Najnovije

Srbija

Izvoz voća i povrća u EU još pet godina bez carina

Proizvođači i izvoznici voća i povrća iz Srbije i drugih ekonomija Zapadnog Balkana će i u narednih pet godina svoju robu kupcima u Evropskoj uniji prodavati bez carine, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS).Odluka Evropske unije o Autonomnim trgovinskim merama (ATM) kojom se do kraja 2025. produžavaju dosadašnje trgovinske povlastice za izvoz proizvoda koji nisu obuhvaćeni Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SPP) objavljena je je u Službenom glasniku EU i danas stupa na snagu.Odluku, koja se obnavlja svakih pet godina, na predlog Evropske komisije, doneo je Evropski parlament i potvrdio Savet EU."Ušteda od nekoliko desetina miliona evra na carinama (proizvođačima) daje im prednost u odnosu na konkurenciju, mogućnost za veći izvoz i zaradu i bolje pozicioniranje na velikom tržištu Evropske unije", izjavio je Marko Čadež, predsednik PKS i Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana.Osim jabuka, šljiva i kukuruza šećerca, bez carinskog opterećenja u EU izvoziće se, između ostalog, krompir, tikvice, pečurke, grožđe, kajsije, višnje, trešnje, nektarine, breskve, jagode, orašasti proizvodi, dinje i razni agrumi…Po ATM-u i proizvođačima vina iz regiona produžava se mogućnost za izvoz dodatnih 30.000 hektolitara godišnje, nakon što iskoriste kvote koje je EU odobrila zapadnobalkanskim ekonomijama pojedinačno, po bilateralnim sporazumima.

Srbija

Građani se o pandemiji najčešće informisali putem televizije i društvenih mreža

Prema istraživanju rađenom od 25. avugusta do 10. septembra, polovina ispitanika kaže da su im vodeći načini informisanja televizija i društvene mreže, saopštio je Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID). U istraživanju je učestvovalo 1200 građana, starosne dobi od 12 do 60 godina.Televiziju 50% građana navodi kao vodeći način informisanja, dok 51% kaže da su to društvene mreže.Prosečna starost ispitanika je 32 godine i da uglavnom su iz urbanih sredina u Srbiji, a građani su u anketi ocenjivali i svoju sposobnost da u digitalnom svetu prepoznaju i pronađu relevantne informacije koje su im potrebne.CESID navodi da 89% ispitanika smatra da je donekle ili potpuno informisano o COVID-19, a među onima koji su se izjasnili kao informisani, iznad proseka se nalaze žene i starija populacija. Sa druge strane, mlađi od 24 godine, iznad proseka navode da nisu informisani o pandemiji.Istraživanje je pokazalo i da su mišljenja građana podeljena kada treba da odluče o načinu na koji državne institucije komuniciraju tokom pandemije.Oko 30% ispitanika je nezadovoljno jer smatra da "državne institucije unose paniku i nervozu", dok 22% misli da u prvom planu treba da budu lekari, a ne političari.Kod pitanja o načinima informisanja, 43% građana Srbije kaže da tokom pandemije nije koristilo zvanične veb stranice državnih institucija da sazna šta preduzimaju u vezi sa pandemijom.U delu ankete koji se odnosi na radne navike tokom pandemije, 63% ispitanih nije zadovoljno kvalitetom posla kod kuće i to su uglavnom stariji ljudi.Zoom i Skype se izdvajaju kao dva alata koji su najčešće korišćeni za komunikaciju, a najmlađi građani su visoko iznad proseka u korišćenju ta dva alata.INDEKS MEDIJSKE I DIGITALNE PISMENOSTIIndeks medijske pismenosti bio je formiran od 6 pitanja (kao i u istraživanju iz 2019.) i zabeležio je blagi pad sa 4,07 na 3,91. Još veći pad je zabeležen na polju indeksa digitalne pismenosti, u sferi kreiranja novog sadržaja - sa 10,97 u 2019. na 10,52 u 2020. godini.Među ključnim nalazima istraživanja ističe se da je 70% ispitanika svesno da im Facebook, Instagram i druge društvene mreže rangiraju i prikazuju sadržaje, dok 57% navodi da proverava informacije koje dobije putem medija iz više različitih izvora.Novo CESID-ovo istraživanje pokazalo je da 95% ispitanika koristi internet, 84% zna kako da pronađe i instalira aplikacije na svom telefonu, 43% zna da kreira Power Point prezentaciju, 46% ispitanih zna da snimi video i postavi ga online.MEDIJSKE NAVIKENovost kod medijskih navika su influenseri koji su prvi put ponuđeni kao odgovor u anketi. Svega 2% građana je odgovorilo da ih najčešće koriste za informisanje i to su očekivano mlađe generacije.Na pitanje kom mediju najviše veruju, većina ispitanika je odgovorila da takav medij ne postoji, dok su na drugom i trećem mestu televizija i društvene mreže.Televiziji više veruju stariji građani i žene, dok društvenim mrežama više veruje mlađa populacija, društvene mreže su i u 2020. godini ostale medij koji se najviše koristi, potom sledi televizija, a radio je doživeo najveći pad u odnosu na rezultate istraživanja 2019.Među pet medijskih tema koje su najviše interesovale učesnike ankete, na prvom mestu je ostao sport baš kao i prošle godine, dok je COVID-19 bio na 2. mestu, ali kod građana koji imaju više od 24 godine. Ispitanicima ispod te starosne granice virus korna nije u top 5 tema koje ih zanimaju. Glavne sfere njihovog interesovanja su zabava i muzički program.Na pitanje da li obraćaju pažnju na izvore medijskih informacija, 56% populacije je odgovorilo da nikada ili veoma retko obraća pažnju na izvore, 34% građana pročita samo naslov, a još 37% pročita samo deo vesti.Ključni nalazi o upotrebi medija, društvenih mreža i sadržaja kroz generacije pokazuju da je Instagram najpopularnija društvena mreža među pripadnicima Generacije Z (od 12 do 17 i od 18 do 23 godine).Milenijalci, baby boomeri i Generacija X najviše koriste Facebook.TikTok je najpopularniji među maloletnim ispitanicima. Oni takođe čine 72%  ukupnog broja ljudi koji prate influensere. Sa porastom godina ispitanika, uticaj koji influenseri imaju opada.

