Najnovije

Svet

Južna Koreja se vraća estetskim zahvatima jer se sezona maski bliži kraju

Južna Koreja bila je svetska prestonica estetske hirurgije čak i pre pandemije, međutim sada mnogi Južnokorejci smatraju da je ovo poslednja šanska da se to učini prikriveno pre nego što nošenje maski više ne bude obavezno zbog vakcina protiv Kovida, piše Rojters.Rju Han-na, dvadesetogodišnja studentkinja u razgovoru za Rojters kaže da su mogućnost oporavka kod kuće i nošenje maske u javnosti bez privlačenja pažnje bili odlučujući faktori.„Oduvek sam želela da operišem nos. Smatrala sam da je sada najbolje da to uradim, pre nego što ljudi počnu da skidaju maske kada vakcine postanu široko dostupne“, rekla je ona.„Od operacije će doći do modrica i otoka, ali pošto ćemo svi nositi maske, mislim da to neće biti upadljivo“, dodala je ona.Procenjuje se da je 2020. godine industrija estetske hirurgije vredela oko 10,7 milijardi dolara u Južnoj Koreji, što je za 9,2 odsto više u odnosu na prošlu godinu, a očekuje se da će 2021. vredeti čak 11,8 milijardi dolara.Estetski hirurzi kažu da su pacijenti zainteresovani za sve delove lica, pogotovu one koji se lako mogu sakriti pod maskama, poput nosa i usana.Vladini podaci pokazali su da je od državnih izdataka u iznosu od 12,9 milijardi dolara čak 10,6 odsto korišćeno u bolnicama i apotekama, što je treći najveći segment po klasifikaciji iza supermarketa i restorana, mada detalji o vrstama bolnica nisu obelodanjeni.Pandemija je otežala promociju usluga stranim klijentima, pa je u prošloj godini fokus bio na lokalnim i regionalnim pacijentima. Međutim, treći talas koronavirusa i novo zaključavanje još uvek su pretnja, jer zemlja izveštava o rekordnim brojevima novih zaraza.

Svet

Bitcoin oborio rekord na svoj 12. rođendan

Bitcoin je započeo 2021. godinu snažno jer mu je vrednost probila granicu od 30.000 američkih dolara, po prvi put, manje od tri nedelje nakon prvog trgovanja iznad 20.000 dolara, piše britanski Gardijan.Bitcoin je porastao na rekordno visok nivo zbog rastućeg interesovanja investitora i tvrdnji da je nestabilna kripto valuta na putu da postane glavni način plaćanja.U nedelju je dostigao novi maksimum od više od 34.800 dolara, na 12. godišnjicu stvaranja ove kriptovalute.Kako je američki dolar na najnižoj vrednosti od proleća 2018. godine, zagovornici kriptovaluta tvrde da upravo kriptovalute štite od inflatornog štampanja novca od strane centralnih banaka, koje su prošle godine pokrenule neviđene programe podsticaja usred pandemije Covid-19.Bitcoin je dobio podsticaj od PayPal-a prošle jeseni kada je kompanija saopštila da će omogućiti svojim korisnicima da kupuju, prodaju i koriste kriptovalutu.Pored Bitkoina, još jedna kriptovaluta, Ethereum, je zabeležila značajan rast.Ethereum se prvi put od februara 2018. godine popeo na vrednost veću od 1000 dolara.

Svet

FBI i Europol gase VPN servis koji koriste kriminalci

Portal TorrentFreak objavio je vest da su FBI i Europol zajedno radili na gašenju Safe-Ineta (poznatog i kao Insorg), VPN servisa koje je, kako je procenjeno, očigledno prilagođen kriminalcima, prenosi portal Pcpress.Naglašava se da sporna usluga "bulletproof" nije oglašavana samo na forumima koji su usmereni na kriminal, već se navodno često koristila za prakse poput card skimminga, ransomware-a i account hijackinga. Zvaničnici ministarstava pravde primetili su da mnogi od ovih bulletproof servisa često štite kriminalce, pa odbijaju da ponude logove ili "ignorišu ili izmišljaju izgovore" kada se žrtve žale. Oni postaju "saučesnici" u zločinima koje omogućavaju.Iako nema sumnje u ciljnu publiku Safe-Inet-a, naglašava se da postoji zabrinutost u vezi sa implikacijama za legitimne VPN servise.Industrijska i2Coalition podržala je uklanjanje, ali neke prakse Safe-Ineta uobičajene su za VPN servise koji su usredsređeni na privatnost. Kompanije mogu da odbiju da loguju VPN-ove u slučaju da autoritarne vlade ili hakeri zloupotrebe podatke.Iako FBI i druge agencije za sprovođenje zakona, kako se ocenjuje, neće nužno suzbiti VPN servise samo radi sprovođenja mera za zaštitu privatnosti, stiče se utisak i da im možda neće trebati mnogo vremena da pokrenu neku akciju, zbog nekih sumnjivih radnji.Često se naglašava da su virtuelne privatne mreže korisne kao servisi koji štiti podatke korisnika, ali sam način na koji one funkcionišu može da bude "zanimljiv" i  za policiju.

