Najnovije

Svet

Montenegro erlajns: Bez pomoći države prizemljićemo avione

Crngorski državni avio-prevoznik Montenegro erlajns (Montengro Airlines) saopštio je da posluje otežano jer od 31. avgusta nije dobijao uplate iz državnog budžeta, prenele su podgoričke Vijesti. Među razlozima z otežano poslovanje se navode kašnjenje oktobarske plate, zaostale obaveze za najam aviona, motora, kao i dug prema dobavljačima.Napominje se da je primena lex specialisa zaustavljena, pa u kompaniji ocenjuju da ne mogu da prežive bez nastavka primene tog zakona i pomoći zbog korona krize.Napominje se i da je akumulirani gubitak kompanije oko 100 miliona evra, kao i da je njen opstanak država godinama pomagala. Samo ove godine država je na njihov račun u julu uplatila pomoć od 10 miliona , a u avgustu 25 miliona evra.Vijesti podsećaju da je posle toga stopirana primena posebnog zakona, prema kom je prethodna Vlada odlučila da avio-kompanija dobije 155 miliona. Razlog je bilo mišljenje Agencije za zaštitu konkurencije koja je utvrdila da se radi o državnoj pomoći i da mora da se ispita da li je lex specialis usklađen sa Zakonom o dodeli državne pomoći.SLOVENIJA SUBVENCIONIŠE STRANE AVIOPREVOZNIKE ČEKAJUĆI ODLUKU"Nakon redukcije saobraćaja, sveli smo operativne troškove na mimimum, čuvajući letačke resurse, a ipak pazeći da se očuva društvena funkcija preduzeća i Crna Gora ostane avio povezana sa regionom i Zapadnom Evropom", navodi se u saopštenju Montenegro erlajnsa. Kompanija napominje i da pad prihoda i pad rashoda ne idu proporcionalno, pa da bez pomoći države ne postoji način da se održi poslovanje, ni na kraći rok."Ako Lufthanza traži i dobija pomoć, onda je suvišno i pojašnjavati da li je pomoć potrebna nama", navodi se dalje u saopštenju.STRANE KOMPANIJE DRŽE SE SVOJIH INTERESARukovodstvo kompanije ponovilo je da će bez novca koji je predviđen Zakonom o ulaganju u konsolidaciju i razvoj Montenegro erlajnsa i bez pomoći za korona krizu, biti primorano da prizeme avione."U tom slučaju avio-saobraćaj ka i iz Crne Gore se ne bi uspostavio u kratkom roku od (strane) drugih avio-prevoznika, koji bi bili u poziciji da uvećaju cene karata i lete isključivo prema sopstvenim interesima", dodaje se u saopštenju.Za to je kao primer navedena Slovenija čija je vlada nakon nestanka nacionalnog avio-prevoznika morala da daje milione evra tuđim kompanijama da obave, kako se navodi, tek poneki let.

Srbija

Proglašen pobednik „iNOVACiJA“ crowdfunding hakatona

Tim "Hidden Leaf" pobednik je ovogodišnjeg hakatona iNOVACiJA, koji su priredile Beogradska bankarska akademija, Komercijalna banka i Udruženje banaka Srbije (UBS), saopštili su organizatori.Drugo mesto osvojio je tim "Fishsticks", a treće tim "Sink". Timovi su se takmičili u razvoju crowdfunding platforme, koja treba da omogući i olakša prikupljanje sredstava za finansiranje inovativnih projekata."Crowdfunding" je način finansiranja za prikupljanje sredstava za podršku novih projekata. Koristeći snagu zajednice, kreatori dobrih rešenja na ovaj način mogu relativno lako i brzo da tržišno valorizuju svoje ideje.Osnovni cilj ove platforme je da posluži kao svojevrsni digitalni medijator između inovatora sa jedne - i velikog broja malih ulagača sa druge strane, i tako obezbedi realizaciju vrednih ideja.Najboljim projektima uručene su nagrade, i to 150 hiljada dinara prvoplasiranom timu, 100 hiljada duroplasiranom, a trećplasirani je dobio 50 hiljada dinara."Podržali smo Hakaton iNOVACIJA jer on objedinjuje nekoliko ciljeva Udruženja banaka Srbije. Sa jedne strane podržali smo inovativna, digitalna rešenja, što je dugoročni cilj UBS i celog bankarskog sektora. Sem toga, na ovaj način promovišemo razvoj preduzetništa, primenu domaćeg znanja i pameti, što će doneti značajnu korist celoj našoj zajednici", rekao je Vladimir Vasić, generalni sekretar UBS na svečanoj dodeli koja je upriličena ovim povodom. 