Srbija

Domaći brendovi nedovoljno pripremljeni za TikTok generaciju

TikTok je dostupan u preko 150 zemalja i ima preko milijardu korisnika, međutim domaći brendovi ne koriste platformu koliko bi mogli, a čak i oni koji je koriste ne čine to na pravi način. Gorana Risteski, iz marketinške agencije Direct Media United Solutions kaže za Novu ekonomiju da je najveći problem za domaće brendove činjenica da ne poznaju dovoljno platformu.„Ima svega desetak domaćih brendova koji imaju naloge na TikToku. Problem je što niko ni u agencijama, ni u velikim firmama uopšte nema profil na platformi, a kamoli da tamo nešto više od toga radi. Svi su začuđeni, nepoznato im je“, objašnjava Risteski i dodaje da velikim kompanijama treba vremena za odlučivanje, odnosno da svaka objava treba da se odobri što takođe predstavlja problem.„Na TikToku je važno objavljivati što više sadržaja i treba biti aktuelan svakog dana, a da to ne bude previše sređeno. Kada brendovi koriste Instagram sve te objave sređene su u studiju, pa tek onda puštene na platformu. TikTok zahteva određenu „realnost“ inače neće biti zanimljivo korisnicima, a domaći brendovi slabo to shvataju“, ukazuje sagovornica Nove ekonomije.Kako ona objašnjava, korisnici TikToka prepoznaju reklame i ne žele to da gledaju, već žele nešto „realno“ sa čime mogu da se poistovete, a TikTok trendovi su dovoljno jednostavni da svako može da ih snimi.„Domaći brendovi ne znaju kako da snime TikTok trendove na pravi način“, kaže Risteski.Ona dodaje da je na TikToku neophodno biti aktuelan i u komunikaciji sa korisnicima. „Domaći brendovi koji bolje prolaze na platformi u stalnoj su komunikaciji sa korisnicima, čak i kada se ne radi samo o njihovim objavama. Komentarišu i tuđe snimke i prisutni su na mreži“, objašnjava Gorana.TikTok još uvek predstavlja veliku novinu za sve u marketinškoj industriji, jer se znatno razlikuje od Fejsbuka i Instagrama, ali svakako predstavlja veliku priliku posebno za one kojima je ciljna grupa mlađa publika.Nikola Momčilović

Svet

Priroda se usled pandemije ipak ne oporavlja

Uprkos karantinu i obustavljanju poslovanja širom sveta, pandemija nije pospešila oporavak prirode, a zagađenje je nastavilo da bude globalni problem za koji će biti potrebno dosta rada da bi se rešio, piše The Verge.U novembru je NASA shvatila da je pandemija dovela do globalnog pada koncentracije azot-dioksida za skoro 20 odsto. Azot-dioksid je toksični gas koji se javlja prilikom emisije izduvnih gasova, pa je logično da je opao kako su ljudi ostajali kod kuće. Međutim, s druge strane, raslo je zagađenje česticama, koje proizilaze iz čađi sagorevajućih goriva, a do rasta je došlo upravo zbog toga što su ljudi boravili u svojim domovima pokazala je nedavna studija Univerziteta u Delaveru.Istraživači imaju neke ideje o tome zašto je zagađenje česticama raslo, a azot-dioksid se smanjio u SAD-u ove godine. Jedan od razloga može biti da je više čestica dolazilo iz kamiona na dizel koji su isporučivali pakete više nego obično jer su zbog pandemije ljudi kupovali onlajn.Zagađenje česticama predstavlja značajan problem, pogotovu tokom pandemije, jer može oštetiti disajne puteve i pluća.Zagađenje je sasvim sigurno pogoršalo pandemiju za neke teško pogođene zajednice. U oblastima gde je vazduh bio više zagađen česticama, rizik od smrti od korona virusa bio je povećan, otkrila je nedavna studija Univerziteta Oksford.„Smanjenje [zagađenja] je privremeno, ali zapravo nije namerno - mislim da ne pomaže mnogo. Ono što pomaže su strategije, planiranje i svesni napori za smanjenje zagađenja vazduha“, rekla je Kristina Arčer vodeća autorka studije i profesorka na Univerzitetu u Delaveru.SAD su zabeležile najveći međugodišnji pad emisije ugljen-dioksida u 2020. godini. Svetske emisije su u aprilu pale na najniže nivoe od 2006. godine, a do kraja godine predviđa se da će globalne emisije CO2 pasti za oko 7 procenata.„Ali da bismo sprečili svet da krene ka katastrofalnim nivoima klimatskih promena, moramo da nastavimo da smanjujemo zagađenje za više od 7 procenata svake godine tokom naredne decenije - bez pandemije koja nam to nameće. Samo na taj način možemo zaista sprečiti rast zagađenja“, objasnila je Arčer.Kada pandemije prođe, zagađenje će nastaviti da predstavlja značajnu pretnju za zdravlje ljudi, kao i za čitavu planetu.

