Najnovije

Srbija

SBB predstavlja inovaciju u bezbednosti interneta

SBB kompanija danas je predstavila EON Connect, novu inovativnu uslugu koja omogućava potpunu kontrolu i upravljanje kućnim internetom. Ovu aplikaciju koja postaje saveznik deci, ali i roditeljima u bezbednom korišćenju interneta razvili su stručnjaci United Clouda, razvojnog i inovativnog centra United Grupe, u okviru koje posluje i SBB.SBB korisnici brzo i lako, putem mobilnog telefona ili tableta mogu da upravljaju svojom WiFi i LAN mrežom, kao i povezanim uređajima bilo kada i bilo gde.EON Connect uz bezbednosnu i roditeljsku kontrolu omogućava zaštitu najmlađih na kućnom internetu. Roditelji mogu deci da ograniče pristup društvenim mrežama ili određenim kategorijama sadržaja koje smatraju neprikladnim, podese vreme za spavanje ili pauziraju internet u određenom delu dana na nekom od uređaja ili profila.Samo jednim klikom korisnici mogu da optimizuju svoj WiFi i tako obezbede najbolje performanse interneta u svom domu. Uz EON Connect u svakom trenutku mogu da vide ko je trenutno povezan na kućni internet i kreiraju WiFi mrežu za goste.  Aplikacija omogućava kreiranje ličnih profila, upravljanje i određivanje pravila povezanim uređajima. EON Connect sprečava krađu poverljivih podataka i pruža zaštititu uređaja od sumnjivih programa i štetnih sadržaja.EON Connect je dostupan svim SBB korisnicima koji imaju UBEE EVW32C i Technicolor CGA2121 modeme i registruju se podacima sa Moj SBB naloga. Postojeći korisnici koji nemaju jedan od ova dva tipa modema, dobijaju ih bez nadoknade ukoliko pređu na EON Full ili EON Premium pakete, kao i novi korisnici koji se opredele za EON Full i EON Premium pakete koji sadrže internet, televiziju i telefoniju. EON Connect aplikaciju moguće je preuzeti na iOS, Android i Huawei uređaju. „EON Connect je još jedan primer inovativnih proizvoda i usluga koji je razvio tim United Clouda. Rezultat saradnje timova United Grupe je ova revolucionarna usluga, koja još jednom potvrđuje da smo i lider i pokretačka snaga u svojoj industriji.“ rekao je izvršni direktor United Clouda Srđan Đurđević.EON Connect kreirao je United Cloud koji je takođe razvio nagrađivanu EON TV platformu. United Cloud je vodeći centar za istraživanje i razvoj u regionu i čini ga više od 200 vrhunskih stručnjaka, inženjera, programera i inovatora, kao i UX/UI dizajnera koji rade u pet centara u tri države.Kao jedan od vodećih i omiljeni internet provajder među mladima u Srbiji, SBB je do sada uvek prvi uvodio inovacije u internetu, kao i televiziji kod nas, ulažući u vrhunske tehnologije kako bi korisnicima obezbedili najbolje inovativne usluge. 

Srbija

Ugovor sa Vansijem ipak ograničava broj putnika na niškom aerodromu?

Prilikom posete Nišu, ministar saobraćaja i građevine Tomislav Momirović praktično je potvrdio spekulacije da je ugovor sa koncesionarom beogradskog aerodroma, francuskom kompanijom Vansi, ograničio broj putnika na niškom Aerodromu Konstantin Veliki, javile su Južne vesti. Pored toga postavlja se i pitanje da li je taj ugovor ograničio i razvoj ostalih aerodroma u Srbiji.Beogradski aerodrom je pre nekoliko godina dat pod koncesiju francuskoj kompaniji Vansi, a nedugo nakon toga država je od lokalne samouprave preuzela niški aerodrom.Pored Niša i Beograda od gradova u Srbiji, veći putnički aerodrom ima i Kraljevo, ali on još nije zaživeo, iako je najavljivano da će se i na njemu uspostaviti letovi za putnike."Mi prema ugovoru sa Vansijem imamo mogućnost da ovde prometujemo milion putnika. Možemo i više, ali onda moramo da uđemo u neke drugačije aranžmane i pregovore sa Vansijem", rekao je ministar saobraćaja Tomislav Momirović.Ministar je dodao i da niški aerodrom predstavlja strateški cilj naše zemlje, kao i da će se u budućnosti razvijati.Momirović je time, kako se navodi, praktično potvrdio spekulacije da niška vazdušna luka nije mogla, niti će moći samostalno da se razvija bez kontrole broja putnika, kako se ne bi naštetio ugovor koji je sklopljen za koncesiju beogradskog aerodroma.Momirović nije konkretno odgovorio ni da li će država obelodaniti i ostale klauzule ugovora sa Vansijem, ali je objasnio da velike investicije koje se spremaju za niški aerodrom u naredne 2 godine, dovoljno govore koliko je on važan državi.Momirović tvrdi i da je za državu ključno da ne centralizuje avio-saobraćaj, pa su prema njegovim rečima pokrenute velike investicije, sa namerom da se ne ulazi u to da se poremeti odnos sa Vansijem. "Niš kao strateško opredeljnje i Beograd će biti nosioci razvoja avio-saobraćaja", rekao je Momirović.Dodao je i da je saradnja sa Vansijem bila dobar potez, jer on dosta ulaže u razvoj beogradskog aerodroma, a 700 miliona evra, koliko je koncesionar platio državi za njegov zakup, kako ocenjuje, puno su pomogla u prevazilaženju ekonomsko-pandemijske krize.BEOGRADSKI AERODROM POVEĆAVA ENERGETSKU EFIKASNOST O LIMITU PUTNIKA U NIŠU SE GOVORI JOŠ OD 2018. GODINEO limitu od milion putnika na godišnjem nivou za male aerodrome prvi  je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.Međutim, nikada se nije saznalo da li je to zaista i bio jedan od uslova da Vansi uzme pod koncesiju Aerodrom Nikola Tesla u Surčinu.Bilo je više obećanja i bivše ministarke saobraćaja Zorane Mihajlović da će ugovor o koncesiji biti objavljen i javan, ali to se do danas nije desilo.Ostale su samo sumnje da je država baš zbog klauzule o ograničavanju rešila da preuzme nišku vazdušnu luku iz nadležnosti lokalne samouprave kako bi kontrolisala njen razvoj. Ipak, nakon svih spekulacija otišlo se i korak dalje, pa je Gradsko veće Niša odlučilo je da aerodrom pokloni državi, a to su kasnije podržali i odbornici niške Skupštine. Država je i zvanično preuzela niški aerodrom 9. avgusta 2018. a zvanično objašnjenje je bio da je gradsko rukovodstvo, na čelu sa tadašnjim gradonačelnikom, to tražilo.Za Aerodrom Konstantin Veliki u Nišu, najbolja je bila 2019. godina, kada je kroz njega prošlo 420.000 putnika. 