Svet

Dizni otpušta 32.000 radnika zbog korona-krize

Dizni (Disney) proširuje obim svojih otpuštanja na oko 32.000 radnika dok pandemija korona virusa i dalje negativno utiče na industriju tematskih parkova, piše CNBC.Kompanija je saopštila da će se otpuštanja desiti u prvoj polovini fiskalne 2021. godine, a većina ovih otpuštanja biće iz odeljenja za parkove, iskustva i proizvode i obuhvataće 28.000 radnika koje je kompanija prethodno najavila u septembru.Dugotrajno zatvaranje Diznijevih tematskih parkova sa sedištem u Kaliforniji i ograničeno prisustvo na otvorenim parkovima primorali su kompaniju da smanji svoju radnu snagu. Pored toga, od 3. oktobra, oko 37.000 zaposlenih za koje se nije očekivalo da će biti otpušteni bilo je stavljeno na prinudni odmor.Od 3. oktobra, Dizni je zapošljavao oko 203.000 ljudi, a njegovu globalnu radnu snagu činilo je oko 80 odsto radnika sa punim radnim vremenom i 20 odsto sa skraćenim radnim vremenom. Od ukupne radne snage, oko 155.000 zaposlenih radi u delu tematskih parkova, iskustava i proizvoda.Ova podela uključuje sve Diznijeve domaće i međunarodne tematske parkove, kao i odmarališta, krstarenja i trgovinu.Ranije ovog meseca, Dizni je rekao da je kompaniju pandemija koštala oko 2,4 milijarde dolara izgubljenog operativnog prihoda tokom svog fiskalnog četvrtog kvartala. Tematski parkovi su zabeležili pad od 61 odsto.U drugom fiskalnom kvartalu, kompanija je prijavila da je izgubila milijardu dolara operativnog prihoda usled pandemije, a u trećem fiskalnom kvartalu pandemija je smanjila operativni prihod za 3,5 milijarde dolara.Svi tematski parkovi u Kaliforniji i dalje su zatvoreni, jer državne smernice zabranjuju ponovno otvaranje sve dok slučajevi korona virusa u okruzima širom zemlje ne padnu ispod 1 na 100.000, što je u trenutnoj situaciji praktično nemoguće.Od srede, okrug Orandž, gde se nalaze dva kalifornijska parka Diznilenda, beleži 20,2 slučaja na 100.000 ljudi.

Svet

Salesforce preuzima Slack Technologies?

Očekuje se da će Salesforce.com za nekoliko dana najaviti kupovinu kompanije Slack Technologies, objavio je Vol strit žurnal, piše Telecompaper.Kompanije vode napredne razgovore, a iako nema garancija, izvori veruju da bi vest mogla da izađe u trenutku kada Salesforce izvesti svoje rezultate u trećem kvartalu, odnosno 1. decembra. Slack je imao tržišnu vrednost od preko 17 milijardi dolara 25. novembra.Salesforce sa sedištem u San Francisku u SAD-u pokrenut je pre 21 godinu, a još uvek ga vodi suosnivač Mark Beniof. Pruža softver putem oblaka sa sistemom pretplate i ima tržišnu vrednost od oko 230 milijardi dolara.Beniof je postepeno širio spektar usluga koje kompanija nudi, pružajući sve od analize podataka pomoću veštačke inteligencije do upravljanja osobljem. To je Salesforce stavilo u direktniju konkurenciju sa ostalim dobavljačima poslovnog softvera, kao što je Microsoft, između ostalih.Slack, pokrenut 2009. godine, takođe ima sedište u San Francisku, na čelu sa suosnivačem i izvršnim direktorom Stjuartom Baterfildom. Slack razvija softver za razmenu poruka kao alternativu kancelarijskoj e-pošti.Usred pandemije koronavirusa i posledičnog zaključavanja, nove instalacije Slack-a dostigle su 1,8 miliona u martu, što je mesečni rekord.Prema podacima Sensor Tower-a, koji prati preuzimanja aplikacija, Slack je ove godine porastao za 50 odsto više nego prethodne godine.

