Najnovije

Srbija

Delta Holding razvija platformu za onlajn trgovinu

Delta Holding razvija platformu za onlajn trgovinu pod nazivom „Ananas“, koja će biti aktivna već u prvoj polovini ove godine. Kako navode iz kompanije, investicije u Ananas u narednih pet godina iznosiće sto miliona evra, javlja portal eKapija.„Uvereni smo da možemo da stvorimo regionalnog džina u onlajn trgovini. Ananas će korisnicima ponuditi nešto na šta nisu navikli u domaćoj trgovini, a što imaju samo najveći globalni trgovci poput Amazona ili AliExpressa. Na samom početku pokrićemo tržište Srbije, ali sa namerom da vrlo brzo budemo prisutni na tržištima bivše Jugoslavije, plus Albanija“, kaže Marija Desivojević Cvetković, potpredsednik Delte za strategiju i razvoj.Prema rečima Milke Vojvodić, više potpredsednice za finansije i ekonomiju za 30 godina poslovanja Delta je ostvarila 24 milijarde evra prihoda, najviše u Srbiji, ali i u zemljama regiona, Rusiji i Kini.

Srbija

PKS formirala Alijansu za zelenu tranziciju

Privredna komora Srbije (PKS) formira Alijansu za zelenu tranziciju koju će činiti konzorcijum kompanija, lidera niskougljenične ekonomije u našoj zemlji, a čiji je cilj da predvode promene u oblasti „zelene“ cirkularne ekonomije u srpskoj privredi, navodi se na sajtu PKS.Ovi sektori su takođe prepoznati i u Mapi puta za cirkularnu ekonomiju Srbije i sada ih je potrebno dalje razraditi kroz Program za cirkularnu ekonomiju i Akcioni plan sprovođenja aktivnosti za Strategiju industrijske politike, kaže Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije.„S obzirom da je EU u procesu tranzicije ka održivom poslovanju, a Srbija u procesu pristupanja EU, i da su na raspolaganju IPA i drugi bespovratni finansijski fondovi, potrebno je pristupiti planiranju investicija za narednu dekadu kako bi se sprovela tranzicija održivog poslovanja i ekonomskog oporavka privrede naše zemlje“, kaže Mitrović.Kompanije su svesne da je neophodno uvođenje čistih tehnologija i novih veština, međutim, naročito u vreme krize, prinuđene su da smanjuju investicije i održavaju tekuće poslovanje sa minimalnim troškovima, objašnjava Mitrović. Prema njegovim rečima, to dovodi do problema u sprovođenju aktivnosti zelene tranzicije, upravo kada je važno imati usaglašenu fiskalnu i taksenu politiku prema privredi. „Privredna komora Srbije u februaru pokreće digitalnu platformu kroz CE HUB, kako bi pomogla privredi, posebno sektoru malih i srednjih preduzeća, da unaprede tehnološka rešenja, digitalizuju proizvodnju i pređu na niskokarbonski i resursno efikasnu proizvodnju“, najavio je Mitrović.Srbija planira da dostigne godišnje stope rasta BDP-a od 6 odsto, a Mitrović kaže da PKS u tom smislu zagovara godišnja ulaganja od 500 miliona evra do 2030. u izgradnju održive infrastrukture, posebno za tretman otpadnih voda i čvrstog otpada.„Za poslednjih 20 godina direktna šteta od klimatskih promena po privredu i lokalne zajednice koštala je našu zemlju preko sedam milijardi evra. Nedavni ekološki akcidenti u Leposaviću, pucanje brane jalovišta, i Potpećko jezero koje je zatrpano ambalažnim otpadom, pokazuju ranjivost sistema i slabu infrastrukturu za tretman otpada“, kaže Mitrović.U protekle dve decenije nije se došlo do cifre od pet odsto recikliranog komunalnog otpada godišnje. Na smetlištima, navodi, završi više od 100 miliona evra vrednih sirovina koje mogu da se recikliraju, ponovo upotrebe, ili iskoriste za dobijanje nekog oblika energije.Potrebno je, ukazuje, obezbediti investicije za tretman tekstilnog i farmaceutskog otpada, nikl kadmijumskih i alkalnih baterija, otpada od hrane, ambalaže od pesticida, postrojenja za opasan otpad.Izgradnja 356 postrojenja za tretman otpadnih voda je u planu, kao i više od 20 centara za tretman čvrstog komunalnog otpada u Srbiji.„Ovo je velika investiciona šansa za privatne fondove i privatni kapital, da snažno podrži modele investiranja u infrastrukturu za treman otpadnih, pijaćih voda i čvrstog otpada. Potrebne investicije u životnu sredinu u Srbiji su oko 15 milijardi evra u narednih 20 godina, a benefit je rast BDP od jedan odsto godišnje u procesu zelene tranzicije srpske ekonomije“, objašnjava Mitrović.U Srbiji se godišnje proizvede oko 12 miliona tona otpada, dok se iz domaćinstava sakupi više od 2,5 miliona tona komunalnog otpada. Od te količine, svega 500.000 tona završi na sanitarnim deponija, a ostatak na ukupno 137 registrovanih smetlišta, od kojih se na 42 otpad odlaže bez ikakve kontrole, kaže Mitrović.Kako bi se ovi problemi rešavali, predstavnici Centra za Cirkularnu ekonomiju PKS i Nordijske poslovne alijanse u Beogradu potpisali su 19. januara Pismo o namerama usmereno na jačanje saradnje dve poslovne asocijacije na polju razvoja cirkularne ekonomije, zajedničkih zelenih projekata, i osnivanja HUB-a i digitalne platforme za cirkularnu ekonomiju.

