Najnovije

Srbija

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica tvrdi: Ugroženo tresetište blizu Tutina

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije sopštilo je da je tokom sprovođenja projekta "Protect Pešter Wetlands!" uočilo da se na lokalitetu Svačiće u selu Mitrova kod Tutina ugrožava planinska tresava koju prave Stublina, Bezanac, Berovački i Staroselski potok. Tvde da se ona zatrpava kamenjem i komunalnik otpadom, kao i da se u blizini gradi turistički centar."Planinske tresave su jedan od najugroženijih tipova staništa na planeti Zemlji. U Srbiji i svetu su one zaštićene "Ramsarskom konvencijom". Tresave filtriraju vodu kroz zemljište i održava visok nivo podzemnih voda", napominje Marko Šćiban iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Šćiban napominje da je to posebno važno zbog kraškog karaktera tla i činjenice da celo područje ima problema sa vodosnabdevanjem i upozorava da zatrpavanje tresave kamenjem i komunalnim može i da utiče na zagađenje podzemnih voda.NEBODERI KRIVI ZA STRADANJE MILIONA PTICA GODIŠNJE Osvrnuo se i na činjenicu da je pored kamenoloma na mestu nekadašnjeg praistorijskog utvrđenja započeta i izgradnja velikog turističkog centra koji će ovaj arheološki lokalitet trajno uništiti."Opština novcem građana omogućava i podržava uništavanje najverovatnije ilirskog utvrđenja starog između 2700-2600 godina. Lokalna zajednica time umesto jedinstvene istorijske turističke atrakcije dobija privatni turistički kompleks kakav je mogao da bude izgrađen na bilo kojem drugom okolnom uzvišenju, napominje predstavnik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Prema njegovim rečima, žalosno je što širom zemlje svuda moramo da gledamo primere teškog nepoštovanja prema zajedničkom kulturnom i prirodnom nasleđu.

Svet

AstraZeneca će verovatno sprovesti još jedno ispitivanje vakcine protiv COVID-19

Izvršni direktor AstaZeneke (AstraZeneca) rekao je da će ta farmaceutska kompanija verovatno sprovesti još jedno globalno ispitivanje efikasnosti vakcine protiv COVID-19, nakon otkrića da je efikasnija doza u postojećem kliničkom ispitivanju faze 3 zapravo dodeljena slučajno, piše Tech Crunch.AstraZeneka i njen partner, Univerzitet u Oksfordu, izvestili su o privremenim rezultatima koji su pokazali efikasnost od 62 odsto za normalan režim od dve pune doze, međutim i stopu efikasnosti od 90 odsto za polovinu doze praćene potpunom dozom za koju su naučnici u razvoju leka kasnije priznali da je zapravo samo slučajno davanje smanjene doze.Iako su kandidati za vakcine iz Moderne i Fajzera (Pfizer) takođe pokazali vrlo snažnu efikasnost u ranim ispitivanjima faze 3, veće nade se ulažu u vakcinu AstraZeneke jer se oslanja na drugačiju tehnologiju, može se skladištiti i transportovati na standardnim temperaturama frižidera, a ne zamrznuti, a troškovi proizvodnje su samo delić onoga koliko ostale vakcine koštaju.

