom sistemu, koji sadrži princip transparentnosti. Izuzetak može biti bezbednost zemlje, odbrana zemlje ili međunarodni odnosi.„Ne vidim kakva bi šteta po bilo koja od ova tri interesa mogla biti prouzrokovana samom činjenicom da će, što je najnormalnija stvar u svakoj uređenoj zemlji, Vlada položiti račun o relevantnim činjenicama, posebno u ovakvim situacijama”, objašnjava Šabić.Nedavno je i kompanija Fajzer odbila da dostavi Danasu detalje tog ugovora, navodeći da su njegovi detalji poverljivi.Podsetimo, u Srbiju je juče stiglo 4800 doza Fajzerovih vakcina, a Vučić je danas najavio da će vakcinacija početi sutra. Vakcinu će, kako je najavljeno, prvo primiti korisnici staračkih domova.

Svet

Crna Gora gasi Montenegro Airlines, osniva novu firmu

Crnogorski državni avio-prevoznk Montenegro Airlines biće ugašen, a poslovanje bi trebalo da nastavi nova firma, saopštila je Vlada Crne Gore, a prenele podgoričke Vijesti. Napominje se da ne postoji nijedna zakonska mogućnost da se finansijski posrnuloj kompaniji dodeli pomoć."Mi ne možemo da donesemo nijednu zakonitu odluku kojom ćemo pomoći Montenegro Airlinesu", izjavio je crnogorski ministar za kapitalne investicije Mladen Bojanić.To znači prizemljenje aviona u najskorijem roku, saopšteno je na pres konferenciji Vlade Crne Gore.Bojanić je rekao da je u planu osnivanje nove kompanije sa osnivačkim kapitalom države, kao i da kompanija bude operativna do sledeće turističke sezone.Naveo je da će šteta u budžetu zbog gašenja kompanije iznositi 50 miliona evra, kao i da će zaposleni dobiti sve što im pripada po zakonu.MONTENEGRO AIRLNES U MINUSU 15 MILIONA EVRA Podsetio je da od 2016. godine radnicima nisu uplaćivani doprinosi, kao i da im kasne zarade za poslednja dva meseca."Već smo planirali izdatke, biće odvojena sredstva. Vodiće se računa da buduće poslovanje bude održivo i radiće se u skladu sa interesima države", rekao je ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić.Naglašava se da će vlada zbog neblagovoremenog postupanja u slučaju Montenegro Airlinesa razmotriti zahtev za razrešenje Saveta Agencije za zaštitu konkurencije.

Svet

Postignut trgovinski sporazum između Brisela i Londona

Britanija i EU završavale su u sredu uveče istorijski sporazum nakon Bregzita koji će definisati njihove buduće trgovinske odnose, piše Fajnenšal tajms.Očekuje se da će Boris Džonson, premijer Velike Britanije, ugovor uskoro potvrditi, čime će se okončati napeti pregovori koji su trajali devet meseci.Zvaničnici EU i Velike Britanije radili su tokom noći na doradi zakonskog teksta, koji će sačuvati trgovinu bez carine između EU i Velike Britanije, kao i zaštitu saradnje u drugim oblastima, poput bezbednosti.Očekuje se da će trgovinski sporazum između Londona i Brisela kompanijama iz Velike Britanije i EU ponuditi preferencijalni pristup međusobnim tržištima, prema osnovnim pravilima Svetske trgovinske organizacije - osiguravajući da uvezena roba bude oslobođena carina i kvota.Trgovinski sporazum ostaviće UK suočeno sa gubitkom od 4 odsto potencijalnog bruto domaćeg proizvoda tokom narednih 15 godina u poređenju sa članstvom u EU, prema britanskom Uredu za budžetsku odgovornost.Međutim, neuspeh da se postigne sporazum vodio bi gubitku potencijalnog BDP-a od skoro 6 procenata, procenio je fiskalni nadzornik.Iako se sporazum često opisuje kao „tanki“ trgovinski sporazum, on će pružiti pravnu platformu na kojoj dve strane mogu da izgrade dalje odnose.Prema ljudima upućenim u razgovore, sporazum uključuje prelazni period od pet i po godina tokom kojeg će brodovi EU imati zagarantovan pristup britanskim ribolovnim vodama. Ali, prava EU-a za ribolov biće smanjena za 25 odsto u poređenju sa sadašnjim.Pored ribe, još jedna ključna prepreka tokom pregovora o budućim odnosima bio je zahtev EU za garancijama poštene konkurencije za njene kompanije.Nacrt sporazuma dve strane uključuje novi arbitražni mehanizam čiji je cilj da obezbedi jednake uslove za obe strane, sa odredbama o sankcijama u obliku carina ako bilo koja strana ozbiljno potkopava propise druge u oblastima kao što je zaštita životne sredine.Važno pitanje bilo je trgovačko pravilo za električne automobile: Britanija je tvrdila da je izborila koncesije kako bi omogućila da se električnim vozilima trguje bez carina, čak iako relativno visok udeo njihovih komponenti dolazi izvan EU i Velike Britanije.Sada će se žuriti sa odobravanjem sporazuma pre nego što se prelazni period Britanije završi 1. januara.Evropski parlament je već rekao da neće glasati pre kraja godine. Ali Brisel ima mogućnost privremene primene sporazuma dok ga poslanici ne izglasaju 2021. godine.