Srbija

Pola dece u Srbiji jede voće svaki dan

Samo pola dece u Srbiji svaki dan jede voće i povrće, pokazalo je Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije, koje je Republički zavod za statistiku objavio pred kraj 2020. godine.Svako drugo dete u Srbiji uzrasta 5‒14 godina svakodnevno konzumira voće (52,3%) i povrće (53,9%), dok ostala deca voće i povrće konzumiraju nedovoljno ili ga nikada ne konzumiraju.Više od četiri petine dece uzrasta 5‒14 godina (82,5%) svakodnevno konzumira bar jednu šolju mleka ili mlečnih proizvoda (jogurt, kiselo mleko, bela kafa ili kakao).Nešto više od dve trećine dece uzrasta 5‒14 godina (68,5%) bavi se najmanje jednom nedeljno rekreativnim fizičkim aktivnostima u slobodno vreme, odnosno van školskih aktivnosti.Organski šampinjoni iz "Padinjaka"

Lifestyle

Dvadeset Srbija živi od proizvodnje kafe

Svetsko tržište kafe vredno je oko stotinu milijardi dolara i nezadrživo raste. Od toga najmanje koristi imaju uzgajivači, dok profitiraju globalni kafe-brendovi.Kafa je uz naftu najprodavanija roba na svetskim berzama i posle vode i čaja najpopularnije piće. Njen uspon trajao je vekovima. Najraniji tragovi kafe kakvu danas poznajemo sežu u 15. vek do useva etiopskih visija, odakle se već do sledećeg veka raširilа po Bliskom istoku i Severnoj Africi. Kasnije je, trgovinom, preneta u Evropu i jugoistočnu Aziju, gde su u početku i bili njeni najveći proizvođači. Međutim, krajem 19. veka bolest je uništila useve kafe na Javi i Cejlonu, od kada primat preuzima Latinska Amerika. Danas odatle potiče preko 60 odsto sirove kafe. Prema procenama, oko 125 miliona ljudi u svetu živi od njene proizvodnje. Dok se dnevno u svetu popije više od dve milijarde šoljica kafe, globalno tržište vredi oko sto milijardi dolara, sa prognoziranim rastom od oko 50 odsto do 2026. Uticaj pandemijeNi ovo tržište nije pošteđeno krize. U aprilu 2020. je proizvodnja u Kolumbiji opala za gotovo trećinu, pa je do kraja juna zabeležen globalni pad proizvodnje od 17 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Sezonu, koja traje od oktobra do avgusta, delom je povratila rekordna berba u Brazilu, pa je ukupan autput dostigao bezmalo 170 miliona vreća od 60 kg, što je 2,2 odsto manje nego u prethodnoj sezoni. Sa druge strane, procenjeni pad potrošnje iznosi oko pola procenta, što za rezultat ima viškove od oko milion i po vreća. Imajući u vidu raniji višak od preko četiri miliona vreća, ne čudi ispotprosečna cena kafe na svetskom tržištu koja iznosi oko 116 centi za funtu (oko 450 grama) i mnogima je ispod troškova proizvodnje. Ovi padovi posledica su restrikcija na kretanje i rad stanovništva u zemljama proizvođačima. Sa druge strane, znatno je opala i tražnja. Zatvaranje ugostiteljskih objekata i slične mere oborile su tzv. out-of-home potrošnju kafe, na koju otpada oko četvrtine globalne potrošnje. Tokom krize najpre stradaju neprilagođeni. Na strani ponude, uvođenje mehanizacije i novih tehnologija pokazalo se ključnim. U njihovoj primeni prednjače brazilski i vijetnamski proizvođači, koji na račun toga povećavaju produktivnost i proizvodnju. Kako cene padaju, manji proizvođači padaju ispod tačke isplativosti i izlaze sa tržišta, što se uveliko događa u Kolumbiji i Gvatemali. To one najveće ostavlja u dominantnom položaju. Na strani tražnje, u prodaji gotovog proizvoda od velikog je značaja planiranje zaliha, kako bi se snabdevanje diversifikovalo i smanjio rizik od pražnjenja rafova u marketima.Tržišni prvaciPosmatrano pojedinačno, apsolutni prvak je Brazil sa oko 58 miliona vreća. Uprkos razvoju mehanizacije, proizvodnja je još uvek radno-intenzivna, tako da samo u ovoj zemlji generiše gotovo osam miliona poslova. Poslednjih godina na vrh se popeo i Vijetnam koji drži skoro petinu proizvodnje. Velikim investicijama u agrar i povlačenjem sankcija 1994. iz vremena Vijetnamskog rata, Vijetnam je postao i dominantan proizvođač čaja, kaučuka, bibera itd. Značajni proizvođači kafe su još i Indonezija i Kolumbija, dok sve ostale zemlje imaju proizvodnju manju od 400.000 tona godišnje. Iako danas najveći rast proizvodnje beleže afrički i azijski region, Brazil će još dugo ostati prvi. Koliko je dominantan govori činjenica da izvoz kafe predstavlja manje od dva odsto vrednosti brazilskog izvoza, a opet Brazil drži 35 odsto globalne proizvodnje kafe. Izvoz iznosi oko četiri i po milijarde dolara.Pojas i put kafeKafa je biljka koja zahteva toplu klimu i padavine u vegetacionom periodu, ali i sunčano vreme u periodu sazrevanja. Zato je za uzgoj najpogodnija tropska zona. Faktički celokupna proizvodnja u svetu odvija se u takozvanom „pojasu kafe“ koji se prostire od 23. stepena severne geografske širine do 23. stepena južne geografske širine. Taj pojas obuhvata 70 zemalja od kojih su 44 proizvođači. Da bi kafa bila kvalitetna, seme mora biti dobrog kvaliteta i posađeno u pravo vreme, na pravom mestu. Njoj ne pogoduju temperaturne oscilacije i zato se sadi na do 2.000 metara nadmorske visine – onde gde temperatura ne izlazi iz okvirnog raspona 15-30°C.Postoji više desetina sorti kafe, a najpopularnije su arabika i robusta. Arabika je poreklom iz Etiopije i zauzima oko tri četvrtine površine pod kafom u svetu. Gaji se najviše u Latinskoj Americi, za razliku od robuste koja dominira u centralnoj Africi, Indoneziji i Vijetnamu. Arabika je podložnija bolestima, gaji se na većim visinama i zahteva više ručnog rada, što objašnjava višu cenu. Nju plaćaju potrošači koji vole slatkast, manje gorak ukus kafe. Robusta je, sa druge strane, popularna zbog većeg kofeinskog sadržaja. 