Srbija Moja prva plata

„Moja prva plata“: Od subote kreće potpisivanje ugovora sa kandidatima

Potpisivanje trojnog ugovora između Nacionalne službe za zapošljavanje (u nadležnoj filijale), poslodavca i kandidata u okviru realizacije programa "Moja prva plata" planirano je da se obavi u periodu od 28. novembra do 14. decembra 2020. Poslodavac, kako se navodi na portalu Moja prva plata, treba da stupi u kontakt sa kandidatom i precizira datum početka programa. Taj datum mor da bude u periodu od 30. novembra do 14. decembra.Naglašava se da je za potrebe realizacije programa svim kandidatima obezbeđen namenski tekući račun kod banke "Poštanska štedionica A.D.", bez troškova održavanja računa, kao i da se uplata novčane naknade vrši isključivo na taj račun.Podseća se da će narednih dana službenici iz filijala NZS kontaktirati poslodavce telefonom ili mejlom radi dobijanja podataka za zaključivanje ugovora sa kandidatima, kao i u vezi sa oko načinom i mestom njegovog potpisivanja.Za poslodavce iz javnog sektora informacija o načinu i vremenu povezivanja sa kandidatima biće naknadno objavljena.Trojni ugovor, kako se objašnjava, potpisuje se između poslodavca, kandidata i Nacionalne službe za zapošljavanje, a lista poslodavaca kojima je odobreno učešće na programu može da se pronađe na sledećem linku.MOJA PRVA PLATA NE SME DA BUDE DŽEPARAC MOGUĆNOST DODATNE ZARADENapominje se da i pored toga što država država finansira osposobljavanje mladih u iznosu od 20.000 dinara za one sa srednjim obrazovanjem i sa 24.000 dinara za kandidate sa visokim obrazovanjem, poslodavac može da im isplati i dodatna sredstva, sa odgovarajućim doprinosima.Od programa "Moja prva plata", kako se navodi, očekuje se da doprinese rešavanju problema nedostatka stručnog kadra prema potrebama poslodavaca, kao i da smanji nezaposlenost mladih ljudi.

Svet

Apple preko TikToka promoviše svoj 5G telefon

Kompanija Epl namerava da preko društvene mreže TikTok reklamira telefon za koji tvrdi da je trenutno najmanji mobilni uređaj na svetu koji može da koristi 5G mrežu, piše Seebiz.Reč je o modelu telefona iPhone 12 mini, a Epl se nada u ideju koju je već počeo da sprovodi u delo. Naime, okrenuo se TikTok influenserima koji su plaćeni za izradu i promovisanje kratkih video filmova kojima se reklamira taj model telefona sa 5,4-inčnim "amoled" ekranom.Upravo zahvaljujući influenserima Eplov nalog na TikToku koji je u maj imao sam o 1.312 pratilaca, sada ima 366.500 pretplatnika, dok je četiri video filma koji su tamo postovani imalo 1,3 miliona pregleda.Svi filmovi se temelje na istom "zapletu" - neko ima mogućnost čudesnog smanjivanja stvari, a glavni uspeh je da se iPhone 12 smanji u iPhone 12 mini.Oba modela pokreće 5nm A14 Bionic SoC procesor, a osim veličine ekrana, razlika između njih je u tome što iPhone 12 ima 6 GB RAM memorije, a iPhone 12 mini 4 GBRazlika je i u kameri, jer mini za razliku od trostruke u iPhoneu 12 (Wide, Ultra-wide, Telescopic), poseduje Wide i Ultra-wide kamere.S više od 800 miliona aktivnih korisnika širom sveta, TikTok je postao glavni promotivni kanal Epla. Ostaje da se vidi da li će novi američki predsednik Džo Bajden slediti svog predsednika u nameri da zabrani društvenu mrežu TikTok u Sedinjenim Državama.