Svet

Udeo nezaposlenih u radno aktivnom stanovništvu Hrvatske 7,5 odsto

Tokom trećeg tromesečja 2020. godine u Hrvatskoj je bilo 26 hiljada manje zaposlenih na godišnjem nivou, dok je broj nezaposlenih porastao za 32 hiljade, što predstavlja anketnu nezaposlenost u iznosu od 7,5%, saopštio je Državni zavod za statistiku (DZS), a preneo Seebiz.Naglašava se da je tokom trećeg tromesečja broj zaposlenih iznosio 1,678 miliona, dok je broj nezaposlenih bio 135 hiljada.Reč je o statističkim podacima iz ankete o radnoj snazi, koja se temelji na metodologiji Međunarodne organizacije rada pa predstavlja međunarodno podata podatak o zaposlenosti i nezaposlenosti.Iz DZS-a navode da se zbog pandemije suočavaju sa poteškoćama u prikupljanju, proveri i obradi podataka, kao i da su podaci uglavnom dobijeni telefonskim putem.Po podacima dobijenim iz te ankete, u trećem tromesečju 2020. godine u Hrvatskoj je bilo milion i 678 hiljada zaposlenih, što je u odnosu na prethodni kvartal, odnosno drugo tromesečje ove godine, više za 10 hiljada, odnosno 0,6%.Poređenje broja zaposlenih na godišnjem nivou, u odnosu na isti period 2019. godine, pokazuje da je tokom trećeg tromesečja ove godine broj zaposlenih bio oko 26 hiljada ili 1,5% manje.Broj nezaposlenih porastao je na godišnjoj razini za 31%, a na tromjesečnoj za 17,4%. Naime, u trećem tromesečju ove godine nezaposlenih je, prema anketi, bilo 135 hiljada, a u istom tromjesečju 2019. godine 103 hiljada, dok je pak u drugom ovogodišnjem kvartalu bilo 115 hilajda nezaposlenih.Stopa anketne nezaposlenosti, kao postotni udio nezaposlenih u aktivnom stanovništvu, tako iznosi 7,5%, što je za 1,7% više na godišnjoj i jedan postotni bod više na kvartalnoj razini.S obzirom na broj zaposlenih i nezaposlenih, u trećem kvartalu ove godine aktivno stanovništvo činilo je milijun i 814 hiljada ljudi, što je na nivou tromesečja rast za 31 hiljadu. Na godišnjem nivou, u odnosu na treće tromesečje prošle godine, broj aktivnih stanovnika veći je za sedam hiljada.Neaktivno stanovništvo smanjeno je i na kvartalnoj i godišnjoj razini. U kategoriji neaktivnog stanovništva u trećem je tromjesečju ove godine bilo milion i 697 hiljada ljudi, što je u odnosu na drugi kvartal 2020. 33 hiljade, a u odnosu na treći kvartal prošle godine 15 hiljada manje.Stopa aktivnosti, koja pokazuje postotni udeo aktivnog u radno sposobnom stanovništvu, u trećem tromesečju 2020. iznosila je 51,7%, što je za 0,9% više u odnosu na prethodno tromesečje i 0,3% više na godišnjem nivou.Stopa zaposlenosti, koja pokazuje udeo zaposlenih u radno sposobnom stanovništvu, u razdoblju od srpnja do rujna ove godine iznosila je 47,8%, što je na nivou tromesečja rast za 0,3%, a na godišnjem pad za 0,6%.