Srbija

Skoro pola Komercijalne banke za otplatu auto-puta Ljig-Preljina

Slovenačka NLB banka uplatila je u budžet 395 miliona evra za kupovinu Komercijalne banke od čega je oko 173 miliona evra iskorišćeno za vraćanje starog azerbejdžanskog kredita, otkrio je ministar finansija Siniša Mali.Reč je o kreditu od 308 miliona evra koji je Azerbejdžan odobrio Srbiji 2012. za deonicu Ljig-Preljina,  na period od 25 godina, uz poček od tri godine i kamatnu stopu od četiri odsto godišnje. Deonicu je gradila azerbejdžanska kompanija AzVirt, koja je takođe angažovana i za izgradnju deonice Ruma  -Šabac na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Azerbejdžana.Ovaj kredit je zanimljiv jer je sporazum o zajmu Azerbejdžana za izgradnju ove deonice Koridora 11 potpisao 2012. u Bakuu tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić.Zbog firme AzVirt je svojevremeno lično Aleksadar Vučić kao premijer u skupštini kritikovao Borisa Tadića u čije je vreme Azvirt počeo da gradi  autoputa Ljig – Preljina. Tada je Vučić tvrdio da je ugovor sa Azvirtom od 300 miliona evra na izgradnji deonice od 40km autoputa, preplaćen bar za 40 miliona evra. Potpisivanjem međunarodnih sporazuma, kao što je ovaj sa Azerbedžanom, izigravaju se javne nabavke i ugovaraju cene koje nisu prošle test konkurencije, o čemu je Nova ekonomija pisala ranije OVDE. Koliko će nas koštati Moravski koridor

