Najnovije

Srbija

Nova multimedijalna platforma – iris TV

mts je ponudio potpuno drugačiji doživljaj gledanja televizijskog programa u vidu nove multimedijalne platforme pod nazivom iris TV. iris TV predstavlja unapređenu multimedijalnu platformu najnovije generacije sa nizom inovativnih funkcija za potpuno novo iskustvo pristupanja televizijskim sadržajima, serijskim i filmskim programima putem različitih uređaja. Pored novog dizajna, pojednostavljenih opcija i većeg izbora HD kanala, iris TV, poput vodećih svetskih platformi, koristi tehnologiju veštačke inteligencije koja mts korisnicima omogućava sasvim personalizovano iskustvo. Zahvaljujući najsavremenijoj tehnologiji, iris TV na osnovu ranijih izbora korisnika olakšava naknadnu pretragu omiljenih programa i preporučuje za gledanje one koji su više u skladu sa njegovim interesovanjima. Moderan dizajn interfejsa nove platforme dodatno omogućava korisnicima jednostavno i intuitivno korišćenje, brzo pretraživanje i kreiranje liste omiljenih kanala, kao i aktiviranje podsetnika za sadržaje koje žele da gledaju. Omogućena je i usluga slike u slici koja omogućava istovremeno gledanje dva kanala, što je idealno za paralelno praćenje ili listanje kanala sa zadržavanjem pažnje na aktuelnom. Istovremeno, korisnicima je na pojedinim kanalima na raspolaganju i mogućnost vraćanja sadržaja do čak 30 dana unazad, umesto dosadašnjih sedam. Praćenje programa svakako će dodatno olakšati i opcija Moj TV – izdvojeni deo menija u kojem korisnik brzo i jednostavno pronalazi sadržaj čije je gledanje ranije započeo, kao i izabrane omiljene kanale i programe. Kako bi u vreme praznika i ograničenog kretanja uživanje u kvalitetnom filmskom i serijskom sadržaju bilo još veće, otključan je veliki broj kanala iz iris TV ponude, kao i brojni filmski i serijski Video klub paketi. Otključani kanali, kao i 50 odabranih filmova u Video klubu, dostupni su sve do 15. januara 2021. godine. Pored toga, ljubiteljima najkvalitetnijeg filmskog i serijskog programa do kraja januara dostupni su i svi sadržaji u okviru HBO+ paketa na poklon.

Svet

Spajaju se Fijat i Pežo

Italijanski Fijat i francuski Pežo spojiće se u zajedničku kompaniju pod nazivom „Stelantis“, nakon što je regulatorno antimonopolsko telo Evropske unije odobrilo ovo spajanje, piše Politika.Nova kompanija Stelantis, što u prevodu znači „obasjan zvezdama“, vredna 50 milijardi evra, zvanično će početi da radi do kraja prvog kvartala sledeće godine, a u okviru nje će poslovati i kragujevački Fijat. Zvaničnom početku rada Stelantisa će prethoditi sastanak akcionara i menadžmenata dveju kompanija zakazan za 4. januar 2021.Čekalo se da nadležna komisija Evropske unije utvrdi da Stelantis neće biti monopolista na evropskim tržištima. Prema ranijem pisanju Rojtersa, to nije išlo glatko, jer su evropski regulatori sumnjali da će udruženi navodno imati veliki udeo na tržištu kamioneta. Fijat i Pežo su očigledno uspeli da ih razuvere i razjasne regulatorima nedoumice.Zajednička kompanija, sa projektovanom proizvodnjom od oko 8,7 miliona vozila godišnje, postaće, po obimu proizvodnje, četvrti proizvođač automobila na svetu, iza Folksvagena, Tojote i grupacije Reno–Nisan–Micubiši, a ispred Dženeral motorsa, Forda i drugih svetskih automobilskih megakompanija.Kompanija Stelantis će obuhvatiti brendove abart, alfa romeo, fijat, fijat profešonal, krajsler, džip, lančija, rem, maserati, pežo, sitroen, opel i druge.Fijat i Pežo su udružili snage kako bi neutralisali negativne efekte usporavanja tražnje i lakše podneli troškove proizvodnje ekološki čistijih vozila da bi ispunili zahteve pooštrenih propisa o emisiji gasova. Spajanje će doprineti proširenju tržišta jer Fijat Krajsler se, zbog Krajslera, dobro kotira na američkom tržištu, na koje Pežo nikada nije uspeo da se probije u meri značaja i veličine te kompanije.Učešće u zajedničkoj kompaniji sa Fijat Krajslerom najverovatnije će Pežou otvoriti vrata američkog tržišta. Sa druge strane, Pežo ima dobre pozicije na tržištima Afrike i Azije, gde Fijat Krajsler nije mnogo prisutan. Kada je reč o Fijatovoj fabrici u Kragujevcu, ona će nastaviti da radi u okviru nove grupacije, kao što je prošle godine i rečeno kada je najavljeno da će se spojiti dva automobilska giganta.Budući da je fabrika u Kragujevcu jedna od najsavremenijih u FCA grupaciji u kojoj je veći deo proizvodnje digitalizovan, očekuje se će u zajedničkoj kompaniji brže doći do novog modela.Pjetro Gorlije, izvršni direktor grupacije FCA, pre dva meseca je poslao pismo zaposlenima u kojem im je saopštio da posle Italije (u kojoj su počeli da proizvode električni model „fijat nju 500”), dolazi na red razvoj fabrika u Poljskoj, potom u Srbiji i Turskoj. I to je prvi put da je zvanično u poslednje vreme pomenuta fabrika u Srbiji.