Srbija

Iskustva preduzetnica: Kako radi privatni stomatolog u doba korone

Zdravstveni radnici su i dalje na prvoj liniji odbrane protiv korona virusa. Stomatolozi su zbog prirode svog posla veoma izloženi njegovom dejstvu, pa su mnogi znatno smanjili svoje poslovanje tokom pandemije. O toj temi za Novu ekonomiju, nedavno je u podkastu “Neću da ćutim” govorila Dijana Raščanin-Kraus, stomatolog iz Beograda. Ona je privatni preduzetnik i radi u  svojoj porodičnoj ordinaciji."Moj otac je krenuo da radi u ordinaciji, čim je to bilo moguće u bivšoj Jugoslaviji, a to je bilo negde oko 1989. godine", kaže Dijana.Pričajući o nevoljama poslodavaca tokom pandemije korona virusa, Dijana se priseća u vremena bombardovanja.Kaže da je tada bila na stažirnju koje je te 1999. Godine zbog bombardovanja prekinuto."Moj otac je radio u privatnoj ordinaciji, tako da se sećam te atmosfere, postoje neke sličnosti sa (ovim vremenom, ali) i mnogo razlika", objašnjava Raščanin-Kraus.U njenj porodičnoj firmi pacijenti su i prijatelji onih "redovnih" pacijenata koji su dugo godina kod njih. Oni pacijenti koji žive u inostranstvu kako kaže uglanom dolaze na leto, za gregorijanski Božić (25. decembra) i to uglanom za neke "velike radove", dok se manje dolazi u vreme Uskrsa.Neki stomatolozi su se bazirali i na rad sa strancima koji žive dve ili tri godine ovde u Srbiji, zbog posla, objašnjava sagovornica Nove ekonomije.Prema Dijaninim rečima, tokom prvog talasa pandemije, prošle 2020. Godine, mnoge veće ordinacije sa više zaposlenih našle su se u problemu zbog obustave rada.Dijanina ordinacija, u kojoj ona radi sa svojom sestrom, tokom perioda zaključavanja na početku pandemije prošle godine nije imala previše problema zbog obustave rada, jer nema mnogo zaposlenih."Samo sam ja dolazila ako je nekom stalnom pacijentu bila potrebna hitna intervencija, pomagali smo ljudima (na taj način)", kaže Dijana.Objašnjava da je dosta zubarskih ordinacija koje su se orijentisale na dentalni turizam, ne samo na našu dijasporu, već im dolaze i stranci koji su privučeni tim istim cenama."Ako su imali većinu pacijenata koji dolaze iz inostranstva da to odrade u Beogradu, onda je taj udarac za njih stvarno bio još veći", ukazuije Raščanin-Kraus, dodajući da su i njima ranije dolazili strani pacijenti, "ali mnogo manji broj (njih)".POMOĆ DRŽAVE TOKOM PANDEMIJEDijana kaže da je državna pomoć u vidu minimalca svim preduzetnicima bila od koristi, jer kako kaže “svaka pomoć je ipak pomoć”. "U našoj struci kada ne radite vi niste na nuli, nego u mninusu, tako da svaka pomoć smanjuje taj minus, što svakako vrlo znači", objašnjava naša sagovornica Nove ekonomije naglašavajući da će se ubuduće oslanjati na "svoje snage".Smatra da će zajedno sa svojim kolegama uspeti da “preživi” krizu, ali naglašava da period neizvesnosti ne bi trebalo da traje previše dugo.Ocenjuje i da u njenoj branši niko neće biti toliko ugrožen da će zbog toga morati da prestane da sa radom.

Srbija

Struja od sutra skuplja za još 3,4 odsto

Procenjuje se da će time prosečan račun za električnu energiju da bude  uvećan za oko 150 dinara. Struja će za potrošače koji imaju pravo na garantovano snabdevanje po regulisanim cenama, a to su domaćinstva i mali kupci, koštati 7,867 dinara po kilovat-času, bez taksi i poreza, pišu Novosti.Saglasnost za poskupljenje, na zahtev Elektroprivrede Srbije, dala je Agencija za energetiku u poslednjem mesecu prošle godine. Prethodno je cena električne energije korigovana 1. decembra 2019. godine za 3,9 odsto.Od januara je na računima za struju gotovo pet puta uvećana još jedna stavka - naknada za obnovljive izvore energije (OIE). Podsticaj povlašćenim proizvođačima struje iz OIE od ove godine iznosi 0, 437 dinara po potrošenom kilovat-satu, a prethodno je bio 0,093 dinara.

Srbija

Mali: Prijavljivanje za novi paket pomoći građanima počinje u aprilu

Ministar finansija Siniša Mali kaže za RTS da će prijavljivanje za novi paket pomoći građanima početi u aprilu. Ističe da paket ekonomskih mera predviđa da svi punoletni građani do kraja godine dobiju po 60 evra, a penzioneri po 110 evra.Celokupni paket koji uključuje i privredu sada iznosi 235 milijardi dinara, ako budu uključena i velika preduzeća stići će se do sume od 250 milijardi, poručuje Mali.Siniša Mali je, gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, rekao da je jedan deo velikog paketa ekonomske pomoći usmeren ka svim punoletnim građanima"Mi ćemo tokom ove godine u dve rate isplatiti ukupno 60 evra, prvih 30 evra sledi u maju, drugih 30 evra u novembru, pri čemu će naši najstariji sugrađani dobiti dodatnih 50 evra u septembru", naveo je Mali.Najavio je da će se sa prijavljivanjem krenuti u aprilu, a način će biti isti kao i prošle godine."Ko se prijavi za prvih 30 evra, automatski će dobiti i drugih 30 evra. Nije potrebno dva puta se prijavljivati", objasnio je ministar."Naši najstariji sugrađani dobiće dodatnih 50 evra, ukupno 110 evra pomoći za one za koje smatramo da su i najugroženiji", istakao je Mali.Naglasio je da je jedan deo ekonomskog paketa usmeren na privredu."Ići ćemo sa tri puta po 50 odsto minimalne zarade za sva mikro, mala i srednja preduzeća, preduzetnike. Jedina nedoumica je za velika preduzeća, radimo na analizama, koliko ima preduzeća i da li i njih da uključimo u 50 odsto minimalne zarade. Da vidimo koliko su bili ugroženi, koliko imaju pad performansi, koliko zaposlenih imaju i da donesemo ispravnu odluku ima li smisla i na koji način njima pomoći", rekao je Mali.Ističe da ova pomoć pokriva mart, april i maj. "Isplata sledi u aprilu za mart i naredna dva meseca", rekao je Mali.Pored toga, navodi, biće i sektorske pomoći za one za koje su istraživanja pokazala da su najugroženiji – to su autoprevoznici."Njima ćemo u periodu od šest meseci isplaćivati 600 evra po autobusu. Oni su najmanje posla imali usled ograničenja putovanja, tako da idemo sa tom sektorskom pomoći", naglasio je ministar.Naveo je da će biti proširena postojeća garantna šema za 60 milijardi dinara.Najavio je i još jednu garantnu šemu, ističe da su u pregovorima sa bankama da nivo garancije prema bankama država poveća kako bi one bile spremne da daju kredite i onima koji u mnogo lošijem položaju.Istakao je da je država na pravi način reagovala i prošle godine paketom mera, kao i da su to rekle i međunarodne finansijske institucije. "Srbija neće prekidati pomoć dok traje kriza", poručuje Mali.Naveo je da je za januar planirano oko 101 milijardu dinara prihoda, a izgleda da ćemo imati prohode od 110 milijardi.Dodao je da je naplata neto PDV-a za 30,4 odsto veća prošle godine nego 2019.Izneo je i podatak da je idustrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2020. za 4,1 odsto veća nego u decembru 2019. godine.Ukazao je da zbog toga sa optimizmom gledaju i na kraj godine.