Srbija

Poreska uprava započela prinudnu naplatu poreskih dugovanja frilensera

Poreska uprava krenula u prinudnu naplatu dospelih poreskih obaveza radnika na interneru, saopštilo je na svom tviter nalogu Udruženje radnika na internetu (URI) i priložilo kao dokaz opomenu Poreske.Poreska uprava je 29. decembra 2020. poslala prvu opomenu za plaćanje dospele poreske obaveze sa obračunatom kamatom u roku od 5 dana ili će pokrenuti postupak prinudne naplate, navodi se u objavama."Nije im bilo dovoljno što su par dana pred Novu godinu skoro 2000 ljudi poslali poreske pozive, od ove godine kreću da plene sve što im padne pod ruku!", ocenjuje Udruženje.Podseća se da je protestu radnika na internetu održanom 30. decembra dat rok nadležnim organima od 15 dana da zvanično započnu pregovore i "obustave hajku Poreske uprave na radnike na internetu". "U slučaju da se naši zahtevi ne ispune, na ulici će nas biti desetine hiljada! Izađimo zajedno i iskažimo solidarnost sa svim kolegama koji su već osetili šta znači progon od strane Poreske uprave. Niko nije siguran! Dok nam ne dokažu da su obustavili slanje poziva i rešenja, a sad i opomena, mi nećemo odustati!", najavljuje Udruženje.Podsećamo, Poreska uprava Srbije je poslala rešenja kojima želi retroaktivno, za poslednjih pet godina, da naplati radnicima na internetu porez po osnovu prihoda iz inostranstva.  Frilenseri su saglasni da treba da plate porez, ali su u više navrata do sada tražili izmene zakona kojima bi se rešio radni status digitalnih radnika i uredio način oporezivanja njihovog rada. Tražili su i da se odloži retroaktivna naplata poreza za proteklih pet godina, kada nisu uživali nikakvu pravnu zaštitu.Po aktuelnom sistemu, fizička lica koja ostvare prihode radom za strana pravna ili fizička lica koja nemaju predstavništvo ni ogranak u Srbiji dužna su da sami obračunaju i plate porez.Obačun zavisi od više faktora, ali okviran ukupan trošak iznosi oko 45 odsto ostvarenih prihoda. Problem je u tome što ljudi koji imaju privremene poslove na internetu ,smatraju da je ovaj iznos prevelik a da pritom ne ostvaruju nikakva prava iz zakona o radu. U slučaju da su nezaposleni, nemaju zdravstveno osiguranje a moraju da ga plate. Takođe, traži se poseban registarski broj u APR-u gde će se svaki freelancer imati PIB i plaćati taj porez kao firma ali samo ako ima neki prihod bez mesečnih dodatnih nameta. Kako je ranije objavio Startit, uzorak Poreske pokazuje da je dosad svaki 100. frilenser prijavljivao prihode iz inostranstva. Prema istraživanjima Centra za javne politike, zajednica ljudi koji rade različite poslove preko platformi tzv. gig radnika, uopšte nije za potcenjivanje. Više desetina hiljada gig radnika iz Srbije i regiona rade preko opštih onlajn globalnih platformi poput Upwork, Freelancer, Guru i Fiverr, kao i specijalizovanih platformi, poput Engooa, ABC Tutora.Na vodeću ulogu Srbije u platformskoj ekonomiji mereno po broju gig radnika po glavi stanovnika i po udelu u radnoj snazi po prvi put je ukazala studija Svetske banke iz 2015. godine.

Svet

Crna Gora osniva novu avio-kompaniju „To Montenegro“

Crnogorski ministar kapitalnih investicija Mladen Bojanić izjavio je da će tamošnja vlada danas počinje sa procesom osnivanja nove nacionalne avio-kompanije koja će se zvati "To Montenegro", preneo je RTCG."Trebaće šest do devet meseci da se sve završi, računam da ćemo to i ranije uraditi. Dali smo zvanični dopis Evropskoj komisiji (EK) da nam pomogne u tom procesu", rekao je Bojanić za crnogorski javni servis.Prema njegovim rečima Vlada Crne Gore će se truditi da "Montenegro Airlines" (MA) zadrži najbitnije linije bar još 30 ili 60 dana, a za novu kompaniju planira i da preuzme deo osoblja iz stare avio-kompanije.Do toga je došlo nakon što je sastanak povodom iznalaženja mogućnosti za opstanak crnogorske avio-kompanije "Montenegro Airlines" završen bez rezultata.Pitanje opstanka ovog prevoznika pokazalo kao veoma važno pokazuje i nedavna namera grupacije Savana da preuzme "Montenegro Airlines" za jedan evro. Uslov je prethodni otpis svih obaveza koje kompanija ima prema državi.Na pitanje da li će se tražiti finansijska pomoć od EK, kako bi se održavali najfrekventniji letovi, Bojanić je rekao da će  osnivačkim kapitalom planiranim za osnivanje nove kompanije, vlada pokušati da kupi deo opreme stare avio-kompanije.CRNA GORA GASI MONTENEGRO AIRLANES, OSNIVA NOVU FIRMU

