Najnovije

Svet

Tramp sprečio krizu odobravanjem mera za pomoć privredi

Američki predsednik Donald Tramp potpisao je u nedelju uveče zakon o ekonomskim olakšicama zbog korona virusa u vrednosti od 900 milijardi dolara, nakon što je prethodno blokirao dogovor koji je opisao kao „sramotan“, piše Fajnenšal tajms.Trampova odluka da odobri zakon od 2.300 milijardi dolara finansiraće američku vladu do kraja sledećeg septembra i izbeći gašenje vlade koje je trebalo da počne posle ponoći u ponedeljak.Međutim, u pratećoj izjavi, Tramp je ponovio svoj zahtev da Kongres poveća jednokratknu pomoć koju svaki punoletni Amerikanac treba da dobije sa 600 na 2.000 dolara po pojedincu.Tramp je tvrdio da će Senat koji je trenutno pod kontrolom republikanaca "započeti postupak glasanja kojim se čekovi povećavaju na 2.000 dolara", ukinuti Odeljak 230 Zakona o pristojnosti komunikacija i započeti "istragu o biračkim prevarama".Odeljak 230 pruža imunitet kompanijama za društvene mreže za klevetnički sadržaj i dugo je bio meta predsednika. Tramp tvrdi, bez dokaza, da je izgubio predsedničke izbore u novembru zbog glasačkih prevara.Trampova odluka da potpiše zakon usledila je nakon što su milioni Amerikanaca izgubili naknadu za nezaposlene tokom vikenda, nakon predsednikovog odbijanja da potpiše dvostranački paket koji je odobren neposredno pred Božić.Demokrate su kritikovale Trampa zbog njegovog odugovlačenja potpisivanja ovog predloženog plana.„Besmisleno odlaganje predsednika u odobravanju ovog zakona o olakšicama koštalo je milione Amerikanaca vredne pomoći koja im je očajnički potrebna“, rekao je jedan od demokrata.Novoizabrani predsednik Džo Bajden osudio je Trampovo odlaganje, pozivajući ga da potpiše ono što je opisao kao hitno potreban zakon.

Svet

Grupacija Savana ne može da preuzme Montenegro Erlajns

Ministar kapitalnih investicija u Vladi Crne Gore Mladen Bojanić izjavio je da ponudu vlasnika Grupacije Savana u vezi sa preuzmanjem avio-kompanije Montenegro Erlajns država ne može da prihvati, javila je Radio-televizija Crne Gore. Dodaje da se očekuje povraćaj državne pomoći posrnulom avio-prevozniku u iznosu većem od 40 miliona evra.Bojanić se zahvalio na ponudi i objasnio da je ponudu nemoguće prihvatiti, jer bi, prema njegovim rečima, otpisom dugovanja prema državi ušli u zonu kršenja odredbi člana 7 Zakona o kontroli državne pomoći.Bojanić je poručio da će, ukoliko vlasnik Grupacije Savana, Dejan Mijač ima neko zakonito rešenje kojim može da se prevaziđe ta prepreka, to razmotriti u najskorijem roku.Crnogorski ministar je ocenio da je problem Montenegro Erlajnsa danas u prvom redu pravno pitanje i da ekonomski, socijalni, politički, nacionalni i svi drugi aspekti, zbog, prema njegovom mišljenju, nezakonitih odluka prethodne vlasti, ostaju u drugom planu."Agencija za zaštitu konkurencije je Rešenjem od 3.09.2020. zaustavila svaku dalju državnu pomoć za Montenegro Erlajns. Konačna odluka još nije donešena, ali je izvesno da će biti negativna", naveo je Bojanić.CRNA GORA GASI MONTENEGRO ERLAJNS, OSNIVA NOVU FIRMU Ocenio je i da će to gotovo sigurno voditi ka postupku povraćaja državi već odobrenih sredstava kompaniji Montenegro ErlajnS i dodao da se radi se o sumi od preko 40 miliona evra. Ministar je ponovio da otpis duga prema državi i prodaja za jedan evro privatnom investitoru nije opcija koju u ovom trenutku zakonski propisi dozvoljavaju.Grupacija Savana je pre nekoliko dana uputila ponudu u kojoj tvrdi da je spremna da crnogorsku avio-kompaniju Montenegro Erlajns kupi za jedan evro, uz prethodno otpisivanje svih njenih dugova.

Svet

Zoom delio podatke korisnika sa zvaničnim Pekingom?

