Najnovije

Srbija

Više od polovine članica AmCham-a očekuje povećanje obima poslovanja

Uprkos jakom uticaju pandemije Covida-19 na globalnu i domaću ekonomiju, članice Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) umereni su optimisti u pogledu očekivanja za 2021. godinu, pokazju rezultati AmCham-ovog istraživanja Osmo prolazno vreme.U 2021. godini. većina kompanija članica AmCham-a, tačnije 56 odsto, očekuje povećanje obima poslovanja i rast, dok 30 odsto planira novo zapošljavanje. Neizvesnost koja prati pandemiju uzrokovala je da njihova očekivanja u proseku budu od petine do trećine niža nego u istom periodu prošle godine.Najoptimističniji pokazatelj je u vezi sa planiranim investicijama je da čak dve trećine članstva planira da dodatno investira u narednoj godini, što govori o njihovoj dugoročnoj posvećenosti i očekivanju brzog oporavka nakon prestanka pandemije. Najveći izazov u narednoj godini 70 odsto članica vidi u nepredvidivosti pandemije, zatim u efikasnosti rada državne uprave 48 odsto, dok 46 odsto zamera nepredvidivost izmene i primene propisa. Najveća administrativna opterećenja za članice proizilaze iz poreskih, carinskih i propisa iz oblasti deviznog poslovanja.Tokom 2020. godine, 65 odsto kompanija članica AmCham-a beleži pad poslovanja, a uticaj pandemije najviše se odrazio na pad investicija, zatim na pad profita i prihoda, dok je zaposlenost u najvećoj meri održana na nivou iz prethodne godine, navodi se u istraživanju.Kada govorimo o efikasnosti Vlade u pomoći privredi za vreme pandemije, najbolje je ocenjen prvi paket mera državne pomoći, i to kao sveobuhvatan i pravovremen. Iako pozdravljaju ovaj paket mera, većina kompanija članica AmCham-a, tačnije 59 odsto, nije koristila ove mere, dok u 41 dosto članica koje jesu iskoristile ovu mogućnost, uglavnom spadaju mikro, mala i srednja preduzeća. Najviše korišćene mere državne pomoći su direktna pomoć (minimalna zarada za zaposlene) i odlaganje plaćanja poreza za 2021. godinu.Iako je manje od pola kompanija AmCham-a koristilo državnu pomoć u 2020. godini, čak 82 odsto kompanija smatra da će ona biti potrebna i u 2021. godini. AmCham članice smatraju da pomoć treba da bude usmerena ka najpogođenijim sektorima (turizam, HORECA, izvoznim sektorima koji imaju veliki pad tražnje) i prema veličini - mikro, malim i srednjim preduzećima. Istraživanje je pokazalo da bi najefikasnija pomoć bila smanjenje opterećenja zarada ili nadomešćivanje dela zarada, kao i smanjenje drugih poreskih i neporeskih nameta.Preporuka članica AmCham-a za hitne reforme, dok traje pandemija, je omogućavanje potpune elektronske komunikacije privrede sa svim državnim organima i ubrzan razvoj e-uprave, dalje povećanje kapaciteta zdravstva kroz sinergiju javnog i privatnog zdravstva, kao i pojednostavljivanje međunarodnih plaćanja i naplaćivanja kroz izmene administrativno zahtevnih procedura koje nameće Zakon od deviznom poslovanju.Dugoročno poboljšanje poslovne klime - Bez obzira na izazove pandemije, institucionalne reforme su i dalje na samom vrhu prioriteta članica AmCham-a. Unapređenje vladavine prava, efikasnost pravosuđa i borba protiv korupcije, i dalje se pominju kao neizostavni preduslov za održivo poboljšanje poslovne klime.Ukrštanjem prioritetnih reformi i najvećih izazova sa kojima se susreću kompanije, istraživanje AmCham-a je kao ključne za napredak ekonomije u 2021. godini prepoznalo:- Unapređenje vladavine prava, efikasnosti pravosuđa i smanjenje korupcije;- Unapređenje transparentnosti zakonodavnog procesa (uz konsultacije sa privredom), a posebno praćenje primene propisa i merenja njihovog efekta;- Unapređenje efikasnosti javne administracije kroz omogućavanje elektronskog komuniciranja sa svim organima, optimizacija procedura, pa njihova digitalizacija – posebnu pažnju posvetiti poreskim, carinskim i procedurama iz oblasti deviznog poslovanja;- Sinergija javnog i privatnog zdravstva, radi postizanja boljih efekata u zaštiti zdravlja građana;- Predvidivost poreskog i parafiskalnog opterećenja, i reforma Poreske uprave;- Dalje suzbijanje sive ekonomijeIstraživanje koje AmCham od 2013. godine sprovodi među svojim članicama svake godine daje prikaz percepcije članstva AmCham-a o poslovnom okruženju u Srbiji, njihovom poslovanju u tekućoj i planovima za narednu godinu, kao i preporuke Vladi Srbije za poboljšanje poslovnog okruženja i oporavak privrede.

Svet

Ugasi svetla: Protivljenje Poljaka vetu na budžet EU i fond za oporavak od koronavirusa