Svet

United Grupa imenovala novog izvršnog direktora kompanije Forthnet

United Grupa objavila je danas da je imenovala Panajotis Georgiopoulosa za izvršnog direktora kompanije Forthnet, koji će preuzeti funkciju 1. aprila 2021. godine.Grčka telekomunikaciona kompanija Forthnet prošle godine zvanično je postala deo telekomunikacionog i medijskog operatora United Grupe, u okviru koje posluju i kompanija SBB i njeni servisi EON i Total TV, televizije i portali Sport Klub, Nova S i N1.Georgiopoulos dolazi iz kompanije WIND, sa mesta Izvršnog direktora poslovnog segmenta. Pre kompanije WIND osam godina je radio u kompaniji Vodafon Grčka, prvo kao Direktor strategije, a zatim kao Direktor komercijalnih operacija.Pajanotis će zameniti Dimitriosa Celepisa, koji se od 1. aprila vraća na poziciju Finansijskog direktora kompanije.United Grupa, sa sedištem u Holandiji, je na grčko tržište ušla 2020. godine, preuzimanjem kompanije Forthnet, sa oko 1.000 zaposlenih i gotovo 1,4 miliona korisnika. Akvizicija je proširila tržište Grupe na osam zemalja širom Jugoistočne Evrope.Grčki Forthnet zvanično postaje deo United Grupe

Srbija

ICT Hub Venture investirao 50.000 evra u platformu za automatizaciju dostave

Bitebell, beogradska platforma za automatizaciju dostave, dobila je prvi krug investicija od strane investicionog fonda za startape u ranoj fazi razvoja ICT Hub Venture.Ovo je prvi krug investicija (pre-seed) od 50.000 evra, a investicije ovog obima se uglavnom kreću u zamenu za 5-15 odsto vlasničkog udela u kompaniji. Ovaj startap je pored ove investicije, rezervisao i mini grant Inovacionog fonda, piše Startit.Startap Bitebell osnovan je u decembru 2020. godine i predstavlja pretplatničku usluga koja omogućava integraciju nezavisnih dostavljačkih usluga kao što su Glovo i Wolt, nezavisnih kurira i prodajnih sistema (POS) restorana na jednom mestu. Zahvaljujući toj SaaS platformi koja je upravo dobila prvu investiciju zaposleni u restoranima više ne moraju da nadziru različite uređaje i ručno unose podatke svake porudžbine u svoje sisteme prodaje.Ova tehnologija, dakle, restoranima omogućava da optimizuju dostavu hrane tako što pojednostavljuje obradu porudžbina, kako putem direktnih, tako i putem nezavisnih kanala – zahvaljujući automatskoj, dvosmernoj razmeni podataka sa POS sistemima, kao i obimnim mrežama nezavisnih partnera za dostavu koji su spremni da prihvate dolazeće porudžbine.Miloš Matić, investicioni menadžer ICT Hub-a, je izjavio da je ICT Hub Venture ponosan na partnerstvo sa Bitebell timom i da je plan da se osvoji južna, istočna, i centralna Evropa u naredne dve godine, piše Netokracija.

Srbija

Frilenseri će učestvovati u izradi zakona ako država odustane od naplate poreza

Udruženje radnika na internetu (URI), koje zastupa frilensere, saopštilo je da ih je ministarstvo rada pozvalo u radnu grupu za izradu novog zakona koji bi defnisao njihov način rada. Kažu da je izrada takvog zakona veoma važna, ali da će se odazvati tom pozivu tek onda kada država odustane od namere da ih oporezuje unazad."Jedan od naših zahteva koji smo uputili Vladi Republike Srbije bio je da se naš zakonski položaj reguliše na pravedan način koji odgovara našem obliku rada i prihodovanja", stoji u saopštenju URI-ja. Oni podsećaju da su još 10. novembra prošle godine predali svoje zahteve Vladi Republike Srbije i Ministarstvu finansija, kao i da je njihov osnovni zahtev i tada bio da se poreska kontrola njihovih prihoda ne vrši unazad.Prema njihovim rečima, poresku kontrolu radnika na internetu, odnosno frilensera, ne bi trebalo vršiti sve dok se ne uredi zakonski status te kategorije radnika i sve dok se ne usvoji odgovarajući poreski model za njih."Jasno i glasno smo im rekli i mnogo puta ponovili, da taj navodni dug (za porez) nije nastao našom krivicom, već greškama Poreske uprave", kažu u Udruženju radnika na internetu. Naglašavaju da čvrsto stoje u nameri da učestvuju u izradi zakona koji će im omogućiti da postanu jednaki sa drugim građanima, u pravima i u obavezama prema državi."PROTIV PREDOGA VLADE IZJASNOLO SE 98,8 ODSTO FRILENSERA" "Mi ostajemo u našoj zemlji i važno je da se naš zakonski status reši. Bez zakona mi nemamo nikakve garancije ni zaštitu. Zbog loših zakona se nalazimo u situaciji gde nam prete otimanjem svega što smo do sada zaradili", kažu u Udruženju radnika na internetu. URI podseća da su pregovori sa Vladom Republike Srbije zbog namere države da im retroaktivno naplati porez počeli 15. januara, nakon uličnih protesta koje su organizovali.Pregovori su trajali tri nedelje, a okončani predlogom vlade koji je URI odbio, sa obrazloženjem da je apsolutno neprihvatljiv.Prema njihovim rečima, taj predlog ih tera u dužničko ropstvo u narednih deset godina, a možda, kako ocenjuju i tokom mnogo dužeg perioda.