Bivši izvršni direktor Zuma (Zoom) Džin Ksinđijang sarađivao je sa kineskim vlastima i pružio im podatke o korisnicima izvan Kine. Sudski dokumenti pokazuju da je ovo Zumu omogućilo da zadrži pristup tržištu u Kini, piše portal NTD.Iako je sedište Zuma u SAD-u, softver ove kompanije razvija se u Kini.Kada je upotreba Zuma naglo porasla tokom pandemije, Kina je pojačala kontrolu na platformi. Naložila je zaposlenima da cenzurišu bilo koje razgovore koje je Peking smatrao „ilegalnim“.Cenzurisali su sve razgovore koji se odnose na masakr demonstranata na trgu Tjananmen, kao i bilo koje razgovore koji spominju ujgurske muslimane u Sinđijangu u Kini.Zum kaže da sarađuje sa saveznim istražiteljima i da je pokrenuo internu istragu. Kompanija je takođe otpustila Džina i stavila ostale zaposlene na administrativno odsustvo.Komunistička partija Kine (KPK) zahteva od svih komunikacionih kompanija da cenzurišu govor koji smatra neprihvatljivim. Svakog ko se ne pridržava, blokiraju sa masivnog kineskog tržišta.U septembru prošle godine, KPK je blokirala Zum. Navodno je ovoj kompaniji rečeno da ako želi da se vrati na kinesko tržište, mora da nadgleda komunikaciju korisnika, cenzuriše neprihvatljive teme, podeli korisničke podatake miliona Amerikanaca i preda poseban pristup Zumovim sistemima. Zum se vratio na kinesko tržište u novembru prošle godine.

Srbija

Beogradski vodovod: Netačne izjave u vezi sa planom za deo Makiša

Javno komunalno preduzeće Beogradski vodovod i kanalizacija (BVK) saopštilo je da najoštrije osuđuje "netačne izjave o tome da će Beograd ostati bez vode ako se usvoji Plan detaljne regulacije za deo Makiškog polja"."Takve tvrdnje su obična laž, a njihovo namerno plasiranje predstavlja krivično delo širenja lažnih vesti i uznemiravanja građana", navodi se u saopštenju JKP Beogradski vodovod i kanalizacija.Podsećaju da je njihovo preduzeće učestvovalo u izradi plana putem davanja uslova, kao nosilac javnih ovlašćenja, "kako sa aspekta zaštite izvorišta, tako i sa aspekta očuvanja vodovodnog i kanalizacionog sistema". Takođe, tvrde da su održali niz sastanaka sa Urbanističkim zavodom Beograda, koji je obrađivač plana. Prema njihovim rečima, zaštita izvorišta i rezervi površinskih i podzemnih voda "obezbeđuje se formiranjem zona sanitarne zaštite, definisanjem i sprovođenjem uslova, mera i ograničenja".JKP Beogradski vodovod i kanalizacija u saopštenju naglašava i da se zaštita izvorišta sprovodi u skladu sa zvaničnim pravilnicima, rešenjima o zaštiti sanitarnih zona, i odgovarajućim elaboratima.

Srbija

UZUZ: Članarine za PKS neustavne

Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ) navodi da velikom broju građana pristižu zahtevi za naplatu članarine Privrednoj komori (PKS), koju ocenjuju kao "neustavnu". UZUZ dodaje da se to dešava ...

Srbija

Kon: Organizovan doček nove godine poguban u borbi protiv korone

Član kriznog štaba, epidemiolog Predrag Kon izjavio je za TV Prva da bi organizovanje dočeka nove 2021. godine bilo pogubno u borbi protiv korona virusa, kao i da su toga sada svesni i oni koji će najviše ekonomski izgubiti zbog toga, prenosi Beta."Stav medicinskog dela vrlo je čvrst po tom pitanju. Vi ste čuli da smo pominjali i protest", rekao je Predrag Kon.Na pitanje šta to znači, rekao je "ništa, ali znači ta reč" i izrazio nadu da tako nešto neće biti potrebno, jer svi shvataju da se ne može dozvoliti masovan doček Nove godine.Prema njegovim rečima, ako se sada napravi greška, onda će opet sredinom januara broj zaraženih početi da raste.Kon kaže da nije imao dilemu da li da primi vakcinu, kao i da postoji Agencija za lekove, koja određuje da li je nešto bezbedno i koja je odredila da je bezbedno.Dodao je da je država garant da je vakcinancija najbezbednija moguća u ovom trenutku i da ne treba razmišljati koju vakcinu primate, jer će sve dozvoljene vakcine biti bezbedne."Mi sad imamo oružje u ruci, vakcinu i uveren sam da će sledeće godine sve će biti drugačije u dobrom smeru", rekao je Kon.On je dodao da je optimista, ali da su bolnice i dalje pune i da je sada ptrebna veća opreznost.