Srbija

Srbija blizu evropskog proseka po broju „kreativaca“

Broj ljudi koji su zaposleni u kreativnim delatnostima je preko 23 hiljade i to je neznatno ispod proseka Evropske unije, ali je ispred Grčke i Italije, koje važe za kolevke kulture i civilizacije, pokazuju podaci Eurostata, prenosi portal Makroekonomija. Zaposlenima u državnim ustanovama kulture od danas zagarantovano 100 odsto plate u slučaju da odsustvuju sa posla zbog Kovida-19.Prema proceni Eurostata u Srbiji je 23.600 zaposlenih u kreativnim delatnostima, gde se ubrajaju umetnici, novinari, autori i lingvisti i to je za 6,1 manje nego 2014. godine, što je i dalje tek neznatno ispod evropskog proseka. U Evropskoj uniji broj zaposlenih je u tim delatnostima povećan za 16% u prethodnih osam godina, a od umetnosti, novinarstva i lingvistike živi ukupno 1,7 miliona zaposlenih, odnosno 235 hiljada ljudi više nego 2011. godine.Evropska unija ima 3,8 umetnika na 1.000 stanovnika i 8,7 umetnika na 1.000 zaposlenih, pa je udeo umetnika izuzetno mali, jer se radi o odabranim licima.KAKO JE KORONA "UKRALA" KULTURU U SRBIJI STATISTIKA NE ODRAŽAVA REALNOSTU malim zemljama, prema broju stanovnika, odstupanja u godišnjim podacima mogu da budu ogromna i ne moraju da budu odraz realnih kretanja.U Crnoj Gori je na primer, smanjen broj zaposlenih u ovim delatnostima sa 2.400 u 2018. na 1.800 u 2019. godini, kada su evroatlantske integracije dobile na intenzitetu.Sa druge strane ne treba smetnuti sa uma činjenicu da se među "kreativnim radnicima" u Srbiji, u istoj grupi zajedno mogu da nađu filmski režiser i tabloidni novinar, što ukazuje na činjenicu da je njihv broj možda prebukiran. MINISTARSTVO POTPISALO KOLEKTIVNI UGOVORMistarstvo kulture saopštilo je da je potpisalo "Poseban kolektivni ugovor za ustanove kulture, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave sa predstavnicima tri sindikata u oblasti kulture".Kako se navodi tom "izuzetno važnom" dopunom kolektivnog ugovora, zaposleni će imati pravo na naknadu plate u slučaju da je oboleo od zaraze virusom Kovid 19 ili je izostao zbog mera izolacije ili samoizolacije prouzrokovane tom bolešću .Naknada će biti visini od 100% prosečne plate koju je zaposleni primio u poselednjih 12 meseci i ukoliko je uzrok sprečenosti za rad nastala zbog potvrđene zaraze virusom Kovid 19.

Svet

Azija sustigla Severnu Ameriku po broju najboljih fintech ekosistema

Kompanija Startup Genome pokrenula je danas globalnu listu top 20 fintech kompanija na konferenciji usredsređenoj na najnovija lansiranja, pionire, brendove i uvide koji pokreću svet finansijske tehnologije.Prema njihovom izveštaju top 5 globalnih fintech ekosistema su Silicijumska dolina, Njujork, London, Singapur i Peking.Evropa i Severna Amerika više ne dominiraju u fintech ekosistemima, jer azijsko-pacifički region sada doprinosi sa toliko vodećih svetskih čvorišta koliko i Severna Amerika.Međutim, rast finansiranja fintech kompanija usporava se globalno. Finansiranje u ranoj fazi (predseme, seme i serija A) gotovo je svuda, a naročiti pad zabeležila je Kina. Značajni izuzeci su Evropa i Amerika (bez SAD-a), koje su zabeležile porast.Finansiranje serije B+ ide bolje, s tim što je Kina jedina regija sa padom u 2019. godini, ali to je zbog velike 2018. godine, vođene finansiranjem Ant Financial-a u vrednosti od 14 biliona dolara.Sve veći udeo serije B+ u ukupnom finansiranju fintecha ukazuje na konsolidaciju industrije sa više novca koji se uliva u pobednike. To je na kraju neophodno, jer fintechove reklame zahtevaju velike količine ulaganja radi profitabilnosti.Evropsko fintech finansiranje nastavlja sa svojim usponom u svim fazama i sa doslednim rastom.Očigledno je da digitalno bankarstvo raste, dodavanjem novih usluga poput upravljanja bogatstvom, kao i nekih drugih usluga.Pandemijska kriza je možda ubrzala usvajanje fintecha u nekim ekonomijama. Istraživanje uticaja COVID-19, koje je Startup Genome započeo u aprilu 2020, pokazalo je da je Fintech bio među podsektorima na koje je kriza uticala relativno manje.

Srbija

PAKT iz Loznice: Mi smo organizatori protesta na Brezjaku

Povodom teksta "Ekološke organizacije čekaju sastanak koji im je obećao Rio Tinto" objavljenog na portalu Nove ekonomije stigao je demanti organizacije "Podrinjski antikorupcijski tim - PAKT" iz Loznice."Naime, apsolutno je netačno da je udruženje "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" organizovalo protest na Brezjaku, a tek je neačna informacija da ih podržavaju meštani", stoji u saopštenju "PAKT-a" koje je stiglo na adresu Nove ekonomije. Inače, reč je o protestu koji je 27. oktobra održan u selu Brezjak ispred kancelarije kompanije Rio Tinto, gde su okupljeni meštani izneli svoje mišljenje o realizaciji "Porojekta "Jadar"."Podrinjski antikorupcijski tim - PAKT" u svom saopštenju koje je objavio na istoimenom portalu, tvrdi da tada došlo do "grube zloupotrebe protesta" jer je, kako dodaju "dozvoljeno da se skupu obrate oni kojima tu nije bilo mesto".