Video

Kako pandemija utiče na našu psihu? (VIDEO)

Ljude je moguće podeliti na tri grupe – one kojima izolacija prija kada su pod stresom, oni koji svoj stres ispoljavaju na drugima, ali i na oni kojima smanjenje kontakata psihički veoma teško pada objašnjava u intervjuu za Novu ekonomiju psihoterapeutkinja Bojana Glušac Draslar.“Moji klijenti koji pripadaju toj grupi ljudi, sada već polako posustaju u tome, jer to nemanje socijalnih kontakata je sada već stvarno ugrožavajuće za njih“, kaže Glušac Draslar.Proizvedeni sadržaj nastao je kao deo programa Nova pismenost. Izrečeni stavovi isključiva su odgovornost autora.

Svet

EU želi digitalni suverenitet do 2030. godine

Evropska komisija planira da do 2030. godine obezbedi tehnologiju nove generacije za obrađivanje podataka građana bloka, sa ciljem da umanji rizike koji proističu iz podataka EU koji su u rukama trećih zemalja, saznaje Euractiv.Program nazvan „Digitalni kompas“ ističe niz mera koje treba postići do kraja decenije, kao sredstvo koje će bloku pomoći da postane „digitalno suveren“ izgradnjom “tehnološke sposobnosti koja omogućava ljudima i preduzećima da iskoriste potencijal digitalne transformacije“, navodi se u dokumentima.Podaci Evropske komisije pokazuju da je 90 odsto podataka iz bloka u rukama američkih kompanija, što u velikoj meri umanjuje autonomiju Evropske unije u ekonomiji podataka.Komisija prepoznaje da dobavljači usluga u oblaku sa sedištem u EU imaju samo mali udeo na tom tržištu, međutim EK kaže da očekuju „da će novim merama sve veći udeo podataka biti obrađen tamo gde se podaci generišu“.Prelazak sa centralizovanih modela infrastrukture zasnovanih na oblaku na nove tehnologije obrade podataka koje obuhvataju računarstvo na ivici, zahteva povećanje ulaganja i razvoja.Da bi podržale potrebe, računarska snaga i memorija ubacuju se na ivicu mreže da bi se skratilo vreme prenosa podataka i povećala raspoloživost. Računarstvo na ivici približava korisniku ili izvoru podataka aplikacije sa intenzivnom propusnošću, ali osetljive na kašnjenje. Računarstvo na ivici postavlja funkcije prikupljanja podataka i kontrole, skladištenje sadržaja velike propusnosti i aplikacije bliže krajnjem korisniku. Smešteno je u logičnu krajnju tačku mreže (Internet ili privatna mreža), kao deo veće arhitekture računarstva u oblaku.Suštinska razlika između centralizovanog oblaka i računarstva na ivici je u tome što potonje sadrži tehnologije koje obrađuju podatke bliže izvoru, umesto da se za obradu i čuvanje podataka oslanjaju na udaljene centre podataka koji se često nalaze u inostranim zemljama.Kao deo novih ciljeva, Komisija napominje da je postizanje gigabitne povezanosti do 2030. godine ključno, te bi u tom pogledu fokus trebao biti na uvođenju fiksnih i mobilnih tehnologija, uključujući 5G i 6G mrežu.Na polju veština i zapošljavanja, Komisija želi „20 miliona zaposlenih ICT stručnjaka u EU, sa konvergencijom između žena i muškaraca“, pored ispunjavanja ciljeva iz Akcionog plana evropskog stuba za socijalna prava, koji ima za cilj da osigura da do kraja decenije najmanje 80 odsto odrasle populacije širom bloka poseduje osnovne digitalne veštine.Ovo bi trebalo da bude praćeno povećanjem digitalizacije poslovanja u EU, pri čemu bi 7 odsto firmi iz EU preuzelo usluge računarstva u oblaku, obrađivanje podataka i veštačke inteligencije do 2030. godine, kao i udvostručenje broja inovativnih startap kompanija u bloku.U javnom sektoru, svi evropski građani trebalo bi da imaju pristup elektronskim medicinskim kartonima, a trebalo bi da postoji stopa od 100 odsto za pružanje ključnih javnih usluga na mreži dostupnih evropskim građanima i preduzećima, uz 80 odsto građana koji koriste elektronsko rešenje za identifikaciju.