Srbija

Do kraja meseca stiže 395 miliona evra od prodaje Komercijalne banke

Nova Ljubljanska banka (NLB) uplatiće 30. decembra 395 miliona evra  u budžet Srbije za kupovinu Komercijalne banke, čime okončava proces njenog preuzimanja, potvrdilo je Ministarstvo finansija. Srbija će od prodaje ukupno zaraditi 460 miliona evra.Navodi se da je Narodna banka Srbije (NBS) prethodno dala saglasnost slovenačkoj NLB za sticanje direktnog kontrolnog vlasništva u Komercijalnoj banci, čime su se stekli uslovi za realizaciju njenog preuzimanja.Postupak po tom zahtevu NLB okončan je 9. decembra donošenjem rešenja NBS koje će joj omogućiti 83,23%, odnosno više od 50 odsto glasačkih prava u Komercijalnoj banci.Preuzimanje Komercijalne banke podrazumeva isplatu kupoprodajne cene i sprovođenje promene vlasništva nad akcijama banke u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti na osnovu Ugovora o kupoprodaji akcija zaključenog između Republike Srbije i NLB.U NBS objašnjavaju da je rok za okončanje transakcije najkasnije do usvajanja prvih narednih godišnjih finansijskih izveštaja, odnosno revidiranih finansijskih izveštaja NLB-a.Početkom decembra stigla je i neophodna saglasnost Evropske centralne banke za prezumanje Komercijalne banke koja je dostavljena NBS.Inače, državi je već isplaćeno oko 60 miliona evra kroz dividendu, a isplata zaostalih dividendi je jedan od uslova za zatvaranje transakcije. Srbija će pored 387 miliona evra za 83,2 odsto akcija u vlasništvu države do završetka preuzimanje Komercijalne banke prihodovati ukupno oko 460 miliona evra.Od već dobijenih 60 miliona evra ili oko sedam milijardi dinara, 3,7 milijardi dinara odnosi se na ugovornu obavezu da se pola dobiti za prošlu godinu raspodeli kroz dividendu.Privatizacija Komercijalne banke deo je sporazuma Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) sa Srbijom, koji ističe krajem godine, a na vanrednoj sednici skupštine akcionara Komercijalne banke 11. decembra smenjen je Upravni odbor banke i postavljeni su novi članovi.Ta odluka, kako se navodi stupa na snagu kumulativnim ispunjenjem određenih uslova, koji se odnose na preuzimanje banke od strane njenih novih akcionara.Razrešena je dosadašnja predsednica Upravnog odbora (UO) Marija Sokić, predsednik Upravnog odbora banke, kao i članovi Daniel Pantić, Dejan Hadžić, Katarina Šušić, Goran Kneževic i Zoran Jović.Novi predsednik UO je Arčibald Kremser, a novi članovi su Blaž Brodnjak, Ursula Kovačić, Igor Zalar, Marko Jerić, Vesna Vodopivec, Nenad Filipović, Gaj Ričard Stil Stivens i Dragan Ðuričin, objavljeno je na sajtu Komercijalne banke. 

Svet

Tojota: Brzi prelaz na električna vozila izazvaće nestašice struje

Predsednik kompanije Tojota Akio Toyoda kritikovao je "preteranu buku" u vezi sa uvođenjem električnih vozilia u Japanu, naglasivši da zagovornici te ideje nisu uzeli u obzir štetne gasove koji se emituju proizvodnjom električne energije i troškove tranzicije na električna vozila, preneo je portal Seebiz."Kad političari govore kako treba da se rešimo svih automobila koji koriste benzin, pitam se da li to oni razumeju?", rekao je Toyoda na konferenciji za novinare, govoreći u ime Japanskog udruženja proizvođača automobila.Prema njegovim rečima rezultat te namere mogao bi da bude nestanak struje u Japanu, već tokom leta..Naveo je i da bi nfrastruktura koja potrebna za uvođenje električnih vozila koštala Japan od 135 do 358 milijardi dolara i ocenio da bi se novi poslovni model automobilske industrije urušiti ako bi zemlja prebrzo zabranila automobile na benzinski pogon.Druga velika nevolja, kako dodaje, mogla bi da bude gubitak miliona radnih mesta.Lokalni mediji u Japanu su  početkom decembra preneli vest  da će japanska vlada zabraniti prodaju novih automobila na benzinski pogon počevši od 2035. godine, dok će i dalje dopuštati hibridne gasno-električne automobile. Takva zabrana bila bi treća nakon Kalifornije u SAD i zemlje poput Ujedinjenog Kraljevstva."U zemlji kao što je Japan koja većinu električne energije dobija sagorevanjem uglja i prirodnog gasa, električna vozila ne pomažu životnoj sredini. Što više EV napravimo, emisija CO2 postaje sve gora", rekao je Toyoda.TOJOTA PRAVI VIZIRE ZA AMERIČKE BOLNICE Njegovo mišljenje je i da će vladini propisi od automobila stvoriti "cvet koji je na visokom vrhu", nedostižnim za prosečnu osobu.Tojota je inače lider u hibridnim gasno-električnim automobilima, što će i dalje biti dopušteno prema vladinom planu, ali fabrika još  nema potpuno električno vozilo za masovno tržište. Tokom Tojotinog predstavljanja poslovnog rezultata za treće tromesečje, Toyoda je velikodušno  pohvalio kompaniju Tesla u sektoru baterija, rekavši da njegova fabrika može mnogo da nauči od Ilona Maska.Ipak, uveren je da će Tojota dugoročno pobijediti svojom robusnom i raznolikom kombinacijom proizvoda.Predsednik kompanije Tojota, inače je unuk osnivača kopmanije Tojota Kiichiro Toyode.