„Pozivam vladare da dođu sebi! Nije kasno! [...] Vratite se vladavini zakona i sukob sa Evropskom unijom će se sam rešiti. Međutim, ako uzrokujete da Poljska izgubi ogromne sume novca za dalji razvoj i obnovu, a pritom nas izvedete iz našeg evropskog doma, neće vam oprostiti ni istorija ni ljudi “, apelovao je predsednik poljskog senata Tomaš Grocki vladajućoj stranci Pravo i pravda (PiS) tokom njegovog pojavljivanja na TV Poland 27. novembra. Iako se taj medijski kanal smatra „glasnikom“ PiS-a, zakonom je zabranjeno odbijanje javne izjave predsednika poljskog senata, čak i ako je on ili ona predstavnik opozicije.Šta je bio podsticaj za takvu izjavu u javnosti? Odakle potreba za apel vladarima obraćajući se najširem segmentu poljskog stanovništva?Čini se da ova poruka nije samo glas razuma i nije samo poziv vladarima da razmisle o svojim postupcima. Najviše od svega, skreće pažnju građanima na probleme sa kojima će Poljska morati da se suoči ukoliko stavi veto na predloženi budžet Evropske unije (EU) i fond za oporavak od koronavirusa.Poljska se odlučila za veto delimično zbog toga što je EU 20. decembra 2017. godine aktivirala Član 7 Ugovora o Evropskoj uniji. Poljska vlada pokušava da opravda veto izjavom da se brani i time potvrđuje svoju moć.Nije iznenađujuće što je povezivanje isplate sredstava EU sa poštovanjem vladavine zakona nezgodno za zemlju u kojoj je potonja očigledno ugrožena. Naime, Poljska je prva zemlja u istoriji EU protiv koje se koristio Član 7, koji se često naziva „nuklearnom opcijom“. EU opravdava upotrebu ovog člana zbog sve većeg zanemarljivanja vladavine zakona u Poljskoj, politizacije pravosuđa i podrivanja nezavisnosti Ustavnog suda. Zbog toga su brojni slučajevi koji uključuju poljsku vladu pred Evropskim sudom pravde.U borbi protiv sopstvenih građana i EU, poljska vlada pronašla je saveznika u mađarskom premijeru Viktoru Orbanu. Obe zemlje su poslednjih godina oslabile vladavinu zakona i stavile veto na budžet EU i fond za oporavak od koronavirusa u iznosu od 1,8 biliona evra. Kako bi ojačali glas obe zemlje, premijeri Poljske i Mađarske sastali su se u četvrtak, 28. novembra u Budimpešti i branili svoje zemlje u zajedničkoj izjavi, tvrdeći da je predloženi mehanizam EU proizvoljan i da bi mogao da se koristi kao sredstvo za vršenje političkog pritiska na suverene države.Premijer Poljske Mateuš Moravjecki je kasnije ponovio svoj stav o poljskom vetu tokom video konferencije sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u petak, 29. novembra. U međuvremenu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der lajen predložila je da se na spornu uredbu EU, kojom se isplata sredstava EU uslovljava vladavinom zakona, uloži žalba Sudu pravde Evropske unije, koji bi proverio usklađenost sa ugovorima o EU. Zvuči dovoljno pošteno.Premijeri obe zemlje zadržali su svoj stav, istovremeno pominjući mogućnost kompromisa nakon sastanka u Varšavi 30. novembra. Međutim, čak i sada, neposredno pred samit EU zakazan za 10. i 11. decembar, koji će biti presudan za budžet EU, Moravjecki i Orban u pozadini traže podršku za veto u Sloveniji i Portugalu.U tom kontekstu, govor predsednika poljskog senata zvuči još dramatičnije. Podsetio je na sramotnu ulogu koju je pravo veta imalo u istoriji Poljske, dovodeći zemlju do progresivnog razdvajanja zakona, što je 1795. rezultiralo podelama i 123-godišnjim odsustvom Poljske sa svetske karte. Gospodin Grocki je takođe upozorio da u slučaju veta „poljoprivrednici, preduzetnici, lokalne samouprave, medicinari - niko od nas neće dobiti novac“. Kao takvi, „očekujemo poštovanje nacionalnog interesa i povlačenje veta, koji je toliko suprotan poljskom razumu. To je protiv poljskih ekonomskih, političkih i strateških interesa.“ Ovo je glas razuma koji se u današnjoj Poljskoj ne čuje često.U međuvremenu, u utorak, 1. decembra, svetla su se ugasila u mnogim poljskim kućama, kancelarijama i javnim zgradama kako bi narod pokazao osudu na vladin veto na budžet EU i fond za oporavak od koronavirusa. To je simboličan odgovor na neznanje i kratkovidnost naše vlade. To je takođe poruka za vladajuću Ujedinjenu desnicu da su Poljaci svesni destruktivnih posledica koje bi ovaj veto značio za sve nas.Tekst pisala doktorka Magdalena M. Baran

Srbija

Govor mržnje na internetu: Kada se svađate sa slikom na ekranu, a ne sa živim bićem

Internet može da se posmatra kao jedan "brisani prostor" koji omogućava ljudima da iza neke lažne slike ili imena pišu sve što im padne na pamet i da mrze koga god hoće. Vanredeni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Jelena Kleut naglašava za Novu ekonomiju da ljudi često takve probleme uoče tek kada se nekim ljudima iz njihovog bližeg okruženja desi neki sličan incident.Prema rečima Jelene Kleut, problem je što "ljudi i dalje najčešće smatraju virtuelni svet bezbednim i vode se logikom, neće se to meni desiti", pa tek kada im se nešto desi, shvate koliko prostora za razna nepočinstva omogućava digitalni svet. Drugu stvar u celoj priči o botovima, lažnim vestima i lažnim predstavljanjem na internetu predstavlja kritički pristup medijima. Jelena Kleut kaže smatra da je često nejasno šta se zapravo traži od građana, kada se od govori o takvoj vrsti pristupa informacijama."Da bi ste vi shvatili da ne možete da budete čipovani vakcinacijom ili da maske ne mogu da budu antene, vi morate da imate nekakvo bazično zvanje iz biologije, fizike, tako da ja mislim da je početak kritičkog mišljenja građana ove zemlje u dobrom obrazovanju", smatra profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.Podseća i da sve potiče od većeg ulaganja u obrazovanje, a to podrazumeva bolje motivisane i bolje plaćene profesore, kao i dobre udžbenike. "Tada jedan deo ovih problema koje (sada) imamo, nećemo imati", smatra naša sagovornica. PORAST NEPOVERENJADruga stvar na koju Jelena Kleut ukazuje je povrenje, jer imamo "rudimentarni problem sa time da su građani sluđeni i da ne znaju kome da veruju". "Sve te tradicionalne institucije kojima se verovalo, naučna zajednica, masovni mediji, institucije u našem slučaju, one su delimično i same zaslužne što su dovele (do toga) da se sroza poverenje u njih, a delimično su bile na meti populista u poslednjim godinama", smatra sagovornica Nove ekonomije.Objašnjava da su građani sluđeni onda kada čuju da ne mogu da veruju nauci, medicini, a kada čuju da se ne može verovati ni medijima, oni zapravo često prestanu da ih prate. Na taj način se kao naglašava građani isključe iz dnevnog priliva informacija, pa počnu da veruju samo informacijama koje im je poslao neko iz najbližeg okruženja."Ispostavlja se da od jednog vajber naloga na drugi vrlo lako i brzo putuju različite lažne vesti, neproverene informacije i kojekakve druge stvari", naglašava sagovornica Nove ekonomije.Smatra i da kod građana treba razvijati kritičko mišljenje i tako što će se svaka institucija čije je poverenje poljuljano, baviti sama sobom i nastojati da ga vrati. Prema njenim rečima, u medijskoj sferi to već postoji i time se bave kuće koje štite integritet profesije, tu je i Savet za štampu, kao i organizacije koje se bave proverom tačnosti (backcheckers-i).LAŽNE VESTI U KONTEKSTU PANDEMIJEJelena Kleut kaže da se , prema izveštajima i istraživanjima pokazalo da se tokom pandemije pojavljuje više lažnih vesti iz domena informacija o korona virusu:"Pokazuju se nekakvi nepoznati stručnjaci koji nešto objašnjavaju, pa se na kraju ispostavi da to nisu nepoznati stručnjaci nego nepostojeći stručnjaci iz nekih drugih zemalja", podseća sagovornica Nove ekonomije.Prema njenom mišljenju, u mnogim sferama života pokazalo se da je pandemija ogolila problem lažnih vesti i učinila ga "sto puta uticajnijim i društveno relevantnijim". Ipak, naglašava da ne treba zaboraviti i kakve su psoledice."Ukoliko vi sada širite ove lažne vesti koje su bliske teorijama zavere, da luk pomaže ne znam čemu kod korone, to onda može da ima dalekosežne posledice ne samo po zdravlje pojedinaca, nego po javno zdravlje, svih nas kao građana, smatra Jelena Kelut.ANONIMNOST I GOVOR MRŽNJE NA INTERNETUČesto se govori i o izvesnom "doprinosu" novih platformi onlajn komunikacije i društvenih mreža porastu sučajeva govora mržnje. Ljudi se na na takav način izražavanja lakše odluče, jer mogu da se lažno predstavljaju."Problem sa tom onlajn mržnjom je što ona najčešće dolazi iz te anonomnosti", smatra Jelena Kleut.Prema njenim rečima o tome treba da se uči u školama i da se ljudima, pored jednog osećaja empatije "ugrađuje u svest". Osobe koje možda ne poznaju i koje se pojavljuju kao lik na ekranu, takođe su živa bića."Činjenica da se sve dešava u virtuelnom prostoru stvara osećaj kod učesnika da taj čovek koji je napadnut nije stvaran, nego je samo neka virtuelna persona", ukazuje sagovornica Nove ekonomije.Problem je međutim i što je potrebno dosta vremena dok tužilaštvo za visokotehnološki kriminal otkrije hejtere. Prema načinu rekacije ljudi kada dobiju neku pretnju ili stravičnu poruku vidi se kako kaže Jelena Kleut da oni reaguju ljudski, "kao da im je to neko rekao na ulici"."Mislim i da je to jedan važan deo medijskog opismenjavanja, razumevanje da potencijal anonimnosti nije dozvola da sve može da se kaže", zaključuje sagovornica Nove ekonomije.Čedomir Savković

