Najnovije

Svet

Mongolija traži reviziju dogovora sa Rio Tintom

Rio Tinto suočava se sa znatnim pritiskom u Mongoliji, gde vlada traži nezavisnu reviziju zbog kašnjenja i prekoračenja troškova u podzemnom širenju jednog od najvažnijih projekata ove rudarske grupe, piše Fajnenšal tajms.Vlada Mongolije želi da zajedničko ulaganje koje poseduje Oju Tolgoj, ogromno ležište bakra u pustinji Gobi, formira poseban odbor upravnih odbora sa mandatom da odabere i imenuje kompaniju koja će izvršiti zadatak.Prema mišljenju ljudi koji su upoznati sa situacijom, revizija oko kašnjenja proširenja i prekoračenja budžeta fokusiraće se na upravljanje projektima i dizajn rudnika. O predlogu treba razgovarati na sastanku odbora kompanije Oyu Tolgoi LLC.Poziv na reviziju dodaće napetosti između Rio Tinta i vlade Mongolije koja nastoji da poboljša sporazume koji podupiru razvoj rudnika. Takođe ima potencijal da privuče pažnju regulatora u SAD-u i Velikoj Britaniji.Podzemna ekspanzija Oju Tolgoja povećaće proizvodnju bakra u Rio Tintu u trenutku kada prelazak na obnovljivu energiju pokreće potražnju za metalom za upotrebu u električnim vozilima i vetroturbinama.Međutim, projekat proširenja, koji je usko povezan sa odlazećim izvršnim direktorom Rio Tinta Žan-Sebastijanom Žakusom, bio je problematičan.Rio Tinto je prvobitno obećao da će podzemni rudnik dostići prvu održivu proizvodnju u prvom kvartalu 2021. godine po ceni od 5,3 milijarde dolara.To je pomereno najmanje za oktobar 2022. godine, dok se budžet povećao na vrednost između 6,6 milijardi i 7,1 milijardu dolara.Iako Rio Tinto upravlja rudnikom Oju Tolgoj, on nema direktno učešće u akcijama. Oju Tolgoi LLC je 66 odsto u vlasništvu kompanije Turquoise Hill Resources (TRQ) iz Kanade, u kojoj Rio ima 50,8 odsto kontrolnog udela, a 34 odsto Vlada Mongolije.Vlada Mongolije svoj deo troškova podzemnog razvoja finansira zajmovima iz Rio Tinta.Rio je za kašnjenje optužio teške terenske uslove u rudniku, ali manjinski akcionari TRQ-a tvrde da je to bilo uzrokovano neispravnom izgradnjom pristupnog okna.Kašnjenja i prekoračenje troškova takođe su privukli interesovanje regulatora u SAD-u i Velikoj Britaniji nakon što je uzbunjivač, bivši zaposleni Ričard Bouli tvrdio da je Rio Tinto bio svestan problema sa projektom proširenja mesecima pre nego što su obelodanjeni investitorima.Rudnik je ključni deo ekonomije Mongolije. Ne samo da je najveći izvor stranih direktnih investicija u zemlji, već pruža i hiljade dobro plaćenih poslova.Prema nekim procenama, podzemni rudnik mogao bi da doprinese 30 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje kada dostigne vrhunac proizvodnje.

Srbija

EIB investirala 65 miliona evra u digitalizaciju srpskih škola

Evropska investiciona banka (EIB) uložila je 65 miliona evra u modernizaciju osnovnih i srednjih škola u Srbiji za uvođenje digitalne opreme i brze internet veze, kao i izgradnju kapaciteta za obuku 50 000 nastavnika, saopštila je ta finansijska institucija.U skladu sa nacionalnom obrazovnom strategijom Srbije, ova investicija banke Evropske unije bi trebala da poveća digitalne kapacitete škola i doprinese rastu ekonomije, produktivnosti, inovativnosti i zapošljavanju mladih."Učionice širom Srbije dobiće modernu kompjutersku opremu i bežični internet, a 50.000 nastavnika proći će obuku za sticanje digitalnih veština. Očekuje se da će projekat otvoriti do 700 novih radnih mesta", dodaje se u saopštenju.Investicija je deo EIB-ove Inicijative za jačanje ekonomske otpornosti kojom će se obezbediti ravnopravan pristup digitalnom obrazovanju za sve učenike u Srbiji, a banka će obezbediti i značajnu tehničku pomoć za pripremu i implementaciju projekta.Do danas je EIB uložila 50 miliona evra u modernizaciju srpskih škola i time poboljšala uslove za oko 28.000 učenika u preko 200 obrazovnih ustanova.Ulaganjem 200 miliona evra u obnovu sektora za istraživanje i razvoj u Srbiji, stvorena je dugoročna platforma za razvoj nauke u svim glavnim oblastima. Više informacija o ovom projektu možete pronaći OVDE. 