Srbija

Danas novi protest preduzetnika i privrednika

Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" danas organizuje novi protest protiv, kako navode, nedostatka mera pomoći tokom pandemije, a koji je podržalo više srodnih organizacija.Protest će se u 15 časova ispred Ministarstava finansija i privrede, Kneza Miloša 20, a deo ljudi koji će učestvovati vozilima kreću u 14 časova ispred zgrade SIV 3 i u koloni dolaze na isto mesto. "Mi jesmo kičma ovog društva, ali nećemo dozvoliti da se preko naših leđa održava čitav jedan zastareli i parazitski aparat koji sve manje služi svojim građanima, a sve više raznim interesnim grupama. Podsećamo resorna ministarstva i Vladu Srbije da bez uplata koje svakog meseca vrše privrednici neće biti plata državnim činovnicima", navodi se u pratećem saopštenju.Preduzetnici najavljuju "Veliki protest male privrede"Šta sve mali privrednici zahtevaju od Vlade Srbije?

Svet

Poljsko suprotstavljanje rodnoj ravnopravnosti

Autor teksta doktor Miloš Hodun, predsednik Projekt: Polska Foundation u Varšavi i potpredsednik Evropskog liberalnog foruma i član mreže 4Liberty.eu.Partija Zakona i pravde (PiS) koristila je tri uzastopne izborne pobede u Poljskoj kako bi polarizovala društvo oko pitanja „rodne ideologije“, što je dovelo do vladinog jednoglasnog protivljenja svakom predlogu politike koji pominje „rod“ ili „rodnu ravnopravnost“. Shodno tome, iako poljski veto na uslovljavanje budžeta EU vladavinom prava nije iznenadio, razlozi za poljski veto na evropsko zakonodavstvo o rodnoj ravnopravnosti nešto je što druge evropske države i dalje pokušavaju da shvate.Od 22. oktobra, poljski narod protestuje na ulicama širom zemlje. Tog dana je politizovani poljski Ustavni sud efektivno izrekao gotovo potpunu zabranu abortusa. Demonstracije su vladini zvaničnici PiS-a i lideri Katoličke crkve u Poljskoj opisali kao emanaciju „civilizacije smrti“ i „rodne ideologije“, a pristalice ovog pokreta PiS već duže vreme smatra za javne neprijatelje broj jedan.Pod izgovorom borbe protiv ove navodne pošasti, PiS je, između ostalog, pokrenuo „krstaški rat“ protiv LGBT + osoba. Primer za to su takozvane „zone bez LGBT-a“ koje su proglasili lokalni PiS-ovi političari u desetinama opština i okruga širom Poljske. Međutim, ima još mnogo toga, poput homofobnog, dehumanizirajućeg govora mržnje koji koriste glavni političari nacije, uključujući predsednika Andžeja Dudu i novoimenovanog ministra obrazovanja Premislava Čarneka. Sve što državni aparat čini, uključujući državnu TV Poljska, je da plaši Poljake „rodnom ideologijom“ izjednačavajući LGBT+ sa pedofilijom.Nedavno je Evropska komisija predstavila svoj treći Rodni akcioni plan za osnaživanje žena i rodnu ravnopravnost u spoljnim poslovima. Plan nastoji da ojača prava žena, devojaka i LGBT+ osoba na globalnom nivou „osporavanjem rodnih normi i stereotipa“. Takođe poziva EU da daje primer putem rodno uravnoteženog vođstva u svojim redovima, boljeg praćenja i bliže saradnje sa državama članicama na nacionalnom nivou. Takođe ponavlja cilj da 85 odsto svojih razvojnih projekata doprinese rodnim pitanjima do 2025. godine. Prema evropskoj komesarki za međunarodna partnerstva Juti Urpilejnen, plan je još važniji sada tokom pandemije, usled koje se nejednakost polova produbila. Shodno tome, EU mora odmah preduzeti mere da preokrene ovaj trend.Međutim, kada su poljski zvaničnici videli reč „pol“, rekli su odlučno „ne!“ na ceo dokument. Vlada PiS-a označila je rodnu ravnopravnost „stranom ideologijom“ i odlučila da blokira inicijativu bez imalo razmišljanja, čak i ne uzimajući u obzir njene pozitivne posledice po žene i devojke, posebno one u nepovoljnom položaju i o čijoj zaštiti PiS toliko govori. Jasno je da su desničarski populisti dosledni u svojim stavovima samo kada to žele i više ih zanima kratkoročna lična i politička korist nego bilo kakve dugoročne koristi za poljsko društvo.Tvrdoglavosti ovde nije kraj. U oktobru je Poljska blokirala dva zvanična dokumenta jer su uporni PiS-ovi ideološki tragači pronašli reč „pol“ u njima. Kada Mateuš Moravjecki nije mogao da prisustvuje samitu EU održanom 16. oktobra zbog toga što je bio u karantinu, Viktor Orban, koji je u ime Moravjeckog predstavljao Poljsku, nije dozvolio da se u završnim delovima samita uključi odredba o rodnoj ravnopravnosti u Africi. Nekoliko dana kasnije, poljska vlada blokirala je zaključke predsedništva Saveta o veštačkoj inteligenciji, ponovo pozivajući se na uključivanje pojma „rodna ravnopravnost“. Poljski ambasador je to pokušao da otrese rekavši da je „značenje „roda“ nejasno; nedostatak definicije i nedvosmisleno razumevanje za sve države članice mogu prouzrokovati semantičke probleme“. Nikoga nije ubedio u to.U svim ovim slučajevima stav poljske vlade protiv rodne ravnopravnosti podržala je samo Mađarska, dok je preostalih 25 država članica ostalo začuđeno. PiS-ova ideologija zaklanja viziju EU kao bliskog saveza sa vitalnim ciljevima, ne samo za kontinent uopšte, već i za stanovnike Poljske. Ako Varšava nastavi slepo ići ovim putem, zvanično ili legalno će završiti van Evropske unije.