Srbija

Žene su vlasnice samo četvrtine nekretnina u Srbiji

Od ukupnog broja nepokretnosti u Srbiji, u svega 25,6 odsto isključive vlasnice su žene, navodi se u saopštenju organizacije Mreže SOS Vojvodina.Prema podacima Republičkog geodedskog zavoda, 0,3 odsto nepokretnosti je zajednička svojina, dok su u 12,8 odsto žena suvlasnice, u slučaju kada postoji vlasništvo dva ili više lica na istoj nepokretnosti.Od ukupne imovine koja je stečena kupoprodajom, žene poseduju 43,7 odsto nekretnina. Žene su vlasnice 40,4 odsto nepokretnosti koje su stečene naledstvom, dok su žene vlasnice 36,3 nekretnina koje su stečene poklonom.U saopštenju se ističe da iako zakoni u Srbiji koji uređuju imovinske i nasledne odnose ravnopravno tretiraju žene i muškarce, običajne patrijarhalne norme, obrasci nasleđivanja koji i dalje često idu u korist muških naslednika, a da uopšteno slabiji ekonomski položaj žena (usled niže zaposlenosti, nižih zarada) dovode do toga da muškarci i dalje dominiraju među vlasnicima zemljišta i nepokretnosti, naročito u ruralnim područjima.

Svet

Britanske luke i dalje nisu spremne za Bregzit

Niz britanskih luka poziva vladu da odloži uvođenje carine na robu uvezenu iz EU, rekavši da granični prelazi neće biti spremni za julski rok, dok carinski objekti koji se grade u unutrašnjosti zemlje takođe kasne sa rokom, piše britanski Gardijan.Izvoz u EU iz Velike Britanije podlegao je kontroli od 1. januara, ali je britanska vlada odlučila da odloži kontrolu uvoza do leta kako bi trgovcima dala vremena da se pripreme. Od 1. jula ministri očekuju da započne kontrola robe na više od 30 graničnih kontrolnih punktova, gde će se cariniti roba koja iz EU ulazi u Veliku Britaniju morem, železnicom ili vazduhom.Međutim, izgradnja nekih od ovih kontrolnih punktova tek sada je započela, i mnogi trgovci smatraju da infrastruktura neće biti spremna do 1. jula.Ovi granični prelazi moraju biti obezbeđeni tako da se inspekcija živih životinja, mesa i biljaka može odvijati bez rizika od kontaminacije, s veterinarima pri ruci koji će vršiti kontrolu. Oni takođe moraju da obezbede prostor za parkiranje teretnih vozila, što ih čini skupim i složenim za izgradnju.Britanska Nacionalna unija farmera (NFU) upozorava da bi trgovina stokom mogla da se zaustavi, jer nijedna luka na Kanalu ne planira postrojenja za carinu uvezenih domaćih životinja.Lučki operatori kažu da je kašnjenje delom rezultat komplikacija sa vladinim postupkom finansiranja ovih višemilionskih infrastrukturnih projekata.Portparol vlade Velike Britanije rekao je da „vlada preduzima sve mere da luke budu spremne za etapno uvođenje granične kontrole“, dodajući da blisko sarađuju sa lukama koje su dobile finansijska sredstva za izgrađnju potrebne infrastrukture.Lučki operateri su zabrinuti šta bi se dogodilo kada bi se vozila zaustavljala samo u lukama sa gotovim objektima.Takva situacija može poremetiti trgovinske tokove ili prouzrokovati prenatrpanost i kašnjenja u lukama koje imaju završena carinska mesta, zaključuju lučki operateri.

Srbija

Koliko vredi „usmeni ugovor“ sa poslodavcem?

Uredništvo portala Radnik.rs saopštilo je da je dobilo prijave nekoliko radnika koji su im se požali da mesecima rade na sezonskim poslovima, bez ugovora i bilo kakvog obračuna satnice. Nakon provere, inspekcija je utvrdila da ti sezonci ipak imaju ugovor sa svojim poslodavcem, ali ne pisani, već usmeni koji je od nedavno omogućen zakonom.Usmeni ugovor sa poslodavcem o radnom angažovanju na sezonskim poslovima, kako se navodi, moguće je sklopiti na osnovu Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima.Ovaj zakon je usvojen 2018. godine, a uskoro se očekuje usvajanje njegovih izmena, radi poboljšanja stanja u slučajevima rada na crno, kako tvrde nadležni.Ministarstvo za rad najavilo je još tokom februara da će ovaj oblik pojednostavljenog angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi biti proširen i na oblast građevinarstva, turizma, ugostiteljstva, kao i pomoći u kući.U prijavi portalu Radnik.rs, jedna radnica obratila se anonimno i rekla da je zajedno sa ostalim kolegama angažovana po sistemu "dan za dan""Za dane koje radimo, prijavljeni smo, a kad ne radimo nismo. Radimo preko agencije, a ove godine nismo potpisali ugovore", navodi se u anonimnoj prijavi portalu Radnik.rs.Ona objasnila i da je veliki broj sezonskih radnika angažovan na taj način u hladnjači koja pripada kompaniji Delta agrar, kao i da je satnica bila 185 dinara, pa su je kasnije povećali 195 dinara."Od tad su počeli da skidaju sate (smanjuju naknadu) za svaku sitnicu", dodaje se u tekstu prijave.Ona takođe navodi da kao sezonski radnik nema zdravstveno osiguranje.U odgovoru Inspekcije rada koje je na zahtev portala Radnik.rs stiglo tokom februara navodi se da se u pomenutom slučaju, sve odvija u skladu sa posebnim propisima.U inspekciji kažu i da su vršili kontrolu prijava radnika po slučajnom uzorku, kao i da su svi kontrolisani ljudi bili prijavljeni u skladu sa propisima, dok iz Delta agrara nisu odgovorili na pitanja koja im je u vezi sa ovm slučajem poslao Radnik.rs.RADNICI NAJSKUPLJE PLATILI CENU PANDEMIJE ŠTA JOŠ KAŽE ZAKON?U Zakonu o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, kako se navodi, piše da je sezonski radnik svojim stupanjem na rad prihvatio uslove rada i to u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva.Ranije je podneto i više primedbi na njegov nacrt jer je predviđao i da radnici mogu da imaju neograničeno radno vreme, a nije bilo predviđeno nikakvo ograničenje radnog vremena, niti je dnevni odmor označen obavezan, već poslodavac i radnik sve ugovoraju usmeno.Nakon tih primedbi, neki od prigovora su usvojeni, pa sezonci imaju pravo na pola sata pauze za rad od osam sati, propisano je da radno vreme traje 12 sati dnevno, a usvojen je i predlog da se predvidi kazna za poslodavce koji odrede radno vreme radniku duže od 12 časova dnevno, a ne predvide pauzu tokom rada.Zakon predvđa obavezu da je poslodavac dužan da sezonskom radniku na njegov zahtev izda potvrdu sa podacima o poslodavcu i uslovima rada, ali najkasnije u roku od dva meseca od početka rada.To je ocenjenom kao neefikasno, pa je bilo predloženo da se takva potvrda izda najkasnije za pet dana.Napominje se i da zakon garantuje zdravstveno osiguranje samo u slučaju povrede na radu, kao i u slučaju profesionalne bolesti, dok je predviđeno i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, ali u skladu sa zakonom koji to propisuje.U obrazloženju novog zakona o felksibilnijom oblicima rada, pisalo je i će se takav način angažovanja radnika olakšati primenom posebne elektronske platforme za prijavu radnika, bez odlaska na šalter.Platforma je inače donacija NALED-a (Nacionalna alijansa za lokalni i ekonomski razvoj) i GIZ-a (Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju).Prema rečima ministarke rada Darija Kisić Tepavčević, Nacrt novog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju sezonskih radnika je u završnoj fazi.Ona je objasnila da će odredbe zakona o angažovanju sezonaca biti proširene na građevinu, turizam, ugostiteljstvo i pomoć u kući, kao i da je na osnovu tog zakona 27 hiljada radnika iz oblasti poljoprivrede legalno prijavljeno.Ipak, izmene ovog zakona naišle su i na primedbe sindikata koje su se odnosile na nameru da se takav oblik radnog angažovanja prošiti na više oblasti.

