Najnovije

Srbija

Frilenseri održali protest, najavili novi ako Vlada ne ispuni zahteve

Dostupno na ovom linku: https://www.facebook.com/cuvarivatre/videos/1040620983102180Udruženje radnika na internetu održalo je protestni skup ispred zgrade Vlade Srbije u Nemaninjoj ulici. Na protestu se okupilo nekoliko stotina ljudi, koji su uzvikivali parole "lopovi", "izlazite napolje" i "Vučići lopove". Predstavnici tog udruženja predali su svoje zahteve u vezi sa namerom države da ih oporezuje nekoliko godina unazad i poručuli da će na odgovor čekati dve nedelje."Većina ljudi zarađuje 300, 400, 500 evra, to niko nema, da plati taj porez unazad", kaže predsednik Udruženja radnika na internetu, Miran Pogačar.Prema njegovim rečima, u  trenutnoj situaciji, kada niko ne prihoduje i kada je cela privreda u obustavi u svetu i frilenseri dobijaju otkaze."Mnogi od nas su ostali bez posla, manje rade i sad nam država zahteva da mi nešto platimo pet, odnosno šest godina unazad. To oni (država) mogu da zovu legalno, to nije legalno", ocenjuje Pogačar.Naglasio je da je to protivustavno i da država neće moći da sprovede svoju nameru."Kada imate dvoje, troje ljudi koji izbegavaju da plaćaju porez, to je očigledno svima, ali kada je u pitanju 99,7 (odsto) ljudi, onda je to greška na samoj državi koja nije sprovodila zakon", rekao je predsednik Udruženja radnika na internetu.Naglasio je da su podaci o tome da 99,7 % nije plaćalo porez podaci koje je iznela sama Poreska uprava.Država se prema njegovim rečima setila da oporezuje frilensere tek onda kada je videla da joj je prazna kasa."U Poreskoj upravi većina (službenika) ni danas ne zna kako se to obračunava, oni znaju da napišu poziv, rešenje, (ono) što su dobili od ministarstva", ocenio je Pogačar.Posle roka od dve nedelje, kako je naglašeno, ako odgovor države ne stigne, frilenseri će ponovo izaći na ulicu.

Srbija

Francuska nudi kredite od 450 miliona evra za izgradnju beogradskog metroa

Francuska vlada zainteresovana je da podrži izgradnju prve linije beogradskog metroa i nudi Srbiji  kredite i garancije do 454 miliona evra. Za finansiranje izgradnje saobraćajnih sistema i nadzora izgradnje Faze 1 izgradnje beogradskog metroa, Francuska nudi direktan zajam francuskog Trezora u maksimalnom iznosu od 80 miliona evra, predviđeno je ukazom predsednika Srbije o proglašenju zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Srvije i Francuske.  Osim toga, zakonom se predviđaju bankarski krediti za koje garancije daje Bpifrance Assurance Export, za račun i u ime Vlade  Francuske, u visini od maksimalno 374 miliona evra.Podsećamo, prema aktuelnim pregovorima, na izgradnji beogradskog metroa francuska strana će biti zadužena za elektromehaniku, a kineske kompanije za građevinske radove na izgradnji metroa.Francuska kompanija Ežis trenutno radi na studiji izvodljivosti, a prethodno je urađena studija koja predviđa da prva linija beogradskog metroa ide od Makiškog polja do Mirijeva, a druga od Mirijeva do Zemuna, navodi se na sajtu Beogradskog metroa.U novembru je ministar finansija Siniša Mali najavilo da bi memorandum o razumevanju sa francuskom kompanijom Alstom mogao da bude potpisan već u januaru 2021. godine.Ana Brnabić dobiće spisak izabranih francuskih dobavljačaPrema zakonu o potvrđivanju sporazuma Srbije i Francuske, novac koji bi Srbija eventualno pozajmila iz francuskih izvora bi služio za  kupovinu francuskih roba i usluga u Francuskoj, za koje su odgovorni francuski dobavljači, kao i za kupovinu srpskih ili inostranih roba i usluga, u vrednosti do najviše 50%  visine ove podrške. Pri čemu su francuski dobavljači odgovorni za izvršenje ugovora i pod uslovom da francuska državna podrška troškovima vezanim za kupovinu srpskih roba i usluga ne prelazi 30% vrednosti svakog pojedinačnog ugovora o izvozu, kao što je utvrđeno u Aranžmanu OECD-a.Pročitajte još: Plan za metro među šampionima kontroverze u decenijskom planiranju Beograda Srbiji su na raspolaganju i drugi izvori finansiranja iz Francuske.Kad je reč o komercijalnim ugovorima, Vlada Francuske podnosi Vladi Srbije spisak izabranih i kvalifikovanih francuskih dobavljača koji su izrazili interesovanje za sprovođenje projekta.Strane direktno pregovaraju o izboru francuskog dobavljača ili izvođača radova koji će biti izabrani od strane Vlade Srbije. Ovi pregovori će rezultirati potpisivanjem komercijalnih ugovora.Za korišćenje direktnih zajmova francuskog Trezora, komercijalni ugovori između francuskih dobavljača i srpskih naručilaca treba da budu registrovani najkasnije 31. decembra 2022. godine.