Srbija

Izostale reforme, Srbija može da očekuje kazne zbog „Srbijagasa“

Na dnevnom redu sednice Ministarskog saveta Energetske zajednice (EZ) u decembru biće problem dugogodišnjeg restrukturiranja javnog preduzeća "Srbijagas" i kršenje propisa, uz kako se dodaje, zahtev da se Srbiji zbog toga izreknu penali, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE)."Srbija je unela odredbe o razdvajanju u skladu sa Trećim energetskim paketom već u 2014, ali sve ove godine krši sopstveni zakon i ujedno sa tim i zakon o Energetskoj zajednici. To je jednostavno nedopustivo", ističu u EZ.Dodaje se da restrukturiranje, pre svega, podrazumeva razdvajanje delatnosti distribucije i trgovine gasom od transporta i skladištenja, a u Energetskoj zajednici ukazuju da Srbija godinama krši ne samo pravila Evropske unije (EU), već i sopstvene zakone:"Razdvajanje delatnosti ima dublje značenje. To nije pro forma. Sa razdvajanjem se uspostavlja transparentnost, bez skrivenih interesa", naglašavaju u EZ. Prema njihovim rečima poslednji sastanak sa nadležnima u Srbiji i "Srbijagasom" održan je u Beogradu prošle godine i tada je dogovoren sveobuhvatan akcioni plan u cilju rešavanja delatnosti unutar tog javnog preduzeća čiji je 100% vlasnik država.U EZ kažu da je neki pomak ipak napravljen, kao što je uspostavljanjem funkcionalne ćerke kompanije "Transportgas Srbija", ali naglašavaju da ta kompanija nije dovoljno nezavisna.ŠTA KAŽE MINISTARSTVO?Ministarstvo rudarstva i energetike podseća da zahtevi Energetske zajednice  proističu iz međunarodnih obaveza koje je Srbija preuzela donošenjem Zakona o energetici 2014. godine. "Strukturne promene u gasnom sektoru, koje će Ministarstvo predložiti, neophodne su ne samo zbog ispunjenja međunarodnih obaveza, već pre svega zbog ostvarivanja interesa Srbije u gasnom sektoru, koji treba da donosi novac državi, umesto da se uzima novac iz džepova građana Srbija, i preliva ka pojedincima koji zloupotrebljavaju svoje položaje", saopštilo je to ministarstvo.SRBIJAGAS UZIMA KREDIT, DRŽAVA GARANTUJE NJEGOVO VRAĆANJE KAKVE BI MOGLE DA BUDU SANKCIJE?"Ukoliko se u jednoj firmi obavlja delatnost transporta, proizvodnje i prodaje gasa ona mora biti restrukturirana tako da se delatnost transporta gasa mora obavljati u izdvojenom preduzeću, koje će biti pravno i funkcionalno nezavisno od matičnog preduzeća", kaže Vladimir Medović, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu.On podseća da je restrukturiranje "Srbijagasa" obaveza još od 2007. godine, pa su kako naglašava po tom pitanju probijeni svi rokovi, a podseća i da nije prvi put da protiv Srbije EZ pokreće jedan takav postupak.Prema njegovim rečima, Srbija može da bude kažnjena suspenzijom prava glasa u Ministarskom savetu EZ i to bi bila loša vest za našu zemlju. Medović dodaje i da obaveza razdvajanja delatnosti "nije sama sebi svrha"."Svako ko ima gas za prodaju može da pristupi gasovodu i da ga slobodno, bez diskriminacije pod istim uslovima transportuje do potrošača, čime se ostvaruje slobodna i fer konkurencija i to pre svega odgovara potrošačima”, napominje Medović.Ipak naglašava da znatno ozbiljnije sankcije Srbiji može da izrekne Evropska unija, jer pregovaračko poglavlje 15 o energetici nije otvoreno i podvlači da EU može da smanji ili potpuno obustavi finansiranje energetskih projekata u Srbiji dok se ne ispune obaveze.JOŠ JEDNA PREPREKA NA EVROPSKOM PUTUReforma "Srbijagasa" jedan je od prioriteta u sektoru energetike i redovno se pojavljuje u godišnjim izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama, a u poslednjem se ukazuje da u tom sektoru poslovanja izostaje konkurencija.Odluku o razdvajanju delatnosti distribucije i trgovine gasom od transporta i skladištenja Vlada Srbije usvojila je u julu 2015. i ona se (prema izjavi direktora "Srbijagasa" Dušana Bajatovića iz marta 2016. za TV N1) odnosila na formiranje dva nova preduzeća "Transportgas Srbija" i "Distribucija gas Srbija".Restrukturiranje, iako započeto, nije dovršeno ni četiri godine kasnije, ukazuje Evropska komisija u poslednjem izveštaju.NESUGLASICE I KREDITI "SRBIJAGASA" (UZ GARANCIJU DRŽAVE) Pažnju javnosti od nedavno privlače i nesuglasice na relaciji direktora "Srbijagasa" Dušana Bajtovića koji je kadar SPS-a i nove ministarke energetike Zorane Mihajlović, koja je kadar SNS-a. Bajatović je 31. oktobra udaljen sa sastanka koji je ministarka Mihajlović održala sa direktorima javnih preduzeća u resoru energetike, ali nije naglašeno šta mu je direkto zamereno.Članovi skupštinskog odbora za finansije inače su nedavno usvojili predlog zakona o davanju državne garancije za kredite koje kod komercijalnih banaka uzima "Srbijagas" za izgradnju novog gasovoda kojim će se Srbija priključiti na "Turski tok". Reč je o dodatnom zaduživanju u iznosu od 125 miliona evra kredita, za koje bi garant bila država."To je jedan model koji predstavlja začarani krug plaćanja i potraživanja kome nema kraja i u jednom momentu to se zaista mora preseći", ocenjuje Radojka Nikolić, glavna urednica časopisa "Biznis" i "Ekonometar".Problem je kako naglašava što država otpisuje te dugove, a "Srbijagas" kasnije nastavi da uzima nove kredite.Kako podseća Slobodna Evropa, prošle godine u martu Vlada je otpisala celokupan dug koji je "Srbijagas" imao prema državi i koji je iznosio 1,2 milijarde evra. Dug se, kako se navodi gomilao godinama, a 80% je nastalo kada su se aktivirale bankarske garancije Srbije za kredite koje je kod komercijalnih banaka uzimao "Srbijagas".RSE podseća  da je ruski projekat "Turski tok", koji je naslednik propalog projekta "Južni tok", takođe  van EU regulative. Od izgradnje "Južnog toka" Rusija je inače odustala 2014. godine jer nije mogla da ispuni zahteve Evropske unije i omogući konkurenciju.Evropska zajednica je više puta ukazivala na probleme u vezi sa "Turskim tokom" i naglašavala da bi trebala da se omogući i dostupnost gasa koji potiče od drugih proizvođača, čime bi se obezbedila veća konkurencija mađu snabdevačima.