Srbija

NDMBGD: I građani Batajnice protive se gradnji na atomskim skloništima

Inicijativa Ne davimo Beograd (NDMBGD) podseća da su potpise protiv nadziđivanja skloništa prikupljali i građani Batajnice, kao i da su im tom prilikom pružili podršku. Navodi se da je reč o sličnom planu koji je predložen za  atomska skloništa u Borči i na Čukarici."Trenutno je na ranom javnom uvidu plan za nadogradnju četiri skloništa u Batajnici, u bloku između ulica Majora Zorana Radosavljevića, Kralja Milana Zetskog i Stevana Dubajčića", saopštila je inicijativa NDMBGD.Prema njihovim rečima, tamo se planira izgradnja dve stambene šestospratnice ukupne površine oko 9000 kvadrata, kao i dva komercijalna objekta od 2000 kvadrata.Inicijativa tvrdi da su građani Batajnice nezadovoljni tim planom koji ugrožava zelene površine i igrališta u njihovom naselju, kao i da su skrenuli pažnju na mnoge netačne informacije u samom Nacrtu plana.Tako se u delu plana navodi da u okolini parcele koja je planirana za nadogradnju nema izgrađenih igrališta i da postojeći parking nema zelenilo. PREDATE PRIMEDBE, GRĐANI BORČE I ČUKARICE PROTIV NADOGRADNJE ATOMSKIH SKLONIŠTA Pored toga u primedbi se ističe da izgradnja novog stambeno-poslovnog kompleksa može značajno da pogorša kvalitet života stanovnika Batajnice. Umesto dalje urbanizacije građani predlažu da se sačuvaju zelene površine i igrališta i da su njima potrebni zdravstveni, školski i rekreativni kapaciteti.Predaja primedbi za Nacrt plana je u ponedeljak 28. decembra u Sekretarijatu za urbanizam i građevniske poslove. Inicijativa Ne davimo Beograd je prethodne nedelje predala preko 1600 potpisa protiv sličnih planova za nadogradnju skloništa u Borči i na Čukarici.

Srbija

United Grupa kupuje bugarsku Novu

United Grupa saopštila je danas da je postigla dogovor o preuzimanju Nova Broadcasting Group, najveće bugarske medijske kompanije sa više platformi, od Advance Media Group.U okviru United Grupe, vodećeg telekomunikacionog i medijskog operatora u Jugoistočnoj Evropi, u Srbiji posluju kompanija SBB i njeni servisi EON i Total TV, a medijski sadržaj emituju televizije i portali Sport Klub, Nova S i N1.Očekuje se da će nova transakcija biti završena početkom sledeće godine, nakon uobičajenih odobrenja regulatornih tela. NOVA TV, nacionalna televizija u Bugarskoj, 10 televizijskih kanala, najveća online platforma - Net Info, koju u toku svakog meseca prati u proseku čak 80 % stanovnika te zemlje i četiri radio stanice, deo su Nove.Victoriya Boklag, izvršna direktorka United Grupe izjavila je: „Veoma smo zadovoljni postignutim dogovorom. Kupujemo uspešnu kompaniju dva istaknuta preduzetnika, sa velikim izgledima za dalji rast u okviru Grupe. Nova akvizicija je u skladu sa celokupnom strategijom poslovanja United Grupe koja poseduje telekomunikacione i medijske kompanije na tržištima na kojima poslujemo. Nova Broadcasting Group upotpunjuje naš postojeći medijski portfolio i uverena sam da ćemo pronaći mnogo sinergija, što će nam na svakom tržištu omogućiti dalja ulaganja u lokalni sadržaj koji će brzo doći do publike.“Georgi Domuschiev, izvršni dirketor Advance Media Group rekao je: „Ova akvizicija je veliki uspeh i sjajna prilika za Novu, njene gledaoce, slušaoce i posetioce. Želeo bih da se zahvalim svima koji su nam pomogli da razvijemo vodeću bugarsku komercijalnu medijsku grupu. Dogovor sa United Grupom će obezbediti kontinuirani razvoj Nove.“Investicija predstavlja četvrtu veliku transakciju otkako je BC Partners postao većinski vlasnik United Grupe, u martu 2019. godine.Poslujući istovremeno u telekomunikacionom i medijskom sektoru, platforma United Grupe kombinuje vodeće operatore i najbolje proizvođače medijskog sadržaja u Jugoistočnoj Evropi. Kompanija ima približno 10 miliona korisnika i 11 hiljada zaposlenih.