Srbija

Pandemija porodicama na selu donela nove izazove

Ljudima iz grada život na selu deluje idilčno, naročito u doba pandemije, međutim postavlja se ptanje kako ga podnose poljoprivrednici koji se tokom nje još više bore za svoju egzistenciju, prenosi portal UNDP, vodeće razvojne agencije Ujedinjenih nacija. Prema podacima koje navodi UNDP u Srbiji postoji oko 113.000 neregistrovanih farmi i one su bile posebno ugrožene tokom krize izazvane pandemijom koje nisu mogle da dobiju pomoć Vlade Srbije. Nisu mogle ni da angažuju radnike za vreme ograničenog kretanja, niti su bili u prilici da rade u nekim gradovima.Male firme, čak i kada su registrovane, ne primaju ni dovoljno subvencija od opštine i države kako bi lakše prebrodile finansijske teškoće.Porodica Mladenov iz Dimitrovgrada, jedne od najnerazvijenijih opština u regionu jugoistočne Srbije izdržava se od svoje male farme za proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda koja se nalazi u okolini grada. Pre pandemije, prodavali su mleko i sir na gradskoj pijaci i tako izdržavali svoje devetogodišnje bliznakinje. Tokom vanrednog stanja sve je moralo da se obustavi i taj uspešno ilustruje kako neki poslovi ne mogu da se rade od kuće. Oni su na kraju morali da prodaju mleko lokalnoj mlekari, po znatno nižoj ceni."Nadamo se da će, kada ovo prođe, cena mleka ponovo porasti", kaže Aleksandar Mladenov.Mere ograničenog kretanja poremetile su lance snabdevaja, došlo se do problema da je cena proizvoda pala, a cena hrane za domaće životinje je porasla.Ta situacija dobro je poznata i porodici Anđelkov, koja zarađuje za život prodajući ovčiji i kravlji sir, oko 20 kilograma nedeljno. Nemaju kola, što ih ograničava u radu, a nakon vanrednog stanja cena sira je pala na 350 dinara po kilogramu, pa se smanjio porodični budžet. Dvoje njihove dece živi u Dimitrovgradu gde idu u srednju školu, a jedno dete je odbijeno za stipendiju jer je otac vlasnik farme.Mali broj poljoprivrednika je doživeo da im posao krene bolje, ali ima i takvih primera. Porodica Petrov gaji stoku nekoliko godina, u početku sa sedam krava u selu nedaleko od svog doma u Dimitrovgradu, sada mleko odnose u mlekaru, dok su pre toga prodavali sir "od vrata do vrata u gradu". Pandemija im nije ometala posao, nego im se prodaja mleka i sira utrostručila, pošto su mnogi ljudi ostajali kod svojih kuća i naručivali sve više od njih. ŠTA RADE PASTIRI?Aleksandar Manić, koji je pastir na Staroj planini i brine o stadu od 500 ovaca sa još dva pastira, imao je problema sa ispašom ovaca tokom vanrednog stanja kada je na granici bilo pojačano prisustvo policije. On inače ima 36 godina i zvanje mastera arheologije sa Univerziteta u Sofiji (Bugarska). "Počeo sam da radim kao pastir zato što, kada jednom provedete dan sa ovcama u polju, mir koji osećate u društvu sa njima čini da ne možete da prestanete to da radite", kaže Aleksandar.ŠTA RADE MLADI U GRADOVIMA?Danilo Pejčić je jedan od mladih ljudi koji je živeo čitavog života u Dimitrovgradu ali je pre dve godine u jednoj kompaniji u Bugarskoj pronašao posao koji mu je donosio bolju zaradu. Tokom pandemije nije mogao da radi onda kada su bile zatvorene granice, jer je svaki dan putovao u Bugrasku, pa je ostao bez posla."Nadam se da ću uskoro ponovo početi da radim", kaže Danilo.Naglašava se da se mnogi mladi ljudi bore se da za sebe nađu priliku u Srbiji, naročito oni iz ruralnih oblasti. Procenjuje se da 60.000 ljudi napusti Srbiju svake godine, a oko 15.000 do 20.000 više njih ode nego što se vrati. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) procenjuje da je više od 650.000 ljudi, od kojih su većina mladi i visokokvalifikovani, napustilo zemlju tokom poslednje dve decenije. 

Svet

Apple planira da do 2024. godine počne da proizvodi i automobile

Epl (Apple) planira da do 2024. godine razvije i proizvede svoje prvo putničko vozilo, kao i da stvori samovozeći sistem koji bi trebalo da koristi „revolucionarnu“ tehnologiju baterija, rekli su Rojtersu ljudi upoznati sa temom.Projekat poznat kao „Project Titan“ odvija se još od 2014. godine, kada je kompanija prvi put počela sa dizajnom vozila.Dag Fild, Eplov veteran koji je radio u Tesli, vratio se da nadgleda projekat 2018. godine, a 2019. godine otpustio je 190 ljudi iz tima.Od tada je Epl napredovao dovoljno da sada planira da proizvede putničko vozilo za potrošače, prema Rojtersovim izvorima. Cilj kompanije da napravi vozilo za masovno tržište u suprotnosti je sa rivalima kao što su Vajmo (Waymo), koji pravi flotu vozila za taksi servis bez vozača.Ključna stvar za Eplovu strategiju je novi dizajn baterija koji bi mogao „radikalno“ da smanji troškove i poveća domet vozila.Izrada vozila predstavljaće izazov u lancu snabdevanja čak i za Epl, kompaniju sa dubokim džepovima koja svake godine proizvodi stotine miliona elektronskih proizvoda sa delovima iz celog sveta.Teslinom Ilonu Masku bilo je potrebno 17 godina pre nego što je uspeo da ostvari profit od proizvodnje vozila.Rojtersovi izvori navode da će se Epl za proizvodnju vozila verovatno osloniti na jednog od njihovih proizvodnih partnera, ali da i dalje postoji verovatnoća da će se više fokusirati na razvijanje autonomnog sistema vožnje koji bi bio integrisan u već postojećim markama automobila.Epl je odbio da komentariše svoje planove ili buduće proizvode.