Srbija

APR od sutra vodi Registar pružalaca računovodstvenih usluga

Agencija za privredne registre će od 1. januara 2021. godine početi da vodi Registar pružalaca računovodstvenih usluga, kao jedinstvenu, centralnu, elektronsku bazu podataka o pravnim licima i preduzetnicima, koji imaju registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga i dozvolu za pružanje tih usluga koju izdaje Komora ovlašćenih revizora, navodi se na sajtu APR-a.Registar pružalaca računovodstvenih usluga predstavlja potpuno novi registar ustanovljen Zakonom o računovodstvu, u kojem treba da se vode podaci o pružaocima računovodstvenih usluga, kao posebnoj kategoriji pravnih lica i preduzetnika, koja do stupanja na snagu ovog zakona kao takva nije ni postojala.Za obavljanje poslova pružanja računovodstvenih usluga, ovi subjekti moraju da ispunjavaju posebne uslove, odnosno da imaju dozvolu za pružanje računovodstvenih usluga koju izdaje Komora ovlašćenih revizora i moraju da budu upisani u ovaj Registar.Polazeći od činjenice da se radi o značajnim novinama, ovim pravnim licima i preduzetnicima ostavljena je mogućnost da svoje poslovanje usklade sa odredbama zakona do 1. januara 2023. godine. Do tog dana, svi oni koji žele da nastave sa obavljanjem pomenutih poslova moraju da dobiju dozvolu od Komore i budu upisani u Registar pružalaca računovodstvenih usluga.U cilju digitalizacije što većeg broja servisa i usluga Agencije za privredne registre, obaveštavamo korisnike da će Registar finansijskog lizinga od 1. januara 2021. godine preći na potpuno digitalni način rada.Pored podnošenja prijava za registraciju ugovora o finansijskom lizingu, u Registru finansijskog lizinga će od Nove godine biti omogućeno podnošenje svih ostalih vrsta registracionih prijava elektronskim putem.U toku 2019. i 2020. godine je kroz projekat Unapređenje i razvoj sistema e-registracije u Registru finansijskog lizinga, zahvaljujući kojem je korisnicima omogućeno podnošenje svih zahteva u elektronskoj formi.Osim toga, izrađen je i servis za preuzimanje podataka i dokumenata, uključujući i servis za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova, koji će omogućiti elektronsko dostavljanje ovlašćenja za registraciju vozila nabavljenih putem finansijskog lizinga.Na internet stranici Agencije, u odeljku Registri/Pružaoci računovodstvenih usluga, biće objavljene sve informacije vezane za vođenje Registra, uputstva za podnošenje zahteva za upis u Registar, kao i obrasci zahteva za upis promena čiji elementi su implementirani u posebnu aplikaciju Agencije.U odeljku Registar finansijskog lizinga i na stranici Usluge Agencije za privredne registre, u delu eServisi, biće objavljene sve informacije o usluzi eRegistracija u Registru finansijskog lizinga.