Srbija

Mlinari traže bescarinski izvoz brašna u Tursku

Predstavnici mlinara u Srbiji smatraju da treba pregovarati o bescarinskom izvozu brašna u Tursku, a razlog vide u činjenici da se turska oprema za mlinarstvo u Srbiju uvozi bez carine, piše Politika. Mlinari napominju da bi tako mogla da se "pregura" nepovoljna situacija u kojoj se nalazi domaća proizvodnja brašna.Udruženje mlinara "Žitounija" uputilo je inicijativu da se dopuni trgovinski sporazum sa Turskom u delu koji se odnosi na taj sektor poslovanja. Oni kako se dodaje traže da se za izvoz brašna za ljudsku ishranu iz Srbije u tu zemlju odobri godišnja kvota od 10.000 tona. "Količina koju predlažemo ne bi ugrozila tursku proizvodnju brašna. U ukupnoj potrošnji ovog proizvoda u toj državi učestvovali bismo sa svega 1,7 promila, što je tržišno beznačajno učešće", kaže direktor Udruženja "Žitounija" Zdravko Šajatović.Prema njegovim rečima to bi bila vrednost ekvivalentna prosečnom godišnjem bescarinskom uvozu mlinske opreme iz Turske u našu zemlju. Šajatović napominje da je domaće mlinarstvo u sve težoj poziciji jer izvoz brašna u druge države opada, pa bi otvaranje tržišta Turske na osnovu neke vrste reciprociteta bilo korisno za proizvođače i celokupan sektor."APSURDNE" BROJKEU "Žitouniji" smatraju da bi predlog mogao da tema na nekom od narednih sastanaka državnih delegacija dve zemlje o unapređenju ekonomskih odnosa. "Nažalost, brašno ne može da se izvozi u Tursku bez carine. I uopšte da se izvozi jer nije oslobođeno tog nameta, pa nije konkurentno na turskom tržištu", navodi se u saopštenju.Dodaje se i da je nelogično da se u Srbiju iz Turske bez carine uvoze proizvodi visokog stepena obrade u koju spada mlinska oprema, dok brašno iz Srbije, koje spada u niži stešen obrade nije oslobođeno carine."Ako ovaj slučaj prevedemo na jezik konkretnih brojki, situacija je potpuno apsurdna. Uvoz mlinske opreme iz Turske u Srbiju u 2018. i 2019. godini iznosio je oko četiri miliona evra. Istovremeno, Srbija nije izvezla ni kilogram brašna za ljudsku ishranu u Tursku", napominju u "Žitouniji".Šajatović ističe i da su potpuno neosnovani argumenti turske strane da bi uvoz brašna iz Srbije u Tursku ugrozio njihovu domaću proizvodnju.Podsećaju i da je Bosna i Hercegovina 2018. godine, izvezla u Tursku brašno bez carine na osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini te dve države. To je kako kažu bila količina od oko 70.000 tona, iako BiH ima skromnu proizvodnju pšenice koja im nije dovoljna ni za sopstvene potrebe."U prvih osam meseci ove godine izvoz brašna je bio znatno manji  - 7.781 tonu, verovatno zato što se sada traži dokaz o domaćem poreklu sirovine", rekao je Šajatović.

Svet

Fejsbuk naredne godine planira lansiranje svoje digitalne valute

Dugo očekivana digitalna valuta Vaga (Libra) koju predvodi Fejsbuk priprema se za lansiranje već u januaru, prema rečima tri osobe uključene u inicijativu, ali u ograničenom formatu, piše Fajnenšal tajms.Udruženje Vaga sa 27 članova saopštilo je u aprilu da je planiralo lansiranje digitalnih verzija nekoliko valuta, plus „digitalni kompozit“ svih svojih kovanica. To je usledilo zbog zabrinutosti regulatora oko početnog plana za stvaranje jednog digitalnog novčića iza kojeg stoji više valuta.Međutim, udruženje bi sada u početku lansiralo samo jedan novčić koji podržava dolar, rekao je jedan od ljudi. Ostale valute i kompozit će biti uvedeni kasnije, dodala je osoba.Tačan datum pokretanja Vage zavisio bi od toga kada projekat dobije odobrenje za rad kao platna služba od švajcarske Nadzorne službe za finansijsko tržište (Finma), ali bi mogao doći već u januaru, prema izvorima Fajnenšal tajmsa. Finma je rekla da neće komentarisati Vagu koja je pokrenuta u maju.Iako ograničeni opseg može udovoljiti opreznim regulatorima, kritičari su se žalili da bi prelazak na kovanice u jednoj valuti mogao da pogodi korisnike koji žele da pretvaraju valute sa dodatnim troškovima, podrivajući njegovu ambiciju da omogući veću finansijsku inkluziju.Prvobitno pokrenutu od strane rukovodilaca Fejsbuka, Vaga je pretrpela težak udar kada se broj članova osnivača, uključujući PayPal, Mastercard, Vodafone i eBay, povukao krajem 2019. i početkom 2020. godine i distancirao od kontroverznog projekta.Udruženje je potom u aprilu najavilo da preispituje svoju viziju kako bi se pozabavilo zabrinutostima regulatora, ograničavajući svoj obim i obećavajući dodatne mere kako bi svoj sistem zaštitili od zloupotrebe.Vaga se takođe našla na udaru kritike zbog tesne povezanosti sa Fejsbukom koji se suočavao sa više skandala u vezi sa privatnošću.