Svet

Snapchat lansira Spotlight, konkurenciju TikTok-u

Snepčet (Snapchat) je u ponedeljak pokrenuo Spotlajt (Spotlight), video funkciju u okviru svoje aplikacije koja, poput TikTok-a, distribuira video snimke na osnovu popularnosti, piše Axios.U pokušaju da privuče korisnike da isprobaju novu funkciju, Snepčet kaže da će deliti ukupno oko milion dolara dnevno kreatorima video snimaka sa najboljim performansama na Spotlajtu do kraja 2020. godine, a potencijalno i kasnije.Milion dolara biće raspoređivano na više korisnika u toku dana.Novčana nagrada dizajnirana je za nagrađivanje kreativnosti među raznim grupama korisnika. Da bi se kvalifikovali, korisnici moraju biti stariji od 16 godina i po potrebi pribaviti pristanak roditelja da zarade novac. Snepčet kaže da će aktivno nadgledati prevare i osigurati da pobednici budu originalni kreatori.Portparol kaže da će svaki originalni sadržaj biti digitalno označen vodenim žigom kako bi se osiguralo da nagradu mogu dobiti samo originalni kreatori.U avgustu je Fejsbuk predstavio svog konkurenta TikTok-u, nazvanog „Reels“. Nekoliko drugih aplikacija, poput Byte, Dubsmash i Triller, pokušavaju da pridobiju korisnike TikTok-a sličnim proizvodima.Svako može da objavi video na Spotlajtu, ali video snimci će biti vidljivi samo prijateljima korisnika, osim ako ih posebno ne postave kao javne, čime će ispuniti uslove za nagradu.Algoritam Spotlajta funkcioniše tako što prikazuje najpopularnije snimke na osnovu ličnih preferencija korisnika, uključujući i to da li se korisnik pozitivno ili negativno bavio sličnim sadržajem.Snap Inc. imenovao predstavnika za SrbijuU skladu sa sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, kompanija Snap Inc. u čijem je vlasništvu Snepčet predstavila je pravnog zastupnika u Srbiji i to advokatsku kancelariju Živković Samardžić.Poverenik ili drugo lice može se njima obratiti u pogledu svih pitanja u vezi sa obradom podataka o ličnosti.

Srbija

Peticiju za zabranu sirovog lignita potpisalo skoro 16.000 građana

Peticiju za zabranu sirovog lignita u Srbiji, koju je pre nedelju dana pokrenula organizacija "Srbija u pokretu", za sada je potpisalo preko 15.800 ljudi. Organizatori navode da dostizanje cilja od 10.000 potpisa znači da će predati zahteve za promenu pravnog okvira, zabranu prodaju sirovog lignita i uvođenje rigoroznije kaznene politike za kršenje tih propisa Vladi Srbije i nadležnom Ministarstvu.U slučaju da sakupe 25.000 potpisa, ekspertski tim "Srbija u pokretu" će izraditi detaljan predlog mera koje će proslediti na usvajanje Vladi Srbije i nadležnim ministarstvim.A dostignu 40.000 potpisa, zahtevaće od Vlade Srbije i da izrade digitalnu platformu na kojoj će biti dostupni svi relavantni propisi kao i izveštaji organa koji sprovode inspekcijski nadzor, kako bi građani mogli i sami da provere da li proizvođači ili prodavci energenata koji kupuju poštuju zakon.Dodaju i da prema izveštaju "Hronično zagađenje uglja" svaki teravat sat struje proizvedene iz uglja, u proseku izazove 24,5 smrtnih slučajeva povezanih sa zagađenjem vazduha, 225 slučajeva teških kardiovaskularnih, respiratornih i cerebrovaskularnih bolesti, kao i 13.288 slučajeva lakših bolesti u Evropi."Ne želimo da kada prođe pandemija i dalje nosimo maske čim zahladni! I ne želimo da se gušimo, jer nismo ranije, ne moramo ni sada. Nije lignit jeftin koliko je normalno disanje vredno", navodi se u peticiji.