Svet

SAD se zalaže za izgradnju gasovoda Istočni Mediteran

Sjedinjene Države podržavaju izgradnju podmorskog gasovoda koji bi Evropu snabdevao prirodnim gasom iz istočnog Mediterana, izjavio je američki državni sekretar za energetiku Dan Brulet. Ova poruka dolazi usred već nedeljama zaoštrene retorike između SAD i Rusije povodom nastavka radova na gasovodu Severni tok 2, i dok Turski tok na svom evropskom putu preko balkanskih zemalja, ulazi u finalnu fazu, navodi portal Balkanmagazin.Analitičari ocenjuju da su Jugoistočna Evropa i Istočni Mediteran važno čvoriste energetskih tokova, i da je već samim tim, njihov geopolitički značaj izuzetan.  Izraelska vlada odobrila je 2. januara okvirni sporazum sa Grčkom i Kiprom za izgradnju gasovoda "Istočni Mediteran" (East Mediterranean Pipeline), koji se planira već nekoliko godina i koji bi trebalo da prenosi prirodni gas od jugoistočnog Mediterana do kontinentalne Evrope.Trilateralni sporazum je potpisan u Atini, a projekat se razvija uz podršku Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.  Projekat je na listi južnih gasnih korodora EU i potvrđen je kao Projekat od opšteg interesa (PIC) koji treba da doprinese stvaranju jedinstvenog evropskog gasnog tržišta i pouzdane i bezbedne mreže za snabdevanje Evrope energentima.Očekuje se da će projekat "Istočni Mediteran" zadovoljiti između 10 i 15 odsto potreba EU za prirodnim gasom.Konačna investiciona odluka trebalo bi da bude doneta do 2022. godine, a zatim bi se krenulo u realizaciju projekta vrednog 6 milijardi evra.Projekat "Istočni Mediteran" predviđa izgradnju gasovoda dužine 1.900 kilometara, koji bi trebalo da prenosi oko 20 miliona kubnih metara prirodnog gasa godišnje. Od podvodnog depoa Levijatan, koji se nalazi najbliže izraelskoj obali, gasovod bi išao podvodnim putem do Kipra, zatim do obale Krita i preko Peloponeza i zapadne Grčke prema italijanskoj obali. Projekat ima za cilj da obezbedi alternativni izvor gasa za Evropu, koja uglavnom zavisi od snabdevanja iz Rusije i kavkaskog regiona. Prema rečima grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa, ovaj gasovod bi trebalo da ponudi Evropi "bolju fleksibilnost i nezavisnost u izvorima energije".U tom kontekstu, možda treba razumeti nove poruke podrške izgradnji gasovoda "Istočni Mediteran" koje stižu iz SAD, koja čini se želi da zadrži svoj uticaj na Mediteranu, a zaobilazeći Tursku. Američka podrška budućem evropskom gasovodu Američki državni sekretar za energetiku Dan Brulet rekao je 17. decembra u Atini i da će ta zemlja nastaviti da radi sa Izraelom, Grčkom i drugim zainteresovanim stranama kako bi se osigurao razvoj infrastukture gasovoda "Istočni Mediteran". "Još uvek postoji ogromna zainteresovanost kako privatnih kompanija, tako i vlada zemalja u regionu da se infrastruktura razvija i ona će se razvijati što je moguće brže", naglasio je Brulet. Iako je projekat gasovoda tek u razvojnoj fazi, nekadašnji ambasador Srbije u Belorusiji, i analitičar koji pomno prati tržište gasa Srećko Đukić, ocenjuje za Balkanmagazin da je reč o najperspektivnijem magistralnom gasnom projektu koji se planira na evropskom kontinentu, a trebalo bi da bude u funkciji do kraja naredne decenije.Đukić takođe kaže da je suština gasne politike energetska bezbednost i da na taj način treba posmatrati nastojanje EU da diferencira izvore snabdevanja. Podseća da Evropa konstantno beleži rast potrošnje gasa i da je 2018. godine dostigla uvoz od preko 200 milijardi kubnih metara gasa, preračunato na godišnji nivo."Ideja autora ovog projekta je da se zaustavi ras učešća ruskog gasa u evropskoj potrošnji. Sa izuzetkom ove godine, kao i prošle zime, koja je bila blaga, konstantno se beleži povećanje udela ruskog gasa na evropskom tržištu, a kreće se i do 42 odsto. To je najveći udeo još od sedamdesetih godina, kada je ruski gas počeo da se prodaje doprema ka Evropi", ističe Đukić.  Ne treba gubiti iz vida izuzetan geopolitički značaj Istočnog Mediterana, podseća nekadašnji ambasador u Belorusiji, što je prema njegovoj oceni i razlog što SAD pokazuju veliki interes za realizaciju projekta, kakav je Istočnomediteranski gasovod. "Potrošnja gasa iz Rusije je dostigla jedan nivo gde se ponovo pale ‘crvene lampice’ i SAD upozorava da je to granica preko koje se ne može preći i da oni to ne mogu dalje tolerisati", kaže Đukić. Prema Đukićevoj oceni postoje sve pretpostavke da se projekat "Istočni Mediteran" realizuje, koliko god da se sad čini da je "na dugom štapu", jer kako kaže "to je ipak izvor gasa koji se nalazi na obodu Evrope i dosta je realističniji projekat od ‘Nabuko’ gasovoda", ranijeg evropskog sna u pravcu ostvarivanja energetske nezavisnosti od Rusije.Uloga Grčke u evropskoj energetskoj bezbednosti Grčka nastoji da igra važnu ulogu u ostvarivanju težnji Evrope da diversifikuje izvore snabdevanja i smanji zavisnost Evrope od ruskih energenata, što je cilj koji nailazi na snažnu podršku Sjedinjenih Država. Prema Đukićevoj oceni značaj koji se u tom projektu pridaje Grčkoj, nije bez osnova.  "Grčka je energetski snažnija više nego što se na prvi pogled čini. Takođe, Grčka ne nastupa sama, jer iza projekta pre svega stoji Izrael, koji nikako ne treba podcenjivati u pogledu eneretskog potencijala. Naprotiv", kaže Đukić. Uvoz prirodnog gasa iz SAD u Grčku je značajno porastao poslednjih godina, a sve vreme se razvija i gasna infrastruktura. To uključuje i "Transjadranski gasovod" (TAP), pušten u komercijalnu upotrebu 15. novembra, sa ciljem da se omogući snabdevanje evropskog tržišta gasom iz Kaspijskog mora. Grčka takođe planira da izgradi stanicu za regasifikaciju tečnog prirodnog gasa u blizini luke Aleksandropolis na severu zemlje, koji će stizati specijalnim brodovima i iz Amerike i dalje će se slati na tržišta Istočne Evrope.Projekat u koji će se uključiti Bugarska, sa udelom od 20 odsto, a verovatno i Rumunija trebalo bi da se završi do kraja 2022. godine i da se poveže sa TAP-om. Takođe, sa gasnim interkonektorom "Stara Zagora –Komotni", na čijoj se izgradnji radi u partnerstvu sa Bugarskom i koji bi trebalo da bude u funkciji dogodine. Sem toga, oktobra prošle godine, u zajedničkoj izjavi SAD i Grčke saopšteno je da su "otkriće i buduća eksploatacija velikih nalazišta ugljovodonika u Istočnom Mediteranu od vitalnog značaja za stabilnost regiona i mogu značajno doprineti strategiji EU za energetsku diversifikaciju".    