Svet

Slovenija subvencioniše strane avioprevoznike

Slovenija će subvencionisati osam stranih aviokompanija kako bi nastavile da obavljaju saobraćaj do te države. Prva tranša podsticaja vredna je oko 985.000 evra, saopštilo je slovenačko Ministarstvo ekonomije, a prenosi eKapija.Devet avioprevoznika je predalo prijave, od kojih su svi ranije obavljali letove do Ljubljane, a subvencije su dobili Turkish Airlines, Swiss Air, Air Serbia, Montenegro Airlines, Lufthanza, Air France, Wizz Air i LOT.Easy Jet je jedini podnosilac prijave kome neće biti date subvencije.Lufthanza će dobiti najviše novca, oko 371.000 evra, a slede je Air France sa približno 176.000 evra i Turkish Airlines sa 148.500 evra.Preostalih pet aviokompanija će dobiti manje od 100.000 evra.

Lifestyle

Reciklaža jedne tone stakla smanjuje zagađenje vazduha za 20 odsto

Količina reciklirane staklene ambalaže u regionu Zapadnog Balkana još uvek je daleko od nivoa koji propisuje Evropska unija. Dok članice EU recikliraju 70 odsto staklene ambalaže godišnje, u Srbiji ta količina iznosi tek 48 odsto. Razlozi za to su nepoznavanje dobrobiti koje recikliranje donosi, nedovoljan broj kontejnera za odlaganje staklene ambalaže, i posebno to što u Srbiji i regionu ne postoje reciklažni pogoni, te staklena ambalaža mora da se izvozi, navodi se u saopštenju.Ovo je veliki dodatni trošak za operatere ambalažnog otpada i, samim tim, neisplativ sistem reciklaže. Tako većina korišćene staklene ambalaže završi na deponijama ili ilegalnim odlagalištima, gde staklu treba više od 5.000 godina da se raspadne. Kako bi se omogućili ekonomični efekti reciklaže stakla, potrebno je značajno povećati količine sakupljene staklene ambalaže.Reciklaža jedne tone stakla štedi oko 40 odsto energije i 50 odsto vode potrebne za proizvodnju nove staklene ambalaže, dok se zagađenje vazduha smanjuje za oko 20odsto.Primera radi, reciklažom jedne staklene flaše uštedi se energija dovoljna da sijalica od 100W svetli četiri sata, dok se od iste količine stakla takođe sačuva onoliko energije koliko je potrebno kompjuteru da radi 25 minuta. Zato je GIZ, u saradnji sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak pokrenula regionalni projekat "Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu", koji se sprovodi u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini, sa NALED-om kao implementacionim partnerom. "Sa ciljem da se poveća broj prikupljene i reciklirane staklene ambalaže za 20 odsto u odabranim opštinama u Srbiji – Nišu i Somboru, kao i u opštinama druge dve zemlje, projekat će obezbediti kontejnere za reciklažu stakla. Praćenje sakupljanja staklene ambalaže obuhvatiće gradsko jezgro, okolna sela i ugostiteljske objekte, a projekat će pratiti i edukativna kampanja namenjena svim građanima i institucijama. Po završetku projekta biće izrađen Vodič koji će sadržati sve podatke o ostvarenim rezultatima, a na osnovnu kojeg bi i opštine u kojima nije sproveden projekat mogle da uspostave efikasan i ekonomski isplativ sistem upravljanja staklenom ambalažom", kazala je Violeta Belanović Kokir, generalna direktorka Sekopak-a.Kako bi se svi ovi benefiti recikliranja staklene ambalaže ostvarili u praksi, NALED će sa partnerima na projektu analizirati trenutnu situaciju u vezi sa odgovornom reciklažom stakla, a zatim identifikovati nedostatke koje treba rešiti, u saradnji sa lokalnim donosiocima odluka u odabranim pilot opštinama.Na ovaj način, radiće se na postavljanju temelja za isplativ lanac vrednosti reciklaže stakla na Zapadnom Balkanu, kao presudnom koraku za profitabilnu kružnu ekonomiju u regionu. 