2020

Lepši „Praznici za sve“

U susret novogodišnjim praznicima i vremenu koje je tradicionalno posvećeno darivanju, Fabrika dečje hrane (BFF) priključila se kampanji „Praznici za sve“, u organizaciji NALEDA i uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ). Zajedno sa drugim društveno odgovornim kompanijama, Fabrika dečje hrane obezbedila je pomoć u proizvodima za Sigurnu kuću i Svratište za decu. „Čitava 2020. godina bila je u znaku potrebe za pojačanom solidarnošću i zajedništvom kako bismo kao društvo što lakše prevazišli krizu i pomogli onima koji su najugroženiji. U tom duhu, kampanja „Praznici za sve“, najbolji je način da i na kraju ove godine ne zaboravimo one kojima je potrebna naša podrška, zbog čega smo se sa velikim zadovoljstvom odazvali i podržali ovu lepu inicijativu“, istakla je Milena Cvetković, izvršni direktor Fabrike dečje hrane (BFF).Pored učešća u zajedničkoj kampanji „Praznici za sve“, kompanija BFF je uputila i donaciju svojih Nutrino proizvoda Udruženju “Autizam“ Valjevo, kako bi se pomogao rad Udruženja, a za decu obolelu od autizma, obezbedili ukusni i zdravi obroci.  U skladu sa misijom da kvalitetna dečja hrana bude dostupna svima, Fabrika dečje hrane kontinuirano pomaže organizacijama i pojedincima kojima su pomoć i podrška potrebni. U proteklom periodu, proizvodi su donirani Crvenom Krstu Srbije, Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj, kao i porodicama teškog materijalnog stanja.

Srbija

Vlada pozvala ugostitelje da se prijave za dodelu vaučera

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija pozvalo je zainteresovane ugostitelje da se prijave na program vaučera za 2021. godinu. Vaučeri će moći da se koriste zaključno sa 20. novembrom 2021. godine.Svi preduzetnici, privredna društva, , druga pravna i fizička lica kao i zdravstvene ustanove koje pružaju usluge smeštaja, mogu da se prijave na program ako su evidentirani u centralnom sistemu e-turista.Uputstvo i potrebni obrasci mogu se preuzeti direktno sa sajta Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.Prvi spisak ugostitelja kod kojih će turisti moći da iskoriste državne vaučere, biće objavljen na internet stranici ovog ministarstva najkasnije do 31. decembra i ažuriraće se sedmično. Prijavljivanje građana za vaučere od minimum pet besplatnih noćenja u registrovanim objektima trajaće od 1. januara do 15. oktobra 2021. godine ili do utroška raspoloživog broja vaučera. Navodi se da vrednost jednog vaučera iznosi 5.000 dinara, kao i da to predstavlja maksimalni iznos koji po vaučeru može da se refundira ugostitelju.Naredna godina biće sedma za redom kako se preko besplatnih vaučera realizuje "Uredba o uslovima i načinu dodele sredstava za podsticanje unapređenja turističkog prometa domaćih turista na teritoriji Srbije".DA LI ĆE DOMAĆI GOSTI SPASITI TURISTIČKU SEZONU

Srbija

Grad Subotica počinje sa preradom otpadnih voda

Javno komunalno preduzeće Vodovod i kanalizacija Grada Subotice završilo je rekonstrukciju sistema i pustilo u rad fabriku vode i pogon za preradu otpadnih voda, piše Balkan Green Energy News. Naglašava se da je proširena mreža kanalizacije koja obezbeđuje pokrivenost od 60%.Nalglašeno je da je projekat vredan 27 miliona evra, kao i da je Evropska banka za obnovu i razvoj je odobrila skoro 20 miliona evra u kreditima.Grantove i tehničku podršku vredne sedam miliona evra, obezbedila je Evropska unija, kao i bilateralni donatori u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF)."EBRD, Evropska unija i zemlje koje daju donacije usredsređeni su na podršku prelasku na zelenu privredu", izjavila je Žužana Hargitai, direktorka EBRD za Zapadni Balkan i Srbiju.EBRD ukazuje i na činjenicu da se u Srbiji obradi tek 10% otpadnih voda i da je samo 46 odsto stanovništva povezano na kanalizacioni sistem. Podseća i da je infrastruktura na mnogim mestima zastarela.SUBOTICA BESPLATNO DAJE ZEMLJU NEMAČKOJ KOMPANIJI PLIĆ ZAŠTIĆEN OD OTPADNIH VODANova fabrika vode u Subotici ima kapacitet od 80 litara u sekundi i rezervoar OD 2.500 kubika.U njoj se nalazi i jedinica za preradu mulja, a preduzeće je sagradilo i postrojenje za preradu otpadnih voda. Kako se dodaje, mulj se koristi za proizvodnju energije, a učinak može da pokrije 40% potreba za rad.Izgrađeno je i 11 kilometara vodovodne mreže, kao i još devet kilometara kanalizacionih cevi i kolektora.Naglašava se da to omogućava domaćinstvima sa više od 12.000 stanovnika da se priključe na tu mrežu i da udeo pokrivenosti kanalizacijom poraste do 60 odsto.Neprerađene otpadne vode su ranije ispuštane u jezero Palić, jednu od najpopularnijih turističkih destinacija u zemlji, i ugrožavale staništa biljaka i životinja.