Svet

Održivost postaje ključni element nove strategije UNIQA grupe

Kao deo svoje nove korporativne strategije „UNIQA 3.0 - seme budućnosti“, UNIQA udvostručuje napore na postizanju novih ciljeva u očuvanju klime i održivosti. UNIQA je već krenula u akciju početkom 2019. godine kada je najavila i obavezala se na izlazak iz poslova osiguranja kompanija koji se bave ugljem. Održivost - ili ESG (upravljanje životnom sredinom, društveno i korporativno upravljanje) kako je poznato u finansijskoj industriji - predstavlja srž nove korporativne strategije.Strategiju održivosti UNIQA gradi na 5 stubova:• Investiciona politika usklađena sa ESG-om koja podržava austrijski i evropski put ka klimatskoj neutralnosti 2040. i 2050. godine• Proizvodi koji su usmereni na održivost• Uzorno operativno upravljanje sa pažnjom na ekološke i društvene ciljeve• Transparentno i kontinuirano izveštavanje o napretku u oblasti održivosti i spremnost da se podvrgne procesima rejtinga• Bliski i kooperativni odnos sa zainteresovanim stranama i udruženjima na promociji održivostiOdrživa investiciona politikaKao deo svoje investicione politike, UNIQA radi na kontinuiranom poboljšanju sistema bodovanja ESG portfelja koji je uveden kako bi se dosledno nastavilo na putu ka klimatskoj neutralnosti. Pritom se UNIQA posebno oslanja na međunarodnu saradnju sa priznatim udruženjima, sindikatima i društvima i čvrsto je utvrdila osnovne principe odgovornog ulaganja u svojim smernicama. „Pariski klimatski ciljevi“ kontinuirano su integrisani u investicioni proces kako bi se podržali evropski i nacionalni klimatski ciljevi. Da bi pratila realnu ekonomiju na putu ka upravljanju istinski štedljivim resursima, UNIQA dalje proširuje „zelene“ investicije novim investicijama vrednim najmanje milijardu evra do 2025. godine.Politika „zelenih“ proizvodaŠto se tiče vlastitih proizvoda, UNIQA planira da proširi postojeći portfolio dodatnim ekološkim mogućnostima ulaganja i da dodatno podrži održive planove penzionisanja. Pored toga, UNIQA želi da motiviše klijente da usvoje održiviji način života i privređivanja i na taj način im postepeno ponudi potpuno održiv asortiman proizvoda. Kao prvi korak u ovom pravcu, UNIQA se fokusira na dopunske module proizvoda (npr. E-mobilnost, domaćinstva sa niskim emisijama i poslovanje) i poboljšani kvalitet konsaltinga u pogledu efikasnosti resursa i smanjenja CO2. Uzorno operativno upravljanjeUNIQA se obavezala na cilj korporativne grupe da kontinuirano smanjuje sopstveni uticaj CO2, tako da će njene operacije biti klimatski neutralne najkasnije do 2040. godine. Posebna pažnja posvećena je tekućem radu na uvođenju voznog parka i poslovnim putovanjima koji su „zeleniji“. U Austriji će se prosečne emisije CO2 iz službenih automobila smanjiti sa sadašnjih, već uzornih 99g CO2/km, na 80g CO2/km do 2025. Pored toga, fotonaponske instalacije, poboljšanje sistema grejanja/hlađenja, uvođenje LED dioda za osvetljenje kao i opšte nadgledanje energije su na dnevnom redu. UNIQA će u budućnosti takođe pažljivo pratiti međunarodne sertifikate, standarde i održivo operativno upravljanje među svojim dobavljačima.Transparentno i stalno izveštavanjeNapredak koji UNIQA postiže na putu ka većoj održivosti i klimatski neutralnim operacijama u potpunosti je transparentan i predstavljen u redovno objavljenim izveštajima o napretku. U aktivnom diskursu sa ESG rejting agencijama, UNIQA nastoji da kontinuirano poboljšava svoj ESG rejting kroz dalje procese izveštavanja.Članstva i kooperacijeDa bi udružila snage za važne ekološke i socijalne ciljeve, UNIQA teži članstvu u Globalnom dogovoru Ujedinjenih nacija (UNGC), Principima za odgovorne investicije (UN EP-FI) i Principima za održivo osiguranje (UN EP-FI) doprinoseći međusobnoj razmeni informacija i strategija. Da bi konsolidovala i koordinirala stavove, ciljeve i programe, UNIQA će takođe u budućnosti nastaviti da u istom cilju sarađuje sa predstavnicima javnosti (ministarstva, opštine, nadzorni organi, nevladine organizacije, itd.), kao i sa svojim zaposlenima i investitorima.

Srbija

Završena transakcija, Komercijalna i zvanično deo NLB grupe

Okončana je kupoprodajna transakcija Komercijalne banke slovenačkoj NLB grupi, potvrdila je Narodna banka Srbije, a pisale su Novosti.Postupak po zahtevu Nove Ljubljanske banke (NLB) za sticanje vlasništva u Komercijalnoj banci okončan je 9. decembra, donošenjem Rešenja Narodne banke Srbije (NBS), kojim je data prethodna saglasnost NLB-u za sticanje direktnog kontrolnog vlasništva, koje će joj omogućiti 83,23 odsto glasačkih prava u Komercijalnoj banci, navodi se u saopštenju NBS-a.Na vanrednoj sednici skupštine akcionara Komercijalne banke smenjen je Upravni odbor banke i postavljeni su novi članovi, iz NLB banke.Kako u NBS kažu, dobijanjem njihove saglasnosti, stekli su se uslovi za realizaciju transakcije – preuzimanje banke, koja podrazumeva isplatu kupoprodajne cene i sprovođenje promene vlasništva nad akcijama banke u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti na osnovu Ugovora o kupoprodaji akcija zaključenog između Republike Srbije i NLB. Rok u kome se transakcija može najkasnije realizovati je, kako objašnjavaju, do usvajanja prvih narednih godišnjih finansijskih izveštaja, odnosno revidiranih finansijskih izveštaja NLB-a.„Što se tiče razrešenja postojećih članova Upravnog odbora Banke i donetih odluka Skupštine o njihovom razrešenju, oni stupaju na snagu, kako je to i navedeno, kumulativnim ispunjenjem određenih uslova, a koji se, između ostalog, odnose na realizaciju predmetne transakcije promene vlasništva u Banci, tj. na njeno preuzimanje od strane njenih novih akcionara“, navodi se u saopštenju NBS.Vanredna sednica skupštine Komercijalne banke održana je dva dana posle preuzimanja, 11. decembra, a tada je razrešena dosadašnja predsednica UO Marija Sokić, predsednik Upravnog odbora banke, kao i članovi Daniel Pantić, Dejan Hadžić, Katarina Šušić, Goran Knežević i Zoran Jović. Novi predsednik UO je Arčibald Kremser, a članovi su Blaž Brodnjak, Ursula Kovačić, Igor Zalar, Marko Jerić, Vesna Vodopivec, Nenad Filipović, Gaj Ričard Stil Stivens i Dragan Đuričin.Od kada je objavljena vest, krajem februara, da je Komercijalna banka prodata slovenačkoj Novoj ljubljanskoj banci za oko 450 miliona evra, čekalo se gotovo deset meseci i zvanično preuzimanje. Ministar finansija Siniša Mali ranije je najavljivao da će transakcija biti okončana do kraja godine. Kako su ranije u NBS rekli, čekalo se da NLB pribavi sve dokumente da bi dobili saglasnost za preuzimanje.Sredinom juna NLB banka podnela je zahtev Narodnoj banci Srbije za sticanje direktnog vlasništva, a po podnošenju zahteva, procenjivana je njegova urednost, odnosno da li su zahtev i podneta dokumentacija kompletni i da li su podneti u skladu s propisima.Pre nego što je NBS dala saglasnost, procenjivana je ispunjenost propisanih uslova koji se odnose na finansijsko stanje, poslovnu reputaciju i strateške ciljeve potencijalnog sticaoca vlasništva u banci. Kako objašnjavaju u NBS, rađena je procena ispunjenosti svih propisanih uslova u skladu sa Zakonom o bankama, propisima NBS donetim na osnovu tog zakona, internim aktima, procedurama, što predstavlja pravni okvir za odlučivanje o podnetom zahtevu.