Srbija

Mali magacini mogu da donesu veliku zaradu

Pored velikih početnih ulaganja izdavanje malih magacina nema velike troškove i uloženi novac se brzo vraća, a domaći preduzetnici kažu da taj biznis raste i da će biti hit za tri do pet godina, pišu Biznis i finansije. Kao dva velika razloga za razvoj tog biznisa navodi se prelazak na rad od kuće i činjenica da nove zgrade često nemaju podrumski prostor."Naše iskustvo pokazuje da je ovaj posao isplativ, jer troškovi poslovanja nisu veliki, a ne zahteva ni veliki broj radnika", objašnjava Zoran Stajić, vlasnik "Toro Box-a", najveće firme u Srbiji koja se bavi tom vrstom iznajmljivanja. Prema njegovim procenama ulaganja u taj posao isplate se nakon pet ili šest godina, mnogo brše nego investicija u iznajmljivanja stana. Stajić dodaje i da su davali u zakup velike magacine, dok danas iznajmljuju 200 malih, a još 800 je u pripremi.Naglašava da je za početna ulaganja neophodno od milion do dva miliona evra, dok je cena iznajmljivanja od 50 evra, pa naviše."Za sada, najčešći klijenti su nam ljudi koji se sele ili renoviraju stanove, pa kod nas ostavljaju nameštaj", kaže Zoran Stajić.Neki od klijenata su bili iz pogrebnih preduzeća, zatim ljudi koji su u klimatizovanim mini-magacinima čuvali skupa vina i kubanske cigarete, ali i klijenti koji su se bavili on-lajn prodajom."Sve stvari u našim magacinima su sigurne jer pravimo spiskove kada i šta ulazi i izlazi i sve proveravamo pred klijentom. Takođe, osiguravamo i od krađe i poplava", kaže Filip Savić, direktor firme "Skladištenje stvari".Kaže da imaju dosta klijenata koji rade onlajn, kao i da najmanji magacin, gde može da se smesti 45 kutija košta15 evra mesečno.Među klijentima su kafići i restorani koji tu čuvaju svoje letnje bašte, ljubitelji oldtajmera."Dešava nam se i da neko iznajmi magacin, smesti stvari, plati mesec ili dva, i više se nikada ne pojavi", kaže Savić. U tom slučaju, kako objašnjava, firma ima pravo da stvari proda na licitaciji, pa im se dešava da godišnje napune dvadesetak šlepera, stvarima koje niko ne uzima."Danas je izgradnja stanova takva da nema ni ostave ni podruma i gde onda ljudi da čuvaju stvari koje im trebaju, ali ne svakodnevno", objašnjava vlasnik firme "Rent a Box" Ivan Božović . Cena je kako naglašava 10.000 dinara mesečno za magacin u formi brodskog kontejnera od 14 kvadrata".Prema njegovoj proceni ovakva vrsta biznisa, u našoj zemlji, mogla bi da zaživi i postane masovnija za tri do pet godina. Sve one koji hoće time da se bave savetuje da prvo kupe zemlju, najmanje 10 ari, i to na dobroj lokaciji, gde mogu da priđu viljuškari i veći kamioni. Zatim treba nabaviti i takozvane "kontejnere" koji su mini-magacini, a njihova cena zavisi od veličine i kvaliteta.Iskustvo koja ljudi imaju u ovoj oblasti poslovanja u Poljskoj, pokazuje da je bitno da su skladišta dostupna 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.Čitav kompleks treba da ima najmanje 1.000 kvadratnih metara i da bude smešten u centralnoj gradskoj zoni, a period iznajmljivanja bi trebao da bude što fleksibilniji.U toj zemlji jedna firma je od te vrste biznisa napavila i franšizu.