Srbija

Fond PIO podseća: Nova godina, novi uslovi za penziju

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje podsetio je građane da u skladu sa Zakonom o PIO, od 1. januara 2021. godine važe novi uslovi za odlazak u starosnu i prevremenu starosnu penziju.Granica za odlazak u starosnu penziju kod žena pomera se za dva meseca, tako da je uslov za žene u 2021. godini 63 godine i dva meseca života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Кod muškaraca i dalje važe isti uslovi, 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.Osim ovog osnova za starosnu penziju, osiguranici oba pola mogu to pravo da ostvare sa navršenih 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života.Za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju, od 1. januara 2021. godine muškarcima će biti potrebno 40 godina staža osiguranja i 59 godina života, a ženama najmanje 39 godina i četiri meseca staža osiguranja i 58 godina i četiri meseca života. U ovom slučaju penzija se trajno umanjuje za 0,34% za svaki mesec pre navršenih godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju u toj kalendarskoj godini. Ukupan iznos umanjenja za prevremenu starosnu penziju maksimalno može da iznosi 20,4 odsto.Ukoliko osiguranik želi da ostvari pravo na penziju po uslovima iz 2020. godine, trebalo bi da raskine radni odnos i podnese zahtev u ovoj godini, kako bi pravo na penziju ostvario po uslovima koji važe do 31. decembra. Naglašava se da podnošenje zahteva 1. januara ili kasnije podrazumeva primenu uslova koji važe u toj godini. Svako ko želi da ostvari pravo na penziju po uslovima koji važe u 2020. godini, potrebno je da se najkasnije 30. decembra raskine radni odnos, kako bi najkasnije 31. decembra podneo zahtev za ostvarivanje prava na penziju.KAKO SE PREDAJE ZAHTEV ZA PENZIJU?Zahtev za ostvarivanje prava na penziju sa priloženim dokazima moguće je predati lično na šalteru nadležne organizacione jedinice Fonda ili ga poslati poštom kao preporučenu pošiljku. Građanima je omogućeno i da zahteve za ostvarivanje prava na penziju podnose i elektronskim putem, korišćenjem veb portala e-Šalter, preko adrese esalter.pio.rs.Portalu se može pristupiti i preko sajta Fonda, a na njemu se nalazi i detaljno uputstvo za korišćenje, kao i uslovi koje je neophodno ispuniti da bi mogao da se koristi.