Svet

Slovenija: Aukcija 5G frekvencija, početna cena 69 miliona evra

Raspisivanjem tendera za dodelu frekvencijskih opsega započeo je postupak dodele dugoočekivanih frekvencija, preneo je Indikator.ba. U Agenciji za komunikacijske mreže i usluge (AKOS) kažu da aukcija treba da bude gotova na proleće.Kad bi AKOS prodao sve frekvencije samo po početnim cenama, u državnu blagajnu slilo bi se 69 miliona evra. Uz operatore poput Telekoma Slovenije, A1, Telemach-a, T2)za njih su zainteresovane i tehnološke kompanije, gde postoji potencijal za razvoj dodatnih usluga, piše ljubljansko Delo.AKOS je inače u Narodnim novinama objavio raspisivanje tendera za dodelu nekoliko frekvencijskih opsega za pružanje javnih usluga komunikacije. To je službeno označilo početak postupka dodele šest frekvencija, koji takođe uključuju opsege 700 i 3600 MHz i 26 GHz, namenjene za 5G mobilnu tehnologiju.Uz njih, u konkurs su uključeni i druge frekvencije, koji će se dodeliti na tehnološki neutralan način, pa će kupci moći da ih koriste za bilo koju mobilnu tehnologiju.SLOVENIJA U AMERIČKOJ ANTI-HUAWEI KOALICIJI Dodela frekvencijskih opsega deo je akcionog plana Evropske unije koji nastoji da se to područje brzo razvije.Direktorka AKOS-a Tanja Muha kaže da nije jasno kakve će biti konačne cene frekvencija nakon aukcije, ali određeni opsezi privlače interes operatera, što povećava početne cene.Istovremeno, Tanja Muha naglašava da je javna prodaja jednokratno plaćanje takozvane koncesione naknade koju plaća konačni nosilac frekvencije.On zatim plaća frekvenciju, što je zapravo iznos iz kog se finansira AKOS, pa će se celokupni prihod od aukcije usmeriti u državni budžet.Slovanačka regulatorna agencija naglašava da će se tenderom osigurati tehnički delotvorna raspodela frekvencija, održavanje konkurencije među pružaocima telekomunikacionih usluga i raspodela frekvencija po tržišnim cenama.

Svet

Kina koristila „armiju internet trolova“ za cenzuru informacija o koronavirusu

Kako se koronavirus širio u Kini, tamošnja vlada koristila je „armiju internet trolova“, odnosno lažnih profila kako bi manipulisala sadržaj na internetu sa ciljem da virus deluje manje ozbiljno, a vlada sposobnija, pokazuju procureli dokumenti do kojih su došli Njujork tajms i ProPublica.Smrt doktora Lija Venlijanga, lekara koji je prvi upozorio na „neobičnu novu virusnu epidemiju“, kojem je policija pretila i optuživala za širenje glasina, pokazala je strašnu cenu instinkta kineske vlade da potisne nezgodne informacije.Međutim, čak i nakon njegove smrti, kineski cenzori i zvaničnici su se potrudili da potisnu neprijatne vesti i povrate narativ na svoju stranu, koristeći poverljiva uputstva upućena lokalnim propagandnim radnicima i medijima.Naložili su veb lokacijama sa vestima da ne izdaju „push notifikacije“, odnosno obaveštenja koja upozoravaju čitaoce na smrt doktora Venlijanga od novog virusa.Naredili su društvenim platformama da postepeno uklanjaju njegovo ime sa popularnih stranica, a aktivirali su legije lažnih komentatora na internetu da preplave društvene stranice ometajućim brbljanjem, ističući potrebu za diskrecijom. „Dok se komentatori bore da vode javno mnjenje, moraju da kriju svoj identitet, izbegavaju grubi patriotizam i sarkastične pohvale i budu uglađeni i ćutljivi kako bi postigli rezultate“, pisalo je u jednom dokumentu.Naređenja su bila među hiljadama tajnih vladinih direktiva i drugih dokumenata koje su pregledali Njujork tajms i ProPublica. Oni su izuzetno detaljno razotkrili sisteme koji su pomogli kineskim vlastima da oblikuju mišljenje na mreži tokom pandemije.Kinesko cenzurisanje informacija o epidemiji počelo je početkom januara, pre nego što je novi koronavirus uopšte bio definitivno identifikovan, pokazuju dokumenti.Kada su infekcije počele da se šire brzo nekoliko nedelja kasnije, vlasti su zaustavile sve što je kinesku vladu predstavljalo u previše „negativnom svetlu“.Sjedinjene Američke Države i druge zemlje mesecima su optuživale Kinu da pokušava da sakrije razmere izbijanja u ranim fazama. Možda nikada neće biti jasno da li bi slobodniji protok informacija iz Kine sprečio da se epidemija pretvori u besnu globalnu zdravstvenu nepogodu.Ali dokumenti ukazuju da su kineski zvaničnici pokušali da usmere narativ ne samo da bi sprečili paniku i razotkrivanje štetnih dezinformacija na domaćem terenu, takođe su želeli da virus učine manje ozbiljnim, a vlasti sposobnijom, dok je ostatak sveta posmatrao.Nakon izbijanja epidemije novinskim agencijama je rečeno da ne objavljuju vesti o donacijama i kupovini medicinskih sredstava iz inostranstva. Zabrinutost je, prema cenzorima, bila da bi takve vesti mogle da izazovu reakciju u inostranstvu i poremete napore Kine u nabavkama velike količine zaštitne opreme jer se virus širio i van Kine.Vlada koristila specijalizovane softvere za cenzuruVladina odeljenja u Kini imaju na raspolaganju niz specijalizovanih softvera za oblikovanje onoga što javnost vidi na mreži.Jedan proizvođač takvog softvera, Urun, osvojio je najmanje dvadesetak ugovora sa lokalnim agencijama i državnim preduzećima od 2016. godine, pokazuju podaci vladinih nabavki.Prema analizi računarskog koda i dokumenata iz Uruna, proizvodi kompanije mogu pratiti mrežne trendove, koordinirati cenzurne aktivnosti i upravljati lažnim računima na društvenim mrežama za postavljanje komentara.Jedan softverski sistem pružao je propagandnim radnicima laku upotrebu interfejsa za dodavanje sviđanja na objave. Menadžeri tih radnika koristili su te sisteme kako bi dodeljivali određene zadatke komentatorima.Softver takođe može pratiti koliko je zadataka komentator odradio i koliko toj osobi treba platiti.Si Đinping stvorio je Kinesku upravu za kontrolu sajberprostora (CAC) 2014. godine, kako bi centralizovao upravljanje internet cenzurom i propagandom, kao i drugim aspektima digitalne politike. Danas ta Uprava odgovara samo moćnom Centralnom komitetu Komunističke partije, što je znak njene važnosti.