Svet

Tuže Robinhood zbog stopiranja trgovine akcijama GameStop-a

Aplikacija za trgovanje na berzi Robinhood suočena je sa tužbom od strane svojih korisnika, nakon što je odlučila da blokira kupovinu novih akcija kompanije GameStop koja je trenutno u središtu „berzanske bitke“ između velikih hedž fondova i trgovaca udruženih na popularnom sajtu Reddit.Tužba tvrdi da aplikacija manipuliše tržištem protiv svojih korisnika i u korist velikih hedž fondova koji trenutno gube ogromne količine novca zbog udruženih trgovaca na Reddit-u, piše CNN.„Odluka Robinhood-a doneta je svesno i svrsishodno da bi se manipulisalo tržištem u korist velikih finansijskih institucija“, navodi se u tužbi.Robinhood je odbio da komentariše tužbu.Nakon što su veliki hedž fondovi i takozvani "short sellers" investitori koji deonice pozajmljuju na oročeni period pa prodaju na otvorenom tržištu u nadi da će vrednost u budućnosti pasti, pokušali da obore cene akcija kompanije GameStop, trgovci na Reddit-u odlučili su da se suprotstave tako što su masivno kupovali akcije i time im podigli cenu, što te investitore košta velike količine novca.Kako trenutno stvari stoje, ti investitori i fondovi trenutno očekuju gubitke od 70,87 milijardi dolara, pokazuju novi podaci kompanije za analizu finansijskih podataka Ortex, piše agencija Rojters.Do pozamašnih gubitaka dolazi jer su akcije GameStop-a skočile za više od 1.000 odsto u proteklih nedelju dana, što je primoralo hedž fondove da sada kupuju nazad te akcije po znatno većoj ceni kako bi pokrili potencijalne gubitke.Do skoka vrednosti došlo je upravo zbog trgovaca udruženih na Reddit-u koji su veštački podigli tržišnu kapitalizaciju čitave kompanije u pokušaju da se suprotstave velikim finansijskim institucijama „koje godinama manipulišu tržištem“.

Srbija

Otvorene prijave za drugu sezonu BizKviz lige

Prijave za drugu sezonu kompanijskog takmičenja BizKviz ligu 2021 su otvorene do 1. marta, a kompanije koje svoje timove prijave do 10. februara imaće posebne pogodnosti, saopštili su organizatori tog takmičenja.Tokom 12 ligaških nedelja i na dva finalna duela, od marta do juna 2021. godine, ekipe najuspešnijih kompanija iz Srbije će imati priliku da ojačaju timski duh, da u direktnom duelu odmere intelektualne snage, ali da se i zabave, druže i uspostave kontakte sa kolegama iz drugih kompanija.Svaki BizKviz traje približno dva sata i obuhvata deset različitih igara i više od 100 pitanja iz opšte kulture, a u njemu ravnopravno mogu učestvovati svi vaši zaposleni, bez obzira na pol, starost ili fizičku spremu.BizKviz liga predstavlja novi koncept "pab kviza", organizuje se kao potpuno interaktivno takmičenje (bez papira, olovaka i prepisivanja), uz kompletno elektronski obračun bodova i plasmana.Pored nadematanja u onlajn okruženju, postoje planovi da se finalno nadmetanje održi uživo, ukoliko to okolnosti i važeći epidemiološki uslovi dozvole, a najuspešniji, najzabavniji i najuporniji učesnici Lige dobiće prigodne pehare i medalje."S ponosom ističemo da smo prvu sezonu, uprkos pandemijskim okolnostima, uspešno realizovali s proleća 2020. godine i srećni smo da naše takmičenje postaje tradicionalno", naveli su organizatori.U saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac, BizKviz liga stipendira najuspešnije srednjoškolce iz Srbije koji dolaze iz socijalno ugroženih porodica i zato vas još jednom glasno pozivamo da nam se pridružite i pomognete ostvarenju jednog plemenitog cilja.Više informacija o konceptu BizKviza, uslovima učešća i izvod iz propozicija lige možete pronaći na internet stranici BizKviz lige.

Srbija

Koliko vas košta onlajn škola? (ANKETA)

Ni sanjali nismo pre godinu dana da će nam se škola useliti u kuću i još ne izlazi. Pretvorili smo kuhinje, spavaće sobe, svaki slobodan ćošak u prostor za onlajn nastavu. Po ceo dan zuje TV, kompjuteri, telefoni i aplikacije. Roditeljske vajber grupe se ne gase. Internet jedva izdržava. Za ekranom mesecima i zaposleni roditelji i njihova deca. Mnogi od nas, razumljivo, nisu "dočekali" nastavu u kovid režimu potpuno spremni.Stalno čujemo da je obrazovanje besplatno. Trebalo je, međutim, svašta kupiti i drugačije organizovati život oko nove porodične aktivnosti. Želimo da izračunamo koliki je trošak onlajn nastave za roditelje u Srbiji tokom pandemije. Molimo vas da odvojite tri minuta da popunite našu anketu. Anketa je anonimna. Hvala unapred. 