Srbija

Broj umrlih u novembru oborio desetogodišnji rekord

U Srbiji, u periodu od januara do novembra 2020. godine, broj živorođenih pao je za 2,7 odsto, dok je broj umrlih u istom periodu porastao za 5,9 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.Broj živorođenih od januara do novembra 2020. godine je iznosio 56.587. U poređenju na isti period prethodne godine, kada je ukupan broj živorođenih iznosio 58.131, beleži se pad od 1.544 odnosno za 2,7 odsto. S druge strane, broj umrlih u Srbiji u periodu od januara do novembar 2020. godine iznosio je 97.633 i, u odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj umrlih bio 92.160, beleži se rast od 5.473 ili za 5,9 odsto.Prema podacima RZS-a ove godine bio je najveći broj preminulih u novembru u poslednjih 11 godina i to 10.835, a od aprila 2020. umrlo je 6.294 više u odnosu na prosek.Prema zvaničnim podacima, ukupan broj umrlih od Kovida iznosi 2.931‬.

Srbija

Ne davimo Beograd: Gradski odbornici u utorak glasaju o planu za Makiš

Inicijativa Ne davimo Beograd (NDMBGD) tvrdi da će odbornici Grada Beograda na novoj sednici skupštine, zakazanoj za utorak 29. decembar, odlučivati o "Predlogu plana detaljne regulacije dela Makiškog polja na teritoriji opštine Čukarica".NDMBGD podseća da je reč o planu kojim se područje vodoizvorišta pretvara u stambeno-poslovnu zonu i priprema za investitore bliske vlastima.Smatraju da će na taj način investitor dobiti lokaciju od "neprocenjive vrednosti" za budućnost Beograda, njegovo vodosnabdevanje i kvalitet životne sredine.Inicijativa podseća i da taj plan od početka prate problemi, kao i da je na javnoj sednici komisije za planove gde se raspravljalo o tom planu javnost bila sprečena da prisustvuje.NDMBGD poziva Skupštinu grada Beograda i njenog predsednika da se taj plan skine sa dnevnog reda.Gradske vlasti se pozivaju i da organizuju široku javnu diskusiju o tom planu gde bi bila uključena i stručna javnost.Odbornici se pozivaju da glasaju protiv tog plana, ukoliko on ostane na dnevnom redu gradske skupštine."VLAST GRAĐANIMA USKRATILA PRISUSTVO NA JAVNOJ RASPRAVI O MAKIŠU"

Svet

Neprofitne organizacije spasile domen .org

Privatna firma Ethos Capital je planirala da kupi organizaciju koja upravlja domenom .org, ali nakon velike borbe raznih neprofitnih organizacije od tog dogovora se odustalo, piše portal Startit.Nakon što je krajem 2019. objavljen plan o prodaji, više od 500 organizacija i 18.000 pojedinaca je potpisalo pismo EFF-a (Electronic Frontier Foundation) u kome se tražila obustava. Među njima su bile organizacije kao što su Greenpeace, Consumer Reports, Oxfam, i YMCA u SAD-u. Počela su da se postavljaju pitanja da li Ethos Capital može da ostvari profit (što jeste cilj ove organizacije) bez drastične promene politike .org-a.Za domen .org je oduvek bio plan da bude pod kontrolom neprofitne organizacije, kako bi se zaštitio od cenzure i aktivnosti koje bi za cilj imale zaradu, a ne opštu dobrobit.Početkom ove godine, obelodanjeno je da bi Ethos Capital platio 1,135 milijardi dolara za .org, a trećina te sume (360 miliona) bi bila finansirana od pozajmica. Postalo je jasno da Ethos, čak i da ima najbolje namere, ima i obavezu da povrati sredstva investitorima.Usledili su protesti ispred kancelarija neprofitne Internet korporacije za dodeljena imena i brojeve (ICANN) u Los Anđelesu, koja je odgovorna za koordinaciju održavanja i procedura nekoliko baza podataka povezanih sa imenskim prostorima i numeričkim prostorima na internetu, sa ciljem da obezbedi stabilnost mreže i siguran rad.Globalne nevladine i neproftine organizacije među kojima su Amnesty International, Access Now, i Sierra Club održale su novinarsku konferenciju na Svetskom ekonomskom forumu gde su skrenuli pažnju svetskim zvaničnicima na to da bi prodaja .org bila opasna za društvo.Nakon borbe raznih organizacija, članovi kongresa SAD-a napisali su pismo Internet korporaciji za dodeljena imena i brojeve (ICANN) u kome su naznačili da Ethos Capital ne može nikako da napravi profit u odnosu na svoje investicije bez pravljenja ozbiljnih promena na štetu korisnika .org-a.Konačno, u aprilu ICANN je zaustavio prebacivanje vlasništva .org-a. Iako je .org za sada bezbedan, registri sve češće postaju tačke u kojima sloboda govora dolazi u rizik. Zbog toga je EFF pokrenuo još jednu kampanju, u kojoj traži od ICANN-a da preispita politike koje omogućavaju registrima da postave svoja pravila za domene najvišeg nivoa, koja bi mogla da im omoguće lakšu cenzuru, pisao je Startit.