Srbija

Petinu nezaposlenih u Srbiji čine mladi ljudi uzrasta od 15 do 30 godina

Procenat nezaposlenih mladih osoba iznosi oko 20 odsto od ukupnog nezaposlenog stanovništva. Najveći broj mladih kao jedan od osnovnih razloga za samozapošljavanje navodi da nisu mogli da pronađu posao za platu, a novac za započinjanje sopstvenog posla su dobili od porodice ili prijatelja, pokazuju podaci istraživanja „Mladi i preduzetništvo“ realizovano u okviru EU projekta „Naša zajednica, naša budućnost“ – Veća saradnja i zapošljavanje mladih“.Pored analize preduzetništva mladih, istraživanje sadrži i preporuke za unapređenje politika za razvoj preduzetništva.Podaci ovog istraživanja pokazuju da je broj zaposlenih u 2019. godini iznosio 2,1 miliona, dok je broj aktivnih nezaposlenih lica iznosio 530.000, a stopa nezaposlenosti 2019. godine bila je 10,4 odsto.Ukupan broj preduzeća u Srbiji u 2018. godini bio je 103.413 preduzeća, od čega su mikro preduzeća činila 86,3 odsto, mala preduzeća 10,8 odsto, srednja 2,4 i velika 0,5 odsto, s tim što velika preduzeća zapošljavaju najviše i ostvaruju najveći prihod.Kada se govori o preduzetnicima u Srbiji, 2018. godine bilo je ukupno 272.969 preduzetnika.Broj nezaposlenosti mladih u Srbiji je 102.895, odnosno 20,5 odsto od ukupnog broja nezaposlenih. Praktično jednu petinu ukupno nezaposlenih u Srbiji čine mladi uzrasta od 15 do 30 godina.Pored toga, podaci pokazuju da je bilo više nezaposlenih žena, a kada se govori o tržištu rada za mlade od 15 do 29 godina, muškarci su bili nešto aktivniji od žena. „Dakle imamo taj rodni jaz kada govorimo o zaposlenosti između muškaraca i žena i on iznosi 11,4 odsto“, rekla je Milica Borjanić, koordinatorka programa iz Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS).Mladi u Srbiji retko biraju samozapošljavanje kao prvi izbor, što može da se dovede u vezu sa činjenicom da opredeljenje za samozapošljavanje među mladim generacijama nije dovoljno prepoznato kao put u izboru karijere. Po tome se mladi u Srbiji ne razlikuju mnogo od svojih vršnjaka u EU.Prema dostupnim istraživanjima iz 2016. godine, najviše mladih navelo nemogućnost pronalaženja posla za platu kao najveći razlog za samozapošljavanje i to čak 51,3 odsto ispitanika. Pored toga, veću nezavisnost navelo je njih 23,4 odsto, a fleksibilnije radno vreme 4,4 odsto ispitanika.Najveći broj mladih preduzetnika novac za započinjanje sopstvenog posla uzeo je od porodice ili prijatelja, slede oni kojima novac nije bio potreban za početak poslovanja, a zatim oni koji su za započinjanje sopstvenog posla iskoristili sopstvenu ušteđevinu. Samo je 1,2 odsto mladih preduzetnika uzelo zajam od banke. Podaci da nije potreban nikakav početni kapital za započinjanje sopstvenog posla ukazuju na to da se radi o malim biznisima.Značaj projekta je u podizanju svesti o poteškoćama sa kojima se susreću mladi u Srbiji po pitanju samozapošljavanja, te slanje konkretnih preporuka adekvatnim institucijama sa ciljem stvaranja boljih uslova za mlade nezaposlene u Srbiji.Glavna svrha ovog istraživanja jeste podizanje svesti šire javnosti, kao i prevrednih subjekata i mladih nezaposlenih osoba, i da ono treba da pruži bolje razumevanje položaja mladih u sferi samozapošljavanja i identifikuje izazove sa kojima se ovi mladi suočavaju. Istraživanjem su donete konkretne preporuke, koje će biti upućene Vladi Srbije, državnim institucijama i organizacijama koje se bave zapošljavanjem i podsticanjem samozapošljavanja. Tih preporuka iz istraživanja KOMS-a ima ukupno 15, a odnose se na neki strateški zakonodavni okvir, ali i na neke mere i mehanizme koje bi trebalo pokrenuti. Cilj istraživanja i iznesenih preporuka jeste kreiranje boljih uslova za samozapošljavanje nezaposlenih mladih, te otklanjanje prepreka koje se tiču nedostatka uslova za započinjanje sopstvenog biznisa. Opšti cilj istraživanja jeste poboljšanje dugoročne zapošljivosti mladih u Srbiji.Ova akcija deo je globalnog projekta “Podrška Evropske unije aktivnom uključivanju mladih”, ukupne vrednosti 4,7 miliona evra, koji finansira Evropska unija i sufinansira Vlada Republike Srbije.Istraživanje sprovela Krovna organizacije mladih Srbije (KOMS) u partnerstvu sa Beogradskim centrom za ljudska prava, organizacijom “M-peeria” i Nacionalnom asocijacijom  praktičara i praktičarki omladinskog rada (NAPOR).

Srbija

Mašinski fakultet i Zastava oružje će sarađivati na razvoju novih tehnologija

Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu i Zastava oružje AD radiće zajedno na razvoju i implementaciji novih tehnologija. To je potvrđeno sporazumom o saradnji koji su potpisali dekan Mašinskog fakulteta Radivoje Mitrović, šef Katedre za sisteme naoružanja Predrag Elek, a u ime kompanije "Zastava oružje" generalni direktor Mladen Petković."Cilj sporazuma je da se kroz povezivanje institucija obrazovanja, istraživanja i razvoja u tehničko-tehnološkim naukama i privrede radi na postizanju praktično primenjljivih inovativnih rešenja", saopštio je fakultet.Pored saradnje u oblasti obrazovanja i naučno istraživačkog rada, naglasak će biti i na zajedničkom učestvovanju u razvoju i implementaciji novih tehnologija koje će biti primenjene u konkretnim projektima."Na ovaj način se 'Zastava oružje' još jednom dokazuje kao društveno odgovorna kompanija koja poštujući i unapređujući svoje potrebe istovremeno doprinosi razvoju i unapređenju šire društvene zajednice", naveo je Petković.Dekan Mašinskog fakulteta je podsetio da je na fakultetu proteklih godina mnogo toga urađeno na osavremenjavanju nastave i prilagođavanju studijskih programa potrebama privrede."Kvalitet nastave, naučnoistraživačkog rada, privredne i međunarodne saradnje ostaju glavni razvojni prioriteti Mašinskog fakulteta i u narednom periodu. Zato me raduje što će naš fakultet prepoznat kao mesto gde se školuju vrhunski stručnjaci i što će biti deo razvojnog tima kompanije Zastava oružje", istakao je profesor Mitrović.

Srbija

Novi rok: Prijave za nagradu „Đorđe Vafert“ do 25. decembra

Privredna komora Srbije (PKS) podseća sve zainteresovane privrednike da je produžen rok Osmog konkursa "Nacionalne nagrade za društveno odgovorno poslovanje Đorđe Vajfert 2020", kao i da će trajati do petka 25. decembra 2020. godine Popunjeni upitnik sa odgovoarajućim prilozima potrebno je da se dostavi na elektronsku adresu: csr@pks.rs do naznačenog datuma.Na konkurs mogu da se prijave sva privredna društva, bez obzira na svoju veličinu ili delatnostNeophodno je da su u svoje poslovanje ugradila principe društvene odgovornosti, da vode brigu o zaposlenima i o ljudskim pravima, zaštiti životne sredine, zajednici u kojoj posluju, tržištu i imovini. PKS ORGANIZUJE BESPLATNE KONSULTANTSKE PROGRAME ZA MIKRO, MALA I SREDNJA PREDUZEĆA Naglašava se da je važno da privredno društvo odabere konkretan primer dobre prakse (projekat) koju je realizovalo u prethodne dve godine i da što detaljnije popuni odgovarajući upitnik.  Za pravilan odabir projekta, može da se koristi i dokument "Smernice za pripremu dobrog DOP projekta".Putem sledećeg linka može da se dobije više informacija, kao i konkretnih primera koje su se kompanije prijavljivale u prethodnom ciklusu."Nadamo se da ćete se odlučiti da učestvujete i testirate nivo primene principa društvene odgovornosti u vašoj organizaciji, a time ćete se pridružiti nizu kompanija koje su svojim primerom spremne da podstaknu druge da ih slede", navodi se u saopštenju PKS.