Srbija

„Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ predložio rešenje za frilensere

U Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje treba predvideti mogućnost da zaposleni rade po par sati na više mesta, smatraju u Udruženju "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" i dodaju da to može da bude rešenje za sve delatnosti gde rade frilenseri i honorarci.Prema njihovim rečima to bi trebalo predvideti članom 40. i tada bi svako mogao da uplati nadoknadu za određene sate sa pripadajućim dopirosima bez uslovljavanja da se plaćaju minimalni mesečni doprinosi kod poslodavca kod kojeg zaposleni radi. To objašnjavaju na primeru gde neko kod poslodavca radi po potebi dva sata."To ujedno predstvalja rešenje za sve delatnosti koje se mogu smatrati frilanserima ili honorarcima, a za koje godinama nema pravednog rešenja. Minimalne bruto zarade ne treba da se opterećuju sa više od 10% doprinosa i treba da budu oslobođene poreza", dodaje se u saopštenju. Udruženje "Zaštitnik preduzetnika" smatra da je preko tog iznosa potrebno primenjivati progresivne stope uz predviđena dodatna oslobođenja za kategorije kojima je potreban podsticaj (majke sa više dece, osobe sa invaliditetom, zaposleni na selu, stari zanati, i ostali).Napominju i da stope doprinosa ne mogu da budu jednake za one zaposlene primaju minimalnu zaradu i za one koji zarađuju dvadeset puta više od proseka (misli se na ono što je određeno članovima zakona 44, 46. i 47.).ZAŠTO DRŽAVA PRITISKA FRILENSERE I ŠTA ONI PLANIRAJU DALJE UVOĐENJE PROGRESIVNOG PORESKOG SISTEMATakođe, udruženje smtra i da treba da se uvede progresivan poreski sistem kojim bi se rasteretile minimalne zarade. Smatraju i da je nezakonita naplata poreza i doprinosa putem formulara PP OD-O, za onsivače privrednih društava koji nisu u radnom odnosu. Napominje se da država mora da ostavi slobodu odlučivanja osnivačima privrednih društava, da se izjasne o tom pitanju."Jedna osoba može biti osnivač na desetine privrednih društava tako da je ova vrsta obračuna besmislena", dodaje se u saopštenju."Zaštitnik preduzetnika" predlaže i da se izjednači status majki preduzetnica sa majkama u ostalim sektorima i na taj način, kako se napominje prekine njihova diskriminacija (u Članu 65.).Udruženje smatra i da je potrebna veoma detaljna javna rasprava o izmeni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, radi formiranja kvalitetnijeg, pravednijeg i sveobuhvatnijeg poreskog sistema. 

Svet

Tviter će korisnike upozoravati ukoliko lajkuju tvitove sa dezinformacijama

Uoči američkih izbora 2020. godine, Tviter je počeo da prikazuje upozorenje ako pokušate da prosledite tvit koji je označen kao objava sa potencijalnim dezinformacijama, a kompanija sada planira da proširi tu funkciju upozorenja čak i kada pokušate da lajkujete označen tvit, piše The Verge.Nova funkcija će ove nedelje biti dostupna na računarima i iOS-u, dok će na Androidu biti dostupna u narednim nedeljama.Dodavanjem upozorenja, širenje dezinformacija smanjeno je za 29 odsto, saopštio je tehnološki gigant.Ova nova funkcija nije jedino ograničenje koje je Tviter dodao na svojoj platformi kako bi sprečio širenje dezinformacija.Trenutno, kada korisnici pokušaju da podele nečiju objavu, Tviter će otvoriti prozor za sastavljanje citata sa navodnicima, umesto da tu objavu podeli odmah.Kompanija je prethodno saopštila da će neka od ovih ograničenja biti na snazi „makar do kraja izbora“, međutim ta ograničenja su još uvek prisutna na platformi i deluje da će tako i ostati.