Srbija

NALED: Oko 200.000 ljudi u Srbiji ostalo je bez posla u prvom talasu pandemije

Prvi talas pandemije izazvao je oko 200.000 ljudi, osam odsto svih zaposlenih u Srbiji, a neizvesnost na tržištu rada posebno se negativno odrazila na Rome, Romkinje i druge marginalizovane grupe, saopštila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).Ministarstvo za rad, prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, procenjuje da je od početka pandemije do danas bez posla ostalo tek nešto više od 44.000 ljudi, navodi FoNet.Na konferenciji "Inkluzija - solidarnost i potencijal za razvoj" je najavljeno da će 210 teže zapošljivih osoba dobiti priliku za dodatni angažman kroz "Cash for work" poslove, nalik javnim radovima.Podrška radnom angažovanju predviđena je u Vranju, Pirotu, Aleksincu, Kruševcu, Kragujevcu i Subotici, gde će i oko 300 Roma i drugih osoba iz marginalizovanih grupa pohađati obuke za aktivno traženje posla, kako bi obezbedili svoje dugoročno zapošljavanje."Već nekoliko godina broj Roma na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje kreće se oko cifre od 25.000. Mere socijalne pomoći tiču se najsiromašnijih delova stanovništva i romske porodice su najbrojniji korisnici ovog vida podrške", rekla je minitarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević.Ambasador Nemačke Tomas Šib smatra je da je pandemija "unela neizvesnost u svakodnevni život lokalnih zajednica" i da su marginalizovane grupe posebno osetljive i trpe "značajne posledice te situacije"."Postoji očigledna potreba za bolje koordiniranim odgovorom lokalnih samouprava kako bi se pomoglo njihovim lokalnim zajednicama, a posebno onima koji su najviše pogođeni trenutnom situacijom", rekao je Šib.Drugi deo projekta "Poboljšanje uslova života Roma i Romkinja i drugih marginalizovanih grupa u 18 jedinica lokalne samouprave u vreme pandemije COVID-19" obuhvatiće i 3.500 romskih porodica u 18 gradova i opština, koji će biti informisani o merama prevencije i oporavka od koronavirusa.Izvršna direktorka NALED Violeta Jovanović rekla je da, prema zvaničnim podacima, u Srbiji živi oko 150.000 Roma, a da je nezvanično taj broj i do četiri puta viši."Kako bi se ostvarila bolja komunikacija sa romskom populacijom i brže reagovalo na njihove potrebe, plan projekta je da u svakoj od 18 lokalnih samouprava, u saradnji sa Asocijacijom koordinatora za romska pitanja, bude angažovani i obučeni lokalni medijatori, koji će u kontinuiranom radu sa osetljivim grupama raditi na njihovom informisanju i osnaživanju", rekla je Jovanović.

Svet

Hrvatski BDP u trećem kvartalu manji za 10 odsto

Hrvatski Državni zavod za statistiku (DZS) objavio je svoju prvu procenu prema kojoj je bruto domaći proizvod (BDP) tokom prošlog kvartala pao za 10% na godišnjem nivou, preneo je portal Seebiz.Hrvatska privreda pala je u trećem tromjesečju 2020. godine za 10 odsto u odnosu na isti period prošle godine i to je kako se navodi najviše zbog pada lične potrošnje.Ipak napominje se da je pad manji u odnosu na prethodni kvartal kada je zbog restriktivnih pandemijskih mera bio rekordnih 15,4 odsto.Pad BDP-a u Hrvatskoj, nešto je manji od očekivanja sedam analitičara koji su učestvovali u anketi Hine i u proseku očekivali da pad BDP-a bude 10,4%.KAD ĆEMO PRESTIĆI HRVATSKI BDP Lične procene tih analitičara kretale su se u rasponu od 9,5 do 11 procenata.Budući da je privreda u Hrvatskoj pala u drugom tromesečju zaredom, to istovremeno znači i da je uronila u prvu recesiju od 2014. godine.Ipak, pad u trećem tromjesečju manji je nego u drugom, kada je gospodarstvo zbog restriktivnih mjera usmjerenih na suzbijanje koronavirusa, potonulo rekordnih, prema revidiranim podacima, 15,4 posto.