Svet

Delimični oporavak turizma u EU tokom leta

U periodu od januara do avgusta 2020. godine, ukupno je zabeleženo 1,1 milijardi noćenja u turističkim smeštajima (hoteli, apartmani, drugi smeštaji) na teritoriji EU. To predstavlja pad od 50 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, saopštio je Eurostat.Gledajući mesečne podatke, najveći pad u brojevima noćenja osetio se u aprilu, sa smanjenjem od 95 odsto na međugodišnjem nivou, kao i u maju, sa padom od 89 odsto u odnosu na isti mesec 2019. godine.Tokom leta, došlo je do delimičnog oporavka, sa padom od 71 odsto u junu, 42 odstu u julu i 32 odsto u avgustu.Od jula do avgusta 2020. godine, broj noćenja u turističkim smeštajima opao je za 37 odsto u odnosu na prošlu godinu.U istom periodu, smanjenje je bilo veće za goste iz inostranstva (pad od 60 odsto) nego za domaće goste kojih je u proseku bilo 17 odsto manje.Pad broja noćenja od januara do avgusta varira kroz zemlje članice EU, pa je u Holandiji zabeleženo smanjenje od 29 odsto, a u Grčkoj od 77 odsto.

Srbija

U padu broj živorođenih, broj umrlih veći za 3,1 odsto

U periodu od januara do oktobra 2020. broj živorođenih u Republici je iznosio 51 753, dok je broj umrlih bio 86 798, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).U periodu od januara do oktobra prošle godine broj živorođenih je iznosio 53 082,  pa se 2020. godine beleži se pad od 1 329, odnosno za 2,5%.Broj umrlih u istom periodu prošle godine bio je 84 168, a ove godine beleži se rast od 2 630, odnosno za 3,1%.Podaci su skupljeni na osnovu podataka upisanih u matične knjige rođenih i umrlih, napominje Republički zavod za statistiku.PADA BROJ ŽIVOROĐENIH, BROJ SMRTI DO SEPTEMBRA VEĆI ZA 3,6 ODSTO

Srbija

Mali privrednici najavili protest upozorenja u Beogradu

Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" i Udruženje turističkih agencija Srbije "UTAS" saopštili su da će 2. decembra organzovati "protest upozorenja male privrede".U protestu koji će se sa početkom u 12 časova održati ispred Ministarstva finansija i Ministarstva privrede učestvovaće predstavnici ugostiteljstva, turizma, frilensera, ivent industrije, muzičara i ostalih privrednika, navodi se u njihovom saopštenju.Podseća se da privrednici Srbije duže vreme apeluju na dijalog sa resornim ministarstvima u vezi sa uslovima poslovanja malih domaćih privrednika u vreme krize i onda kada krize nema.Organizatori podsećaju da "do danas nije odgovoreno na mnogobrojne zahteve malih domaćih privrednika", kao i da se u isto vreme promoviše "Bela knjiga" i strane investicije koje se finansiraju njihovim novcem. Smatraju se i da se "simultano vrši represija nad malim domaćim preduzetnikom"."ZAŠTITNIK PREDUZETNIKA I PRIVREDNIKA" PREDLOŽIO REŠENJE ZA FRILENSERE"Došlo je vreme za ujedinjenje male domaće privrede jer smo mi nosioci ekonomije naše zemlje", navodi se u njihovom saopštenju.Mali privrednici od države zahtevaju pomoć ugroženim sektorima koji godinama izdašno finansiraju javni sektor, kako i kako se navodi pravedan model uvođenja frilensera i ostalih honoraraca u poreske tokove.Zahtevaju i promenu poreskog sistema, kao i obustavljanje novih parafiskalnih nameta.

Srbija

Krizni štab predložio da stariji učenici pređu na onlajn nastavu

Krizni štab je predložio da kolski raspust počne 21. decembra i da traje do 18. januara, saopštio je epidemiolog Branislav Tiodorović. Pema njegovim rečima, nastaviće da rade niži razredi osnovne škole i vrtići, dok se višim razredima preporučuje da pređu na onlajn nastavu do početka zimskog raspusta, preneo je Insajder."Takva odluka (za onlajn nastavu) važi i za sve srednje škole jer se u srednjim školama sprovodi najviše rizičnog zaražavanje srednjoškolaca koji onda to donose svojoj kući", rekao je Tiodorović.Kako je dodao, fakultetima se predlaže da odluče, ali je preporučeno da ko god može ide na onlajn nastavu, dok će neki morati da organizuju laboratorijske vežbe uz svo poštovanje mera.On je naveo da se osnovne škole i vrtići neće zatvarati  i da će osnovne škole nastaviti da rade po postojećem sistemu od prvog do petog razreda.  Prema njegovim rečima, Krizni štab je predložio da se od petog do osmog razreda ide na onlajn nastavu do početka raspusta.ONO ŠTO VIDIMO NA EKRANU NIJE OBRAZOVANJE ZA 21. VEK Tiodorović je izrazio želju i da do početka raspusta školski sistem funkcioniše u manje rizičnom okruženju.Kako je obrazložio, u celoj Srbiji u srednjim školama je nepovoljnija situacija i veći je broj učenika koji su tamo zaraženi, ali to kako je naglasio nije više od 0,24 odsto.Član Kriznog štaba je rekao da je u osnovnim školama veći  problem sa nastavnicima, bilo da su bolesni ili da moraju da budu u izolaciji, kao i da je taj procanat 2,2 odsto u odnosu na ukupan broj nastavnika.Odluke Kriznog štaba trebalo bi da potvrdi Vlada, a premijerka Ana Brnabić je najavila da će odluke Vlade biti u skladu s datim preporukama.