Antiturski blok Uloga Grčke nije mala, ali nije ni presudna za energetsku bezbednost Evrope. Prema oceni nekadašnjeg diplomate Srećka Đukića, sada se u gasnoj sferi objektivno formira čitav blok država u odnosu  na Tursku. Smatra takođe da ne treba zanemariti ni drugu vrstu problema koja opterećuje grčko-turske odnose, gde kako ističe, EU otvoreno podržava Grčku, kao i SAD koje "odlučno staju iza grčkih interesa u Istočnom Mediteranu".   Gasovod svakako pokriva širu sferu odnosa između Grčke i Turske, što uključuje neslaganje oko upravljanja Kiprom i morskih granica u regionu. EU je nedavno sankcionisala Tursku zbog slanja brodova za istražno bušenje u kiparske vode. Turska je i prva država koja se usprotivila projektu "Istočni Mediteran", jer tvrdi da odabrana trasa gasovoda zaobilazi dugu tursku obalu kako bi isporučila gas iz istočnog Mediterana u Evropu. Turska takođe smatra da se projektom gasovoda zanemaruju njena jednaka prava nad prirodnim resursima u kiparskim teritorijalnim vodama.Dodatno zaoštravanje odnosa dve zemlje prenosi se kroz odnos sa Libijom.Turska i Libija postigle su pomorski sporazum o stvaranju ekskluzivne ekonomske zone od južne obale turskog dela Mediterana do severoistočne obale Libije u decembru 2019. godine.Planirana ekonomsko-turistička zona Turska-Libija, kojoj su se usprotivili Grčka, Kipar i Izrael, doživljava se kao prepreka projektu "Istočni Mediteran", jer je ova ekonomska zona planirani pravac gasovoda. "Tako da realizacija tog projekta ima smisla i sa tog usko lokalnog stanovišta u Istočnom Mediteranu, a ne samo iz perspektive svetskih sila", kaže Đukić i dodaje da takođe treba imati u vidu da su odnosi Turske i Izraela bitno poremećeni od kako je na vlasti turski predsednik Redžep Taijp Erdogan.Energetska perspektva Zapadnog Balkana Sa više ili manje uspeha Evropska unija se trudi da obezbedi različite izvore snabdevanja energentima. Istočni Mediteran, ali i Jugoistočna Evropa su važna  čvorista energetskih tokova, tako da je već samim tim, njihov geopolitički značaj izuzetan. Prema oceni Srećka Đukića, to je i razlog da zemlje Zapadnog Balkana više razmšljaju u pravcu  obezbeđivanja sopstvene energetske stabilnosti i diversifikacije izvora snabdevanja. Smatra da je bi projekat "Istočni Mediteran" u tom smilu, bila dobra prilika.  "Zabrinjava me što Srbija ne pokazuje apsolutno nikakav interes za taj evropski gasovod, a taj gasovod će ići kroz Grčku, Italiju, odatle u Austriju, Nemačku, Francusku i dalje…a potpuno je pasivna i Srbija i ceo Zapadni Balkan", kaže Đukić.Kada je o Srbiji reč Đukić smatra da ne treba praviti nove propuste, kao što je neuključivanje zemlje u projekat "Južni gasni koridor", megaprojekat procenjen na 40 milijardi dolara, čime Evropa pokušava da smanji zavisnost od ruskog gasa, a koji iz Albanije vodi gas u Italiju. U pitanju je gas iz Azerbejdžana, ali i ukapljeni gas iz SAD."Srbija nije pokazala nikakav interes ni za Južni gasni koridor, koji se upravo završava i reč je o tranzitu gasa preko Azerbejdžana do Grčke, gde jedan krak vodi ka Italiji, a drugi ka Albaniji, zatim ka Crnoj Gori, BiH i Hrvatskoj. Sada bi bilo i kasno jer su sve količine gasa sada raspodeljenje. Međutim, postoji i druga faza tog gasovoda koja treba da se završi do do 2030. godine", kaže Đukić.Nekadašnji diplomata napominje da politika energetske bezbedosti i u gasnoj sferi podrazumeva ne samo diferencirane maršute dostavke gasa već i diferencirane izvore snabdevanja. U pogledu aktuelnih gasnih transferzala Đukić kaže da je uputno to što se energent doprema sa istog izvoriša.  "U tom pogledu za Srbiju ‘Turski tok’ predstavlja diferencijaciju samo u pogledu pravca gasa, dok je izvor isti, jer se gas doprema iz Rusije. Ne razmišlja se o eventualnim havarijama na gasovodu ili o političkim pomeranjima koja ne zavise od Srbije, gde bi zemlja ipak mogla da bude talac odnosa velikih sila. U tom smislu, Istočnomediteranski gasovod je u potpunosti opravdan ", kaže Đukić.  Za sve ostale koji gravitiraju kao Evropi, pa i gasovod "Istočni Mediteran" je, prema Đukićevoj  oceni, pre svega važno da dopru do kontinentalne Evrope i povežu sa evropskim gasnim sistemom, čime bi se preko zajedničke mreže, gas nesmetano transferisao od Poljske do Portugala. EU je i uvrstila ovaj projekat u poslednji Desetogodišnji plan razvoja (TINDP) Evropske mreže operatora prenosnog sistema za gas (ENTSOG), čiji je cilj stvaranje sigurne prenosne mreže sposobne da zadovolji trenutne i buduće energetske potrebe Evrope.Isplativost gasovoda Smanjena potrošnja i preobilna ponuda gasa na svetskom tržištu, kao i primetna orjentacija potrošača na uvoz ukapljenog gasa (LNG) preko morskih luka, uz globalnu ekonomsku sliku, otvaraju pitanje interesovanja investitora da se upuste u gasni projekat, kakav je "Istočni Mediteran".  Sem toga, evidentna je promena evropske "filozofije", kada je u pitanju upotreba  fosilnih goriva.  Nekadašnji ambasador u Belorusiji i poznavalac gasnog tržišta Srećko Đukić smatra će tražnja nastaviti da se oporavlja i da promene u evropskoj energetskoj politici ne mogu bitno da ugroze poziciju ovog energenta. "Nije realno da obnovljivi izvori nadvladaju konvencionalne izvore energije, jer nema još uvek ni tehničkih rešenja u tom pravcu. Na kraju krajeva, gas ima dvostruku vrednost on nije samo energent već i sirovina za druge industrije", smatra Đukić.U pogledu isplativosti realizacije budućih gasovoda, Đukić ocenuje da je ona neupitna, kao i da će uvek postojati interes i država i privatnih gasnih kompanija da se uključe u perspektivne projekte, kakvi su gasni.  Sagovornik Balkanmagazina podseća i da je ponovo aktuelni "Severni tok 2", projekat vredan  9,5 milijardi evra, investicija u kojoj polovinu sredstava obezbeđuje pet evropskih energetskh korporacija, tako što pokrivaju po deset odsto ukupnih troškova. U pitanju su nemačke kompanije "Vinteršal DEA" (Wintershall DEA) i „Uniper" odnosno bivši "Eon", kao i britansko-holandska "Rojal Dač Šel" (Royal Dutch Shell), austrijski "OMV" i francuski  "Endži" (Engie).