Srbija

Rad „na lizing“: Sigurnost investitorima, nevolje radnicima

Prvi talas otkaza prouzrokovanih pandemijom počeo je i nastavio se među radnicima koji su zaposleni preko agencija za zapošljavanje, saopštio je Granski sindikat Nezavisnost. Naglašava se da je "armija" radnika "na lizing" od 80 hiljada ljudi, prema nezvaničnim podacima sada upola manja.Nezavisnost podseća da su godinu dana nakon donošenja Zakona o agencijskom zapošljavanju, brojni radnici ostali bez posla ili su prinudno prevedeni u "crne zone rada", kao i da su sindikati naslutili "pogubno dejstvo" pomenutog zakona."To se posebno odnosilo na visinu plate, prava na bolovanje, godišnji odmor, kao i na bezbednost na radu, prevoz i druga prava iz radnog odnosa", navodi se dalje u tekstu. Naglašava se da su se mnogi poslodavci okrenuli potpuno "crnom tržištu radne snage", pre svega u građevini, od kojih su neki i iz inostranstva. Drugi su se, kako se dodaje, okrenulu omladinskim i studentskim zadrugama.Sindikat podseća i da je njihovo angažovanje prilikom usvajanja zakona o agencijskom zapoljšavanju prošle godine bilo obesmišljeno, jer nije prihvaćen njihov zahtev da se ograniči broj radnika "na lizing" koji neka firma može da ima."Nismo bili za to da se ograničenje odnosi samo na one koji imaju ugovore o radu na određeno vreme u agenciji, ali je takva formulacija ostala u zakonu", kaže savetnik u UGS Nezavisnost Zoran Ristić. Prema njegovom mišljenju sada u praksi zbog toga postoje problemi, jer se ljudi zapošljavaju u agenciji na osnovu ugovora za rad na stalno i onda se ne računaju u ukupnom broju radnika koji su angažovani preko agencija kod poslodavca korisnika. Tada je traženo da se broj mogućih radnika preko agencija u nekoj drugoj firmi ograniči na 10%, ali kako se navodi veštim izmenama zakona oni kod poslodavca korisnika mogu da čine 100% ukupno zaposlenih.Kažu da takvo rešenje koriste čak i neka državna preduzeća, a često i strane kompanije, jer im se to više isplati, zbog nižih zarada, bržih, jednostavnih i jeftinih otkaza. "U trenucima kada država stranim firmama daje stimulacije po zaposlenom i do 18.000 evra i uz ovakva zakonska rešenja, očigledno je da je sada u praksi sistemski potpomognut i osnažen nesiguran, prekarni rad", dodaje se dalje u tekstu.Naglašava se da je neophodno preispitati regulativu i primenu zakonskih instituta koji podržavaju rast "prekarne" zaposlenosti: ugovora o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, agencijskom zapošljavanju, ugovora o stručnom osposobljavanju i praksi, kao i zapošljavanja preko studentskih ili omladinskih zadruga.PRVO KANCELARIJA I POLOŽEN ISPIT, PA AGENCIJA ZA LIZING RADNIKA U Nezavisnosti naglašavaju da je Zakon o agencijskom zapošljavanju na neki način ipak popravio položaj radnika koji su iznajmljivani preko agencija, jer su dobili prava iz radnog odnosa kao i zaposleni kod drugih poslodavaca. Prema Ristićevim rečima pre donošenja zakona bilo je oko 120 agencija za zapošljavanje, dok ih je sada samo 75 koje su registrovane po zakonu.Dodaje se i da su "preko noći" brojni radnici prevedeni u zadruge, jer su promenjeni propisi, što znači da oni koji su radili preko agencija sada u zadrugama imaju još niže zarade, manja prava i nesigurnije uslove rada."FORMALNO" USKLAĐIVANJE PROPISA SA EU"Sada se u praksi javljaju pitanja na koja ni novi zakon (o agencijskom zapošljavanju) ne daje odgovore, tako da je potrebno neke odnose detaljnije regulisati", smatra Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu.On napominje da nedoslednost zakonodavca u toj sferi stvara nerazrešive pravne zagonetke u slučajevima kada se radi o "jednostavnim pitanjima". "Trebalo bi i onemogućiti agencijski rad pojedinih kategorija radnika, na primer dece, kao i rad u pojedinim delatnostima, kao što je građevina", objašnjava Reljanović.Dodaje i da je veoma značajno da kategorija agencijskih radnika bude regulisana i Zakonom o radu.Ipak naglašava da je postojeći zakon manjkav, kao i da je donet kako bi se samo formalno zadovoljnila potreba harmonizacije sa EU propisima.