Svet

Slovaci bi radije primili rusku vakcinu nego AstraZeneku ili Modernu

Slovaci bi radije primili rusku vakcinu protiv korona virusa nego vakcine kompanija Astrazeneka i Moderna, pokazuju rezultati istraživanja sprovedenog u toj zemlji, dok samo petina Poljaka smatra da država treba da kupi Sputnjik V. U međuvremenu, Evropska agencija za lekove pozvala je članice EU da ne koriste rusku vakcinu pre nego što dobije dozvolu te agencije, piše Euractiv.Vakcinacija ruskom vakcinom je prihvatljiva za približno isti broj Slovaka kao i vakcinom Fajzer/Biontek, rezultat je istraživanja koju je agencija Fokus sprovela u februaru.Oko 55 odsto ispitanika je reklo da bi primilo vakcinu američko-nemačke kompanije, dok bi tu vakcinu odbilo oko 35 odsto Slovaka.Rusku vakcinu bi primilo 53 odsto Slovaka, više nego vakcinu Astrazeneka i Moderna, dok je 35 odsto ispitanika bilo protiv njene upotrebe.Premijer Slovačke Igor Matovič je, komentarišući rezulate istraživanja, rekao da je kupovina ruske vakcine bila presudni korak da se osigura da vakcinu primi oko pola miliona ljudi koji se inače ne bi vakcinisali.Odluka premijera da Slovačka kupi dva miliona doza Sputnjika V izazvala je najveću političku krizu od parlamentarnih izbora 2020 i oštre kritike njegova dva koaliciona partnera.Iako je ministar zdravlja prošle sedmice dao hitno odobrenje za rusku vakcinu, njena primena još nije počela, a Slovaci nemaju mogućnost da biraju koju će vakcinu dobiti.

Srbija

Zašto je važno da kompanije rade na unapređenju rodne ravnopravnosti?