Svet

Nemačka pokrenula fond za razvoj startapa vredan 10 milijardi evra

Krajem prošlog meseca, Fond za budućnost, kako je nazvan, odobren je od strane nemačkog Bundestaga, koji bi trebalo da pomogne startapima u kasnoj fazi razvoja da prošire svoje poslovanje, piše Sifted.„Investicioni fond za tehonologije budućnosti” obezbediće 10 milijardi evra za startap ekosistem do 2030. godine, u nadi da će tako privući najmanje 20 milijardi privatnih investicija.Najava nemačkog Fonda za budućnost predstavlja veliku vest, posebno imajući u vidu da su startapi do sada tradicionalno imali problema sa prikupljanjem sredstava od domaćih investitora i uglavnom su se oslanjali na inostrane fondove rizičnog kapitala (VC).Prema izveštaju kompanije Dealroom iz marta ove godine, udeo domaćeg kapitala je najmanji od svih većih ekosistema Evrope. Strane investicije (najviše iz SAD i Azije) rasle su dvostruko brže u odnosu na domaće.Međutim, Kristijan Mejle, predsednik nemačkog udruženja startapa kaže da „još uvek ne treba slaviti“ jer i dalje ostaju pitanja o tome kako će model finansiranja zapravo funkcionisati, ko će u ekosistemu dobiti novac i koliko će taj program biti efikasan u jačanju startapa.Za sada se pretpostavlja da će KfW, državna banka za razvoj, dobiti dodatna sredstva da ih uloži u fondove rizičnog kapitala (VC). Postoji nada da će ovo podstaći privatne institucije, poput penzionih fondova, da ulažu, što bi na kraju dovelo da više para koji odlaze startapima.Deo ostatka para bi trebalo da ode u Evropski investicioni fond (EIF), koji ulaže u VC firme na evropskom nivou, i u High-Tech Gründerfonds, koji ulaže direktno u tehnološke kompanije koje se nalaze u ranoj fazi i imaju visok potencijal rasta.Prema rečima jednog od članova odbora KfW-a ovaj fond može da bude početni podstrek koji je nemačkoj startap sceni neophodan da bi rasla.Nemačka savezna vlada sporo je nudila podršku startap ekosistemu zbog regulatornih prepreka i, često, nerazumevanja među političarima o potrebama kompanija koje rastu.Mejle kaže da su nedavni razgovori koje je Nemačko udruženje startapa vodilo sa političarima bili izuzetno pozitivni. Nada se da će ovo biti početak dugoročnog partnerstva između nemačke vlade i osnivača startapa i udruženja širom zemlje.

Svet

„Folksvagen“ zbog problema sa kočnicama povlači oko 40 hiljada novih automobila

Nemačka kompanija Folksvagen prisiljena je da povuče sa tržišta desetine hiljada svojih novih automobila zbog problema na papučicama kočnica, potvrdio je njen predstavnik, a prenosi Poslovni.hr.Naglašava se da će kompanija povući oko 38.100 automobila modela Golf, Tiguan, Touran i T-Roc iz 2020. godine. Nešto manje od 17.600 takvih vozila nalazi se na domaćem, nemačkom tržištu.Predstavnik kompanije saopštio je da zbog neispravnih kočnica nije zabeležena nikakva šteta ni nesreća.Tokom internih pregleda vozila inženjeri su otkrili da pločica papučice na koju se oslanja noga vozača tokom kočenja može da se u nekim situacijama izobliči ili čak odvoji od podloge. Problem je kako je naglašeno uočen kod automatskih automobila i vozila prilagođenih vožnji levom stanom.U Europi se levom stranom vozi u Velikoj Britaniji, Irskoj, na Kipru i Malti. Među ostalim zemljama pravilo leve strane na snazi je u Japanu, Indiji i Australiji.Povučena vozila treba da se provere i po potrebi poprave, saznaje se iz izvora u sedištu automobilskog giganta u Volfsburgu.Nemačka savezna uprava za trgovinu automobilima nadgleda postupak opoziva i objasnila da je akcija pokrenuta zbog "neispravno zavarenog spoja".

Srbija

NIS usvojio biznis plan za 2021. godinu

Naftna industrija Srbije (NIS) saopštila je da je njen odbor direktora usvojio biznis plan za 2021. godinu, kojim je potvrđen nastavak projekata i investicija u vrednosti od 20,8 milijardi dinara. Tokom naredne godine, kompanija planira i da pusti u rad Termoelektranu-toplanu Pančevo.Cilj kompanije je, kako se naglašava da se obezbedi stalno poslovanje i realizacija ključnih projekata u makroenomskim uslovima izazvanim pandemijom COVID-19.NIS saopštava da će najviše ulaganja biće realizovano u oblasti istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, u dalju modernizaciju prerađivačkih kapaciteta i razvoj maloprodajne mreže u Srbiji i regionu. Naglašava se da će se i dalje realizovati proces digitalne transformacije u svim oblastima poslovanja, a jedan od prioriteta biće i unapređenje zaštite životne sredine, kao i povećanje bezbednosti na radu.Od konkretnih projekata, u 2021. godini planirano je puštanje u rad Termoelekrane-toplane Pančevo (snage do 200 MW), projekta koji NIS realizuje u saradnji sa kompanijom "Gasprom energoholding".PRIORITETI NIS-A LIKVIDNOST, INVESTICIJE I PLATE U PUNOM IZNOSU U novoj elektrani proizvodiće se toplotna i električna energija prvenstveno za potrebe Rafinerije nafte Pančevo, dok će deo proizvedene električne energije biti usmeren u energetski sistem Srbije.U oblasti istraživanja i proizvodnje, fokus će biti na najperspektivnijim projektima u Srbiji, Rumuniji i Bosni i Hercegovini. U modernizaciji Rafinerije nafte u Pančevu, prioritet će biti počinjanje aktivnosti koje će omogućiti projekat rekonstrukcije FCC (postrojenja katalitičkog krekinga) i izgradnju novog postrojenja ETBE (visokooktanske komponente benzina), koji će biti realizvani u narednim godinama. U oblasti prometa, najviše ulaganja biće ostvareno u modernizaciju maloprodajne mreže u Srbiji i regionu, kao i početak projekta rekonstrukcije skladišta NIS-a.I u narednoj godini NIS će nastaviti da sprovodi program za povećanje operativne efikasnosti, kao jednu od mera za prevazilaženje nepovoljnih makroekonomskih trendova. Na sednici su razmatrani i različiti krizni scenariji u slučaju da se produže negativni tržišni trendovi.