Srbija

Mihailo Janković novi generalni direktor MK Grupe

Mihailo Janković je novi generalni direktor (Chief Executive Officer - CEO) MK Group, jedne od najvećih kompanija u regionu koja uspešno posluje više od 35 godina. Janković će, zajedno sa potpredsednikom MK Group Aleksandrom Kostićem i top menadžmentom kompanije, raditi na definisanju i sprovođenju korporativne strategije i investicione politike.  Novu funkciju Janković preuzima od 1. januara 2021.Mihailo Janković je svoje bogato lidersko i menadžersko iskustvo sticao radom za vodeće multinacionalne kompanije, kao i kompanije u vlasništvu privatnih investicionih fondova i privatne regionalne kompanije - British American Tobacco, The Coca-Cola Company, Knjaz Miloš a.d. i Nectar Group. Poseduje veliko iskustvo u oblasti poslovne i strateške transformacije kompanija, koje omogućava njihov održiv rast i razvoj poslovanja. Tokom svoje karijere, bio je i član upravnih odbora profesionalnih poslovnih udruženja i neprofitnih organizacija u Srbiji. U 2019. godini proglašen je za  „Menadžera godine“ od strane Srpske asocijacije menadžera.„Diversifikovanost poslovanja MK Group je najveća snaga ove grupacije i predstavlja profesionalni izazov na koji sam spreman da odgovorim. Lično sam veoma ponosan što dolazim u kompaniju koja je i u kriznoj 2020. godini pokazala da je izuzetno važan faktor u održavanju ekonomske stabilnosti celog tržišta. Siguran sam da ćemo zajedničkim snagama učvrstiti temelje za dalji rast i širenje grupacije u zemlji i regionu“ , izjavio je Janković. Kompanija MK Group je, sa 7000 zaposlenih u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji i Crnoj Gori, danas lider u ključnim oblastima u kojima posluje – agraru, bankarstvu i turizmu. Samo u toku ove godine kompanija MK Group je investirala preko 30 miliona evra u agrar u rast proizvodnih kapaciteta, preciznu poljoprivredu, a planirane su i nove investicije u biogas. U narednoj godini kompanija nastavlja sa investicijama od preko 50 miliona evra, od čega će oko 30 miliona evra biti investirano u turistički sadržaj Kopaonika u cilju daljeg razvoja te destinacije.Predsednik kompanije Miodrag Kostić, pored fokusa na poslovnu efikasnost, svojim primerom pozicionira kompaniju i kao lidera u društvenoj odgovornosti i filantropiji. Samo u 2020. godini MK Group je donirala preko milion evra, prvenstveno za pomoć zdravstvenom sistemu Republike Srbije u borbi protiv pandemije COVID-19.

Srbija

„Nepoznato na šta je utrošen veliki deo novca tokom izgradnje kovid-bolnica“

Mediji su preleli izjavu Aleksandra Vučića da opremanje kovid bolnice u Kruševcu košta milijardu i 119 miliona dinara, odnosno oko 10 miliona evra, saopštila je Transparentnost Srbija. Naglašava se da je umesto razjašnjenja, ta izjava stvorila dodatne dileme pored i onako oskudnih informacija o tom poslu, koje su do sada objavljene.Transparentnost Srbija podseća i da se Vučić izjasnio "po još jednom pitanju iz njegove nenadležnosti".Nevladina organizacija se poziva i na podatke Ministarstva zdravlja koji su objavljeni pre više od mesec i prema kojima je cena koja je ugovorena za opremanje kovid bolnica u Kruševcu i u Batajnici bila 2 milijarde i 56 miliona dinara (1.254.255.748,00 + 802.173.869,00).Naglašava se i da je ranije, 30. jula 2020, Vojnograđevinska ustanova "Beograd", dala posao izrade projektne dokumentaciji izvorđenje radova po sistemu "ključ u ruke" u Batajnici za 3.328.500.000,00 dinara. Tranpsrentnost podseća da je ista takva nabavka radova u Kruševcu ugovorena dan kasnije za 1.660.194.000,00 dinara, što je bilo ukupno oko 60 miliona evra za obe bolnice."Nepoznato je, odnosno, ne može se proveriti ni u jednom dokumentu, za šta je tačno utrošeno ovih 60 miliona evra. Naime, jedini dokument koji dostupan jeste informacija o dobitnicima ugovora i ceni, kao i o razlozima zbog kojih druge informacije nisu objavljene", kažu u Transparentnosti Srbija.Dodaju i da je u slučaju opremanja kovid bolnica, postupak sproveden bez primene Zakona o javnim nabavkama, kao i da je kao osnov za to navedena odredba prema kojoj naručioci ne primenjuju Zakon jer bi njegova primena "obavezala Republiku Srbiju da otkrije podatke čije otkrivanje je u suprotnosti za bitnim interesima njene bezbednosti, a na osnovu odluke Vlade". "Na mestu gde je trebalo obrazložiti ove razloge, ne navodi se međutim, ni jedan razlog iz oblasti bezbednosti države", naglašava Transparentnost Srbija.ZAŠTO SE U SRBIJI MANJE POSLUJE SA "INTEGRITETOM"? Prema njihovim rečima, umesto na zaštitu bezbednosti, Ministarstvo zdravlja se pozvalo na razloge hitnosti, koja je bila neupitna. "Međutim, hitnost nipošto nije bila valjan razlog da se u potpunosti isključi transparentnost dok postupak traje, niti da se ograniči konkurencija samo na one firme koje su direktno pozvane da daju ponude", objašnjavaju u ovoj nevladinoj organizaciji.Dodaju i da je kod izgradnje bolnica primenjena najmanje transparentna procedura koju Zakon poznaje, a efekat je bio isti i ponude su mogle da daju samo firme koje su pozvane.Naglašava se da su informacije o tome da se postupak uopšte sprovodio, kao i krajnji ishod, objavljene tek mesec dana kasnije. "Za razliku od navodno "bezbednosnih nabavki", ovde detaljne informacije načelno nisu tajne, ali Zakon nije propisao obavezu da se objave", zaključuje se u saopštenju Transparentnosti Srbija.

Srbija

Napuštene parcele iskoristiti za organsku proizvodnju i vetrozaštitne pojaseve

Identifikacijom zemljišta u državnom vlasništvu utvrđen je tačan broj napuštenih parcela u 13 opština, na kojima postoji mogućnost podizanja vetrozaštitnih pojaseva koji štite tlo, kao i uzorkovanje zemljišta koje bi pokazalo potencijal za bavljenje organskom proizvodnjom, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, javlja FoNet.Uprava za poljoprivredno zemljište 2020. godine odabrala je 13 jedinica lokalnih samouprava, a to su Valjevo, Ub, Osečina, Lajkovac, Mionica, Ljig, Čačak, Gornji Milanovac, Ivanjica, Lučani, Irig, Vršac (Veliko Središte) i Niš (Medijana).Tokom sprovođenja projekta, zaključno sa novembrom, 1.398 parcela je identifikovano, 546 parcela sa ukupnom površinom od 948 hektara pronađene su kao napuštene, odnosno neobrađene, dok su 852 parcele sa ukupnom površinom 1.228 hektara pronađene kao korišćene na terenu, odnosno da su predmet eksproprijacije.Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) zajedno su radili na unapređenju upravljanja napuštenim zemljištem u državnoj svojini kroz komponentu "Jačanje ruralne konkurentnosti i produktivnosti u agrobiznis sektoru" koja je podrazumevala identifikaciju napuštenih parcela u državnom vlasništvu.