Žene širom sveta se i dalje suočavaju sa ograničenjima kad su u pitanju njihove ekonomske prilike, a pandemija je stvorila nove izazove za njihovo zdravlje, bezbednost i ekonomsku sigurnost, navodi se u najnovijem izveštaju Svetske banke „Žene, biznis i zakon 2021“. U izveštaju se ističe potreba unapređenja ekonomske inkluzije žena, kao i da je roditeljstvo oblast u kojoj ima najviše prostora za poboljšanje.To podrazumeva i plaćeno porodiljsko i roditeljsko odsustvo, dostupno u svega 44 od 190 zemalja obrađenih u izveštaju. U pet evropskih zemalja, zakonima i dalje nije propisano da muškarci i žene treba da budu jednako plaćeni za iste poslove, dodaje se u izveštaju, u kom se i navodi da je za postizanje jednakosti polova kroz zakone potreban zajednički napor vlada, civilnog društva i međunarodnih organizacija.Kakva je situacija u našoj zemlji? Republički zavod za statistiku je krajem januara u publikaciji „Žene i muškarci u Republici Srbiji“ objavio da se žene teže zapošljavaju, lakše otpuštaju i imaju manju zaradu od muškaraca. U Srbiji je zaposleno 360.000 više muškaraca nego žena, a njihove prosečne zarade su gotovo devet odsto veće. U nadležnim institucijama ističu da se mlade žene često žale na nemogućnost zapošljavanja, jer poslodavci najpre razmišljaju o tome da će one u nekom trenutku otići na porodiljsko odsustvo.Kakva je uloga kompanija kad je reč o rodnoj ravnopravnosti?Međutim, osim iznad navedene uloge civilnog društva i institucija, vrlo je važna i uloga kompanija i privrede u poštovanju i unapređenju rodne ravnopravnosti, kako u smislu zapošljavanja i odnosa prema zaposlenim, tako i kroz poslovne aktivnosti. Kad je reč o zapošljavanju, važno je da ovaj proces, ali i dalje napredovanje zaposlenih protiču bez rodne i bilo koje druge diskriminacije, kao i da zarade ne zavise od pola zaposlenih.Kompanije širom sveta svoju privrženost rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena na radnom mestu, tržištu i u zajednici iskazuju i potpisivanjem i poštovanjem Principa Ujedinjenih nacija za osnaživanje žena, koji kao prva globalna inicijativa te vrste značajan fokus stavljaju na jednake mogućnosti za žene i muškarce. Erste Banka već dugi niz godina sprovodi mere čiji je cilj poboljšanje rodne ravnopravnosti, kao i svesti i znanja o ovoj temi među zaposlenima, a 2012. je bila u našoj zemlji jedna od prvih potpisnica ovih principa. Između ostalog, oni podrazumevaju podršku trudnicama i ženama koje se vraćaju sa porodiljskog odsustva, kao i dostupnost usluga za negu deteta i izdržavano lice. U poslednjih osam godina, stopa povrataka na posao posle porodiljskog u Erste Banci je 100 odsto, kao i stopa zadržavanja na radnom mestu 12 meseci po povratku na rad. Zaposlene imaju pravo na posebnu naknadu za vreme porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i posebne nege deteta, kao razliku između iznosa naknade zarade koje isplaćuje država i poslednje zarade zaposlene pre početka odsustva. Za preduzeća može biti značajan podatak i da, osim važnosti nediskriminacije na radnom mestu, pojedina svetska istraživanja pokazuju i da kompanije sa većom raznolikošću među zaposlenima donose bolje odluke za svoje poslovanje. Ukratko, mnogo toga govori u prilog veće potrebe poštovanja rodne ravnopravnosti.Kako poslovanjem podsticati rodnu ravnopravnost?Osim politikama koje se tiču odgovornosti prema zaposlenim, kompanije rodnu ravnopravnost mogu podsticati i u okviru svog poslovanja. Erste Banka je tako u svojim društveno odgovornim aktivnostima usmerena na podršku inicijativama osnaživanja žena i devojaka, i na razne načine podržava i promoviše žensko preduzetništvo. Prošle godine je pružila promotivnu podršku privredi sa značajnim fokusom na preduzetnice. Kroz program socijalnog bankarstva „Korak po korak“, namenjen startapima, socijalnim preduzećima i organizacijama civilnog društva, podršku su dobile i preduzetnica Desanka Marinković, koja se nakon dugogodišnjeg iskustva uslužnog čišćenja objekata odlučila da pokrene svoju firmu u ovoj delatnosti, kao i inženjerke arhitekture Sofija Milovanović i Danijela Savkić, koje uspešno vode poslastičarnicu „Šuma“, malu zanatsku proizvodnju kolača, peciva i sokova. Da li se one susreću sa diskriminacijom i koliko je važna rodna ravnopravnost u njihovom poslovanju?„Nemam puno loših poslovnih iskustava zbog toga što sam žena, preduzetnica. Međutim, mislim da je u pojedinim situacijama bio prisutan manjak poverenja u žene kao one koje vode posao, ukoliko ne postoji preporuka ili dobro pređašnje iskustvo. Na našim prostorima je uvreženo da se od žene očekuje da kao majka preuzme značajne dužnosti, i onda se računa s tim da će manje moći da se posveti poslu. No, svakako je situacija bolja nego pre 10 godina", navodi Desanka Marinković.„Sopstveni posao smo započele, između ostalog, i da bismo mogle da biramo ljude kojima smo okružene. Zbog toga što pažljivo biramo saradnike, tako da ljude ne posmatraju kroz pol ili opredeljenja, nismo naišle na taj vid diskriminacije. S druge strane, privatna iskustva su ponekad drugačija – kada, na primer, imam majstore u kući, uglavnom se obraćaju muškarcu, dok ih ne uputi na mene i kaže da sam arhitekta", ističe Sofija Milovanović.Na osnovu svega navedenog, može se zaključiti da iako postoji boljitak, pred našem, a i društvima širom sveta predstoji još koraka ka punoj ravnopravnosti polova. Zato je i važno da svi zajedno, uključujući i biznis sektor, uložimo napore u cilju poboljšanja u ovoj oblasti.