Srbija

Postavljena nova gnezda za orlove krstaše

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije saopštilo je da je tokom oktobra, novembra i decembra širom Vojvodine postavilo 12 platformi za gnežđenje orlova krstaša. Kako objašnjavaju, ugroženim pticama na...

Svet

Ljudi u Centralnoj i Istočnoj Evropi sve više štede u doba pandemije

Širom Centralne i Istočne Evrope (CIE) ljudi uglavnom odvajaju više novca u vidu mesečne štednje ili investicija u 2020. godini nego što su to činili prethodne godine, pokazuju podaci novog istraživanja Erste grupe.Iako su štediše u zemljama CIE i dalje posebno neskloni riziku i favorizuju tradicionalne štednje, najnovije istraživanje „Money Matters“ IMAS-a sprovedeno za Erste grupu u Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Srbiji, otkriva da je udeo ispitanika koji je nezadovoljan sa iznosom koji štede ili ulažu opao 2020. godine.Ljudi koji su uspeli ove godine da odvoje više novca po strani mogli su to da učine zahvaljujući većim prihodima i poboljšanom ukupnom nivou zaposlenosti, kao i odlaganjem ili otkazivanjem većih kupovina.Istovremeno, 2020. godine takođe je zabeležen porast udela ispitanika koji su rekli da se njihova lična finansijska situacija generalno pogoršala u poslednjih nekoliko godina, a kao glavni razlozi za to navedeni su povećani životni troškovi i Kovid-kriza.Štediše širom zemalja centralne i istočne Evrope koje je anketirao IMAS uspeli su ove godine da na mesečnom nivou odvoje više nego godinu dana ranije. Najveći porast zabeležili su Česi i Srbi i to za 9 odsto na godišnjem nivou, nadmašujući rast prosečnog mesečnog obima štednje u Rumuniji (rast od 6 odsto), kao i u Mađarskoj (rast od 3 odsto), Slovačkoj i Hrvatskoj (obe su porasle za 2 odsto).Opšti trend povećanja mesečne ušteđevine u zemljama CIE još je jasniji kada se upoređuju rezultati najnovijeg istraživanja sa onima iz 2015. godine. U svim zemljama ljudi su 2020. godine redovno odvajali znatno više novca nego što su to činili pet godina ranije. Porast prosečnog mesečnog iznosa koji se štedi ili ulaže bio je posebno snažan u Češkoj (porast za 43 odsto u evrima) i Mađarskoj (rast za 34 odsto). Suprotno tome, štediše u Hrvatskoj uspevaju izdvojiti samo 5 odsto više mesečno u evrima nego 2015. godine.Pridaje se sve veći značaj štednjiŠirom regiona ljudi pridaju veći značaj redovnom štedenju ili ulaganju nego što je to bilo pre pet godina, dok je udeo nezadovoljnih štediša i investitora znatno manji.Udeo ispitanika koji su rekli da je ušteda ili redovno ulaganje novca za njih lično „veoma važno“ ili „prilično važno“ u 2020. godini kretao se od 69 odsto u Srbiji do 86 odsto u Slovačkoj.Biti spreman za „kišne dane“ glavna je motivacija koju ljudi pominju za odvajanje novca na mesečnom nivou. Raspoloživost novca za manje i veće akvizicije, kao i za renoviranje, i dalje je drugi razlog koji se najčešće pominje i dobija na značaju kako iz godine u godinu, tako i iz perspektive pet godina. Još jedan istaknuti motiv za ostavljanje novca po strani, posebno za ispitanike u Centralnoj Evropi, uključuje zaštitu starosne dobi - kako bi se pojačale penzijske odredbe, ranije se penzionisalo ili obezbedila adekvatna nega.U ostvarivanju tih ciljeva, štediše na većini tržišta CIE i dalje se oslanjaju prvenstveno na tradicionalne štedne proizvode kao što su štedne knjižice, kartice i računi. Ostali tradicionalni bankarski proizvodi poput životnog osiguranja takođe ostaju popularni u celom regionu.

Srbija

Zašto se u Srbiji manje posluje sa „integritetom“?

Organizacija Transparentnost Srbija saopštila je da u Srbiji nisu u potpunosti obezbeđeni uslovi za poslovanje privrednih subjekata sa integritetom. Prema rezultatima njihovog istraživanja, to je manjim delom zbog nedostatka propisa, a većim delom je posledica nedovoljnog angažvanja državnih organa u njihovoj primeni.Tokom istraživanja, kako se navodi, razmatrana su pitanja podmićivanja javnih službenika, primanje mita u privatnom sektoru, pranje novca, nedozvoljeni dogovori kroz koje se umanjuje konkurencija, neprimeren uticaj na donošenje odluka, javne nabavke, pravila računovodstva i revizije, zaštita uzbunjivača i rad organa koji utiču na privredu. Navodi se da zakonske odredbe u većini posmatranih oblasti pružaju čvrstu osnovu za podsticanje i održavanje integriteta poslovanja, ali su uočeni nedostaci u propisima, pa se zbog toga u praksi javljaju štetne posledice.Transparentnost naglašava da je mnogo problema u primeni zakona, jer je uočen relativno mali broj istraženih slučajeva o njegovom kršenju. Kako se naglašava, to je u vezi i sa nedovoljnim kapacitetom pojedinih institucija. Drugi razlog je izloženost državnih organa koji primenjuju zakone političkim uticajima i to rezultira nejednakim tretmanom preduzeća i pojedinaca u sličnim situacijama. Naglašava se i da onda kada državni kontrolni organi vrše kontrole, veliki deo svojih kapaciteta koriste da bi se proverilo i obezbedilo formalno poštovanja propisa, dok suštinski prestupi ostaju u velikoj meri neprovereni. Istražujući uslove za poslovanje sa integritetom, Transparentnost se bavila i kvalitetom kompanijskih politika za borbu protiv korupcije, primenom pravila o internim kontrolama u reviziji, transparentnošću poslovanja i saradnjom sa drugim akterima u borbi protiv korupcije.Mere za jačanje integriteta u poslovnom sektoru su delimično zasnovane na zakonskim pravilima, a znatno više zavise od inicijative samih privrednih subjekata. Navodi se da se zbog toga javljaju značajne razlike u obimu primenjenih mera u zavisnosti od veličine kompanije, udela međunarodnog kapitala u vlasništvu, profesionalizacije menadžmenta i oblasti poslovanja. Nedovoljni su i spoljni podsticaji privatnom sektoru da promoviše integritet svog poslovanja.U privatnom sektoru postoji i odijum prema korupciji, koji još uvek nije dovoljno artikulisan u smeru preduzimanja aktivnosti od opšteg interesa. Takva situacija je jednim delom posledica velikog uticaja javnog sektora na privredne tokove u zemlji, kao i zavisnosti kompanija od povezanosti sa vlastima, posebno kada su u pitanju mala preduzeća na lokalnom nivou, navodi Transparentnost Srbija. 