nafta

Svet

Nakon sedmonedeljnog rasta, cene nafte u blagom padu zbog novog soja koronavirusa

Iako su cene nafte rasle poslednjih sedam nedelja, danas su pale za više od 3 odsto nakon što je nekoliko zemalja najavilo obustavu putovanja iz i u Ujedinjeno Kraljevstvo jer je tamo otkriven novi soj koronavirusa, koji se smatra „do 70 odsto prenosivijim“ od dosadašnjih sojeva, pisala je agencija Rojters.Nafta Brent skliznula je za 1,74 dolara, ili 3,3 odsto, na 50,52 dolara za barel, nakon što je u petak porasla za 1,5 odsto na najviši nivo od marta. Američka sirova nafta zapadnog Teksasa (VTI) pala je za 1,66 dolara, ili 3,4 odsto, na 47,44 dolara za barel, pošto se takođe u petak popela za 1,5 odsto na najviši nivo od februara.Današnji pad prekinuo je sedmonedeljni rast cena nafte koji je započet najavom nove vakcine protiv koronavirusa.„Tržište nafte je bilo u velikom trendu u proteklih mesec dana, ignorišući negativne faktore, usred optimizma da će vakcine oživeti globalni rast, ali „ružičasta“ očekivanja investitora za 2021. iznenada su nestala zbog novog soja virusa“, rekao je Kazuhiko Saito, glavni analitičar robnog brokera Fujitomi Co.Britanski premijer Boris Džonson predsedavaće u ponedeljak sastankom za hitne slučajeve na kojem će se razgovarati o međunarodnim putovanjima i protoku tereta iz i iz Britanije.Zvaničnici kažu da je novi soj virusa i do 70 odsto prenosiviji od dosadašnje verzije.Ruski potpredsednik vlade Aleksandar Novak rekao je u subotu da je globalna potražnja za naftom i dalje između 6-7 miliona barela dnevno (bpd) ispod nivoa pre krize.

Srbija

Korona smanjila prodaju pića, pivari tražili pomoć za ugostitelje

Većina mera za pomoć proizvođačima pića zasniva na jačanju ugostiteljskog sektora, pišu Biznis i finansije, jer je nagli rast te industrije tokom 2019. godine prekinut zbog zatvaranja ugostiteljskih objekata. Primera radi, pivare su predložile da se PDV ugostiteljima ograniči na 10%. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), industrija pića je u 2019. godini porasla  na 63,9 miliona evra, odnosno za 6,8 procenata, dok je prema podacima Privredne komore Srbije (PKS) za prvi kvartal ove godine samo u februaru industrijska proizvodnja pića porasla za 10,1%.Naglašava se i da je bila velika i prosečna zarada u tom sektoru - 73.135 dinara, odnosno za 22,2% veća od republičkog proseka.Zbog pandemije doprinos tog sektora rastu ukupne industrije u prvoj polovini 2020. godine, prema izveštaju Ministarstva finansija, pao je za 0,3%.PIVARI "URGIRAJU" ZA UGOSTITELJEPrema podacima istraživačke kuće "Nielsen", prošle godine prodaja piva u prodavnicama bila je smanjena za 0,9%, ali to nije dovelo do pada prihoda u pivarama, jer je prodaja vrednosno porasla za 3,6% (razlog je kupovina skupljih piva). Prošle godine dobro su poslovali i ugostitelji, sa rastom prometa od 11,3%, ali se  2020. za nekoliko meseci sve promenilo.Udruženje pivara Srbije saopštilo je da je od marta do oktobra 2020. potrošnja piva u Srbiji pala za 10%, zbog otkazivanja brojnih koncerata, fudbalskih utakmica i festivala, ali i ograničavanja rada ugostiteljskih objekata, dok je i pala potrošnja piva u EU, pa je pao izvoz za 15% (od marta do avgusta).Pošto pivo godišnje donosi preko 3,5% prihoda u budžet, pivari su izneli su Vladi predloge među kojima je i sniženje PDV-a za ugostiteljske objekte na 10%, zaustavljanje rasta akciza na to piće i subvencija za deo zakupa koji plaćaju ugostitelji.U pregovorima sa Privrednom komorom Srbije predložili su i podsticaje za domaće poljoprivrednike zainteresovane za uzgoj hmelja, koji trenutno uglavnom uvozimo jer je domaća proizvodnja te žitarice uništena ratovima i tranzicijama. Zatvaranje ugostiteljskih objekata je, ipak, najviše pogodilo male zanatske pivare, kojima je prodaja pala i do 90 odsto, dok su donekle manje gubitke beležile one sa razvijenom onlajn prodajom. Naglašava se da one zauzimaju tek 0,5% tržišta u Srbiji, ali su prepoznatljive u inostranstvu.JAKA KONKURENCIJAProizvodnja vina je tokom prethodne finansijske krize gotovo prepolovljena, ali je uspela da se oporavi, što pokazuje i podatak da je sada registrovano 360 vinarija, što je 2,5 puta više nego pre deset godina.Broj vinograda u zemlji raste, ali i dalje nedovoljno za potrebe vinara. Prema poslednjim podacima Ministarstva poljoprivrede, u 2018. je proizvedeno 10% manje grožđa, ali je proizvedeno 29,1 miliona litara vina, što je za 24% više nego u 2017. To između ostalog ukazuje i na činjenicu da se značajan deo sirovina, čak 42%, uvozio (izvoz vinaprošle  godine je vredeo 22,1 milion dolara, dok je uvoz bio preko 30 miliona dolara). U januaru ove godine, vrednost izvoza je udvostručena u odnosu na isti period lane, a kao dodatni podstrek proizvodnji vina najavljena su državna ulaganja u razvoj vinogradarstva od 8,9 miliona evra, što je tri puta više nego prošle godine.Naglašava se da je korona stigla pre te pomoći, pa je prema podacima Saveza vinogradara i vinara Srbije, u prvoj polovini 2020. prodaja vina na tržištu je opala za oko 50 odsto. Tome je doprineo i rast uvoza jeftinog vina iz inostranstva, pa je vinarima preostalo da zatraže pomoć od države, koja im je obećala bespovratna sredstva, ali konkretniji detalji o podršci još nisu poznati.MEDICINSKI ALKOHOL  IZ VINARIJA Ipak, nisu svi vinari bili podjednako pogođeni pandemijom, jer su neki od njih deo proizvodnje preusmerili na medicinski alkohol, za kojim je na početku pandemije vladala velika potražnja. Tako je još u martu Republička direkcija za imovinu od kompanije "Navip" preuzela oko 350.000 litara belog vina za destilaciju i preusmerila ga preduzeću "Vino Župa" na preradu u alkohol jačine 75%. Domaća industrija mineralnih voda je u prvoj polovini godine beležila pad od 10 odsto, dok za sada nema aktuelnih podataka o prodaji sokova tokom pandemije.