Srbija

Država dokapitalizacijom povećala udeo u Er Srbiji

Ministarstvo privrede i Er Srbije potpisali su ugovor o dokapitalizaciji domaće nacionalne avio-kompanije, pri čemu je Srbija povećala svoj vlasnički udeo u Er Srbiji sa dosadašnjih 51 na 82 odsto. Detalji ugovora za sada nisu poznatiIstovremeno, udeo Etihad ervejza umanjen je sa 49 na 18 odsto.Dokapitalizacija avio-kompanije preduzeta je na zahtev Er Srbije, u skladu sa uredbom Vlade Srbije iz oktobra 2020. godine, kojom se predviđa mera dokapitalizacije privrednih subjekata pogođenih pandemijom.Podsećamo, država takva preduzeća se mogu dokapitalizovati sa do 250 miliona evra iz budžeta, dok ekonomisti smatraju da je za ovu namenu ukupno dostupno oko pola milijarde evr.Kome slede milioni evra za dokapitalizaciju?Šta donosi Vladina uredba za pomoć kroz dokapitalizaciju? Avio-kompanija je navela da je ta uredba usklađena sa Privremenim pravnim okvirom Evropske komisije, kojim se uređuju mere državne pomoći za podršku privredi u toku trenutne pandemije, kao i da je Komisija za kontrolu državne pomoći razmotrila predložene mere i potvrdila da je mera uvećanja osnovnog kapitala usklađena sa propisima Republike Srbije.Odluka u trenutku pisanja ovog teksta i dalje nije objavljena na sajtu Komisije.Er Srbija je navela i da je uvećanje osnovnog kapitala preduzeto u cilju "otklanjanja poremećaja u privredi prouzrokovanih pandemijom zarazne bolesti COVID-19".Kako će Er Srbija platiti svoje dugove "Zahvalni smo Vladi Republike Srbije na tome što je pružila podršku nacionalnoj avio-kompaniji da prevaziđe prepreke u poslovanju uzrokovane pandemijom korona virusa u najtežoj godini u istoriji putničkog avio-saobraćaja", izjavio je Dankan Nejsmit, generalni direktor Er Srbije.Predstavnici vlasti su proteklih meseci najavljivali mogućnost otkupa udela u Er Srbiji i renacionalizaciju preduzeća.Moguće da država otkupi arapski udeo u Er Srbiji Er Srbija je zbog pada prometa usled pandemije prošlog meseca ponudio program dobrovoljnog odlaska iz kompanije uz otpremnine, u pokušaju da sreže 300 radnih mesta.