Srbija

Svetska banka smanjila prognozu privrednog rasta za Srbiju

Svetska banka u najnovijoj projekciji za Srbiju očekuje da će rast u 2021. godini biti tri ili 3,5 odsto. Najveća neizvesnost u procenama privrednog oporavka odnosi se na nivo investicija u idućoj godini, kaže Lazar Šestović iz kancelarije Svetske banke u Srbiji, piše portal Biznis i Finansije.Šestović je na Beogradskom ekonomskom forumu upozorio da su ove godine u Srbiji značajno opale domaće privatne investicije, kao i strane direktne investicije za koje navodi da su u prva tri kvartala manje za 50 odsto u odnosu na isti period 2019. godine.„Ako sudimo po tome, sledeća godina ne obećava mnogo i zato smo malo konzervativniji u projekciji privrednog rasta za 2021. što se tiče Srbije”, kaže Šestović.Šestović kaže da se u predviđanjima za ekonomski oporavak u svetu sve vrti oko toga kada će se postići optimalni imunitet na korona virus, a da je najnovija procena da će do toga doći sredinom iduće godine.„To znači da prva polovina godine može ponovo da bude problematična za ekonomski rast. U skladu sa tim, manje smo optimistični i pooštrili smo projekcije za 2021. za ceo svet“, objasnio je Šestović.Naveo je da je ove godine pad bio manji u Srbiji nego u drugim zemljama regiona, pa i sveta, pomenuvši veliki finansijski paket državne pomoći koji je dostigao skoro 13 odsto BDP-a.„To je uporedivo sa onim što su davale mnogo bogatije zemlje OECD-a. U iznosu tih sredstava koja su odobrena daleko smo iznad zemalja u tranziciji koje su davale mnogo manje”, rekao je Šestović i naveo da je, na pirmer, iznos tog paketa pomoći u Rumuniji iznosio svega 2,5 odsto BDP-a.U istočnoj Evropi, u zemljama u tranziciji, očekuje se pad nešto veći od globalnog i procenjuje se da će iznositi 5,1 odsto.

Srbija

U Srbiji 35 opština nema industrijsku zonu

U Srbiji trenutno postoje 374 industrijske zone i to u 133 opština širom zemlje, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS) koji je tokom ovog meseca radio na istraživanju "Registar industrijskih zona u Republici Srbiji". RZS naglašava da te zone “naseljava” ukupno 1.859 poslovnih subjekata.Broj industrijskih zona u izgradnji iznosi 64 i one će se nalaziti kako se dodaje u 44 opštine. Naglašava se da trenutno samo 35 opština u Srbiji nema industrijske zone.U onima koje ih imaju nalaze se sedišta i pogoni mnogih proizvodnih kompanija, među kojima se u najvećem broju nalaze proizvođači motornih vozila, prikolica i poluprikolica, zatim proizvođači osnovnih metala, prehrambenih proizvoda, odevnih predmeta i ostalog.RZS je mapu industrijskih zona objavio na svom sajtu i do nje može da se dođe putem sledećeg linka. Tu se nalaze podaci o tome koliko su udaljeni od važnih saobraćajnica i o infrastrukturi koju poseduju.Napominje se da lokalne samouprave na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija nisu učestvovale u istraživanju.