Srbija

Krizni štab: Produženo radno vreme tržnih centara i ugostiteljskih objekata

Epidemiolog Branislav Tiodorović izjavio je danas da je Krizni štab doneo odluku da se radno vreme tržnih centrara, ugostiteljskih objekata i uslužnih delatnosti produži do 20 časova radnim danima, s napomenom da kovid redari sprovode kontrolu "kako je predviđeno".Tiodorović je kazao novinarima nakon sednice Kriznog štaba da će ta odluka danas biti prosleđena Vladi Srbije i da se očekuje da se predlog usvoji tokom dana.Prema njegovim rečima, mere će biti na snazi do petka, navodeći da će narednih pet dana "služiti da se proceni i oceni epidemiološka situacija".On je dodao da u kafićima nije dozvoljeno "korišćenja muzike u bilo kom smislu"."Smatra da se ljudi uz muziku opuštaju i ne poštuju mere, što dovodi do mogućnosti lakšeg prenošenja virusa", rekao je Tiodorović.Kulturne ustanove i dalje će raditi do 21 čas, prenosi agencija Beta.

Srbija

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula postupak na tržištu prodaje motornih vozila

Komisija za zaštitu konkurencije je pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti protiv privrednih društava Porsche SCG Beograd, Autokomerc Beograd, Autocentar Manik – ACM Preljina, i Bros Auto Niš, radi ispitivanja postojanja restriktivnih sporazuma iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije, kojima se ograničava konkurencija na tržištu prodaje motornih vozila u Republici Srbiji, navodi se u Službenom glasniku.Tokom sprovođenja analize uslova konkurencije na tržištima prodaje i servisiranja motornih vozila za 2017. 2018. i 2019. godinu, Komisija je u dostavljenim ugovorima za proizvode/automobilne marke „Audi“ konstatovala prisustvo odredbe po kojoj uvoznik određuje cene za dalju prodaju vozila. Ovakve odredbe mogu da naruše i čak eliminišu cenovnu konkurenciju na nivou maloprodaje, odnosno cenovnu konkurenciju koja bi mogla da postoji između dilera ovog brenda kada bi oni samostalno određivali cene u daljoj prodaji.Iz navedenog razloga, Komisija će naročito ispitati da li su društva protiv kojih je pokrenut postupak, u prethodnih pet godina određivala cene proizvoda/automobila marke „Audi“ u daljoj prodaji, što bi predstavljalo povredu konkurencije iz člana 10. Zakona.Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu doprineti utvrđivanju činjeničkog stanja u ovom postupku da iste dostave na adresu Komisije za zaštitu konkurencije, Savska 25/IV, Beograd.

Srbija

Smanjenje takse bi olakšalo gasifikaciju domaćinstava

Smanjenjem takse za priključak na gas od strane lokalnih samouprava, uvođenje tog energenta u domaćinstva koštalo bi  gotovo upola manje, oko 780 evra, piše Politika. Prema informacijama kojima raspolaže Ministarstvo energetike, lokalne samouprave nisu organizovano razmotrile to pitanje.Od ideje da se lokalne samouprave odreknu dela takse za priključak na gas i da se na taj način eventualini potrošači privole da gasifikuju svoja domaćinstva, nije se mnogo odmaklo. U Ministarstvu energetike, kako se naglašava, kažu da će ići u pravcu sagledavanja svih mogućnosti za promociju i korišćenje gasa kao energenta.Naglašava se da su visoke takse upravo razlog zašto se u Srbiji u većoj meri ne troši gas, jer većina domaćinstava ne može da ih plati. Prema podacima koje je izneo Dejan Popović iz Agencije za energetiku Srbije, samo za šest upravnih okruga može da se kaže da su potpuno gasifikovani i da svaka opština unutar okruga ima gas. Dodaje se da je delimično gasifikovano 11 okruga, kao i Beograd, ali, primera radi, Lazarevac nije, dok u čak 13 okruga nijedna opština nije gasifikovana.Iako bi zbog velikog zagađenja vazduha pozivanje na uvođenje gasa pod povoljnijim uslovima trebalo da bude prioritet, naglašava se da se javnosti svakodnevno serviraju priče o neophodnosti reorganizacije javnih preduzeća, pre svega "Srbijagasa".U resornom ministarstvu kažu da se reforme moraju sprovesti bez obzira na otpore koji postoje, jer su u interesu i gasnih preduzeća i građana.LETNJE PRIPREME ZA ZIMU: KOLIKO KOŠTA INSTALACIJA GREJANJA NA GAS? Ove promene morale su odavno da se sprovedu, a svako odlaganje je prema njihovim rečima samo doprinelo ostvarivanju interesa pojedinaca na čelu kompanija, a na štetu interesa građana i tih firmi.Reorganizacija je neophodna zbog razvoja gasnog sektora u Srbiji, jer jedino reformisano ovo preduzeće može da posluje održivo, efikasno, da donosi profit.U suprotnom, poslovanje "Srbijagasa" neće biti održivo, niti će ono biti u stanju da završi bilo koji projekat bez pomoći države. Zbog nedostatka reformi, Srbija će morati da pokriva 1,2 milijarde evra duga "Srbijagasa", kao što je radila prethodnih godina.Dodaje se da je razdvajanjem delatnosti u gasnom sektoru i postojanjem nezavisnog operatora transportnog sistema moguć razvoj tržišta koji dovodi do pada cena prirodnog gasa, kao i da bi od toga korist imali svi građani. Sa aspekta sigurnosti snabdevanja, kako se naglađava, više ponuđača znači veću mogućnost snabdevanja u uslovima kriznih situacija.