Srbija

Demograf Nikitović: Više umiremo i odlažemo rađanje zbog pandemije

Broj umrlih je u 2020. u Srbiji porastao za skoro 12% u odnosu na 20-ogodišnji prosek (2000-2019), što je  prevashodno posledica uticaja pandemije Covid-19, ocenio je za Novu ekonomiju Vladimir Nikitović, demograf iz Instituta društvenih nauka. Kako kaže, bila su dva skoka broja umrlih - u periodu jul-septembar sa vrhuncem u julu (porast od 25% u odnosu na 20-ogod. prosek) i novembar-decembar, pri čemu je vrhunac dostignut u decembru (porast od skoro 90% u odnosu na 20-ogodišnji prosek).Podsećamo, Republički zavod za statistiku je objavio da je ukupan broj preminulih u Srbiji u 2020. godini iznosio 114.954, što je rast od 13.991 (13,9 odsto) u odnosu na 2019. godinu, kada je broj umrlih bio 100.963.Nikitović objašnjava da je trend porasta ukupnog broja umrlih tokom 2020. koincidira sa trendom umrlih od Covid-19 prema zvaničnoj statistici umrlih od Covid-19 - skokovi su zabeleženi u istim periodima. Međutim, u poređenju ove dve statistike, zapaža se da je udeo umrlih od Covid-19 u porastu ukupnog broja umrlih tokom 2020. u odnosu na 20-ogodišnji prosek svega 27%. Drugim rečima, prema zvaničnoj Covid-19 statistici, izlazi da su za značajan skok smrtnosti u 2020. u 73% slučajeva odgovorni drugi uzroci smrti. "Čak i da zvanična Covid-19 statistika značajno potcenjuje broj umrlih od Covid-19 - ako bi se uvažile neke indicije koje su se letos pojavile u javnosti da je broj umrlih od Covid-19 možda i duplo veći od zvaničnog - može se zaključiti da je broj umrlih od indirektnog uticaja Covid-19 gotovo 50%, što je takođe šokantan podatak".On napominje da verovatno nikad pouzdano nećemo saznati koliki je bio direktan uticaj Covid-19 na smrtnost stanovništva zbog nekonzistentnosti metodologije identifikovanja uzroka smrti i kod nas, ali i između država, čemu je svakako doprinela velika brzina širenja virusa u odnosu na kapacitete zdravstvenog sistema ali i savremenog društva u celini da reaguje pravovremeno na ovakav globalni izazov. To znači da na osnovu osnovu porasta ukupnog broja umrlih možemo izvlačiti samo posredne zaključke o uticaju pandemije na taj trend. Merodavnije porediti Srbiju sa drugim zemljamaImajući u vidu da je Srbija među najstarijim svetskim državama u pogledu prosečne starosti stanovništva, kao i da je Evropa najstariji kontinent, trenutna poređenja sa evropskim državama po pitanju porasta umrlih u 2020. u odnosu na višegodišnji prosek pružaju dosta realnu sliku, ističe on. Porast broja umrlih u 2020. u odnosu na prosek 2000-2019. je u Srbiji bio veći samo u odnosu na skandinavske države (prema za sada kompletiranim podacima za 2020. u 16 država). "Zanimljivo, u Norveškoj nije bilo porasta, a u Švedskoj tek 6,9%, tj. skoro upola manje nego kod nas. S druge strane, u zapadnoj Evropi porast je bio mahom preko 20%, u Španiji je dostigao čak 30%! (VIDETI TABELU)Više dece kad sve prođe?Nikitović ističe da se uticaj pandemije može  odraziti još nepovoljnije na inače stabilno nisku stopu rađanja u Srbiji u ovom veku (prosečno 1,5 živorođeno dete po ženi u reproduktivnom periodu), te na ukupan broj živorođenih već u ovoj godini. Taj efekat Covid-19 na rađanje (odlaganje rađanja) i njegova dužina će zavisiti najviše od dužine trajanja pandemije i brzine i načina prilagođavanja na drugačije uslove života i rada. Kako ističe, nakon perioda u kojem dolazi do značajnijeg pada rađanja usled nepovoljnog "spoljnjeg" uticaja, kao što je sada slučaj sa pandemijom, obično po okončanju dejstva tog faktora, nastupa period kompenzacije u stopama rađanja, odnosno "nadoknadi propuštenog" kada su mogući i veći skokovi od zabeleženih padova tokom trajanja nepovoljnog perioda, tj. dostizanje stopa rađanja većih nego u pred-pandemijskom periodu. Koliki bi taj porast bio i koliko bi trajao zavisi od dužine nepovoljnog perioda, kao i društvene klime u postpandemijskom periodu - koliko će se kraj pandemije doživeti, pre svega kod stanovništva u reproduktivnim godinama, kao olakšanje u smislu optimizma da je došlo bolje vreme.

Srbija

Finale studentskog takmičenja „Izazov COVID-19“ početkom februara

Veliko finale studentskog takmičenja Izazov COVID-19 u Srbiji će se održati onlajn i na programu je 4. februara, saopštio je Britanski konzul (British Council). Prva nagrada je vaučer od 1500 britanskih funti za kurseve na univerzitetima u Velikoj Britaniji, dok će drugoplasirani osvojiti vaučer od 1000 britanskih funti.Na takmičenju će učestvovati pet timova koji su sastavljeni od studenata ekonomije, psihologije, arhitekture, biznisa i engleskog jezika, koji će predstaviti svoja rešenja, odgovarajući na sledeća pitanja:- Kako solarni paneli i pošumljavanje mogu odigrati važnu ulogu u održivom oporavku od COVID-19?- Zašto je krizna komunikacija, zasnovana na naučnim činjenicama, od najvećeg značaja za održavanje psihološkog blagostanja ljudi tokom pandemije?- Koje mere mogu značajno poboljšati mentalno zdravlje starih tokom krize COVID-19?- Kako omogućiti svakom detetu pristup nastavi na daljinu?- Zašto su biorazgradive višenamenske maske za lice dobre za ljude, ali neophodne za planetu?Tokom finalnog takmičenja svaki tim će imati tri minuta da predstavi svoj predlog praktične politike, nakon čega će uslediti deo sa pitanjima i odgovorima za žiri. Po završetku celokupne prezentacije, žiri će imati 15 minuta da odluči pobednika. Događaji su otvoreni za javnost i dobrodošli su svi koji žele da se prijave i koji žele da pozovu prijatelje, kolege i porodicu.Jezik događaja biće engleski, a prijava je dostupna putem SLEDEĆEG LINKA.BRITISH COUNCIL NAJAVIO NOVU SEZONU GEJMINGA PLAYUK