Srbija

Seničić: Neminovna promena pravilnika o osiguranju putovanja

Osiguravajuće kuće ponudile su polise osiguranaj za oko 40 agencija, dok bi banke trebalo da pošalju ponude za još 20, ali prema rečima direktora asocijacije turističkih agencija Yute, Aleksandra Seničića, one ne pokazuju veliko interesovanje ni za toliko polisa. Sa druge strane, u Srbiji posluje ukupno 400 turističkih agencija."Pod uslovom da sve agencije koje su dobile ponudu mogu i da je prihvate to je ukupno oko 10 odsto onih koji mogu da nastave da rade jer je polisa preduslov licence za rad, a ostali će ostati bez nje", objašnjava Seničić.Kako se naglašava pregovori o polisama osiguranja putovanja sa osiguravajućim društvima su, a posao osiguranja putovanja nastavili Dunav osiguranje, Globos i Triglav, a iz tog posla izašli su Milenijum, Sava, DDOR i Unika.NEMINOVNA PROMENA PRAVILNIKASeničić kaže i da je neminovno da država promeni Pravilnik o vrsti, visini i uslovima garancije putovanja prema broju putnika i osiguranim sumama. Umesto toga, smatra da bi bilo bolje da se radi kao što se radi u svetu, da se osigurava deo vrednosti prometa, u iznosu od, deset odsto na primer. U tom slučaju bi, kako je rekao, ako je promet na primer u vrednosti 100.000 evra, osigurana suma bila 10.000 evra, a polise bi koštale oko 300-400 evra i agencije bi mogle da ih plate.Prema njegovim rečima ako bi agencije premašile tu vrednost prometa, pod krivičnom i materijalnom odgovornošću bi morale da to prijave i ponovo osiguraju dodatni promet."Treba napraviti takav model da svako može da radi i napreduje. Sadašnji Pravilnik o osiguranju putovanja predviđa prosečne osigurane sume od 250.000 do 300.000 evra i premije osiguranja od 8.000 – do 18.000 evra", izjavio je direktor Yute.POVOLJNE KREDITE ZA SPAS TURIZMA I UGOTITELJSTVA DOBIJALE I MARKETINŠKE AGENCIJE REČ JE O OGROMNIM SUMAMASeničić je istakao da bi po sadašnjem Pravilniku značilo da bi ukupna osigurana suma na celom tržištu iznosila 100 miliona evra i da su to fiktivne sume koje ne bi mogle da nadoknade ni osiguravajuće kuće ni kada bi se za njih platile preskupe polise. Međutim, kako kaže, ako bi se osiguravao deo prometa od deset odsto, gotovo sve agencije bimogle da plate polisu osiguranja i tada bi ukupna osigurana suma bila oko osam miliona evra, ujedno i prihvatljiva za osiguravajuća društva.Seničić je ocenio da država, što se tiče pomoći zbog otežanog poslovanja tokom pandemije, nije prepoznala turizam kao važnu privrednu granu, dok je u ostalim zemljama iz okruženja ta grana izdašno pomognuta. Turističke agencije u Srbiji ni kredit kod Fonda za razvoj, kako je rekao, ne mogu mesecima da dobiju, a banke su ih stavile na "crne liste".Seničić je prokomentarisao i odluku države da za subvencije polisa osiguranja turističkim agencijama opredeli 150 miliona dinara. Rekao je da je to dobra ideja, ali da će svaka dobijati od dve do pet hiljada evra, pa im to neće rešiti problem. Na kraju će se , kako ocenjuje, deo tog novca vratiti u državni budžet. Smatra i da bi deo tog novca trebalo da se iskoristi za pomoć ostalim agencijama ili njihovim posrednicima.