Svet

Nivo ugljen-dioksida raste uprkos merama protiv širenja koronavirusa

Usporavanje industrijske aktivnosti usled pandemije pomoglo je smanjenju emisija mnogih zagađivača i gasova staklene bašte, ali nije smanjilo rekordne nivoe ugljen-dioksida u atmosferi, saopštila je juče Svetska meteorološka organizacija (SMO).Rekordni nivoi gasova staklene bašte zadržavaju toplotu u atmosferi, povećavaju temperature i podstiču ekstremnije vreme, topljenje leda, porast nivoa mora i zakiseljavanje okeana, rekla je SMO, napominjući da „ugljen-dioksid ostaje u atmosferi vekovima i u okeanu još duže“.„Nivoi ugljen-dioksida zabeležili je značajan rast prošle godine, a globalni prosek zagađenosti vazduha bio je znatno veći od dozvoljenog. Rast se nastavio i 2020. godine“, saopštila je ova organizacija.Tokom usporavanja industrijskih aktivnosti tokom pandemije, Global Carbon Project (GCP) procenio je da su dnevne emisije CO2 možda smanjene do 17 odsto u svetu.„Kako je trajanje pandemije i mera protiv širenja virusa još uvek neizvesno vrlo je teško predvideti ukupno godišnje smanjenje emisije CO2 za 2020. godinu, međutim, preliminarne procene predviđaju smanjenje između 4,2 odsto i 7,5 odsto u poređenju sa nivoima iz 2019. godine“, ukazuje GCP.„Pandemija nije rešenje za klimatske promene", rekao je generalni sekretar SMO-a profesor Peteri Talas u saopštenju za medije.„Međutim, pruža nam platformu za održivije i ambicioznije klimatske akcije za smanjenje emisije na neto nulu kroz potpunu transformaciju naših industrijskih, energetskih i transportnih sistema“, dodao je on.

Srbija

Pristup informacijama o radu javnih preduzeća u Srbiji „veoma ograničen“

Rezultati poslednjeg istraživanja organizacije Partneri Srbija su još jednom potvrdili da javna preduzeća i društva kapitala u Srbiji, u najvećem broju slučajeva, ne postupaju po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, ili postupaju tako što odbijaju zahteve uz obrazloženja da su traženi podaci o radu preduzeća tajni ili poverljivi.Istraživanje je sumirano u analizi “Alternativni izvori zvaničnih informacija o radu društava kapitala i javnih preduzeća” koja je predstavljena javnosti danas na onlajn konferenciji.Na onlajn konferenciji govorili su Slavoljupka Pavlović, iz službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Nenad Kovačević i Rade Đurić autori Analize, kao i Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija.Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je 5. februara 2018. godine započelo postupak javnih konsultacija o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i predložilo nacrt Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.Jedna od bitnijih izmena koju je sadržao Nacrt odnosi se na izuzimanje pojedinih organa javne vlasti iz primene Zakona.Ova Analiza je, pre svega, usmerena na razmatranje mogućih posledica uključivanja predloženih rešenja iz Pregleda iz 2019. godine u (novi) nacrt Zakona na dostignut nivo transparentnosti društava kapitala u javnom vlasništvu.Cilj Analize je da ukaže na štetnost i posledice koje usvajanje ovako definisanih odredbi može da ima na ostvarivanje prava građana na pristup informacijama od javnog značaja.

Srbija

Inicijativa A11 podnela žalbu zbog raseljavanja u Vinči

Inicijativa A 11 saopštila da Grad Beograd i konzorcijum kompanija Suez, Itochu i Marguerite fond, koji gradi spalionicu otpada na deponiji u Vinči, uz finansijsku podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) nisu ispunili standarde te banke u pogledu podrške ljudima koji su pogođeni tim projektom, a žive i rade na deponiji. "Grad Beograd se obavezao da će sakupljačima sekundarnih sirovina obezbediti mogućnost za obnavljanje izvora prihoda ukoliko više ne budu mogli da rade na deponiji u Vinči", kaže Marko Vasiljević iz Inicijative A 11.Prema njegovim rečima u ovom slučaju prekršeni su i drugi domaći i međunarodni propisi i standardi koji garantuju pravo na adekvatno stanovanje i zaštitu od prinudnog iseljenja. Upozorava i da bi bez prihoda moglo da ostane između 30 i 40 sakupljača otpada.Navode da su zbog toga podneli žalbu nezavisnom mehanizmu EBRD-a (Independent Project Accountability Mechanism - IPAM), tražeći da se utvrdi da li su preduzete mere sprovedene uz poštovanje socijalne i ekološke politike ove banke. Podsećaju da je zbog izgradnje spalionice otpada sredstvima EBRD-a krajem 2018. godine raseljeno neformalno naselje na obodu deponije u Vinči i tada je deo stanovnika dobio smeštaj u socijalnim stanovima, dok je jedan broj njih praktično ostao bez bilo kakvog alternativnog smeštaja. FOTO: Inicijativa A 11, Deponija u VinčiNOVA POSTROJENJA ZA UPRAVLJANJE TPADOM U VINČI Podseća se da je uglavnom reč o ljudima koji istovremeno i rade na ovoj deponiji kao sakupljači sekundarnih sirovina, većina njih izložena je i riziku od gubitka jedinog izvora prihoda budući da je sredinom ove godine JKP Gradska čistoća jednostrano raskinula ugovor sa njima, čime im je uskraćena dozvola za pristup deponiji. IPAM, kom se Inicijativa A 11 obratila, je interni ali nezavisni mehanizam EBRD-a čiji je cilj da osigura da se projekti koje finansira EBRD sprovode u skladu sa socijalnom i ekološkom održivošću, odnosno kako se navodi u saopštenju Inicijative "Politikom zaštite životne sredine i socijalnom politikom EBRD".  Taj mehanizam, dodaje se, može i da uslovi nastavak finansiranja projekta dok se postupanje Grada Beograda i konzorcijuma ne usaglasi sa politikom EBRD-a. "Podsetimo da EBRD nije hteo da nastavi finansiranje pristupnih puteva za most na Adi dok za ljude koji su živeli na trasi ovih puteva u naselju Belvil Grad ne obezbedi odgovarajuće socijalno stanovanje", napominje Vasiljević. Inicijativa A 11 je još jednom pozvala Grad Beograd, konzorcijum  i investitora da kroz pregovore pronađu adekvatno i održivo rešenje za stanovnike raseljenog naselja.