Svet

Građani regiona se opijaju u nivou svetskog proseka

Stanovnici zemalja engleskog govornog područja i Skandinavije opijaju se češće nego bilo koje druge nacije, dok su građani Balkana u nivou svetskog proseka po konzumaciji alkohola, navodi se u ovogodišnjem izdanju Global Drugs Survey. Istoimena nevladina organizacija koja sprovodi istraživanje navodi da je svega 16 odsto ispitanika prijavilo da se nijednom nisu napili tokom 2020. godine. U istraživanju je anketirano oko 110.000 ljudi iz preko 25 zemalja i regiona.Istraživanje opijanje definiše kao situaciju u kojoj ispitanici popiju toliko su njihove fizičke i mentalne sposobnosti oslabljene do te mere da je to uticalo na ravnotežu i govor, kada nisu bili u mogućnosti da se fokusiraju jasno na stvari, ili kada je njihovo ponašanje bilo drastično drugačije od uobičajenog.U proseku ispitanici su prijavili da su se u poslednjih godinu dana napili 21 puta, a najčešće je to bio slučaj s muškaracima mlađim od 25 godina (28 opijanja godišnje), a najmanje kod žena starijih od 25 godina (12 puta).Građani Balkana su takođe u nivou svetskog proseka, s nešto više od 20 opijanja godišnje u proseku.Na osnovu podataka od preko 90.000 ljudi koji konzumiraju alkohol, oko dva odsto je lane zatražilo hospitalizaciju zbog prekomerne upotrebe tog opijata.Žene mlađe od 25 godina su kategorija koja je najčešće tražila hitnu medicinsku pomoć nakon opijanja, jedna od 30 ispitanih.Oko trećine svih uživalaca alkoholnih pića je prijavilo da žali što su se napili, najčešće zbog mamurluka, a odmah zatim zato što su "izgovorili nešto što obično ne bi rekli".LSD je ocenjen kao droga sa najboljom vrednošću za novac na svetu, isto kao i prethodnih godina.Tokom 2020. godine zabeležen drastičan pad u percepciji ispitanika o vrednosti kanabisa u odnosu na utrošen novac.Pored magičnih pečurki, podaci pokazuju da se sintetičke droge koje se lako mogu proizvesti u velikim količinama smatraju za najbolje u odnosu na utrošen novac, nasuprot organskih narkotika kao što su kokain ili kanabis.

Srbija

Vlada pomaže početnicima u biznisu sa do 40 odsto cele investicije

Vlada Srbije saopštila je da početnicima u biznisu dodeliti bespovratnu pomoć koja će iznositi 30% vrednosti investicije, prenela je Ekapija. Uredbom koja je nedavno usvojena, predviđeno je da u manje razvijenim područjima ta pomoć bude 40% odsto uložene investicije.Preostali novac za pokretanje biznisa početnici će moći da dobiju kroz kredite Fonda za razvoj, čiji će zajmovi će biti odobravani na pet godina, sa grejs periodom od godinu dana i kamatom od 1% uz garanciju banke ili 2% uz ostala sredstva za obezbeđenje duga.Uslovi kredita su znatno povoljniji nego do sada, jer osim dužeg roka otplate kamata je niža za pola procenta, uz garanciju banke i 1% uz ostala sredstva obezbeđenja. Dodaje se da je za bespovratnu pomoć u budžetu opredeljeno 150 miliona dinara, kao i da će za taj program pomoći moći da konkurišu tek stasali privrednici koji planiraju da u svoj posao ulože od 400.000 do šest miliona dinara.Naglašeno je da je ulaganje u uslužne delatnosti ograničeno na iznos do tri miliona dinara.Novac je namenjen za finansijsku podršku novoosnovanim preduzetnicima, mikro i malim privrednim društvima koji su registrovani u Agenciji za privredne registre bar dve godine ranije u odnosu na godinu podnošenja zahteva.Na konkursu će moći da učestvuju i oni korisnici čiji su osnivači, prethodno, bili osnivači najviše jednog privrednog subjekta, koji je brisan iz registra pre objavljivanja javnog poziva ili je još uvek aktivan.BIZNIS I FINANSIJE OBJAVILE LISTU NAJPROFITABILNIJIH PREDUZEĆA U SRBIJI Uslov je kako se navodi da je osnivač korisnika preneo svoja osnivačka prava na neko drugo lice, koje nije povezano sa njim, pre oglašavanja javnog poziva.Novac od pomoći može da se koristi za kupovinu mašina i opreme i dostavnih vozila, kao i za tekuće održavanje poslovnog ili proizvodnog prostora i za operativne troškove.Pomoć koja je obuhvaćena ovom vladinom uredbom nije predviđena za poljoprivredu, trgovinu, igre na sreću, proizvodnju i prodaju oružja i vojne opreme, za građevinu (izuzev proizvodnje građevinskih proizvoda i završnih zanatskih radova u toj oblasti), za transport i saobraćaj, finansijske usluge, usluge marketinga, iznajmljivanja, rentiranja i samousluživanja (izuzetak su potrebe turizma).Ministarstvo privrede će, kako se navodi raspisati javni poziv, a zahtev za dodelu bespovratnog novca podnosi se istovremeno kada i zahtev za kredit Fonda za razvoj.