Srbija

NIN: MUP prodavao oružje „GIM“-u, dug izmirila firma bliska SNS-u

Nedeljnik NIN eksluzivno je objavio objavio ugovore u kojima se vidi da je Ministarsto untrašnjih poslova, prodavalo oružje iz policije kompaniji "GIM", prenosi televizija N1. Kako se naglašava, dug koji je tom prilikom nastao policiji je isplatila firma bliska Srpskoj naprednoj stranci.N1 ukazuje i na činjenicu da je ugovor zaključen u vreme mandata bivšeg ministra policije Nebojše Stefanovića, dok je tada kompaniju "GIM" zastupao njegov otac, Branko Stefanović."Vidimo da je MUP trgovao sa GIM-om u 2015. godini, tada je potpisan prvi ugovor za prodaju malokalibarskog oružja i nekog artiljeriskog oružja, u ugovoru nije specifikacija koje je oružje", kaže novinar NIN-a Vuk Cvijić.Prema njegovim rečima ugovor je bio potpisan na milion i 600 hiljada. Međutim, kako naglašava i pored stavke u ugovoru da se sve isplati u roku od 180 dana, odnosno šest meseci, to se nije desilo."To je trebalo da bude početkom 2016. godine", ističe Vuk Cvijić.Dodaje i da se roba, barem kako priše u ugovoru, prodavala "na kilo".U ugovorima se vide, kako se navodi, dugovanja koja su namirena tek krajem 2018. godine kada se MUP-u isporučuju džipovi, a kompenzaciju završava novi igrač, firma bliska SNS-u."To je ta firma 'British motors', to je firma čiji je vlasnik član GO SNS, bio je nekada i poslanik vladajuće stranke", objašnjava Cvijić.On naglašava činjenicu da se prva trgovina dešava u vreme dok je Nebojša Stefanović ministar policije."Taj ugovor je praktično sklopljen između oca i sina", ocenjuje Cvijić.NIN ODGOVARA STEFANOVIĆU: GIM IPAK BIO POVLAŠĆEN U ODNOSU NA SDPR Navodi se da je vlasnik firme "British motors" Ostoja Mijailović, nekadašnji član Nove Srbije, a od 2015. godine član SNS-a. Komapnija se obavezala da će MUP-u dostaviti 49 vozila marke "lend rover", ugovorena cena za ta vozila je, prema pisanju NIN-a, 2.449.510 evra sa PDV-om.Ista firma je u 2020. godini Gradu Beogradu isporučila iste "lend rovere" za sistem "Oko sokolovo". N1 tvrdi da kompaniju "British motors" nije bilo moguće dobiti, kao i da su nadležne institucije bez reakcije na ove navode.Kompanija GIM je, prema saznanjima BIRN-a, kupovala naoružanje po povlašćenim cenama od Krušika iz Valjeva. Zbog ukazivanja na to da se novac nezakonito isisava iz Krušika, posledice za sada, jedino snosi uzbunjivač Aleksandar Obradović. 