Svet

Vrednost Bitcoina prvi put premašila dvadeset hiljada dolara

Bitcoin je u sredu prvi put u istoriji premašio vrednost od 20.000 dolara, zbog sve veće potražnje institucionalnih investitora za digitalnom valutom, piše CNBC.Najvrednija virtuelna valuta na svetu trgovala se za 5,6 odsto više, za oko 20.600 američkih dolara, prema tržišnim podacima kompanije Coin Metrics, povećavajući svoj dosadašnji dobitak na više od 180 odsto.Analitičari smatraju da je skok vrednosti digitalne valute usledio zbog velikih ulagača poput Pola Tudora Džounsa i Stenlija Drakenmilera koji su premeštali svoja sredstva u kripto valutu, dok su kompanije kao Square i MicroStrategy koristile sopstvene bilanse za kupovinu Bitcoina.Bitcoin je imao sličan skok 2017. godine kada je vredeo blizu 20.000 dolara, što je bilo praćeno naglim povlačenjem kada je pao na oko 3.000 dolara, međutim analitičari tvrde da sve veća zainteresovanost velikih firmi sa Vol strita samo pospešuje vrednost ove kripto valute.

2020

„Zajedno jedni za druge“

U izazovnoj 2020. godini koja nas je uvela u svet takozvane nove normalnosti i promena, iz kompanije dm drogerie markt poručuju da je humanost ostala jedina konstanta. Vođen misijom da poslovni uspesi i društvena odgovornost treba da budu ista strana medalje, drogerijski lanac, nakon finansijskih rezultata, sumira i realizovane aktivnosti koje imaju za cilj da našu zajednicu učine boljim mestom za život svih nas i generacija koje dolaze.Prilagođavajući se neizvesnim okolnostima u kojima se našla globalna zajednica, kompanija dm ostvarila je promet od 15,6 milijardi dinara i porast od 17,7 odsto u poslovnoj 2019/20. godini. Pored novih investicija i projekata, dm je u 2020. godini učvrstio poziciju jedne od  kompanija sa izraženim društveno-odgovornim poslovanjem, nižući nove humane inicijative. Drogerijski lanac dm od početka poslovanja pruža podršku zdravstvenim institucijama širom Srbije, dok je pomoć zdravstvu ove godine bila naročito dragocena, budući da je dm u svim zemljama u kojima posluje donirao medicinske respiratore. U novembru 2020. kompanija je donirala Institutu za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ dva medicinska respiratora, anesteziološka ventilatora Primus, nemačkog proizvođača Dreger, ukupne vrednosti od 36.000 evra, s ciljem da doprinese borbi protiv virusa korona, ali i da olakša oporavak hroničnim bolesnicima koji se leče u zdravstvenim ustanovama širom zemlje. Svoju poslovnu vodilju „Zajedno jedni za druge“ dm je nastavio da potvrđuje i prilikom svakog otvaranja novih i preuređenja postojećih drogerija kada donira deo prometa zdravstvenim i obrazovnim institucijama kroz tradicionalni humanitarni sat. Samo tokom ove godine kompanija je na ovaj način prikupila više od 3,5 miliona dinara koji su raspoređeni različitim ustanovama u vidu robe i kupovine neophodne opreme.  Još jedna aktivnost koja prerasta u tradiciju jeste davanje novog značenja Crnom petku pod sloganom „Giving is the new black“, kada kompanija dm umesto ponude popusta tog dana donira pet odsto celokupnog prometa u humanitarne svrhe. Tako je dm i ovog poslednjeg petka u novembru, dok su izlozi prodavnica širom sveta pozivali na vrtoglava sniženja, usmerio 3.000.000 dinara narodnim kuhinjama Crvenog krsta Srbije, a slična akcija sprovedena je i u drugim zemljama dm koncerna.Pored toga, dm je donirao robu u vrednosti od 1.750.000 dinara koja je, između ostalih, upućena Sigurnoj kući u Beogradu, Udruženju „Nada za životinje – Riska“, kao i Opštoj bolnici u Novom Pazaru u vidu maski, rukavica i dezinfekcionih sredstava. Na polju zdravstva, drogerijski lanac svakog novembra, u okviru kampanje dMovember, podseća na važnost uroloških pregleda i samopregleda kao ključne prevencije kobnih muških bolesti koje se najčešće javljaju bez ikakvih simptoma, kao što su rak prostate i rak testisa. Pored niza edukativnih aktivnosti, dm je u okviru ove kampanje opredelio 490.800 dinara Klinici za urologiju u Novom Sadu za obezbeđenje prateće medicinske opreme koja je neophodna za detektovanje ovih bolesti.Kao kompanija koja svaki segment poslovanja boji u zeleno, dm od 2019. godine, u saradnji sa Adria Media Groupom i institucionalnim partnerima, sprovodi projekat „Zasadi drvo“ koji ima za cilj stvaranje zdravije budućnosti. Na samom početku projekat je zabeležio istorijski rekord u našoj zemlji kada je u samo jednom danu posađena čak 51.000 sadnica, dok je za novu sezonu postavljen novi cilj koji uključuje pošumljavanje na više od 100 lokacija širom Srbije. Poslednje tri godine dm podržava akciju „Čepom do osmeha“ koja ima za cilj obezbeđivanje pomagala deci s invaliditetom i smetnjama u razvoju širom Srbije. Za njih je, zahvaljujući saradnji kompanija dm drogerie markt, Loreal (brend Garnier) i Udruženja „Čepom do osmeha“, kao i podršci kupaca, kroz sve dm prodajne objekte prikupljeno čak 63 tone plastičnih čepova i time obezbeđeno 1,4 miliona dinara za nabavku 54 pomagala.Još od davne 1973. godine, kada je osnovan, dm ima jedan princip: „Čovek u centru poslovanja“. Do dana današnjeg ova vodilja ostala je ista, zbog čega će drogerijski lanac nastaviti da bude oslonac zajednice u godinama koje dolaze, ali i motivacija drugim kompanijama i pojedincima da čine dobra dela koja pokreću svet.

Srbija

Vladimir Lučić novi generalni direktor kompanije Telekom Srbija

Nadzorni odbor kompanije Telekom Srbija imenovao je Vladimira Lučića za generalnog direktora te kompanije. Vladimir Lučić rođen je u Šapcu 1971. godine. Završio je Elektrotehnički fakultet u Beogradu i MBA studije po programu Univerziteta institut Kurt Bosch iz Švajcarske. Deo je tima Telekoma Srbija od osnivanja kompanije 1997. godine, sa manjim prekidima u periodu kada je radio i profesionalno se usavršavao u Švedskoj i Nemačkoj. U Telekomu Srbija, Lučić je, između ostalog, obavljao važne poslove na mestu direktora Mobilne telefonije Srbije od 2003. i direktora Direkcije za komercijalne poslove od 2008. godine, a na mesto generalnog direktora Telekoma Srbija dolazi sa pozicije izvršnog direktora M:tel Crna Gora i pozicije koordinatora za internet i multimediju Telekom Srbija grupe.Lučić je na mestu generalnog direktora nasledio Predraga Ćulibrka, koji je tu funkciju obavljao duže od osam godina.