Svet

EU i Kina postigle načelni sporazum o investicijama

Evropska unija i Kina načelno zaključile pregovore o zajedničkom sveobuhvatnom sporazumu o ulaganjima, saopštila je Evropska komisija. Naglašava se da se Kina obavezala i na najveće otvaranje svog tržišta prema evropskim kompanijama."Sporazum će pružiti neviđeni pristup kineskom tržištu evropskim investitorima, preduzećima omogućiti rast i otvaranje radnih mesta", rekla je predsednica vropske komijije Ursula fon der Lajen.Prema njenim rečima, sporazum će obavezati Kinu na ambiciozne principe o održivosti, transparentnosti i nediskriminaciji i uravnotežiti ekonomski odnos sa EU. Kina se između ostalog, kako se navodi obavezala da investitorima iz EU obezbei veći pristup na svom tržištu, veći nego ikada ranije.Obavezala se i da će osigurati pošten tretman kompanija iz EU kako bi one mogle da se takmiče pod jednakim uslovima u toj zemlji. Tu, kako se objašnjava, spadaju disciplinske mere za državna preduzeća, transparentnost u dodeli subvencija i pravila protiv obaveznog prenosa tehnologija. Kina se takođe prvi put složila sa ambicioznim odredbama o održivom razvoju, uključujući obaveze koje propisuje Međunarodna organizacija rada i koje se odnose na prisilan rad.Dogovor je usledio je nakon poziva kineskog predsednika Si Đinpinga i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela i nemačke kancelarke Angele Merkel, kao i francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Srbija

Kvantne tehnologije će promeniti naše živote već u 2021. godini

Autor teksta je Ilija Suša, Chief Data Officer u startup-u Smartocto i član UO Data Science Srbija.Kvantne tehnologije i njihova primena, sada već sasvim sigurno to znamo, su nešto što će obeležiti naredne godine i decenije. Dr. Werner Vogels, CTO Amazona ih je u godišnjem izveštaju svrstao među 8 stvari koje će promeniti naše živote već u 2021. godini.Meni se strašno svidela prva rečenica: “Nešto što smo videli iznova i iznova u prošlosti je da ako možete demokratizovati što je moguće više, najkompleksniju moguću tehnologiju i učiniti je pristupačnom, dostupnom i razumljivom što većem broju ljudi, desiće se velike stvari.”I zaista je tako što se tiče kvantnih tehnologija. Po prvi put u istoriji, zahvaljujući kompanijama kao što su IBM, D-Wave, Xanadu, Rigetti, tehnologije koje su još uvek u fazi razvoja su dostupne svima za eksperimentisanje i učenje, a možda i nešto više od toga. Upravo iz tog razloga ako se uključite u neku od meetup grupa, letnjih škola, kurseva, primetićete da sastav učesnika ima izraženu internacionalnu notu. Sa druge strane vodi se pravi rat na svetskom nivou za dominaciju u ovoj oblasti, pošto će njegov ishod verovatno odrediti i političke odnose u budućnosti. Ako pogledamo broj prijavljenih patenata iz ove oblasti (na slici) vidimo da Azija dominira u delu kvantnih komunikacija, dok je Severna Amerika daleko ispred u oblasti kvantnog programiranja.Poredeći stanje u kome su kvantni računari danas sa razvojem klasičnih računara, trenutno smo u pedesetim godinama prošlog veka. Specifično za nas iz oblasti Nauke o podacima implementacija Kvantnog mašinskog učenja (Quantum Machine Learning) je u jako ranoj fazi. Postoje mnoge prepreke po pitanju i hardvera i softvera koje tek treba rešiti. Trenutno je fokus na istraživačima koji se trude da reše sve ove probleme i omoguće nam da dobijemo stabilne i održive sisteme. Praktično softver se razvija zajedno sa hardverom. Otuda i potreba da svaki razvojni tim ima i jednog ili više fizičara koji zaista razumeju kako hardver funkcioniše.Zar sve ovo ne zvuči dovoljno uzbudljivo da ostanete budni do kasno u noć, igrate se ili pokušavate da rešite neki problem na kvantnom računaru? Kao što rekoh, za razliku od pedesetih godina prošlog veka oni su dostupni svima i ovoga puta ne morate da budete zaposleni u nekom istraživačkom centru da biste zavirili u delić budućnosti.Pored velikih tehnoloških kompanija koje imaju praktično neograničene resurse, čak i da same naprave svoje kvantne računare, sve više ne-tehnoloških kompanija se odlučuje da formira istraživačke timove koje bi ispitali mogućnosti primene ovih tehnologija u odgovarajućoj oblasti. Postoji šala da neke kompanije trenutno zapošljavaju više doktora nauka matematike i fizike od nekih velikih univerziteta.Kvantne tehnologije će promeniti naše živote već u 2021. godiniData Science Srbija koja već nekoliko godina uspešno sprovodi misiju promovisanja tehnologija vezanih za oblasti Nauka o podacima (Data Science), Inženjering podataka (Data engineering) i Veštačku inteligenciju (AI), sada to isto pokušava da uradi sa novom inicijativom Quantum Serbia, ovoga puta vezano za kvantne tehnologije. Ponovo je jedan od glavnih ciljeva kako kroz neformalno obrazovanje i različite vrste okupljanja nadomestiti nedostatak odgovarajućih akademskih programa i istovremeno osvestiti potrebu za njima kod svih relevantnih faktora. Za manje od dva meseca postojanja meetup grupa Quantum Serbia je okupila preko 200 zainteresovanih članova i održala dva izuzetno uspešna i posećena webinara.Tokom januara očekuju nas dva nova izuzetno zanimljiva predavanja:- Saša Lazarević, IBM Quantum ambasador i Qiskit Advocate, ispričaće kako će kvantni računari moći da pomognu da se reše najteži problemi računarstva, šta možemo da očekujemo u budućnosti iz ove oblasti i šta vi treba da uradite da bi se pripremili za tu budućnost? - Dr Ljubomir Budinski, docent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, će nam objasniti detaljno dva kvantna algoritma - Deutsch–Jozsa algorithm i Grover's algorithm.