Srbija

Počela rekonstrukcija Beograđanke

Kompanija Marera Properties otpočela je rekonstrukciju Palate Beograd (Beograđanke), u čiju će adaptaciju biti investirano preko osam miliona evra, saopštio je investitor. Planirani radovi odnose se ...

Svet

Većina Trampovih glasača smatra da Bajden nije pobedio na izborima

Džo Bajden je pobedio na predsedničkim izborima 2020, ali gotovo sve pristalice Donalda Trampa misle drugačije, pokazuje nova anketa portala CNBC  i agencije za istraživanje javnog mnjenja Change Research.Kako piše CNBC, dok Tramp iznosi neutemeljene tvrdnje o malverzacijama na izborima i seje sumnju u prebrojavanje glasova, samo 3% njegovih glasača koji su učestovovali u anketi smatra da on treba da prizna poraz.Ocenjuje se da neverovatnih 73% ispitanika smatra Trampa legitimnim pobednikom, dok se 24% izjasnilo da nije sigurno.Prema istom istraživanju svega 3% Trampovih glasača veruje da bi trebalo da popusti Bajdenu i započne mirnu predaju vlasti, dok 31% želi da se još aktuelni predsednik bori na sudu dok države ne potvrde rezultate glasanja. Dve trećine, odnosno 66%, smatra da Trump nikada ne bi smeo da prizna poraz.Ove činjenice neće predstavljati nikakvu prepreku da Bajden stupi na novu dužnost 20. januara 2021. godine, jer je pobedio u trci za Belu kuću sa 306 elektorskih glasova, preokrenuvši usput rezultat u Pensilvaniji, Mičigenu, Viskonsinu, Džordžiji i Arizoni.Tramp je inače više puta izgubio na sudu, jer se pokazalo da nepravilnosti koje je prijavio niszu uticale na rezultate. Sa druge strane, prebrojavanje glasova u Džordžiji potvrdilo je Bajdenovu pobedu.Kako se ocenjuje, anketa ukazuje na eventualno veću štetu koju Trampove tvrdnje nanose javnosti jer dovode u pitanje poverenje u izborni proces, jer se čini da je mnoge svoje pristalice ubedio u navodne gubitke koji su mu naneti.To se desilo i pored toga što su državni zvaničnici i sudije više puta oborili tvrdnje o navodnim "prevarama i nepravdam" tokom izbora.Za Trampa je na izborima glasalo više od 73 miliona ljudi, dok je više od 79 miliona dalo svoj glas Bajdenu.U pomenutoj anketi učestvovalo je 1.203 ljudi koji su ove godine glasali za Trampa širom SAD.BEZ PODRŠKE BAJDENUVelika većina Trampovih glasača koji su učestvovali u anketi, njih 81% izjavilo je da neće dati podršku Bajdenu kao predsedniku SAD.Ipak, napominje se da su Trampove pristalice podržale neke od politika koje bi Bajden mogao da vodi u Beloj kući. Skoro svi, tačnije 91% ispitanika, kaže da podržava predlog da se od savezne vlade zahteva da kupuje proizvode američkih kompanija i reformiše poreski sistem koji bi preusmerio lanac snabdevanja u SAD.Tri četvrtine podržava proširenje državne zdravstvene zaštite na ruralne sredine, sa ciljem da se malim i srednjim farmama pomogne u takmičenju sa velikim kompanijama. Sedam od deset ispitanika reklo je da podržava otvaranje novih radnih mesta popravkom infrastrukture i ulaganjm u obnovljivu energiju.Ipak, kako se dodaje dva Bajdenova ekonomska plana bila su manje popularna među ljudima koji su glasali za Trampa: 24% njegovih glasača podržava oporezivanje korporacija i ljude koji zarađuju više od 400.000 dolara godišnje, a 13% bi vratilo minimalnu satnicu na saveznom na 15 dolara po satu.Anketa pokazuje i da glasači Donalda Trampa dosta manje identifikuje sa Republikanskom strankom, svega 28% ga dovodi u vezu sa njom.

Srbija

Unapredite svoja finansijska znanja

Centar za finansijsku edukaciju i osnaživanje CEFIN organizuje „Virtuelni money meetup“, seriju edukativnih onlajn predavanja o štednji i upravljanju finansijama, u subotu, 28. novembra od...