Srbija

Yandex imenovao predstavnika u Srbiji

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti saopštio je da je ruska kompanija Yandex imenovala svog predstavnika za Republiku Srbiju.U skladu sa sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, kompanija Yandex predstavila je pravnog zastupnika u Srbiji Advokatsku kancelariju Živković Samardžić, što znači da se Poverenik ili drugo lice može njima obratiti u pogledu svih pitanja u vezi sa obradom podataka o ličnosti.Imenovanju predstavnika ove kompanije prethodilo je inicijalno obraćanje SHARE fondacije, koja je ukazala na istu obavezu.Poverenik ponovo apeluje na druge strane kompanije koje imaju obavezu imenovanja svog predstavnika u Republici Srbiji, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, da istu obavezu izvrše i time pokažu svest o obavezi poštovanja vladavine prava i privatnosti svojih korisnika.

Svet

Kineski državni mediji šire pogrešne teorije o poreklu koronavirusa

Kineski državni mediji šire teorije kojima tvrde da je pandemija korona virusa započela izvan Kine, uoči istrage Svetske zdravstvene organizacije o poreklu virusa, piše Fajnenšal tajms.People’s Daily, službene novine kineske komunističke partije, rekle su u objavi na Fejsbuku u sredu da „svi dostupni dokazi“ sugerišu da virus „nije započeo u kineskom gradu Vuhanu“, pozivajući se na kineske stručnjake.Objava na društvenoj mreži prati seriju izjava kineskih zvaničnika i naučnika koji su pokušali da dovedu u sumnju uverenje da je Sars-Cov-2, virus koji uzrokuje Covid-19, prvi put prešao na ljude u Kini.Jedna od ideja koja se promoviše je da je virus u Vuhan donet smrznutom hranom ili njihovom ambalažom, a njegovo širenje je samo pojačano na lokalnom tržištu.„Ako se setimo ranog izbijanja epidemije u Vuhanu početkom godine, pacijenti sa tržišta morskih plodova Huanan bili su koncentrisani u smrznutom delu morskih plodova“, rekao je Vu Žunju, vodeći epidemiolog iz kineskog Centra za kontrolu bolesti.„Svi ovi tragovi ukazuju na to da su smrznuti morski plodovi koji su uvezeni poreklo izbijanja“, dodao je on.Naučnici su pronašli neke dokaze da virus može ostati aktivan u hladnom okruženju tokom dužeg vremenskog perioda, ali stručnjaci izvan Kine se u velikoj meri slažu da transport zamrznute robe predstavlja zanemarljiv rizik od izazivanja infekcija.Kina tvrdi da je otvorena za istragu porekla virusa. Međutim, prvi tim koji je Svetska zdravstvena organizacija poslala da utvrdi smernice za kasnije studije nije uspeo da poseti Vuhan.U ponedeljak je Majkl Rajan, izvršni direktor SZO-ovog zdravstvenog programa, rekao da bi tim trebalo da započne potragu u Vuhanu i odatle prati dokaze.Kineski napori da sugeriše da virus potiče izvan zemlje prete da pogoršaju već pohabane veze sa SAD-om u poslednjim nedeljama predsedništva Donalda Trampa.