Srbija

NUNS osudio pretnje novinarki N1 Jeleni Zorić

NUNS osudio pretnje novinarki Jeleni ZorićOzbiljne pretnje koje je advokat Svetislav Bojić uputio Jeleni Zorić, novinarki Televizije N1, zahtevaju brzu i efikasnu reakciju javnog tužilaštva, jer se samo tako može uputiti jasna poruka javnosti da se radi o protivzakonitim delima i da su novinari i medijski radnici zaštićeni od kriminalaca i drugih koji ih napadaju i zastrašuju.http://www.nuns.rs/info/statements/51619/nuns-osuda-pretnji-upucenih-jeleni-zoric-posredstvom-advokata.html?fbclid=IwAR0_PgsdwRmmP6jrnRsWvFchj7QNvbNxNDJlDHBaKAIDu5O2lI1YnCX66mYAdvokat Predraga Koluvije, prvooptuženog u slučaju "Jovanjica", prišao je 28. decembra nakon ročišta Jeleni Zorić dok je bila na reporterskom zadatku, i preneo reči svog klijenta da ga ona "uništava i rastura izveštavanjem" i poručio da nije dobro prošao "ko god se o Peđu ogrešio". Sutradan joj je rekao: "Zamalo da Peđi danas bude ukinut pritvor, a Peđa te je puno, puno pozdravio."Ove poruke koje liče na one iz filmova o mafijaškim klanovima, više su nego jasna pretnja i Nezavisno udruženje novinara Srbije zahteva od državnih organa da ugroženoj novinarki osigura bezbednost. Takođe, pridružujemo se zahtevu televizije N1 koja će advokatskim komorama, čiji je advokat Bojić član, uputiti pitanje da li su njegovi nedavni postupci u skladu sa etičkim standardima te profesije i tražiti da mu se advokatska licenca privremeno suspenduje do konačne odluke nadležnih organa advokatskih komora.NUNS pruža punu podršku koleginici Zorić i redakciji N1 i uvereni smo da će i dalje o slučaju "Jovanjica" i drugim temama izveštavati hrabro i profesionalno. O ovom slučaju izvestićemo međunarodne asocijacije novinara i učinićemo sve da slučaj ostane prisutan u javnosti dok ne dobije sudski epilog.

Svet

Samsung beleži najveći pad prodaje telefona u poslednjih devet godina

Ove godine Samsung će prdati manje od 300 miliona telefona, što će biti pad prodaje za kompaniju u poslednjih devet godina, pisao je južnokorejski portal ET News, a prenosi Seebiz.Izveštaj otkriva da je Samsung na kraju trećeg kvartala ove godine prodao oko 189 miliona telefona, a prema analitičarima neće moći da proda više od 270 miliona jedinica do kraja ove godine, što znači da neće moći ni da se približi brojci od 300 miliona.Međutim, kompanija veruje da će se situacija znatno poboljšati tokom sledeće godine.Čini se da je protekla godina bila veoma teška za Samsung, uprkos puštanju velikog broja zanimljivih i sjajnih modela novih uređaja, pa se sada sve nade ulažu u Samsung Galaxy S21 i njegov sledeći preklopni telefon sa fleksibilnim ekranom, koji bi trebalo da se pojavi početkom sledeće godine. 

Srbija

NIJE GOTOVO DRI: SPS

Državna revizorska institucija uručila je Socijalističkoj partiji Srbije (SPS) konačne izveštaje o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja za 2019. godinu pri čemu je stranci dato mišljenje sa rezervom.Prema nalazu revizora, SPS nije sačinila liste potraživanja u iznosu od 38,7 miliona dinara i obaveza u iznosu od 187,36 miliona dinara. Pored toga, u liste nekretnina, postrojenja i opreme koju SPS poseduje nije uneto knjigovodstveno stanje imovine od 1,64 milijardi dinara.U finansijskim izveštajima manje su iskazane obaveze prema dobavljačima za 14,6 miliona dinara, a neusaglašene obaveze u iznosu od najmanje 42,4 miliona dinara nisu obelodanjene u Napomenama uz finansijske izveštaje za 2019. godinu.U poslovnim knjigama iskazane su preplate prema dobavljačima u ukupnom iznosu od 9,7 miliona dinara za koje u postupku revizije nije prezentovana dokumentacija iz koje se može utvrditi osnov nastanka iskazanih preplata, navodi DRI.DRI savetuje SPS da pre sastavljanja finansijskih izveštaja izvrši usaglašavanje međusobnih obaveza i potraživanja sa dužnicima i poveriocima i da neusaglašene obaveze obelodani u Napomenama uz finansijske izveštaje.