Srbija

Preminuo novinar Dragan Milivojević

Dragan Milivojević, nekadašnji glavni urednik novosadskog Dnevnika i dugogodišnji član Udruženja novinara Srbije (UNS) preminuo je u 65. godini, saopštio je UNS.Dragan Milivojević rođen je 30. septembra 1956. godine u Rekovcu. Završio je Fakultet političkih nauka u Beogradu. Bio je glavni i odgovorni urednik lista Dnevnik od 2014. do 2016. godine i dugogodišnji šef dopisništva tog lista iz Beograda.Novinarstvom je počeo da se bavi 1982. godine u studentskom Radiju Indeks i Drugom programu Radio Beograda. Radio je u Informativnom programu tadašnje Televizije Novi Sad, a zatim odlazi u zagrebački Vjesnik na mesto komentatora spoljne politike, urednika vesti i prve strane ovih novina.Posle novinarskog angažmana, Dragan Milivojević je bio pomoćnik generalnog direktora "Nova komjunikejšns", a u njegovoj biografiji ostaće zabeleženo da je jedan od autora knjige "Dosije Vojvodina" i jedan od osnivača Naprednog kluba.Član UNS-a bio je od 1992. godine.Redakcija Nove ekonomije izražava duboko žaljenje zbog smrti kolege Dragana Milivojevića sa kojim je imala dugogodišnju uspešnu saradnju.

Srbija

Od naredne godine novi uslovi za odlazak u penziju

Početkom sledeće godine, žene će raditi dva meseca duže ako žele da idu u punu starosnu penziju i to će moći sa 63 godine i dva meseca, dok za muškarce promene nema, ostaje 65 godina života i najmanje 15 godina radnog staža, javlja RTS.Direktor sektora PIO fonda za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja Vladimir Stanković rekao je, gostujući u Jutarnjem programu, da u prevremenu penziju i muškarci i žene naredne godine odlaze pod novim uslovima: žene sa 58 godina i četiri meseci života i 39 godina i četiri meseca staža, a muškarci moraju imati najmanje 59 godina i 40 godina staža.Stanković dodaje da su u ukupnom broju podnetih zahteva prevremene penzije u 2019. činile 20 posto, a ove godine 13 odsto, što je oko 35.000 zahteva.Bez obzira na godine života i muškarci i žene mogu da se penzionišu sa 45 godina radnog staža i u proseku 500 lica godišnje ostavri pravo na penziju na osnovu ovog radnog staža, kaže direktor sektora PIO fonda.Građani koji moraju da raskidaju radni odnos poslednjeg dana ove godine zahtev za ostavrivanje prava na penziju mogu da podnose na šalterima PIO fonda, putem pošte ili elektronskim putem. "Mogućnost elektronskog podnošenja zahteva Fond PIO je omogućio ove godine, pre početka epidemije, tako da je to za sada oko 7.000 zahteva podneto na ovaj način", kaže Stanković.Prema njegovim rečima najbolje je da, kada se završi neko radno angažovanje kod poslodavca, proveriti šta je evidentirano odnosno da li je upisan radni staž.Sa prikupljanjem podataka krenuti na vremePreporuka je, kaže, da pre nego što se ode u penziju, bar dve godine ranije da se proveri šta je evidentirano i da se na vreme krene sa prikupljanjem podataka koji su neophodni za rešenje o penziji.Porodičnih penzija je 20 posto u ukupnom broju. Od 2020. godine omogućeno je da pravo na porodičnu penziju ostvare i vanbračni partneri. Da bi se ostavrilo to pravo neophodno je da je vanbračna zajednica trajala najmanje tri godine ili da lica imaju zajedničko dete. "Postoji mogućnost ukoliko je vanbračna zajednica prestala, a sudskom odlukom je potvrđeno izdržavanje, i u tom slučaju ostavriti pravo na penziju", objašnjava direktor sektora PIO fonda za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Pri tome je neophodno da lice koje aplicira za ostvarivanje prava na porodičnu penziju da ima odgovarajuće godine života. Za žene je 53 godine, muškarce 58, a deca najkasnije do 26 godine ukoliko se školuju.