Svet

Strane investicije na Balkanu: Neophodan nam je kvalitet, ne kvantitet

Direktne strane investicije (SDI) na zapadnom Balkanu su stabilne i povećavaju se svake godine. Međutim, prema nekim analitičarima, kada je profil investicije u pitanju, veći deo i dalje teži da bude usmeren ka niskotehnološkim proizvodnim poslovima, na neki način suprotno ciljevima Industrije 4.0 koje su si zemlje regiona postavile za sebe, piše portal Emerging Europe.Glavna pitanja i izazovi vezani za SDI u regionu povezani su kako sa njihovim geografskim položajem, tako i sa strategijama koje su države izabrale u cilju privlačenja investicija.U Srbiji, koja neprekidno pokazuje dobre brojeve stranih direktnih investicija i regionalni je lider, ova pitanja ostaju izazov, sa velikim ulaganjem, što je pre svega rezultiralo izgradnjom fabrika koje zapošljavaju relativno niskokvalifikovanu radnu snagu.„Većina SDI u Srbiji, a ukupno na zapadnom Balkanu, bavi se niskotehnološkom proizvodnjom, koja zahteva niskokvalifikovanu radnu snagu. Jednostavno rečeno, Srbiji i zapadnom Balkanu nedostaje visokokvalifikovana radna snaga koja je potrebna za visokotehnološke kompanije “, kaže Branimir Jovanović, ekonomista sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (wiiw) i stručnjak za region zapadnog Balkana.Mahmud Bušatlija, beogradski savetnik za SDI, se slaže sa ovom procenom.„Ako pogledate učešće nemačkih investitora na našem [srpskom] tržištu, sa velikim brojem njihovih kompanija i desetinama hiljada zaposlenih, stvarnost je takva da je broj zaposlenih oko 150 po kompaniji. To znači da su većina ovih preduzeća MSP, od kojih je samo nekoliko velikih preduzeća, što znači da su usluge tih kompanija više zanatske, a ne industrijske “, objašnjava on.Vreme je da se ukinu subvencijeRelativno niskotehnološka priroda SDI u regionu vezana je za još jedno pitanje, odnosno relativno kontroverzne politike subvencionisanja koje vode zemlje zapadnog Balkana. Budući da zemljama nedostaje visokokvalifikovana radna snaga koja bi bila privlačna za visokotehnološke investicije, prisiljene su da se takmiče na različite načine.„Njihova prednost [zemalja zapadnog Balkana] u odnosu na druge regione je ta što nude niže plate, niže poreze i izdašne pakete podrške stranim kompanijama. Ovi faktori su važni za proizvodne, radno intenzivne kompanije, ali ne i za visokotehnološke kompanije “, objašnjava Jovanović.Politika subvencionisanja stranih investitora pokazala se u najmanju ruku kontroverznom u zemlji. Bušatlija slabo gleda na ove politike, jer kaže da su u Srbiju privukli špekulativni kapital, što utiče na rejting zemlje.„Analizirajući uslove tokom dužeg perioda, jasno je da subvencije uglavnom privlače špekulativni kapital, u obimu koji je manji od potrebnog, dok je ostatak pokriven sredstvima iz državnog budžeta“, kaže gospodin Bušatlija. „Investitori preuzimaju obavezu da nastavljaju svoje glavne aktivnosti samo određeno vreme, što ne garantuje da će se povećanje zaposlenosti održati.“Dodaje da takva špekulativna vrsta kapitala uglavnom podstiče stvaranje radnih mesta sa niskim platama i niskokvalifikovanim radnicima, sa minimalnim platama i minimalnim doprinosima za zdravstveno i penzijsko osiguranje.Nedostatak transparentnostiJovanović ipak ističe da je Srbija u poslednje vreme zabeležila neke relativno impresivne SDI. Konkretno, u 2018. i 2019. SDI su činile oko osam procenata BDP-a Srbije. Pa ipak, u ove dve godine BDP je samo porastao za oko četiri procenta na godišnjem nivou, što pokazuje da SDI nisu sve i kraj kada je u pitanju ekonomski rast.Ipak, prema rečima Jovanovića, uprkos činjenici da su izdašne subvencije privukle investicije, način na koji je Srbija krenula u tome ostavlja nešto da se želi, posebno kada je reč o transparentnosti.„Takođe je važno znati cenu politika za privlačenje SDI. Srbija daje izdašne subvencije i pakete podrške stranim kompanijama, kao i mnoge zemlje iz regiona. Vlada bi trebala biti transparentna u vezi s tim i najaviti podršku koju je dobila svaka kompanija “, kaže on. „Neke zemlje iz regiona, poput severne Makedonije, su to učinile i ništa se strašno nije dogodilo. To bi ekonomistima omogućilo da urade analizu troškova i koristi politika, a javnost da napravi bolju procenu rada vlade “.Konačno, pitanje koje muči mnoge stručnjake u regionu, je zašto zemlje zapadnog Balkana nisu bile toliko uspešne u privlačenju visokokvalitetnih stranih direktnih investicija kao što je to bila grupa zemalja Višegrada?Prema rečima Jovanovića, u igri je više faktora.Geografska blizina zapadne Evrope je jedna od njih. Zapadni Balkan je jednostavno malo predaleko. Nemačkoj kompaniji je lakše da otvori pogon u Češkoj ili Poljskoj, nego u Srbiji ili Crnoj Gori.Zatim postoje opšti ekonomski uslovi kada je svaki region prvi put počeo da se nadmeće za strane investicije. Kada je Višegradska četvorka ušla u EU davne 2004. godine, ekonomski uslovi „Velike umerenosti“ bili su svuda u igri sa visokim ekonomskim rastom, a SDI su takođe imale uzlazni trend.„Zemlje Višegrada takođe imaju prilično dobru infrastrukturu, funkcionalne institucije i kvalifikovanu radnu snagu“, kaže Jovanović.Suprotno tome, kada je započeo Zapadni Balkan i pokušao da kopira ono što je učinila Višegradska četvorka, ekonomski uslovi bili su gori zbog recesije 2008. Ali u igri su bili i drugi faktori.„Zemlje zapadnog Balkana pokušale su da kopiraju ovu [strategiju Višegradske četvorke], ali kako to obično biva prilikom kopiranja, nisu uspele. Prostor su već zauzele zemlje Višegrada, nisu imale ništa novo da ponude, osim nižih zarada, što izgleda nije bilo dovoljno “, ističe Jovanović.Preživeti Kovid-krizuSada se region suočava sa još uvek nejasnim ekonomskim posledicama pandemije Covid-19. Uz očekivanu duboku recesiju, ovo će verovatno uticati na SDI. Prema rečima Bušatlije, priliv SDI u Srbiju najviše će zavisiti od toga kako će Nemačka i Italija, dve najveće investitorke, same podneti krizu.„Činjenica da su Italija i Nemačka u recesiji igraće veliku ulogu u očekivanom usporavanju priliva SDI“, objašnjava on.Jedan od načina na koji bi Srbija mogla da bude fleksibilnija je umanjivanje dominacije Evropske unije u njenom miksu stranih investicija.„Moramo voditi ekonomsku politiku koja bi bila uravnotežena proširivanjem saradnje sa Sjedinjenim Državama, Rusijom, Kinom i Turskom, što bi smanjilo udeo razmene sa EU, odakle potiče većina rizika“, objašnjava Bušatlija .Generalno, SDI ostaju važan izvor kapitala i ekonomskog razvoja za zemlje zapadnog Balkana.Međutim, zemlje regiona moraju da rade na povećanju ne samo kvantiteta već i kvaliteta investicija koje privlače povećavanjem udela visokotehnoloških projekata i transparentnijim u pogledu celokupnog procesa.