Srbija

Podrška za ravnopravnost žena

Međunarodni dan žena svake godine služi kao podsetnik da su žene često manje vrednovane za svoj trud, a za nas u kompaniji Coca-Cola da nikada ne zaboravimo na borbu za ljudska prava, kao ni ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.   Kao odgovorna kompanija, Coca-Cola je prošle godine pokrenula kampanju „Budimo =“ sa ciljem podizanja svesti o razlikama u ekonomskim primanjima muškaraca i žena.U želji da bude inicijator promena, kompanija je prošle godine pružila podršku Sektoru ženskog preduzetništva pri Privrednoj komori Srbije, kroz donaciju sredstava za programe edukacije i profesionalnog osnaživanja žena. Uprkos pandemiji održane su  radionice koje su unapredile poslovanje više od 700 preduzetnica, podstakle međusobno umrežavanje i edukaciju žena, kao i korišćenje savremenih digitalnih alata u poslovanju.  Svi mi, u Coca-Cola sistemu verujemo da žene imaju nemerljive pozitivne efekte na celokupno društvo, zbog čega se veliki broj žena nalazi na ključnim vodećim pozicijama u kompaniji širom sveta. Upravo zbog toga i ove godine Coca-Cola skreće pažnju na ekonomsku ravnopravnost i osnaživanje žena. U tu svrhu kompanija je i ove godine kreirala svojevrstan Manifest, kojim se pozivaju i druge kompanije da se pridruže inicijativi:Širom sveta žene su stub kompanije Coca-Cola  i sigurni smo da je to jedan od uzroka našeg  planetarnog uspeha. Mi verujemo da ravnopravnost i osnaživanje žena imaju nemerljive pozitivne efekte na celokupno društvo.Ipak,  u Srbiji, žene provode 50% više vremena od muškaraca u neplaćenim kućnim poslovima.Mi želimo da se taj posao ravnopravno podeli i da svaka žena i svaki muškarac  budu ravnopravni u profesionalnim ali i u neplaćenim kućnim poslovima i zato se zalažemo za jednakost i ekonomsko osnaživanje žena. Za društvo bez razlika!Budimo = Pridružite nam se!,,Iako Budimo = kampanjom ukazujemo na socio-ekonomski nejednak položaj žena, Coca-Cola zapravo želi da inspiriše sve one koji se zalažu za punu ravnopravnost polova u svim segmentima društvenog života, da nastavimo sa osnaživanjem žena svaki dan i uvažavamo i poštujemo različitosti čime ćemo značajno doprineti društvenoj inkluziji’’, izjavila je Kubra Kilicel, brend menadžer kompanije Coca-Cola.I na globalnom planu, kompanija Coca-Cola veoma posvećeno radi na unapređenju položaja žena. Tako je inicijativa 5by20 imala cilj da osnaži čak 5 miliona žena do kraja 2020. godine. Kroz ovaj projekat prošle su brojne preduzetnice: od vlasnica biznisa, pa do onih koje se bave poljoprivredom ili zanatima. Sve one dobile su priliku da prođu kroz obuku i dobiju pristup finansijskim sredstvima, kao i pomoć mentora i mreža koleginica. Kroz 318 projekata u čak 100 zemalja, prošlo je više od 6 miliona žena, čime je Coca-Cola još jednom pokazala da su žene najveći neiskorišćeni izvor ekonomskih mogućnosti u svetu i da uz pravu podršku mogu da započnu ili razviju svoj posao, steknu nove veštine i poboljšaju svoje prihode. 

Svet

Hrvatska: Prošle godine broj noćenja pao na nivo pre dve decenije

U komercijalnom smeštaju u Hrvatskoj, tokom 2020. godine boravilo je sedam miliona turista i to redstavlja pad , objavio je hrvatski Državni zavod za statistiku (DZS), a preneo portal Seebiz. Naglašava se da ti podaci predstavljaju pad od 64,2 odsto za samo godinu dana i skoro su isti kao pre 20 godina, kada je turizam bio daleko manje razvijen nego danas.Broj evidentiranih noćenja u Hrvatskoj kojih je tokom 2020. godine bilo 41 milion predstavlja smanjenje od 55,3 odsto u odnosu na 2019. godinu, koja je ujedno bila rekordna u istoriji hrvatskog turizma, baš po broju noćenja.Poređenja radi, tokom 2019. godine broj noćenja bio je 91 milion, što je predstavljalo rekord u istoriji turizma te zemlje.Prošle godine u Hrvatskoj je u komercijalnom smeštju je boravilo više stranih turista, pa je oko 5,5 miliona stranih turista došlo u Hrvatsku, uprkos ograničenim putovanjima zbog pandemije.Strani turisti ostvarili su 35,4 miliona noćenja i to je bio pad od 68, odnosno od 58 odsno u odnosu na prepanemijsku 2019. godinu.Pad fizičkog turističkog prometa u 2020. u komercijalnim smeštajnim objektima ipak su, kako se ocenjuje ublažili domaći turisti iz Hrvatske, kojih je bilo 1,5 miliona (pad od 34,2 odsto u odnosu na 2019. godinu).Domaći turisti su u Hrvatskoj ostvarili 5,4 miliona noćenja, što predstavlja smanjenje od 24 posto u odnosu na godinu pre korone.HRVATSKA SUFINANSIRA ENERGETSKU EFIKASNOST U PROIZVODNJI 2020. SE NAJVIŠE ODMARALI NEMCIProšle godine u Hrvatskoj je boravilo 1,5 miliona nemačkih turista, koji tradicionalno ostvaruju najviše noćenja među stranim turistima u toj zemlji (prošle godine 11,7 miliona noćenja stranih turista iz Hrvatske, što predstavlja pad od 40% u odnosu na 2019-tu).DZS napominje da Nemci najčešće posećuju Istru.Posle Nemaca, po broju noćenja, kako se ističe slede Slovenci, Poljaci, Česi, Austrijanci i Italijani.Region Istre je prošle godine bio najposećeniji, ali je imao 75% manje turista nego 2019. godine.Nakon Istre, po broju turista slede Primorsko-goranska i Splitsko-dalmatinska županija u kojim aje ukupno bilo nešto manje od 16 iliona noćenja.Dugogodišnji "šampion" hrvatskog turizma je Rovinj, koji je i u 2020. godini uspeo da zabeleži najviše noćenja među svim odredištima u Hrvatskoj, 1,7 miliona.Sa po 1,2 miliona noćenja slede ga Medulin i Poreč, dok je Dubrovnik imao 776 hiljada noćenja. Dubrovnik je imao najveći pad u broju noćenja od 82 odsto, dok je u ostalim nabrojanim mestima taj pad bio ili 50 ili 60 odsto u odnosu na broj noćenjaiz 2019. godine.

Srbija

Odobrena pomoć od 175 miliona za preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju

Državna pomoć preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom od 175 miliona dinara u skladu je sa pravilima, saopštila je Komisija za kontrolu državne pomoći.Kako je saopšteno, davalac pomoći je država, a korisnici preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kojih je, kako se procenjuje, u Srbiji između 51 i 100.Da bi dobila državnu pomoć ovakva preduzeća u strukturi zaposlenih moraju imati najmanje polovinu osoba sa invaliditetom, od čega najmanje 10 procenata osoba koje mogu da se zaposle samo pod posebnim uslovima.Navodi se i da broj zaposlenih sa invaliditetom u preduzećima ne sme biti manji od pet.Dodela pomoći po Javnom pozivu omogućava konkurentnije istupanje ovakvih preduzeća na tržištu.