Srbija

Telefonsko savetovalište „Halo Beba“ dobilo novu mobilnu aplikaciju

Organizacija Unicefa u Srbiji saopštila je da jezajedno sa Gradskim zavodom za javno zdravlje Beograda i kompanijom Nordeus, razvila aplikacijunamenjenu telefonskom savetovalištu za roditelje "Halo Beba". Mobilna aplikacija već je dostupna na onlajn prodavnici Google Play Stor.Kroz aplikaciju "Halo Beba – Vaš saputnik u roditeljstvu" roditelji će dobiti ažurirani i personalizovani sadržaj koji se odnosi na praćenje rasta i razvoja deteta u ranom uzrastu, dojenje, ishranu, imunizaciju, planiranje lekarskih pregleda, navdi se u saopštenju.Tu se su i ideje za podsticanje dečjeg razvoja kroz igru, razgovor, čitanje sa decom, odgovore na zabrinutosti roditelja i mnogo drugih tema.  Informacije i saveti su zasnovani na najnovijim svetskim saznanjima o razvoju deteta, a Unicefovi eminentni stručni saradnici prilagodili su ih za roditelje u Srbiji."Aplikacija je dostupna 24 sata sedam dana u nedelji, što je od posebnog značaja u ovim izazovnim vremenima.  Poklanjamo je roditeljima u Srbiji za srećnu Novu Godinu da bismo ih podržali i omogućili jednake šanse za svako dete", izjavila je Deyana Kostadinova, direktorka Unicefa-a u Srbiji. U kompaniji Nordeus kažu da je grupa roditelja iz nekoliko njihovih timova, zajedno za Unicefom u Gradskim zavodom, radila na boljem razumevanju potreba roditelja male dece."Kada smo uvideli da veliki broj roditelja zove servis Halo Beba za savete koji se mogu rešiti jednistavnim informacijama i da to oduzima vreme za podršku ozbiljnijim brigama roditelja, shvatili smo da se ovaj izazov lako može rešiti digitalnim proizvodom", kaže Miloš Paunović iz Nordeusa.Roditelji će, kao i do sada, moći telefonom da pozovu "Halo Beba"  savetovalište i da od patronažnih sestra koje su zaposlene u ovom servisu dobiju odgovore na sva pitanja koja se odnose na prve godine bebinog života.Telefonsko savetovalište "Halo Beba" otvoreno je 2001. godine zahvaljujući punoj tehničkoj i logističkoj podršci Uncefa, a od 2007. godine u celini ga finansira Grad Beograd."Telefonsko savetovalište Halo Beba je usluga na koju smo posebno ponosni. Grad Beograd podržava rad ovog savetovališta od samog početka njegovog osnivanja 2001. godine, uz podršku UNICEF-a. Ova usluga sada predstavlja i stalnu stavku budžeta Grada. Halo Beba telefonsko savetovaliste i Halo Beba aplikacija deo su koncepta Beograda kao ’pametnog grada’ – grada koji lako ponudi rešenje potreba svojim građanima. "Nastavićemo da osluškujemo potrebe i zahteve roditelja, da unapređujemo postojeće i da razvijamo nove, brze i pametne usluge, posebno u ovim izazovnim vremenima kada je podrška roditeljima još potrebnija", rekao je Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda.Savetovalištem "Halo Beba" rukovodi Gradski zavod za javno zdravlje Beograd."Svi zajedno pružamo veliku podršku mladim roditeljima u periodu kada im je pomoć itekako potrebna i ostvarujemo naš zajednički cilj", kaže Dušanka Matijević, direktorka Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Svet

Pravo stanje nenaplativih kredita znaće se u drugoj polovini 2021. godine

Zahvaljujući državnim merama podrške u većini zemalja istočne, centralne i jugoistočne Evrope zabeleženo je međugodišnje smanjenje loših kredita, ali pravo stanje ovih nenaplativih kredita znaće se u drugoj polovini 2021. godine, kada mere počnu da ističu, prenosi portal Biznis i finansije.Obim loših kredita (NPL) je uprkos korona krizi nastavio da pada u prvoj polovini ove godine, a u Srbiji je zabeleženo međugodišnje smanjenje loših kredita za 18 odsto.Međutim, pravi uticaj krize na novi talas NPL biće očigledan u drugoj polovini 2021. godine, kada počnu da ističu državne mere za podršku privredi, kao što su moratorijumi na plaćanja i umanjenje poreza.Mere koje su preduzele vlade radi ublažavanja posledica pandemije, sprečile su privremeno i porast nenaplativih kredita kod preduzeća koja se suočavaju sa nelikvidnošću izazvanom aktuelnim poremećajima na tržištu. Ove mere su odložile i negativne efekte na kvalitet aktive banaka, navodi se u NPL Monitoru Vienna Initiative, koji analizira loše kredite u zemljama centralne, istočne i jugoistočne Evrope.Prema istom izvoru, količina nenaplativih kredita je zabeležila pad od 8,9 odsto u posmatranim evropskim regionima tokom 12 meseci, zaključno sa junom 2020. godine, dostigavši iznos od 33 milijarde evra. Većina analiziranih zemalja je imala međugodišnje smanjenje loših kredita više od 10 odsto: Mađarska (-35,3 odsto), Letonija (-31,3 odsto), Albanija (-25,3 odsto), Slovenija (-22,8 odsto), Hrvatska (-22, odsto), Srbija (-18 odsto, Bosna i Hercegovina (-13,7 odsto), Litvanija (-12,4 odsto) i Češka (-10,3 odsto).Samo četiri zemlje su zabeležile povećanje obima nenaplativih kredita: Crna Gora (0,2 milijarde evra; 15,4 odsto), Estonija (0,1 milijardu evra; 11,9 odsto), Kosovo (0,1 milijardu evra; 10,2 odsto) i Slovačka Republika (1,9 milijardi evra; 2,4 odsto).I dalje se ne zna koji će biti najpovoljniji momenat za prodaju NPL.Učinak krize na novi talas nenaplativih kredita će varirati od zemlje do zemlje, u zavosnosti od toga koliko će vlade efikasno upravljati krizom, uključujući i brzinu vakcinisanja stanovništva, ocenjuje se u izveštaju. Istovremeno, prodaja nenaplativih kredita će najverovatnije i dalje biti najvažnija u strategijama razduživanja banaka u istoćnoj, centralnoj i jugoistočnoj Evropi.U izveštaju se ocenjuje da u mnogim analiziranim zemljama tržište NPL dobro funkcioniše, ukljućujući i regionalne investitore koji ulažu u nenaplative kredite. Iako je većina njih u ovom trenutku uzdržana, postoje naznake da će kretanja u ovom segmentu tržišta biti pozitivnija u sledećoj godini, jer se kapital za te namene ne seli iz regiona.Banke su, takođe, spremne da ponovo pokrenu procedure za prodaju loših kredita, ali je i dalje neizvesno kada će biti dobar momenat za prodaju, zaključuje se u izveštaju.