Svet

Javni dug Hrvatske se bliži nivou od 90 odsto BDP-a

Prema podacima Hrvatske narodne banke (HNB) javni dug je na kraju septembra iznosio 42,9 milijarde evra (325,2 milijarde kuna) što je za 11,2 posto više u odnosu na kraj 2019. godine i uglavnom je posledica povećane javne potrošnje zbog borbe protiv pandemije, a analitičari Raiffeisen Bank (RBA) primećuju da je da je udeo javnog duga u BDP-u bio 86,4 odsto, piše portal Novac.U odnosu na kraj 2019. godine, javni dug je povećan za 4,3 milijarde evra ili 11,2 posto, a u odnosu na avgust za 61 milion evra ili 0,1 posto.Povećanje javnog duga u prvih devet meseci 2020. godine odgovor je na krizu izazvanu pandemijom koja je povećala potrebe državnih finansiranja usled naglog pada budžetskih prihoda prouzrokovanih nepovoljnim ekonomskim kretanjima i finansiranja ekonomskih mera za ublažavanje krize, navode analitičari RBA.Napominju da je povećanje javnog duga na kraju septembra u odnosu na kraj 2019. godine posledica rasta i domaćeg i inostranog duga.Domaći dug opšte države na kraju septembra iznosio je 28,9 milijarde evra (219,3 milijarde kuna), što je povećanje od 2,9 milijarde evra (22,1 milijarde kuna) ili 11,2 odsto u odnosu na kraj 2019. godine, a velikim delom je rezultat rasta domaćeg duga dug središnje države što čini 97,1 odsto ukupnog domaćeg duga.Prema projekcijama analitičara RBA, potrebe za finansiranjem budžetskog deficita i finansijskim obavezama koje dospevaju ove godine iznose oko 17 procenata BDP-a.Takođe očekuju da će se, pored sužavanja budžetskog deficita, ove godine odnos duga prema BDP-u vratiti u silaznu putanju.

Srbija

Firmi Milenijum tima oko 10 miliona evra bespovratne pomoći za gradnju hotela

Komisija za kontrolu državne pomoći dodelila je sredstva u iznosu 10,14 miliona evra kompaniji Milenijum resorts iz Beograda za realizaciju investicionog programa „Resort“ u Vranjskoj banji. Milenijum resorts je ćerka firma u 100% vlasništvu kompanije Milenijum tim koja je nezakonito rušila objekte u Savamali kako bi raščistila teren za "Beograd na vodi“ i koja je navodno povezana sa bratom Siniše Malog.Nezavršen hotel i zemljište u centru Vranjske Banje, avgusta 2019. godine je za oko 200.000 evra kupila beogradska firma Milenijum tim nakon višedecenijskog sudskog spora između Specijalne bolnice i Fonda PIO, o čemu je pisao portal Južne vesti 2019. godine.Spor je rešen je tako što je vlasništvo podeljeno na po 50 odsto, nakon čega je oglašena prodaja, a hotel i zemljište su već na prvoj licitaciji dobili novog vlasnika – upravo kompaniju Milenijum tim.Ova firma koja se, prema pisanju KRIK-a, blisko povezuje sa bratom ministra finansija Siniše Malog, angažovana je na jednom od najpoznatijih građevinskih projekata u državi – "Beogradu na vodi“, koji je sa partnerima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ispregovarao upravo - Siniša Mali. Policajci su saslušavali predstavnike ove kompanije u istrazi čuvenog rušenja u Savamali, jer je jedan od svedoka rekao da su bageri koji su srušili ceo kvart došli sa njihovog gradilišta.Privredni sud u Beogradu je 2017. godine utvrdio da je Milenijum tim nezakonito srušio dva objekta u Hercegovačkoj br. 4, koji su pukim previdom preživeli „fantomsko“ rušenje u noći između 24. i 25. aprila 2016, i time narušio državinu preduzeću Transport Peroni.Kako je tada KRIK pisao kompanija Milenijum tim je poznata i po tome što je radila gasifikaciju opština Smederevo i Grocka, dva posla koja su ukupno vredna oko 60 miliona evra, a zatim je dobila da gradi stanove za pripadnike službi bezbednosti u Nišu i Vranju za 15 miliona evra. Osim toga, učestvovala je i u desetinama drugih poslova, a njeni prihodi iz godine u godinu skaču.Država sada pruža finansijsku podršku Milenijum resortsu za realizaciju projekta u Vranjskoj banji čijim sprovođenjem će biti zaposleno najmanje 145 novih radnika na neodređeno vreme do kraja 2023. godine i gde će Milenijum resorts uložiti najmanje 65,7 miliona evra u istom roku, navodi se u dokumentu Komisije.Milenijum resorts je u obavezi da obezbedi učešće od najmanje 25 odsto opravdanih troškova iz sopstvenih sredstava ili drugih izvora koji ne sadrže državnu pomoć.Kompanija se takođe obavezuje da nova radna mesta, kao i samu investiciju zadrži na predmetnom području najmanje pet godina od završetka projekta.Kako Komisija navodi, projekat je označen kao ulaganje od posebnog značaja za Srbiju, imajući u vidu da se radi o ulaganju većem od pet miliona evra, a ulaganje se realizuje u Vranjskoj banji, koje pripada opštini grada Vranja, koji je kao jedinica lokalne samouprave razvrstan u drugu grupu prema stepenu razvijenosti.Milenijum resorts planira da izgradi velnes rezort sa dva hotela i klinikom za tretmane i lake medicinske intervencije do kraja 2023. godine. Uložiće 65,7 miliona evra, od čega je 3,98 miliona za nabavku i oremanje zemljišta, 61,4 miliona za izgradnju i rekonstrukciju nedovršenog hotela, 9,8 miliona za novu opremu i 316.500 evra za patente i licence.Državna pomoć se dodelju u obliku bespovratnih sredstava, odnosno subvencija.