Srbija

Građani ubuduće mobilnom aplikacijom mogu da prijave divlje deponije

Organizacija Pro.Tok 21 iz Smedereva saopštila je da je kreirala mobilnu aplikaciju pod nazivom PrijaviDeponiju. Građanima je omogućeno da putem te aplikacije pošalju podatke o lokaciji divljih deponija, kojih je sve više na teritoriji Srbije, ali i nekih okolnih zemalja.Svi zainteresovani građani mogu da prijave svaku divlju deponiju u Srbiji, a njihove lokacije biće označene na mapi te organizacije, koja je dostupna na njenom sajtu."Preko aplikacije pod nazivom Prijavi deponiju, koja se može besplatno preuzeti i na Google PLay Store-u i na Apple Store-u, svi korisnici pametnih telefona mogu da uslikaju divlju deponiju", piše na sajtu organizacije Pro.Tok 21. Na tom sajtu građani, kako je naglašeno, mogu da doprinesu izradi jedinstevene "crne mape" na kojoj su ucrtane sve divlje deponije koje su prijavljene .Aplikacija služi i za mapiranje divljih deponija u širem području Smedereva i omogućava, kako se objašnjava aktivno uključivanje svih građana tog grada u rešavanje problema upravljanja otpadom.Objašnjavaju da će na taj način vidljivost problema postati veća, a očekuju i da se promeni kultura građana prema tretmanu otpadaSa druge strane kažu da raste pritisak javnosti na nagležne institucije da rešvaju problem. NOVA EKOLOŠKA NAČELA EU: NE BACAJ, VEĆ POPRAVLJAJ Foto: Screenshot/ Mapa teritorije Srbije "zatrpana" lokacijama divljih deponijaKAKO RADI APLIKACIJA?Fotografisanjem deponija, direktno se postavlja tačna lokacija na mapi, a broj deponija zavisiće od ažurnosti i volje građana. Tokom rada aplikacije, dobijaju se podaci i rezultati koji će biti temelj za okrugli sto i otvaranje dijaloga svih aktera važnih za rešavanje tog problema, objašnjavaju predstavnici Pro.Tok 21.  Krajnji cilj je,  kako se napominje, "nestanak divljih deponija u okolnim selima i prestanak uništavanja otpada paljenjem".Očekuje se i promena politike Grada Smedereva u vezi sa prikupljanjem smeća u selima, uz minimalna finansijska sredstva koja bi trebalo da izdvoji svako od domaćinstava.

Srbija

Beogradski aerodrom povećava energetsku efikasnost

Na beogradskom aerodromu započeti su projekti koji se tiču ekološki održivog razvoja i poslovanja, sa ciljem da se smanji uticaj aerodroma na životnu sredinu u pogledu emisije štetnih gasova, protoka otpadne voda i čvrstog otpada, kao i da se uz korišćenje obnovljivih i efikasnijih energenata unapredi energetska politika sistema, piše portal eKapija.Kako navode iz kompanije Belgrade Airport, koja kao koncesionar upravlja aerodromom Nikola Tesla, toku je izgradnja novog energetskog postrojenja za proizvodnju i distribuciju toplotne i električne energije, a završetak radova se očekuje krajem 2021. godine. Ovaj projekat omogućiće prelazak sa teških goriva na ekološki efikasnije izvore energije i smanjenje emisije štetnih gasova. Pored toga, u toku je priprema tehničke dokumentacije za izgradnju solarnog postrojenja za električnu energiju, koja će započeti sredinom 2021. godine.Radi se i na rešavanju pitanja otpada na aerodromu, pa je tako već u toku izgradnja postrojenja za upravljanje čvrstim otpadom u javnoj zoni aerodroma, a u ovoj godini predviđen je i početak radova na izgradnji postrojenja za preradu čvrstog otpada u obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma.Uz to, aerodrom planira i izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda, kao i uvođenje novog sistema za ponovnu upotrebu vode.Kada je reč o proširenju kapaciteta aerodroma, iz Belgrade Airport za eKapiju kažu da će najveći deo velikih radova biti završen u naredne tri godine, ali da će rekonstrukcija u vizuelnom i operativnom smislu obeležiti ovu godinu.Dodaju da je za kraj prvog kvartala ove godine planiran početak gradnje nove platforme za odleđivanje i sprečavanje zaleđivanja na površini od oko 25.500 kvadratnih metara.Operater aerodroma Nikola Tesla podseća i da su u toku pripremni radovi na izgradnji umetnute poletno-sletne staze u dužini od 3,500 m, kao i izgradnja novih rulnih staza, od kojih će neke biti projektovane kao rulne staze za brz izlazak vazduhoplova sa poletno-sletne staze, kakve, kažu iz kompanije, nisu postojale do sada u sistemu vazdušnog saobraćaja u Srbiji.Nadalje, u prvom delu ove godine započeće rekonstrukcija pristupnih puteva, izgradnja novih parkirališta, dogradnja i reorganizacija kolovoznih traka i kompletna rekonfiguracija pristupnog platoa ispred putničkog terminala, a u planu je i završetak radova i otvaranje parkinga za dugotrajno zadržavanje, kapaciteta oko 1.500 parking mesta, kažu u kompaniji Belgrade Airport.Krajem januara završeno je i preuređenje i modernizacija celokupne centralne zone za boravak putnika pre ukrcavanja na let, koja je trajala pet meseci i koštala više od 2 miliona evra.