Svet

Prihod Crne Gore od stranih turista ove godine manji za 800 miliona

Prihod Crne Gore od inostranih turista od početka ove godine do kraja septembra iznosio je 100 miliona evra, dok je u istom periodu prošle godine bio 978 miliona, pokazuju novi podaci CBCG o platnom bilansu sa inostranstvom, piše Bankar.Inostrani prihod od turizma je najznačajnija stavka u obračunu izvoza roba i usluga koji, prema metodologiji Uprave za statistiku Monstat, čini trećinu vrednosti bruto domaćeg proizvoda (BDP).Zbog drastičnog smanjenja prihoda u najvažnijoj ekonomskoj grani, ukupni pad ekonomije mogao bi biti blizu cifre od 20 odsto. To bi gurnulo i javni dug države na oko 100 odsto BDP-a.Izvoz usluga za ovih devet mjeseci bio je 491 milion eura, dok je prošle godine za isti period vrijedio milijardu i po.Crna Gora zbog velikog uvoza roba jedino u trećem kvartalu ima pozitivnu stavku kod salda roba i usluga upravo zbog većeg prihoda od stranih turista.Prošle godine je za ova tri meseca izvezeno roba za 120 miliona, a usluga za 927 miliona evra, dok je istovremeno uvoz roba vredeo 690 miliona i usluge 178 miliona evra. Tako da je ukupan saldo bio pozitivan za 179 miliona.U trećem kvartalu, koji nosi crnogorsku ekonomiju, izvoz roba vredeo je 97 miliona evra, a usluga 201 milion, dok je uvoz roba bio 510 miliona, a usluga 111 miliona evra. Tako da je ukupan saldo sada negativan za 323 miliona evra.

Svet

EZ: Srbija kasni u razvoju obnovljivih izvora energije

U energetskoj tranziciji i dalje prednjači Crna Gora, dok je Ukrajina stigla na drugo mesto pretekavši Severnu Makedoniju i Srbiju, piše u Godišnjem izveštaju o implementaciji koji je objavila Energetska zajednica (EZ), organizacija sa sedištem u Beču. Naglašava se da Srbija, pored Severne Makedonije i Ukrajine kasni sa razvojem "zelene energije"."Crna Gora mora da se pohvali jer je prva ugovorna strana EZ koja je uvela šemu trgovine emisijama (štetnih gasova) dok je Moldavija četrvta zemlja u svetu koja je dostavila svoj drugi Nacionalno utvrđeni doprinos u okviru Pariskog sporazuma o klimi", rekao je Janez Kopač direktor Sekretarijata EZ.Napominje se da su člance zajednce ostvarile napredak u tržišno orijentisanim i održivim energetskim reformama uprkos pandemijskoj krizi.U odnosi na prethodni izveštaj prosečan procenat implementacije propisa kod članica EZ porastao je sa 48 na 53 odsto, u odnosu na prethodni izveštaj koji je objavljen prošle godine.U sredini rang liste su Kosovo i Albanija, sa kako se napominje "izvesnim napretkom", dok je reforma u Moldaviji bila skromna.Na dnu su Bosna i Hercegovina, zemlja sa najviše pokrenutih procedura zbog kršenja pravila i Gruzija koja je najnovija članica EZ. Gruzija je uprkos slbijoj poziciji na rang listi, bila jedan od najbržih reformatora.EZ tvrdi i da je Severna Makedonija prednjačila u pripremi integrisanih nacionalnih energetskih i klimatskih planova a sledile su Albanija, BiH i Gruzija.Ocenjeno je da je EZ na putu da ostvari ciljeve zacrtane u 2020. koji se odnose na oblast energetske efikasnosti i njeno finansiranje, posebno u vezi sa renoviranjem zgrada, koje se radi većim intenzitetom, uprkos epidemiji korona virusa.ENERGETSKA ZAJEDNICA OPOMINJE SRBIJU ZBOG ŠTETNIH GASOVA OBNOVLJIVA ENERGIJAU toj oblasti je potvrđen "istinski napredak", nakon što je na nivou EZ zabeleženo povećanje kapaciteta za obnovljivu energiju za 19 odsto, uglavnom kod solarne i energije vetra."Nažalost, taj napredak dolazi suviše kasno u nekim slučajevima i Severna Makedonija, Srbija i Ukrajina gotovo sigirno neće ostvariti ciljeve za 2020", rekao je zamenik direktora EZ Dirk Bušle.Izveštaj za 2020. pokriva oblasti struje, gasa, regulatora u energetici, nafte, obnovljivih izvora energije, životne sredine, klime, infrastrukture, konkurencije, statistike i prvi put - sajber bezbednosti.

Video

Podrška ugostiteljima u Srbiji i širom sveta (VIDEO)