Srbija

Manje od 40 odsto građana veruje da će Srbija ući u EU pre 2030. godine

Bolji ekonomski standard, veće plate i penzije, mogućnosti za zaposlenje, pogodnosti bezviznog putovanja neke su od prvih asocijacija na Evropsku uniju, prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja koje je za Delegaciju EU u Srbiji sprovela Ninamedia. Ipak, svega 36,8% ispitanika smatra da će Srbija ući u EU pre 2030. godine.Prema rezultatima istraživanja malo više od polovine ispitanika, 52% glasalo bi za pristupanje EU, a 33,4% bilo bi protiv ako bi se danas organizovao referendum o članstvu Srbije u EU, pokazuje najnovije istraživanje Delegacije EU u Srbiji.U istraživanju se navodi i da bi računajući samo one ispitanike koji su jasno izrazili svoje mišljenje, referendum doveo do rezultata od 61% do 39% u korist pristupanja EU. Navodi se da je podrška integraciji u EU posebno je snažna među mladima (od 18 do 29 godina), od kojih bi 60,3% ispitanih glasalo za pristupanje EU, dok bi samo 23,1% glasalo protiv.Prezentujući istraživanje, Delegacija EU u Srbiji te rezultate ocenjuje kao snažnu podršku za pristupanje EU među građanima Srbije i pored činjenice da većina građana naše zemlje smatra da smo od članstva još uvek daleko.Prema istom istraživanju, kako se dodaje, samo 36,8% građana Srbije veruje da će se pristupanje EU dogoditi pre 2030. godine, dok 32,9% smatra da će se to dogoditi posle 2031. godine.Takođe, 22,9% smatra da se pristupanje EU nikada neće dogoditi, a samo 43% građana veruje da EU želi Srbiju kao članicu, dok 46% misli suprotno.BCBP: VIŠE OD POLOVINE GRAĐANA SRBIJE NE PODRŽAVA ČLANSTVO U EU "Ekonomski prosperitet, veće plate, socijalna zaštita, zaštita životne sredine, vladavina prava, borba protiv korupcije su osnovne vrednosti i ciljevi EU, a to je ono što građani Srbije prepoznaju u Uniji", rekao je Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji."Mladi ljudi mlađi od 30 godina daju veću podršku EU od ostalih starosnih grupa, a ti podaci su potvrđeni u brojnim studijama", rekla je Jelena Fratucan, direktor Ninamedije.GRAĐANIMA POTREBNO VIŠE INFORMACIJA O EURezultati istraživanja takođe su pokazali da bolja i objektivnija komunikacija o EU ostaje opšta potreba građana Srbije, jer više od polovine (53,5%) ispitanika smatra da nisu dovoljno informisani o načinu funkcionisanja EU.Među te informacije spadaju prednosti i posledice članstva u EU, informacije o tome kako tamo građani žive.Takođe, građanima treba i više informacija o efektima pristupanja na ekonomsku situaciju i životni standard.Istraživanje je sprovedeno u novembru-decembru 2020. godine sa 1202 veličine uzorka iz 40 gradova i opština, primenom CAPI metode koja podrazumeva lično anketiranje uz pomoć računara.Beogradski centar za bezbednosnu politiku nedavno je objavio rezultate svog istraživanja prrema kome 40 odsto ispitanika doživljava Rusiju kao najvećeg prijatelja Srbije.Rezultati istraživanja BCBP koji su objavljeni tokom novembra, pokazali su da većina od 51 odsto ne podržava članstvo Srbije u Uniji, naspram 46 odsto ispitanika koji bi se opredelili za članstvo.

Srbija

Od 1. januara novi gasovod počinje sa isporukom

Direktor Javnog preduzeća Srbijagas, Dušan Bajatović izjavio je za RTS da su kroz novi gasovod puštene prve količine gasa koji dolazi iz Bugarske. Gasovod, koji je deo Balkanskog toka, prostire se dužinom od 403 kilometra, od Zaječara do Horgoša.Bajatović je rekao da, nakon testiranja sistema, prve količine gasa puštene iz interkonektora, odnosno dela unutrašnjeg transportnog sistema Srbije.Taj sistem je kako se dodaje u vlasništvu kompanije koja je osnovana po domaćim zakonima.Pušteno je 140.000 metara kubnih gasa kaže Bajatović i ističe da se sada zna da ceo sistem radi."Cevi su pune gasa, na ulazu iz Bugarske nekih 40 bara, u Banatskom Dvoru, kod Gospođinaca, nekih 35", navodi Bajatović.Kroz Srbiju će prolaziti 13,88 milijardi metara kubnih gasa na ulazu, a ostajaće u našoj zemlji onoliko koliko je potrebno za snabdevanje, objasnio je direktor Srbijagasa.Navodi da će od 1. januara cena gasa na bugarskoj granici, koja je sada 240 , biti 155 američkih dolara.Precizirao je da će u prva dva kvartala 2021. godine za domaće potrošače gas biti jeftiniji od 60 do 90 dolara, od sadašnje cene.Bajatović kaže da će biti ušteda i na transportu gasa, kao i da će doći do ubrzane gasifikacije  u Leskovcu, Gadžinom Hanu, Vranju, Zaječaru, Majdanpeku, Boru, Kraljevu.Dodao je da će se raditi i gasovod prema Banjaluci.Novi gasovod otvoriće 1. januara predsednik Srbije Aleksandar Vučić.TURSKI TOKGasovod Turski tok je projekat ruskog Gazproma i turskog Botaša, koji bi trebalo da obezbedi stabilno snabdevanje gasom u Turskoj, južnoj i jugoistočnoj Evropi, a dug je 930 kilometara i ima kapacitet od 31,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje.Prvi krak prolazi kroz Tursku, dok drugi krak ide ka i Bugarskoj, Srbiji i Mađarskoj. Srbija i Bugarska taj deo gasovoda nazivaju Balkanski tok.Kapacitet svakog kraka je 15,75 milijardi kubnih metara gasa. Ta količina energije dovoljna je da zadovolji potrebe 15 miliona srednjih domaćinstava.