Svet

Bugarska jesen nezadovoljstva: U iščekivanju izbora 2021. godine

Autor teksta je Adrian Nikolov istraživač na Institutu za tržišnu ekonomiju, najstarijem nezavisnom ekonomskom think tank-u u Bugarskoj i član mreže 4Liberti.euBugarska je imala svoju jesen nezadovoljstva. Masovni protesti opisani kao krstaški rat protiv korupcije i zarobljavanja države nisu uspeli, dok su izgledi za reformu oligarhijskog modela u najboljem slučaju sumorni. Iz tog razloga Bugari očekuju zimu stagnacije i političke blokade pre nego što na proleće izađu na birališta za parlamentarne izbore.Otkud nemir? Iskra koja je zapalila plast sena bio je snimak na društvenim mrežama u julu koji je prikazao posetu istaknutog opozicionog političara Hrista Ivanova ilegalno izgrađenoj palati u Rosencu kod Burgasa, koja je u vlasništvu bivšeg šefa stranke Pokret za prava i slobode (DPS) i poznatog tajkuna Ahmeda Dogana. Palatu, koja je postala simbol korupcije i zarobljavanja države, okružilo je nekoliko hiljada demonstranata koji su se sukobili sa policijom. Odatle su se protesti preselili u Sofiju, bugarsku prestonicu, gde je šatorski kamp postavljen usred jedne od najprometnijih raskrsnica. Od tada su se ulični protesti dešavali svakih nekoliko nedelja.Postojala su dva glavna problema koja su pokretala proteste. Prvi problem bio je sveprisutna korupcija, nepotizam, zarobljavanje države i oligarhijska kontrola pseudo-demokratske vlade koju je premijer Borisov trebalo da otelotvori, a drugi, uloga generalnog tužioca Ivana Geševa kao neizabranog moćnika koji nikome nije odgovoran. Uloga novca EU kao goriva za oligarhiju takođe je bila u prvom planu poruke demonstranata, koji su zahtevali ostavku kako Borisova, tako i generalnog tužioca, zajedno sa promenom uloge kancelarije potonjeg u pravosuđu.Borisov je manje-više ignorisao zahteve demonstranata. Činilo se da je reagovao kada je, krajem leta, zamenio nekoliko ključnih ministara povezanih sa strankom DPS, mada ova rekonstrukcija nije dovela do značajne promene u političkom pravcu ili odlučivanju. Takođe, u avgustu je pravni tim njegove političke stranke užurbano izradio novi Ustav koji se suočio sa podsmehom stručne zajednice i kasnije postao tema kritičkog izveštaja Venecijanske komisije. Napušteni ustavni projekat postigao je, međutim, jedno, a to je iskakanje iz političkog diskursa na više od dva meseca.U jesen 2020. demonstranti su bili suočeni ne samo s nepopustljivim Borisovom, već i sa brzim širenjem Covid-19, primoravajući ih da obustave sve protestne aktivnosti bez postizanja bilo kog od svojih ciljeva, a pristalicama protesta nije ostalo ništa više od nejasnog obećanja da će se suočiti sa premijerom i njegovom vladom na opštim izborima na proleće 2021. godine.Trenutno sve ankete ukazuju na značajno vođstvo Borisova i njegovih saveznika. To je i očekivano, s obzirom na to da je opozicija u parlamentu slaba, neorganizovana i suočena sa krizom identiteta i manjkom talenata, dok su vanparlamentarnom pokretu ugušeni protesti. Za sada najbolje šanse da izazove vladajuću stranku ima bivši voditelj kasnonoćne emisije, Slavi Trifonov. Međutim, taj izbor mogao bi rezultirati još jednom pobedom populizma.Bitan faktor u narednim mesecima biće produbljivanje zdravstvene i ekonomske krize u Bugarskoj. Dok je prvi talas Covid-19 proizveo samo blage ekonomske posledice praćene brzim oporavkom, vlada je sporo reagovala na drugi. Posledice će verovatno biti katastrofalne, kako u ljudskom tako i u ekonomskom smislu. Iako je Borisov kritikovao sve delove opozicije, nema dokaza da je to uticalo na vladinu izbornu podršku, ostavljajući malo nade za značajne promene u predstojećem političkom ciklusu.

Srbija

Rođendan Matematičkog fakulteta: 147 godina od osnivanja

Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu danas  puni 147 godina od osnivanja, soaopštio je fakultet.Prva Katedra za matematiku osnovana je upravo 20. decembra 1873. godine na Velikoj školi na tadašnjem prirodno-matematičkom odseku Filozofskog fakuleta.U toku protekle godine, uspešno je realizovana nastava uprkos uvedenim vanrednim merama uz veliko zalaganje svih zaposlenih. Uspešno smo se prilagodili novim uslovima rada, nastavljena je realizacija tekućih naučnih projekata, naučnih seminara i održano više međunarodnih konferencije, navodi se u saopštenju. Zbog nepovoljne epidemiološke situacije izaizvane pandemijom virusa Covid 19, ove godine Dan Fakulteta se neće obeležavati na tradicionalan način, uz Svečanu akademiju.Pričitajte još: Mnogi bi pomogli Srbiji kad bi im se dozvolilo