Svet

Mišlenov vodič odložio dolazak u Beograd

Mišlenov vodič saopštio je da je glavni razlog za odlaganje selekcije pogoršanje aktuelne zdravstvene krize. Pored Beograda Mišlenov vodič odložio je otvaranje i svojih ostalih novih selekcija u svetu.U mnogim delovima sveta, gastronomski i turistički sektor se suočavaju sa velikim izazovima zbog pandemije kovida -19. Pokretanje Mišlenovog vodiča za Beograd, ranije je bilo planirano za 11. decembar."Naši timovi su i dalje u bliskom kontaktu sa Turističkom organizacijom Srbije, a naše interesovanje za beogradsku kulinarsku scenu ostaje nepromenjeno", dodaje se u saopštenju Mišlenovog vodiča.Situacija će se redovno pratiti, a kako se dodaje novi zajedniči termin biće zajednički određen.Mišlenov vodič kaže da je ista situacija i u Sjedinjenim Američkim Državama, gde su odložena predstavljanja novih selekcija u Čikagu, Vašingtonu, Njujorku i Kaliforniji. U Evropi su odložena otvaranja za Britaniju i Belgiju, a nedavno je promenjen format francuskih zvezdica. Pandemiska kriza je uticala na aktivnosti vodiča u Aziji, pa je nedavno odlučeno da se za 2021. godinu odloži predstavljanje singapurske selekcije."Mišlenov vodič će ostati posvećen svojim planovima u Srbiji, uz poštovanje njenih istorijskih vrednosti i profesionalizma, a anonimni i nezavisni ocenjivači vodiča nastavljaju svoj rad u Beogradu, sa ciljem da srpsku kulinarsku scenu uspešno predstave na svetskoj pozornici", dodaje se u saopštenju.SRBIJA ULAZI U MIŠLENOV KULINARSKI VODIČ

Svet

Najveći proizvođač zaštitnih rukavica postao žarište koronavirusa

Kompanija Top Glove, najveći proizvođač medicinskih rukavica na svetu, zatvorila je 20 proizvodnih linija u Maleziji  nakon što je utvrđeno da je par hiljade zaposlenih kovid-pozitivno, piše CNBC.Lokalni mediji prenose da je ministar bezbednosti i odbrane te zemlje Ismail Sabri Jakub naveo da je do srede ukupno zaraženo 2.684 zaposlenih, uglavnom radnika iz inostranstva.Vlada Malezije je zbog ponovnog rasta broja novozaraženih ponovo uvela delimične zabrane kretanja.Top Glove je jedna od kompanija kojima je dozvoljeno da nastave da rade punim kapacitetom u toj zemlji tokom zabrana usled pandemije, imajući u vidu značaj tih proizvoda lokalnim i globalnom tržištima.Kompanija je u sredu saopštila da je oko 5.700 njenih zaposlenih do sad testirano na virus, kao i da je moguće da će testiranje ostalih radnika biti završeno do kraja ove nedelje.Vrednost Top Glove deonica u Maleziji i Singapuru opala je nakon najava zatvaranja fabrika, ali je i dalje veća za preko 300 odsto od početka godine na oba berze.

Srbija

Udruženje radnika na internetu se pridružuju protestu malih privrednika

Udruženje radnika na internetu (URI) pridružiće se "protestu upozorenja" koji organizuju "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" i Udruženja turističkih agencija Srbije (UTAS), koji je najavljen za 2. decembar."Želeo bih u ime udruženja da se oglasim da nakon što smo razmotrili i uslaglasili se, mi ćemo podržati protest... Molim vas samo da se pridržavati mera i vidimo se u sredu", napisao je predsednik URI Miran Pogačar.U protestu koji će početi u 12 časova ispred Ministarstva finansija i Ministarstva privrede učestvovaće predstavnici ugostiteljstva, turizma, frilensera, ivent industrije, muzičara i ostalih privrednika, saopštili su organizatori.Mali privrednici najavili protest upozorenja u Beogradu Oni navode i da "do danas nije odgovoreno na mnogobrojne zahteve malih domaćih privrednika", kao i da se u isto vreme promoviše "Bela knjiga" i strane investicije koje se finansiraju njihovim novcem."Došlo je vreme za ujedinjenje male domaće privrede, jer smo mi nosioci ekonomije naše zemlje", navodi se u njihovom saopštenju.