Srbija

Drakuliću treći mandat na čelu Kluba „Privrednik“

Biznismenu Zoranu Drakuliću produžen je mandat predsednika Srpskog poslovnog kluba "Privrednik" na još dve godine, odlučeno je tokom Skupštine te organizacije.Odluka o Drakulićevom trećem mandatu je doneta jednoglasno, "zbog zalaganja i uspešnog vođenja Kluba", dodala je ta organizacija u saopštenju.Na sednici koja je održana u onlajn okruženju je usvojen i godišnji izveštaj o radu, a izabrani su novi i članovi za organe upravljanja.Za članove Izvršnog odbora izabrani su Miroljub Aleksić, Miodrag Babić, Raško Moskovljević, Ranko Sočanac, Toplica Spasojević i Ivana Veselinović.Za članove Nadzornog odbora izabrani su Dragijana Radonjić Petrović, Zoran Obradović i Nebojša Šaponjić."Članovi Kluba, koji reprezentuju najveće srpske kompanije, sa pažnjom prate dešavanja u procesima kreiranja poslovnog ambijenta, naročito u ovom trenutku kada je cela privreda pogođena posledicama pandemije corona virusa. Kao i uvek članovi će se zalagati za maksimalnu uključenost realnog sektora u procese definisanja konkretnih politika i mera", navodi se u saopštenju. 

Svet

Prva kazna američkoj kompaniji zbog kršenja GDPR-a

Irska Komisija za zaštitu podataka (DPC) kaznila je Tviter sa 450.000 evra zbog propusta usled kojih su neki privatni tvitovi postali javni, objavio je danas regulator, javlja The Verge.Utvrđeno je da je Tviter prekršio Opštu uredbu EU o zaštiti podataka (GDPR) jer nije obavestio regulatora u roku od 72 sata od otkrivanja propusta i ovo prva takva sankcija izrečena jednoj američkoj tehnološkoj kompaniji u okviru novog sistema EU zaštite privatnih podataka.Kazna je primetna jer je to prvi put da je američki tehnološki gigant pogođen GDPR kaznom u prekograničnom slučaju, što znači da je irski regulator konsultovao kolege iz EU kao deo odluke. Istragom je rukovodio irski DPC, jer je tamo međunarodno sedište Tvitera.Kazna izrečena Tviteru se odnosi na istragu iz 2019. godine povodom greške u aplikaciji Android, zbog koje su zaštićeni tvitovi nekih korisnika bili izloženi javnosti, a zato što je prekogranični postupak bilo je potrebno više vremena da se izda ova kazna.Činjenica da je ovo rešavanje sporova trajalo toliko dugo dovela je do kritika efikasnosti GDPR-a. Šefica irske Komisije za zaštitu podataka Helen Dikson ranije je priznala da „proces nije radio posebno dobro“, ali je dodala da je to prvi put da se koristi i izrazila optimizam da će u budućnosti biti bolji.Tviter je rekao da poštuje odluku regulatora i da je propust "nepredviđena posledica zapošljavanja osoblja između Božića 2018. i Nove godine", dodajući da je uneo izmene u sistemu kako bi budući incidenti bili prijavljeni na vreme.„Preuzimamo odgovornost za ovu grešku i ostajemo u potpunosti posvećeni zaštiti privatnosti i podataka naših korisnika“, dodala je kompanija.Vol strit žurnal opisuje slučaj Tvitera kao „prvi u dugom toku“ slučajeva koji uključuju američke tehnološke divove.

Srbija

Zakon o digitalnoj imovini uvodi celo tržište u zakonske tokove

Predlog zakona o digitalnoj imovini, koji se ove nedelje nalazi u skupštinskoj proceduri, po prvi put će regulisati tržišta digitalne imovine, omogućiti finansiranje poslovanja putem "investicionih tokena", a u cilju razvoja tržišta kapitala i smanjenja zloupotreba na ovom tržištu.Digitalna imovina, odnosno virtuelne valute, do sada su bile uređene samo Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.Tek će novi propis definisati digitalne valute, tokene, uslove za obavljanje poslova sa tom imovinom, propisati način i uslove licenciranja pružaocima digitalnih usluga, iako u Srbiji već postoji nekoliko kompanija koje posluju na tom tržištu.Time bi trebali da se stvore uslovi da se u digitalnoj trgovini počne sa primenom i ostalih pravnih propisa koji uređuju imovinu (obligacioni i svojinskopravni odnosi, založno pravo, krivični zakon).Glavna novina je mogućnost da se svi učenici na tržištu kapitala, pre svega brokersko-dilerska društva i berza, uključe na tržište digitalne imovine.Usvajanje zakona će omogućiti izdavanje finansijskih instrumanata u obliku digitalne imovine, koje do sada nisu bile propisane Zakonom o tržištu kapitala.Uslovi koje  mora da ispuni digitalna imovina da bi postala finansijski instrument su:- da nema odlike akcija;- da nije zamenljiva za akcije, i- da ukupna vrednost digitalne imovine koju izdaje jedan izdavalac u toku 12 meseci ne prelazi iznos od tri miliona evra u dinarskoj protivvrdenosti, po zvaničnom srednjem kursu NBS.Predlagači zakona navode se da će ova novina dovesti do značajnog povećanja obveznica i da će inicijalne javne ponude poteći i od malih i srednjih preduzeća, jer je postupak izdavanja finansijskih instrumenata u obliku digitalne imovine, u skladu sa ovim Predlogom zakona, daleko jednostavniji i jeftiniji od postupka izdavanja finansijskih instrumenata koji su definisani Zakonom o tržištu kapitala.Uvodi se "beli papir" kao informator ili prospekt u cilju izdavanja digitalne imovine, putem kog investitor može da se upozna sa prednostima i rizicima ulaganja u ovakvu imovinu, ali i da dobije više informacija o tehnologiji i licima koji su učestvovali u dizajniranju digitalne imovine.Informacije navedene u "belom papiru" moraju biti sažete, pregledne i razumljive i prikazane na način koji omogućava njihovu jednostavnu analizu i ne sme navoditi na pogrešan zaključak. Dodatno, privrednici će imati na raspolaganju nekoliko inovativnih mogućnosti za razvoj poslovanja (npr. Izdavanje investicionih tokena zbog prikupljanja kapitala ili pokretanje platformi za razmenu digitalne imovine).Takođe, Predlog zakona definiše i meghanizme za borbu protiv zloupotreba na tržištu digitalne imovine, kao što su manipulacije i insajdersko trgovanje.Kontrole će sprovoditi Narodna banka Srbije kada su virtuelne valute u pitanju, a Komisija za hartije od vrednosti, kada su u pitaju digitalni tokeni.Nadležnost za licenciranje i nadzor nad poslovanjem je podeljena izmedju NBS (virtuelne valute) i Komisije za hartije od vrednosti  (investicioni tokeni, odobravanje belog papira, sekundarno trgovanje, licenciranje, nadzor nad pružaocima usluga, davanje mišljenja o primeni zakona itd).Biće uspostavljen i poseban veb portal za komunikaciju između nadzornih organa i pružaoca usluga i za podnošenje dokumentacije vezane za poslovanje, što bi trebalo da spreči dupliranje troškova.