Srbija

Sve veći broj kafana „na dobošu“

Istražujući prodaju kafana, restorana, hotela i apartmana tokom pandemije u Srbiji, na sajtu Halo oglasa za nekretnine pronašli smo 71 oglas za prodaju objekata namenjenih hotelijerstvu i ugostiteljstvu. Upućeni tvrde, objekti se najviše prodaju zbog teškoća u poslovanju.Sajt Halo oglasi nekretnine pretraživali smo 28. januara ove godine, a među najpoznatijim objektima oglašenim na prodaju ističe se lokal "Srpska kafana" koji se nalazi pored čuvenog beogradskog pozorišta Atelje 212. i prodaje se za 750 hiljada evra.Među oglasima nalazimo i odmaralište "Vidik" kod Lazarevca, koje košta 8,5 miliona evra i to je najskuplja ponuda koja se mogla naći toga dana.Jeftinije hotele nalazimo na Kopaoniku za 2,6 i u Rumi za 2,5 miliona evra, kao i u Kanjiži i Niškoj Banji.Cene kafića kreću se od 52 hiljade evra u Nehruovoj ulici u Novom Beogradu do 140 hiljada evra kod Hrama Svetog Save na Vračaru, dok se etno restorani poput jednog koji se prodaje u mestu Dići kod Ljiga idu i do 80 hiljada evra.RAZLOG PRODAJE TEŠKOĆE U POSLOVANJUPrema rečima Dragoljuba Rajića iz Mreže za poslovnu podršku, u Srbiji postoji čitav niz privrednika iz raznih delatnosti koji su godinama ulagali u smeštajne kapacitete, poput hotela i odmarališta, uglavnom u mestima u kojim žive i posluju.“Ako njima matične firme dođu u krizu, a moraju da pokrivaju i gubitke hotela, pansiona, smeštajnog kapaciteta u koji su uložili, onda će mnogi rešiti da to prodaju, čak i upola cene”, kaže Rajić za Novu ekonomiju.Tim parama privrednici kako dodaje jednostavno spašavaju svoje matično preduzeće.Rajić naglašava da su mnogi od tih privrednika opterećni kreditima, dok su neki uzimali državnu pomoć i ne mogu da smanje troškove otpuštanjem radnika, pa se rešenja za izlazak iz situacije traže krodlučuju na prodaju hotelskih i ugostiteljskih objekata.Dodatnu teškoću za privrednike u Srbiji, prema njegovim rečima, opterećuju fiskalni i parafiskalni nameti, čiji se broj kreće od 58 do 65, u zavisnosti od mesta gde je firma registrovana i po pravilu skuplje su razvijenije opštine.Sagovornik nove ekonomije aglašava i da su hotelijerstvo i ugostiteljstvo intenzivne delatnosti gde uvek mora da se ulaže u novu opremu za rad, jer se svaki dan rad i oprema se mnogo brže kvari nego u nekim drugim delatnostima, što je opet dodatan trošak u poslovanju.“Veći hoteli mogu (lakše) da podnesu gubitke jer će njima iz njihovih centrala zbog velikih (ranijih) ulaganja da stigne neka pomoć. U tim matičnim zemljama države su mnogo više izašle u susret i mnogo više pomogle i zaposlene u firmama i privredu”, kaže Rajić.Rajić očekuje da se ove godine broj poseta turista u Srbiji neće vratiti na pretkrizni nivo, jer trenutna situacija ukazuje da se to može očekivati tek naredne, 2022. godine. “To je jedna jako nezahvalna situacija u kojoj će se naći mnogi u toj oblasti. Zapravo će se videti kakva je (prava) situacija sada na proleće i na leto”, ocenjuje predstavnik Mreže za poslovnu podršku.Da situacija u ugostitelstvu nije nimalo laka, potvrdio je gostujući u podkastu Nove ekonomije, “Neću da ćutim”i vlasnik firme Rakija bar u Beogradu, Branko Nešić. On je objasnio da se bavi proizvodnjom i čuvanjem rakije, dok mu je dodatna delatnost ugostiteljstvo.“Svi ljudi sa kojima sam u Beogradu pričao o ugostiteljstvu su potpuno očajni, jer ovo predugo traje i ne može se u dugom roku izdržati”, smatra Nešić. Rakija bar u Beogradu inače nije otvarao od početka korone, a svoje proizvode, alkoholna pića prodaje i u glavnom gradu Austrije, Beču.Branko kaže da se teret krize izazvane koronom u bogatijim zemljama lakše podnosi.Oba sagovornika nove ekonomije slažu se u oceni da su ugostiteljstvo, a naročito turizam, pre korone u Srbiji, a naročito u njenom glavnom gradu dosta “rasli”.Čedomir Savković

Svet

Srpski tim programera u top 10 startapa na svetu

Kompanija Ipification, na čijem čelu je sprski tim programera, je od 2.000 prijavljenih startap-ova iz 100 regiona i zemalja izabrana u top 10 na svetski poznatom takmičenju Jumpstarter 2021 koje finansira jedna od najuspešnijih korporacija Alibaba iz Hong Konga. Ulaskom u top 10 startapa, Ipification je dobio priliku da se takmiči za dve glavne nagrade od 4 miliona američkih dolara, a dobiće i mogućnost da učestvuje u programu obuke Alibaba Netpreneur, koji obučava digitalne preduzetnike. Izvršni direktor Ipification Stefan Kostić istakao je da je veoma počastovan što je Ipification prepoznat kao rešenje koje poboljšava mobilnu potvrdu identiteta i korisničko iskustvo bez ugrožavanja sigurnosti i privatnosti.“Izbor u top 10 na svetskom takmičenju je velika potvrda za uložen trud i rad. Uspeli smo jer smo radili kao tim, a nadamo se da ćemo osvojiti glavnu nagradu koja će nam dati vetar u leđa da sanjamo velike snove i osvajamo tržišta na svetskom nivou”, istakao je Kostić. Prijavljeni startapi su prošli kroz rigorozan proces selekcije, a u Top 10 su ušli na osnovu inovacija, tržišnog potencijala, razvojnog kapaciteta, porekla i snage njihovih timova. Očekuje se da će dobitnici glavnih nagrada biti proglašeni krajem marta.Podsetićemo da je Ipification nedavno osvojio prvo mesto na Elevator Lab takmičenju za Srbiju i nagradu od 5.000 evra, nakon čega je na istoimenom regionalnom takmičenju pobedio kao startap sa najinovativnijim rešenjem iz oblasti finansijskih tehnologija. 