Svet

Hrvatski ugostitelji će tražiti ocenu ustavnosti zatvaranja lokala

Predstavnici hrvatskih ugostitelja tvrde da su u šoku nakon što se pojavila informacija da će lokali biti zatvoreni od subode do Badnje večeri po gregorijanskom kalendaru, piše portal Indeks.hr."Ne znamo ostaju li terase, šta da radimo. Mi smo juče saznali da idu najstrože mere ikad, ali se ne zna koje su, niko nas nije obavestio, ovo je stvarno grozno", Vedran Jakominić, iz Nacionalne udruge ugostitelja.On objašnjava da je država pokušala da dobije saglasnost za zatvarnje lokala od strane predstavnika na lokalu, kao i da je njegovo udruženje uzburkalo vladu saopštenjem da će tražiti obeštećenje."Ovo što nam rade je psihološko zlostavljanje. U ponedjeljak su jedno najavili, sad drugo i svi samo strepimo, ne znamo hoćemo li zadržati ljude, hoćemo li da naručimo robu", dodaje Jakominić.Prema njegovim rečima u Hrvatskoj su tri puta veći porezi nego u ostalim evropskim zemljama koje imaju tri puta veću potrošnju.UGOSTITELJI OD DANAS U OBAVEZI DA GOSTE  PRIJAVLJUJU PREKO ETURISTA Objašnjava i da država isplaćuje samo pomoć za radnike, sa željom da se zaštite njihova radna mesta, kao i da ona zaborvlja da ugostitelji imaju i drugih troškova."Imamo kredite, najamnine, moramo da plaćamo milion parafiskalnih nameta, plaćamo ZAMP-u, Hrvatskim šumamama, Hrvatskim vodama, članarinu Hrvatskoj gospodarskoj komori, samo što ne treba da plaćamo za astronaute", kaže Jakominić.Veliki problem je kako dodaje i to što državi mora da se plaća akontacija poreza na dobit."Stalno ponavljamo da nam treba novac koji možemo da pozajmimo, krediti, komercijalne banke nam ih ne daju, a sasvim je sigurno da ne možemo da preživimo zimu bez sredstava za likvidnost", naglašava predstavnik hrvatske Nacionalne udruge ugostitelja.Udruženje je prošle nedelje, kako Indeks podseća prema Ustavu Republike Hrvatske podnelo zahtev za obeštećenje ugostitelja koji su u pandemiji izgubili prihode.Dodaju i da će ići i na procenu ustavnosti odluka koje je država donela u cilju sprečavanja pandemije.

2020

Crni petak dobija novo značenje

U periodu kada su svi na tržištu usmereni na potrošnju i vrtoglave popuste, kompanija dm drogerie markt odlučila je da i ove godine takozvanom Crnom petku da novo značenje tako što će pe...

Srbija

Pokrenut postupak za izradu generalnog projekta auto-puta „Vožd Karađorđe“

"Koridori Srbije" pokrenuli su postupak javne nabavke za izradu Generalnog projekta sa Studijom opravdanosti za izgradnju državnog puta prvog reda "Vožd Karađorđe", koji bi trebao da spoji centralni deo Šumadije sa istočnom Srbijom, navodi se u saopštenju.Taj auto-put biće najbrža veza Istočne Srbije sa Centralnom i Zapadnom Srbijom, kao i koridorima 10 i 11, biće dugačak 220 kilometara, a gradnja će biti podeljena na pet deonica.Nova saobraćajnica proći će kroz teritorije opština Lazarevac, Sopot, Mladenovac, Aranđelovac, Topola, Rača, Lapovo, Velika Plana, Svilajnac, Despotovac i Bor.Informacije o postupku javne nabavke zainteresovanima će biti dostupne na Portalu javnih nabavki."Podsećam da otvaranje postupka javne nabavke za izradu projekta auto-puta 'Vožd Karađorđe' dolazi u momentu kada se u Srbiji intenzivno radi na gradnji auto-puta na Koridoru 11, zatim na Moravskom i Fruškogorskom koridoru, putu Ruma-Šabac-Loznica i Kuzmin-Sremska Rača. Svi ovi projekti koji su u toku, ali i oni koji su u završnoj fazi pripreme čine Srbiju ogromnim gradilištem i ispunjavaju ciljeve iz strategije 'Srbija 2025'", naveo je v.d. direktora "Koridora Srbije" Aleksandar Antić.