Srbija

eBay onlajn trgovcima u Srbiji počinje da naplaćuje PDV

Najpoznatija svetska platforma za onlajn aukcionu prodaju Ibej poslala je obaveštenje korisnicima u Srbiji da će od januara, u skladu sa poreskim propisima, početi da obračunava PDV u iznosu od 20%, piše Politika.Sasvim očekivano, vest o novim pravilima i većim troškovima trgovanja na internetu mnogi korisnici su dočekali sa negodovanjem, jer Ibej naplaćuje visoke provizije. Preko ove platforme danas trguju mnogi građani Srbije i to ne samo nvom već i polovnom robom koja uvek nađe kupca sa Zapada.Korisnici naglašavaju da uplate najčešće stižu preko Pejpala."Siguran sam da država i Poreska uprava imaju uvid u moje devizne prilive, ali to nije čista zarada. Mnogo je troškova koji idu uz to i na kraju ostane tek toliko da pokrijem manju platu", kaže jedan dugogodišnji trgovac starim stvarima, koji prodaje preko Ibeja. Navodi i da postoje troškovi poštarine koja je često viša od cene predmeta koji prodaje, plus provizije koje naplaćuje Ibej."Prošlog meseca sam platio 1.200 dolara provizije", kaže ovaj trgovac koji uglavnom prodaje staru i polovnu robu sa buvljaka.On naglašava da ne beži od plaćanja obaveza, ali da bi voleo da ono bude pravedno. Drugi kažu da će odustati od trgovine ili će pokušati da registruju svoje naloge u drugim državama, kako bi izbegli plaćanje poreza.Naglašavaju i da preko ovog ili sličnih sajtova trguju oni ljudi koji ne mogu da žive od plate od 30.000 dinara.Jedan od trgovaca preko Ibeja, koji živi u Hrvatskoj, ima više naloga među kojima je jedan iz Srbije. Kaže da ovu vest nije primio ozbiljno budući da preko srpskog naloga i ne prodaje mnogo."Glavna prodaja ide preko naloga u Italiji na kome radim više od deset godina. Nikada nisam plaćao porez, jer u Italiji takve obaveze imaju ozbiljni trgovci sa registrovanim internet-prodavnicama", keže jedan od trgovca koji živi u Hrvatskoj.Prema njegovim rečima, obični trgovci, poput njega nikada nisu imali takvu obavezu niti je bilo kontrola. "Ja čak sumnjam da je ovo način da Ibej kao kompanija pokušava da uveća svoje prihode", kaže sagovornik Politike.On dodaje da mu je nedavno na nalog koji je registrovan u Italiji stiglo obaveštenje da se od februara zahteva VAT broj, koji podrazumeva registraciju ako korisnik želi da nastavi prodaju."Mislim da će većina prodavaca, u slučaju da krene naplata poreza, trgovinu preseliti na Fejsbuk gde postoje brojne ciljne grupe, recimo kolekcionara koji međusobno prodaju i menjaju stare stvari", smatra ovaj trgovac iz Hrvatske.Prema našem zakonu, promet robe između fizičkih lica se ne oporezuje, ali platforma ne zna da li ste vi fizičko ili pravno lice."Ibej nema registrovano pravno lice u Srbiji i da bi se zaštitio svima je uveo PDV. To su verovatno učinili zato da ne bi morali da "gledaju u pasulj" ko je sa druge strane, da li prodaje ili da li se identifikuje", objašnjava Goran Radosavljević, profesor FEFA fakulteta. Prema njegovim rečima, u suprotnom, Ibej bi bio obveznik poreza na dohodak. Radosavljević kaže i da je to slična priča kao sa Pejpalom, a Ibej je registrovan na teritoriji Evropske unije, gde zemlje članice međusobno ne plaćaju PDV. Sa druge strane Ibej u Srbiji nema registrovanu firmu, što rezultira određenim ograničenjima."Najveći problem pravi naš zakon o deviznom poslovanju koji je prilično krut i o kome pričamo gotovo dve decenije. Taj zakon u suštini nalaže da ukoliko hoćete da se bavite bilo kojim poslom u Srbiji morate imati registrovanu firmu", smatra Radosavljević.On napominje da su međunarodne platforme registrovane na nekim drugim destinacijama sa kojih rade i da bi se zaštitile od zakona u svojim zemljama, zaračunavaju poreze ili u slučaju Pejpala zabranjuju trgovinu na teritoriji Srbije. "Njima naša Poreska uprava ne može ništa, ali može da urgira kod njihove Poreske uprave i onda ona njih može da goni što krše zakon određene zemlje", naglašava profesor FEFA fakulteta.Dodaje sse da prema ranijim odgovorima Poreske uprave, poreski tretman prodaje dobara zavisi od toga da li se radi o prodaji sopstvene imovine "od slučaja do slučaja" ili je to stalna aktivnost nekog fizičkog lica.Radosavljević kaže da se problem u vezi sa frilenserima može da reši jednostavno, osnivanjem preduzetničke radnje i plaćanjem paušalnog poreza, koji je niži od onog koji bi plaćali kao fizička lica.Naglašava i da otvaranjem firme njihove finansije postaju transparentne.