Svet

Apple ponovo postao najvredniji brend na svetu

Epl (Apple) je pretekao Amazon i Gugl i po prvi put od 2016. godine zauzeo prvu poziciju kao najvredniji svetski brend, prema najnovijoj rang listi Brand Fajnens Global 500 za 2021. godinu.Prema novoj rang listi, objavljenoj na veb sajtu Brend Fajnensa, vrednost Eplovog brenda porasla je za 87,4 posto na 263,4 milijarde dolara, dok se vrednost brenda drugoplasiranog Amazona povećala za 15,1 odsto, na 254,1 milijardu dolara. Pođ vođstvom Tima Kuka, naročito tokom poslednjih pet godina, Epl je počeo da se fokusira na razvoj svojih strategija rasta koje idu i iznad Ajfona.Eplova transformacija i sposobnost da se iznova izdvaja od ostalih proizvođača hardvera doprinela je tome da brend postane prva američka kompanija koje je dostigla tržišnu vrednost od 2.000 milijardi dolara u avgustu 2020. godine, navodi Brend Fajnens.Među prvih deset najvrednijih brendova, čak sedam je iz SAD-a, dva je iz Kine i jedan iz Južne Koreje.Na trećem mestu, iza Amazona, nalazi se Gugl sa procenjenom vrednošću od 191,2 milijarde dolara, dok četvro mesto zauzima Majkrosoft koji vredi 140,4 milijarde i peti je južnokorejski Samsung sa procenjenom vrednošću od 102,6 milijardi dolara.Kako nove tehnologije pokreću vrednost brenda u različitim industrijama, tako je Tesla pretekla tradicionalne marke automobila sa skokom vrednosti od čak 158 odsto, na 32 milijarde dolara.Brendovi koji se fokusiraju na internet trgovinu su takođe napredovali u uslovima “nove normalnosti” izazvane globalnom pandemijom, pri čemu je kineska kompanija “Alibaba” udvostručila vrednost brenda, s rastom od 108,1 odsto na 39,2 milijarde dolara.Usled pandemije avio i vazduhoplovni sektori nalaze se među najbrže padajućim brendovima na rang listi.Ugostiteljstvo takođe trpi pad, pa je tako vrednost brendova kao što su Starbaks, Mekdonalds i KFC opala, a hoteli Meriot i turistička platforma Airbnb odjavili su se od rangiranja.Vrednost brendova tradicionalnih medija nastavlja da opada, pri čemu je najveći pad od 49 odsto zabeležila američka TV mreža CBS, dok, s druge strane vrednost brendova striming usluga raste.Kineska aplikacija za razmenu poruka ViČet (WeChat) pretekla je Ferari i postala najjači svetski brend, a Masterkardov Adžej Banga proglašen je za najboljeg izvršnog direktora.

2021

Humanitarni karavan obišao mnoge gradove i više od 1.000 mališana, od Sombora do Kuršumlije

Zvečanska, Zubin Potok, Institut za neonatologiju, Udruženje autizam Valjevo, Udruženje ratnih vojnih invalida u Somboru, sela pored Kuršumlije... Više od 1.000 paketića podelila je kompanija Mozzart prethodnih nedelja, a darovi za mališane stigli su na adrese mnogih organizacija i centara širom Srbije.Uoči Nove godine, predstavnici Mozzarta su zajedno sa Darijom Kisić Tepavčević, ministarkom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, uručili paketiće Centru za zaštitu dece i omladine u Zvečanskoj, a jedan deo je stigao i u opštinu Zubin Potok na Kosovu i Metohiji.Takođe, FK Crvena zvezda je u saradnji sa ekskluzivnim beting partnerom organizovala darivanje najmlađih navijača srpskog šampiona širom zemlje. Ekspedicija crveno-belih je sa paketićima koje je donirao Mozzart obišla Smederevo, Požarevac, Veliko Gradište, Bor, Zaječar, Ćupriju, Ivanjicu i mnoge druge gradove.Regionalni lider u oblasti priređivanja igara na sreću je kroz niz društveno odgovornih akcija širio praznični duh prethodnih nedelja, a paketiće su dobila i deca članova sindikata „Nezavisnost“ Instituta za neonatologiju u Beogradu, odnosno mališani iz sela pored Kuršumlije. Humanitarni karavan se sa juga Srbije uputio ka samom severu zemlje, do Udruženja ratnih vojnih invalida u Somboru.Akcija je nastavljena i na dan Svetog Save, a svečanost je organizovalo Udruženje osoba sa autizmom u Valjevu, koje okuplja 38 porodica.- Paketiće ne delimo samo za praznike, nego i za međunarodne dane osoba ometenih u razvoju i razne druge događaje. Zahvaljujući kompaniji Mozzart, dobili smo priliku da usrećimo decu i na Svetog Savu – kaže Gabrijela Šipoš, predsednik Udruženja.Tokom prethodnih nedelja je posebno bilo važno da deca osete duh praznika, jer je 2020. godina bila veoma teška za mnoge.- Zbog krize u jeku pandemije korona virusa, mnoge ustanove i organizacije nisu bile u mogućnosti da prikupe sredstva za paketiće. Zato smo u prethodnom periodu akcenat stavili upravo na ovakve akcije i trudili smo se da što više mališana obradujemo poklonima - istakao je Borjan Popović, direktor korporativnih komunikacija u kompaniji Mozzart.

Svet

Sve češća upotreba tehnologije za prepoznavanje lica u Kini, građani zabrinuti

Od ulica prepunih kamera do aplikacija koje zahtevaju biometrijsku identifikaciju, upotreba tehnologije za prepoznavanja lica raste u Kini, a novo istraživanje pokazuje da su kineski stanovnici zabrinuti zbog upotrebe te tehnologije na javnim mestima, piše South China Morning Post.Anketa istraživačkog tima Beijing News Think Tank u kojoj je učestvovalo 1.515 anonimnih kineskih stanovnika otkrila je da se 87,46 odsto ispitanika protivi upotrebi tehnologije prepoznavanja lica u komercijalnim zonama.Gotovo 70 odsto ispitanika je smatralo da prepoznavanje lica ne treba koristiti za pristup stambenim oblastima, a između 43 i 52 odsto njih smatra da se ta tehnologija ne treba koristiti u bolnicama, školama i kancelarijama.Zabrinutost zbog sve veće upotrebe ove tehnologije u svakodnevnom životu stavlja kineske građane u sličnu situaciju u kojoj se nalaze zapadnjaci, gde već dugo postoji otpor tehnologiji prepoznavanja lica.Američki grad San Francisko zabranio je upotrebu softvera za prepoznavanje lica od strane policije i drugih vladinih agencija 2019. godine nakon što su grupe za građansku slobodu izrazile nelagodu zbog potencijalne zloupotrebe te tehnologije od strane vlade.U Kini se nadzorne kamere opremljene ovakvim softverom koriste za sve, čak i za sprečavanje krađe toaletnog papira.U međuvremenu, 2019. godine SAD su dodale kineske startapove koji razvijaju softver za prepoznavanje lica kao što su SenseTime, Megvii, Hikvision i Dahua, na svoju trgovinsku crnu listu zbog njihove navodne uloge u postupanju zvaničnog Pekinga prema ujgurskim muslimanima i drugim etničkim manjinama.Kina je trenutno drugo najveće tržište kamera za video nadzor.