Srbija

U Novu godinu uđite sigurni

Briga o sebi, svojim najmilijima kao i o njihovom i svom blagostanju postala je deo uobičajene svakodnevice. Nošenje maske, držanje fizičke distance i pojačana higijena ruku je imerativ svih odgovornih građana koji žele da smanje rizik od infekcije koronavirusom. Aktivno smanjenje rizika je postalo svima normalno. Aktivno smanjenje rizika znači i preduzimanje svih potrebnih mera u slučaju ove ili bilo koje bolesti koja može da se dogodi, jer se, nažalost one ne događaju uvek nekom drugom.DDOR osiguranje je u decembru mesecu predstavilo nova dopunska pokrića uz polise životnih osiguranja kojima se obezbeđuje finansijska naknada u slučaju nastupanja težih bolesti ili maligniteta. Pokriće od nastupanja težih bolesti moguće je ugovoriti kroz set zaštite od 15 ili 30 najčešćih težih oboljenja, kao i maligniteta i podrazumeva isplatu ugovorene sume po nastupanju bolesti. Pored ostalih opcija dopunskih pokrića uz polise životnih osiguranja, nove opcije zaokružuju set obezbeđenja za osiguranika i pružaju punu fleksibilnost prilikom zaključivanja polisa životnih osiguranja.Dosadašnjih čak jedanaest dodatnih pokrića uz polise životnih osiguranja dopunjeno je pokrićem u slučaju nastupanja težih bolesti kroz tri seta koji se pored broja oboljenja razlikuju i po tome što u paketu „Teže bolesti 30“ zaštita ne prestaje u slučaju nastupanja jednog osiguranog slučaja. To praktično znači da ukoliko se prijavi jedan slučaj oboljenja, osiguranje važi i za druge do visine ugovorenog ukupnog pokrića.Da podsetimo, kao jedinstveno dopunsko pokriće uz polise životnih i neživotnih osiguranja, u slučaju oboljevanja od bolesti Kovid-19, DDOR osiguranje je predstavilo Epidemik protekt koji pruža usluge asistencije kao i naknadu za dane provedene u bolnici u slučaju hospitalizacije uzrokovane koronavirusom. 

Vesti iz izdanja

EU ne prima nove stanare

Iza nas je jedna od najtežih i najneprijatnijih godina još od Drugog svetskog rata. Uz velike zdravstvene poremećaje desio se i ozbiljan pad ekonomske aktivnosti, a ni politički odnosi nisu bili izuze...

Srbija

Beogradski hotel 88 Rooms preuzela hrvatska Arena Hospitality Group

Hrvatska kompanija "Arena Hospitality Group" saopštila je da je zaključila preuzimanje hotela "88 Rooms" u Beogradu, u iznosu od oko šest miliona evra, preneo je portal Seebiz.Kupovina hotela "88 Rooms" u Beogradu,kako se navodi se u saopštenju, još je jedna prekretnica u strategiji širenja poslovanja hrvatske te hrvatske kompanije u regionu Centralne i Istočne Evrope.Projekti "Arena Hospitality Group" u kratkoročnom i srednjoročnom roku uključuju repozicioniranje hotela Brioni u Puli, u luksuzni hotel visoke kategorije sa 227 soba, dodaje se u saopštenju.Napominje se da pored toga projekti uključuju i repozicioniranje kampa "Stoja" u Puli u kamp više kategorije, prenamenu kultne zgrade na vrhunskoj lokaciji u centru Zagreba u hotel sa 113 soba i obnovu hotela "Rivijera" u središtu Pule.MIODRAG KOSTIĆ PRODAO BEOGRADSKI HOTEL "88 ROOMS"

Svet

Novi soj koronavirusa koja se brže širi ne izaziva teži oblik COVID-19

Veliko istraživanje sugeriše da nova, možda zaraznija varijanta koronavirusa koja se širi u Evropi, a od utorka i u SAD-u, ne izaziva teže bolesti ili ima veću stopu smrtnosti, piše Biznis insajder.Istraživači iz javnog zdravstva Engleske, vladine agencije za javno zdravlje, uporedili su 1.769 osoba zaraženih novom varijatnom virusa sa 1.769 ljudi sa originalnim virusom i nisu pronašli značajne razlike u hospitalizaciji ili stopi smrtnosti.Nova varijanta prvi put je identifikovana u Velikoj Britaniji u septembru i bila je odgovorna za talas novih infekcija u decembru, što je navelo druge države da ograniče putovanja iz Velike Britanije.Od tada je varijanta identifikovana u najmanje 18 drugih zemalja, uključujući Nemačku, Švedsku, Francusku, Kanadu i Japan.U utorak su SAD potvrdile svoj prvi slučaj sa novim sojem u Koloradu. Zaražena osoba, muškarac u dvadesetim godinama, nije imao nedavnu istoriju putovanja izvan SAD-a, rekao je ured guvernera Džereda Polisa. Čovek se izoluje dok vlasti istražuju širenje varijante.