Srbija

Ekološke organizacije čekaju javni sastanak koji im je obećao Rio Tinto

Ekološke organizacije i građani zatražili su sastanak sa predstavnicima kompanije Rio Tinto jer žele razjašnjenje o uticaju Projekta "Jadar" na životnu sredinu. Pokret Odbranimo reke Stare Palanine (ORSP) traži da sastanak bude otvoren za javnost jer smatra da tako može da se informiše najširi krug ljudi.Meštani lozničkog kraja okupljeni u Udruženje "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" nedavno su održali protest ispred predstavništva Rio Tinta u selu Brezjak, jer tvrde da ima mnogo nepoznanica u vezi sa eksploatacijom litijuma koju ta kompanija planira da započne u slivu reke Jadar. Oni strahuju da će anglo-australijski gigant koristiti prljave tehnologije u eksplataciji rude i da će to pogubno uticati na životnu sredinu. Kako je tada preneo N1, predstavnici Rio Tinta napustili su kancelarije uoči protesta, odbivši da razgovaraju sa okupljenima.Građane su podržale brojne ekološke organizacije, među kojima je i Pokret "Odbranimo reke stare planine". Član pokreta, Aleksandar Jovanović-Ćuta, kaže za Novu ekonomiju da nisu direktno komunicirali sa Rio Tintom. Prema njegovim rečima, građani i predstavnici ekoloških organizacija pokušali da prisustvuju prezentaciji projekta koju je kompanija organizovala u Beograd."PR služba Rio Tinta zabranila nam je da uđemo na javnu prezentaciju u "Hotelu Metropol" (u Beogradu) iako smo se uredno prijavili da učestvujemo na radnom doručku koji su organziovali", kaže Jovanović.Nakon toga su ih kako kaže iz Rio Tinta zvali i rekli da će organizovati sastanak sa ekološkim pokretima, nevladinim organizacijama, ali se na taj sastanak se još čeka. "Postavili smo uslov da budu prisutni predstavnici medija i celokupne javnosti. Ako ne, onda će tu biti naše kamere. Ne želimo da prepirčavamo o čemu se razgovaralo na sastancima iza zatvorenih vrata, ako neko nešto ima da krije, mi u tome ne učestvujemo", objašnjava Jovanović.On dodaje da mu je u PR službi rudarske kompanije rečeno da će sastanak uskoro biti organizovan i napominje da je najveći problem to što se ne zna kako će tačno projekat eksploatacije rude jadarit uticati na životnu sredinu."Stručnjaci, poput Dragane Đorđević, naučnog savetnika iz Instituta za hemiju Univerziteta u Beogradu, kažu da u ovom slučaju ne postoji tehnologija koja nije prljava. ", kaže Jovanović.Sa druge strane, podseća da predstavnici Rio Tinta i ministarka rudarstva Zorana Mihajlović kažu da će ekologija i zaštita životne sredine biti na prvom mestu, tvrde da postoji zatvoren sistem i nulto zagađenje. "Ako je tako, dajte da vidimo koji je to sistem i gde to funkcioniše? Ima tu mnogo pitanja", kaže Jovanović.MIŠLJENJE STRUČNJAKAU raspravu koja se vodi u javnosti na temu eksploatacije jadarita uključili su se mnogi stručnjaci, a jedan od njih je i Dragana Đorđević sa Instituta za hemiju. Ona je nedavno objasnila kako će izgledati postupak eksploatacije jadarita iz kog se izdvaja litijum. Smatra da će se jadarit će se kopati i obrađivati sumpornom kiselinom na 250 stepeni Celzjusa, a energija će se dobijati iz lignita ili nekog teškog lož ulja koje će se dopremati na lice mesta. "Koktel agresivnih i toksičnih hemiklaije će završavati u vodotokovima i podzemnim vodama, a jalovišta će predstavljati ekolikoške tempirane bombe, koje će se aktivirati i vekovima nakon prestanka rada rudnika. Na tom zemljištu više nikakva poljoprivredna kultura neće moći da se gaji", objasnila je Dragana Đorđević.ŠTA ŽELE GRAĐANI?Aleksandar Jovanović iz ORSP-a kaže da o projektu eksplatacije litijuma treba da se organizuje ozbiljna rasprava, jer ljudi koji žive u Srbiji moraju da se pitaju da li žele takav projekat:"Rio Tinto je proteran sa desetine mesta u svetu jer su pravili pustoš. Onaj ko u njima vidi strateškog partnera, ne sme da zanemaruje tu činjenicu. Drugo, čak i da je taj projekat najbolji za nas, o njemu moraju da se pitaju građani ove zemlje". Jovanović podseća da je zbog poslova koje planira Rio Tinto, u lozničkom kraju izrađen plan posebne namene gde se menja namena zemljišta, a da "ljudi koji tu žive o tome nisu obavešteni". Kaže i da je ohrabrujuće to što je javnost počela da se buni i traži zaštitu životne sredine."U Loznici, ali i Boru, Smederevu, Zrenjaninu i desetinama mesta ekologija briše razlike među ljudima jer je to tema u kojoj nije bitno ko je za koga glasao, kog smo pola, nacionalnosti i slično", smatra sagovornik Nove ekonomije. Prema njegovim rečima "to je sve veći problem za one koji donose odluke i misle da mogu da rade šta hoće, a da ne pitaju narod" i poručio da će predstavnici Rio Tinta pre ili kasnije morati da izađu u javnost sa konkretnim odgovorima na otvorena pitanja."Već sam ranije rekao da ćemo imati ekološki marš na Drinu kada je u pitanju Rio Tinto. Kao što sam, u slučaju malih hidroelektrana, bankama poručio da će im propasti svaki evro koji u njih budu uložili, tako sam rekao i službi za odnose sa javnoštu Rio Tinta", kaže predstavnik Pokreta "Odbranimo reke Stare Planine".Čedomir Savković