Srbija

Umro glavni urednik Bete Dragan Janjić

Dragan Janjić, dugogodišnji glavni i odgovorni urednik i jedan od osnivača agencije Beta, iznenada je noćas preminuo u 65. godini, javila je agencija Beta.Janjić je rođen 6. oktobra 1955. u mestu Lopare, u Bosni i Hercegovini. Završio je Filološki fakultet u Beogradu, a novinarsku karijeru počeo je u agenciji Tanjug gde je radio od 1983. do 1994. kao novinar, reporter i urednik.Jedan je od osnivača nezavisne novinske Bete, u kojoj je od 1994. do 2000. bio urednik unutrašnje redakcije i zamenik glavnog i odgovornog urednika a od 2000. do 2007. glavni i odgovorni urednik.Od 2007. do 2008. bio je zamenik ministra za kulturu i informisanje, nakon toga je do 2010. godine bio zamenik glavnog urednika Politike, a od 2010. do 2016. i savetnik za medije Zaštitnika građana.U Betu se na mesto glavnog i odgovornog urednika vratio 2016.Tokom dugogodišnje novinarske karijere beskompromisno se borio za objektivnost i profesionalnost u izveštavanju i prava i položaj novinara i nezavisnih medija. Bio je član Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Komisije za zaštitu novinara i jedan od inicijatora osnivanja nezavisnog sindikata novinara i član sindikata Nezavisnost.Vreme i mesto sahrane Dragana Janjića biće naknadno objavljeni.

Srbija

Kontrola letenja uskratila budžet Srbije za 15 miliona evra

Kontrola letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) iskazala je u svojim finansijskim izveštajimaneraspoređeni dobitak, zaključno sa poslednjim danom 2019. godine, od oko 8,4 milijarde dinara. Na osnovu odluka Skupštine SMATSA, zarada se usmeravala na "neraspoređeni dobitak" umesto da je, u skladu sa Zakonima o budžetu koji su važili u periodu od 2014. do 2019. godine, najmanje 50 odsto dobiti uplaćivala Republici Srbiji srazmerno udelu u vlasništvu od 92 odsto. Time je državni budžet ostao uskraćen za oko 1,8 milijardi dinaram navodi se u poslednjem izveštaju Državne revizorske institucije (DRI).Ta institucija dodaje da je SMATSA kao drugu opciju za taj profit mogla da odluči da se novcem poveća sopstveni kapital, a da se raspoloživa likvidna sredstva upotrebe za finansiranje investicija, uz saglasnost Vlade Republike Srbije, što takođe nije učinjeno.Dodatno, SMATSA je iskazala obaveze prema Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije u iznosu od 90,37 miliona dinara, za koje u postupku revizije nije prezentovana dokumentacija i analitičke evidencije iz kojih se može utvrditi datum i osnov nastanka navedenih obaveza, niti je prezentovana popisna lista ovih obaveza.Slična je situacija i sa obavezama prema Agenciji za civilno vazduhoplovstvo Crne Gore u iznosu od 95,65 miliona dinara, za koje u postupku revizije takođe nije prezentovana sva neophodna dokumentacija. SMATSA takođe nije izvršila popis potraživanja iskazanih u poslovnim knjigama u ukupnom iznosu od 1,88 milijardi dinara na propisan način, jer nije sačinila popisne liste i nije iskazalo u posebnim popisnim listama potraživanja za koja ne postoji uredna dokumentacija.Utvrđeno je daprethodne godine nije postojao ni predlog za otpis potraživanja po osnovu rutnih naknada i kamata sa pojedinačnim potraživanjima isknjiženim iz poslovnih knjiga u ukupnom iznosu od 25,86 miliona dinara u posmatranom periodu.