Srbija

Evropski parlament: Vlast u Srbiji koristi dezinformacije protiv opozicije

U zemljama, poput Srbije i Crne Gore, u kojima politikom dominira jedna stranka, dezinformacije teže da slede „partijsku liniju“, služeći interesima moćnika i podrivajući opoziciju, pokazuje najnovija studija Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta.Dezinformacije su endemski i sveprisutan deo politike na čitavom zapadnom Balkanu, bez izuzetka. Ali dok se o dezinformacijama često raspravlja u kontekstu spoljnih pretnji funkcionisanju uprave i demokratije, strani akteri nisu najistaknutiji krivci.U konkurentnijim političkim okruženjima, poput Albanije, Kosova i (donekle) Severne Makedonije, dezinformacije teže oportunistički da koriste sve strane, težeći kratkoročnim ciljevima, a ne dugoročnim strategijama.Međunarodni akteri igraju relativno malu ulogu u širenju dezinformacija u Srbiji. Uprkos tome što je jedan od centralnih distributivnih kanala za transnacionalne dezinformacije u regionu upravo ruski Sputnjik Srbija sa sedištem u Beogradu.U srpskom medijskom pejzažu dominiraju Srpska napredna stranka (SNS) i predsednik Vučić. Tokom poslednjih nekoliko godina posmatrači su primetili pogoršanje kvaliteta medijskog izveštavanja, koje karakterišu povoljno izveštavanje i nedostatak kritika predsednika Vučića i njegovih saradnika.Primarnu ulogu u kampanjama dezinformacija koje sponzoriše država igraju TV stanice (istaknuto TV Pink) i tabloidi, uključujući Kurir, Informer i Srpski telegraf, koji imaju značajan doseg i koriste se za odjek kampanja klevetanja vladajuće stranke protiv opozicije, pokazuje studija.Analiza društvenih medija sprovedena za ovu studiju u međuvremenu je otkrila da je niz nacionalističkih publikacija (Nacionalist, Tsrvene Beretke, Intermagazin.rs, Sandžačke) i nekolicina uglednih pojedinaca (uključujući političare i istaknutog ekonomskog komentatora) imalo posebno važnu ulogu u širenju dezinformacija. Ove medije i pojedince karakteriše negativno izveštavanje o EU, NATO-u i zapadu uopšte, dok istovremeno neguju proruski diskurs.Štaviše, postoje navodi o velikom broju lažnih profila, grupa i stranica na društvenim mrežama koji su korišćeni u dezinformacione svrhe. Na primer, u aprilu 2020. godine Tviter je u Srbiji izbrisao 8.558 Tviter naloga, uz obrazloženje da su to lažni računi podržani od države povezani sa glavnom vladajućom strankom.Iako su kampanje dezinformacija koje vodi Sputnjik Srbija istaknute u celom regionu, posebno u Bosni i Hercegovini, na Kosovu, u Crnoj Gori i severnoj Makedoniji, one nisu posebno vidljive u samoj Srbiji.Čini se da su srpske i ruske državne poruke široko koordinisane na višem nivou. Međutim, postojala su dva značajna izuzetka. Prvi je bio 2016. godine kada je predsednik Vučić podržao tvrdnje da je ruski GRU stajao iza pokušaja puča u Crnoj Gori, iznoseći osude iz Moskve. Drugi izuzetak je bio letos kada je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova optužila Vučića, vulgarno, da se prodao Vašingtonu zbog predloženog posla o ekonomskoj normalizaciji Kosova. Vladimir Putin se na kraju izvinio u njeno ime.Generalno, čini se da se Sputnjik Srbije ne uključuje nezavisno u srpsku politiku na način na koji to čini u drugim zemljama regiona. Međutim, on proizvodi materijal koji srpski mediji (i drugi u regionu) mogu prenameniti kako bi postigli svoje ciljeve kroz dezinformacije.Kao takva, glavnina srpskih dezinformacija ima za cilj da širi mišljenje u odnosu na izbore, javne ličnosti ili unutrašnju srpsku politiku. Diskurzivna polja na kojima se vode ove bitke, međutim, veoma se razlikuju. Otprilike trećina pregledanih kampanja usredsređena je na NATO ili EU, trećina na posledice jugoslovenskih ratova i posleratnog „pomirenja“, a ostatak na izbornu politiku i COVID-19.I domaći i strani akteri koriste dezinformacije da potkopaju kredibilitet Evropske unije na zapadnom Balkanu, pojačavajući i manipulišući postojećim podelama između „idealista EU“ (koji su posvećeni evropskom identitetu svoje zemlje) i „realista EU“. (koji se možda ne protive integraciji u EU, ali ne veruju da će se verovatno dogoditi).Iako su Kina i Turska aktivne na ovom polju, u naporima za diskreditaciju EU dominira Rusija, koja održava široku infrastrukturu medijskih manipulacija širom regiona.Nikola Momčilović

2020

Pomoć kosjerićkom ribnjaku Đokić

Atlantic Grupa i Mercator-S, udružili su se pod Argetinim projektom „Podržavamo lokalno“ i još jednom su pokazali svoju spremnost da pomognu srpskoj privredi, kupovinom pastrmke iz ribnjak...