Srbija

SBB digitalizacija se nastavlja

SBB korisnici u Nišu od sada će uživati u digitalnoj televiziji na do tri TV uređaja bez dodatnih troškova, više kanala u HD rezoluciji, visokom kvalitetu slike i zvuka i internetu do 1 Gbps.Brzine interneta se u Nišu povećavaju automatski, u EON Light paketu sa 75 na 150, u EON Full paketu sa 150 na 250, a u EON Premium paketu sa 300 na 500 megabita po sekundi! Korisnici Premium paketa u Nišu i ostalim digitalizovanim gradovima, uz Giga dodatak mogu da uživaju u brzinama interneta do 1 gigabita po sekundi.Za potpuni doživljaj digitalne televizije preporučujemo EON pakete koji pružaju napredno iskustvo personalizovane televizije, EON Kids profil, gledanje TV sadržaja do 7 dana unazad na svim kanalima, Video klub sa preko 18.000 atraktivnih naslova, internet i telefoniju.Nakon Beograda, Novog Sada, Subotice, Gornjeg Milanovca, Pančeva, Kragujevca, Paraćina, a sada i Niša, SBB nastavlja da širi svoju GIGA mrežu, digitalizuje sve gradove u kojima pruža usluge i na taj način korisnicma omogućava vrhunsku inovativnu uslugu zabave, informacija i komunikacija. Tokom protekle dve godine SBB je, u okviru petogodišnjeg plana investicija vrednog 300 miliona evra, unapredio brzine interneta u osam gradova i digitalizovao 80% svojih korisnika.Za više infromacija posetite sajt sbb.rs, najbližu poslovnicu ili pozovite Kontakt centar SBB-a na 19900.

Srbija

U Srbiju stigle prve doze Fajzerove vakcine

Kako je javio RTS, 4.800 komada vakcina na beogradski aerodorom vakcine dopremljeno je specijalnim avionom i u posebnim kontejnerima. Prema ranijim najavama, prve doze vakcine namenjene su najpre korisnicima staračkih domova. Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije dala je saglasnost za upotrebu i uvoz "Fajzerove" vakcine.Srbija je prva zemlja u regionu u koju je stigla vakcina kompanija "Fajzer" i "Biontek".Vlada Srbije usvojila je opšte ciljeve plana imunizacije u Srbiji i predvidela aktivnosti za ostvarenje tih ciljeva, što stoji u Akcionom planu koji je izradio Institut "Batut".Ministar zdravlja formirao je Nacionalni koordinacioni tim za imunizaciju protiv kovida 19, čiji je predsednik državni sekretar Mirsad Đerlek. Portal Insajder prenosi da je ranije pokušao da dođe do odgovora na pitanje ko odlučuje o imunizaciji, redosledu i logistici, ali su pitanja MInistarstvu zdravlja i Vladi ostala bez odgovora.Državni sekretar Ministarstva zdravlja Mirsad Đerlek juče je rekao da je Koordinacioni tim za imunizaciju  ministar zdravlja formirao prošlog petka.AGENCIJA ZA LEKOVE ODOBRILA UVOZ "FAJZEROVE" I "BIOTEKOVE" VAKCINE ZA COVID 19

Srbija

Zbog poskupljenja naknada za zelenu energiju veći i računi za struju

Umesto dosadašnjih 0,093 dinara po kilovat času, koliko se kroz račune za struju plaćala posebna naknada za podsticaj povlašćenim proizvođačima električne energije iz obnovljivih izvora, građani će za ovaj namet ubuduće plaćati 0,437 dinara, odnosno 4,6 puta više nego do sada, odlučila je Vlada Srbije 18. decembra, a javlja Politika.Reč je o naknadi koju oko 3,5 miliona domaćinstava plaća svakog meseca poslednjih pet godina onima koji grade vetroparkove i druge izvore čiste energije i na taj način subvencionišu proizvodnju zelenih kilovata. Da ovaj teret novom odlukom Vlade nije sada prebačen na budžet građana, Elektroprivreda Srbije, koja otkupljuje ovu zelenu energiju, morala bi sama da pokriva razliku proizvođačima, što bi za njih bio veliki izdatak.Ova naknada koštaće građane više od najavljenog februarskog povećanja struje od 3,4 procenta, koji će uvećati račun za struju u proseku za oko 150 dinara.Ukoliko je neko do sada ovaj namet za zelenu energiju na potrošenih 1.000 kilovata plaćao 93 dinara, ubuduće će plaćati 437 dinara.Odluka, kako stoji na sajtu Vlade, stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku.