2020

Samostalnim umetnicima je potrebna pomoć

Novcem prikupljenim u Fondu solidarnosti samo je delimično pomognuto umetnicima koji su ostali bez primanja u pandemiji, podmiren je tek deseti deo od pristiglih prijava  (SLIKA)Vahida Ramujkić, zamenica predsednika UO Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) ijedan od pokretača Fonda solidarnostiKoliko je kulturnih radnika od početka pandemije dobilo pomoć iz Fonda solidarnosti i koliko ste prikupili novca od uvođenja vanrednog stanja, kad je i nastao Fond da bi se pomoglo kulturnim radnicima koji su ostali bez primanja i nalaze se u teškoj finansijskoj situaciji? Kad je uvedeno vanredno stanje i kad su svi kulturni događaji i ugovoreni projekti počeli da se otkazuju ili odlažu, a pritom je ukinut i konkurs Ministarstva kulture za savremeno stvaralaštvo, uradili smo anketu da bismo ispitali koliko je umetnika u teškoj situaciji. Anketirali smo kolege i na uzorku od 330 ispitanika utvrdili smo da više od 80 odsto njih predviđa da će ostati bez planiranih prihoda u periodu vanrednog stanja.  Zato smo osnovali Fond solidarnosti za prikupljanje novca od fondacija koje su već uglavnom imale neku ostvarenu saradnju sa Asocijacijom nezavisne kulturne scene (Fond za otvoreno društvo Srbije, Švajcarska agencija za razvoj i saradnju, Platforma Fund Action). Ovim akcijama od sredine aprila do početka jula uspeli smo da prikupimo oko 40.000 evra, što je bilo dovoljno za oko 150 umetnika koji su dobili jednokratnu  pomoć u iznosu od 30.000 dinara. Pošto smo utvrdili da je broj umetnika i kulturnih radnika kojima treba pomoć daleko veći od ovog broja, od kraja jula smo pokrenuli i „crowdfunding“ kampanju preko platforme Doniraj.rs sa ciljem da sakupimo još pomoći za dodatnih 20 umetnika. Konačno, početkom septembra, 177 umetnika je dobilo pomoć. Koji su kriterijumi bili na osnovu kojih se odlučivalo?Selekcija prijava rađena je po kategorijama, tako da je od prijavljenih, dobilo pomoć njih 71, koji pripadaju prvoj i drugoj kategoriji: samohrani roditelji i oni preko 65 godina koji imaju male penzije. Pomoć je dobilo ukupno 106 pojedinaca koji imaju maloletnu decu i  gde su svi članovi domaćinstva ostali bez značajnih primanja. Fond su osnovali Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), Udruženje likovnih kritičara AICA Srbija, Stanica – Servis za savremeni ples, BAZAART i Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS).Koliko prijavljenih nije dobilo finansijsku podršku, koliko se zapravo prijavilo umetnika za pomoć?Ukupno se prijavilo oko 1.700 kulturnih radnika i umetnika, a mnogi su nastavili da se javljaju i nakon zatvaranju roka za prijave, sa pitanjima da li će biti organizovan novi krug pomoći. Inače, Fond solidarnosti kulturnih radnica i radnika Srbije, inicijalno nije ni bio zamišljen da funkcioniše na duže staze, već je pokrenut kao izuzetan napor koji se čini da se pomogne kolegama koje su ostale neuvažene i neprepoznate od strane državnih organa u trenutku kad su donete mere za pomoć privredi. Stoga, pokretanje ovog Fonda bilo je iznuđeno rešenje čija je ideja, takođe, bila i da ukaže na postojeće probleme rastućeg prekarijata u sektoru kulture i umetnosti. Nažalost, svesni smo da je novac koji smo mogli da obezbedimo tek delimično podmirio otprilike deseti deo od pristiglih prijava. Sa druge strane, naša udruženja se i sama već nalaze u dosta teškoj situaciji, koja je dodatno pojačana efektima pandemije, tako da nemaju kapaciteta da se duže bave prikupljanjem i administriranjem pomoći. Kojoj grupi umetnika je najpotrebnija pomoć?Gledajući po delatnostima, iznenađenje je bilo da je procentualno najveći broj prijava stigao od estradnih umetnika (10 odsto), koji su usled obustave okupljanja, otkazivanja manifestacija i proslava, automatski izgubili sve prilike za privređivanje. Posle toga, opet po delatnostima, najveći je broj likovnih umetnika (osam odsto), pa rok muzičara (tri odsto). Ipak najveću grupu čine prijave umetnika i kulturnih radnika koji nisu članovi nijednog od udruženja iz čitave Srbije, od glumaca u malim mesnim centrima kulture, naivnih umetnika, šminkera, modela u školama crtanja, kulturnih animatora.Iz budžeta se izdvaja minimalno za kulturu, svega 0,73 odsto. Vaše kolege pokrenule su inicijativu „1 odsto za kulturu“. Očekujete li nešto od nove ministarke kulture Maje Gojković?Asocijacija nezavisne kulturne scene Srbije pokrenula je kampanju „1 odsto za kulturu“ pre nekoliko godina i ideja je da ponovo na široj platformi pokrenemo ovu temu zajedno sa ULUS-om i drugim udruženjima. Inače, ovaj procenat od 0,73 odsto uključuje i medije, pa odvajanja za kulturu iznose u stvari oko 0,5 odsto. To je tako malo imajući na umu da i Unesko preporučuje procenat od najmanje jedan odsto izdvajanja za kulturu, smatrajući da se time obezbeđuje minimalni budžetski podsticaj za razvoj savremenog stvaralaštva i očuvanje kulturnog nasleđa. Da stvar bude još gora, ove godine rebalansom budžeta za kulturu i medije je odvojeno još manje nego prethodnih godina, pa je taj procenat pao na 0,49 odsto. Od novog Ministarstva kulture, pre svega, očekujemo otvorenost za saradnju u zajedničkom rešavanju mnogih nagomilanih problema koji godinama opterećuju umetnike, kako samostalne tako i umetnike koji svoju profesionalnu delatnost obavljaju iz drugih statusa.