U cilju podrške ugostiteljstvu tokom pandemije, METRO Cash & Carry pokrenuo je globalnu akciju kojom promoviše poručivanje hrane i dostavu na kućne adrese, umesto odlazaka u objekte.I u Srbiji, kompanija kroz promociju podržava ugostitelje koji obavljaju isporuku i poziva potrošače da poručivanjem podrže svoje omiljene restorane.  Dodatno, METRO apeluje na potrošače da na još jedan simboličan način pruže oslonac zaposlenima u ugostiteljstvu – da poruče hranu za svoje praznične trpeze i tako doprinesu opstanku poslovanja.  Akcija se odvija pod sloganom #dajtesebipauzuukuhinji, u čak 18 zemalja u kojima METRO i pruža mogućnost da pokažemo i solidarnost sa našim sugrađanima koji rade u ugostiteljstvu, sektoru privrede koji trpi izuzetne gubitke od početka COVID-a 19. Izazovi sa kojima se ugostitelji susreću u svom poslovanju prethodnih meseci ostavljaju i dugoročnije posledice na šire okruženje i ekonomiju. Na ovaj način ljudi tokom praznika mogu da promene svoju rutinu, naprave pauzu od spremanja, a istovremeno pomognu zaposlenima u ugostiteljskom sektoru. Od početka ove svetske zdravstvene krize, kako na globalnom tako i na lokalnom nivou, METRO pruža različite vidove podrške HoReCa sektoru, poput besplatne promocije svojih profesionalnih kupaca iz ugostiteljskog sektora ili nuđenja za njih prilagođenih profesionalnih rešenja, ponuda i saveta. Cilj ovih kontinuiranih aktivnosti je ne samo trenutno olakšavanje situacije u kojoj su se našli mnogobrojni ugostitelji, već i skretanje pažnje javnosti na njihovu značajnu ulogu u svakodnevnom životu zajednica u kojima oni rade. Vrlo često su u pitanju mali i samostalni preduzetnici, čiji rad ne predstavlja samo ostvarenje njihovih životnih snova i talenata, već i bogatstvo i raznolikost koju donose u naše živote.Zbog toga – pridružite se i vi METRO prazničnoj inicijativi i dajte sebi i svojoj kuhinji predah tako što ćete za ovu Novu Godinu naručiti hranu iz vašeg omiljenog restorana!

Svet

Kovid-pozitivni najzarazniji u prvih pet dana od dobijanja simptoma

Novo istraživanje potvrđuje da su ljudi pozitivni na covid-19 vrlo zarazni u prvih pet dana nakon što razviju simptome, ističući potrebu za brzom izolacijom, piše Poslovni.Istraživanje objavljeno u časopisu Lancet takođe sugeriše da asimptomatske osobe mogu brže ukloniti virus iz svog tela i mogu biti zarazne kraće vreme.U prvom sistematskom pregledu ove vrste, istraživači su analizirali podatke iz 98 prethodnih studija o prenosu infekcije korona virusa.Istraživači su uporedili svoja otkrića o covid-19 sa dva druga soja korona virusa da bi bolje razumeli zašto se covid-19 tako brzo širio. Otkrili su da virusno opterećenje (količina virusa otkrivena u telu kroz različite faze infekcije) SARS-CoV-2 (virus koji uzrokuje covid-19) doseže vrhunac u gornjim disajnim putevima rano tokom bolesti, između prve pojave simptoma i petog dana.

Svet

Bolji pokazatelji nemačke ekonomije, ali i dalje ispod prošlogodišnjih

Tokom trećeg ovogodišnjeg kvartala nemačka ekonomija porasla je za rekordnih 8,5% u odnosu na prethodni kvartal, a razlog se vidi u činjenici da su tokom posmatranog perioda ublažene mere u suzbijanju pandemije, objavio je Savezni zavod za statistiku u Nemačkoj.Međutim, kako je preneo Breakingthenews u poređenju sa istim tromesečjem prošle godine, najveća evropska ekonomija i dalje je niža za 4%.Dodaje se da su rashodi za potrošnju u domaćinstvima porasli za 10,8% tokom trećeg kvartala 2020, a znatno su se popravili i podaci o trgovini.Primera radi, oš krajem marta Nemačka je izdvojila 750 milijardi evra za podršku privredi koja je podrazumevala i garanciju otplate kompanijskih dugova, posebnu pomoć sektoru avijacije i turizmu, kao i fond od 100 milijardi za direktno investiranje u preduzeća.U cilju da smanji posledice pandemije Nemačka je još početkom aprila ublažila mere zabrane putovanja u tu zemlju i za sezonske radnike u poljoprivredi, o čemu je Nova ekonomija i tada pisala.NEMAČKA NAMENILA 750 MILIJARDI EVRA ZA STABILIZACIJU PRIVREDE

Svet

Deca bi mogla biti vakcinisana protiv korona virusa do sredine 2021. godine

Tal Zaks, glavni medicinski službenik Moderne, kaže za Axios da bi vakcina protiv COVID-19 mogla biti dostupna deci do sredine sledeće godine.Vakcina za odrasle postojaće mnogo pre vakcine za decu.Moderna još nije započela testiranje ni sa kim mlađim od 18 godina, dok je Fajzer (Pfizer) nedavno počeo testiranje na tinejdžerima.Klinička ispitivanja za mlađu populaciju trebalo bi da se kreću brže od kliničkih ispitivanja za odrasle, jer će proizvođači vakcina započeti sa mnogo više podataka.Zaks takođe upozorava da se dosad „rezultati ne tumače najbolje“ u pogledu efikasnosti, jer se oni odnose samo na zaštitu nekoga da se ne razboli, a ne protiv prenošenja virusa na druge."Škole možda neće moći ponovo da se otvore do kraja proleća, čak i ako je celo odraslo osoblje vakcinisano", zaključuje Zaks.