Svet

Američki senat odobrio mere ekonomske pomoći vredne 900 milijardi dolara

Američki senat odobrio je mere pomoći u vrednosti od skoro 900 milijardi dolara, što predstavlja drugi najveći podsticajni paket ekonomskih olakšica u američkoj istoriji, piše Fajnenšal tajms.Republikanski Senat glasao je sa 92-6 za paket ekonomskih olakšica, koji je bio vezan za širi zakon o izdvajanju za finansiranje savezne vlade.Predstavnički dom, koji kontrolišu demokrate, glasao je 359-53 za odobravanje mera pomoći.Pre nego što postane zakon, ovaj Predlog će biti poslat trenutnom predsedniku Trampu kako bi ga potpisao i odobrio.Paket ekonomskih olakšica uključuje, između ostalog, skoro 300 milijardi dolara olakšica za mala preduzeća, novi krug jednokratne pomoći do 600 dolara za odrasle Amerikance i dodatak od 300 dolara nedeljno za osiguranje u slučaju nezaposlenosti do sredine marta.Prethodne mere pomoći, usvojene u martu početkom pandemije, vredele su 2.200 milijardi dolara i svaki odrasli Amerikanac dobio je oko 1.200 dolara jednokratne pomoći. Mnogo demokrata i nekolicina republikanaca pokušali su da se založe za barem isti iznos ovog puta.Demokrate su proveli veći deo ove godine tražeći veći paket pomoći, ali mesecima nisu uspele da postignu sporazum sa republikancima, koji su uglavnom insistirali na ciljanijoj pomoći.Džo Bajden, novoizabrani predsednik će 20. januara položiti zakletvu kao 46. američki predsednik. Dok su demokrate imale većinu u Predstavničkom domu, većina u Senatu još uvek nije sigurna i biće odlučena 5. januara na takozvanim „runoff“ izborima.

Srbija

Predate primedbe, građani Borče i Čukarice protiv nadogradnje atomskih skloništa

Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove Beograda predato je više od 1.600 primedaba u vezi sa planovima za nadogradnju skloništa u Borči i Čukarici, saopštila je inicijativa Ne davimo Beograd (NDMBGD). Inicijativa podseća da se u Borči planira gradnja i uništavanje zelenih površina na čak četiri mesta, dok je na Čukarici ugrožena poslednja zelena površina u tom naselju.Primedbe su podnete na planove za nadogradnju skloništa u Borči 3, u bloku između ulica Ratnih vojnih invalida, Bele Bartoka i Julije Delere.Prema planu koji je Gradska uprava Beograda oglasila na javni uvid, na tim površinama se planira izgradnja tri stambene višespratnice površine oko 6000 kvadrata, kao i jednog komercijalnog objekta od 500 kvadrata.NDMBGD kaže i da se od JP "Skloništa Srbije" i gradske vlasti zahteva da odustanu od planova kojim se drastično ugrožava količina zelenih površina i kvalitet života građana, kao i da pronađu druge modele koji su skladu sa potrebama ljudi, a ne profita investitora."Želimo sadržaje za građane, park, biciklističke staze", izjavio je Zoran Bukvić, koji je predstavljo lokalnu grupu koja je prikupila potpise u Borči.Na Čukarici, u bloku između ulica Ratka Mitrovića, Jablaničke i Šavničke ulice planira se nadogradnja jednog skloništa i izgradnja novog stambenog objekta od ukupno oko 4000 kvadrata sa 44 stambene jedinice i 49 parking mesta."Raduje nas veliki broj potpisa građana koji smo sakupili jer ljudi nisu bili ni obavešteni, ni svesni šta se sprema, tako da su u razgovoru sa nama prvi put čuli da su ovi prostori ugroženi", poručila je Ljubinka Drobnjak Pejčić iz inicijative NDMBGD.

Svet

EIB i Pro Credit Grupa: Novi krediti za oporavak malih i srednjih preduzeća

Evropska investiciona banka (EIB) obezbedila je 65 miliona evra namenjenih za kreditiranje malih i srednjih preduzeća na Zapadnom Balkanu. Cilj je da se oporave od pandemije, a zajam će biti dostupan u članicama ProCredit Grupe u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Albaniji, Bosni i Hercegovini."Očekuje se da će kriza covidom-19 posebno teško pogoditi mala i srednja preduzeća koja obezbeđuju oko 73% radnih mesta na Zapadnom Balkanu. Ova investicija dolazi u pravo vreme kada je potrebno ublažiti ekonomski pad, podržati zapošljavanje i rast", kaže Lilyana Pavlova, potpredsednica EIB-a zadužena za Zapadni Balkan. Ona naglašava da je EIB još jednom dao čvrstu podršku bržem razvoju privatnog sektora u skladu sa standardima EU i  stvaranju snažnog zajedničkog regionalnog tržišta sa većom konkurentnošću i novim radnim mestima. "Kreditna linija EIB-a pomoći će preduzećima na Zapadnom Balkanu da kratkoročno reše probleme sa likvidnošću i finansiraju svoje investicione projekte, istovremeno ih osnažujući za nove razvojne i poslovne prilike", naveo je menadžment Pro Credit Grupe. EIB INVESTIRALA 65 MILIONA EVRA U DIGITLIZACIJU SRPSKIH ŠKOLA U upravi te banke očekuju da će ekonomski oporavak u predstojećim godinama biti podržan i strukturnim prelaskom ka investicijama koje su klimatski neutralne, društveno i ekološki održive.Naglašava se da će ta investicija će ojačati bankarski sektor u regionu, kao i njegovu sposobnost da finansira ekonomski oporavak, kao i da je ova kreditna linija je deo finansijskog paketa Evropske komisije za Zapadni Balkan vrednog 3,3 milijarde evra. U okviru ovog paketa EIB je namenio 1,7 milijardi evra za podršku održivom socio-ekonomskom oporavku država Zapadnog Balkana. Zajmovi EIB-a namenjeni privatnom sektoru i kako se naglašava u skladu su sa nastojanjima Evropske unije i njenog Tima Evropa da podrži održivi ekonomski razvoj Zapadni Balkan. Do danas EIB je investirala 4,1 milijardi evra u mala i rednja preduzeća na Zapadnom Balkanu, što je doprinelo da se održi preko pola miliona radnih mesta u regionu.