Najnovije

Srbija

Nove mere protiv pandemije važe od sutra ujutru

Na preporuku Kriznog štaba Vlada Srbije usvojila je nove mere u borbi protiv širenja koronavirusa, koje će na snagu stupiti sutra ujutru i važiće deset dana. One između ostalog podrazumevaju i skraćenje radnog vremena do 18 časova u svim restoranima, kafićima, barovima, tržnim centrima.Kako je ranije naglasio ministar zdravlja Zlatibor Lončar, nastaviće da rade apoteke, pumpe i "ona mesta koja nisu u riziku".Biće obavezno korišćenje maske u zatvorenom prosoru, ali i na otvorenom i to na mestima gde ne može da se spreči kontakt ili gde ima više ljudi od broja koji je propisan. To se odnosi kako je naglašenona pešačke zone ili raskrsnice.Zabranjena su i sva javna okupljanja više od pet ljudi, u zatvorenom i na otvorenom prostoru.UNIJA POSLODAVACA I PRIVREDNA KOMORA UPUTILE VLADI PREDLOG NOVIH MERA ZA PODRŠKU PRIVREDI KO JE IZUZET OD NOVIH MERA?Od ove mere zabrane okupljanja su, kako se navodi, izuzete su radne organizacije, škole, prodavnice, tržni centri i slični objekti, za koje važi propisano ograničenje broja prisutnih osoba u svakom trenutku u odnosu na kvadraturu, minimum četiri kvadratna metra po osobi.Još jedna od mera je da se svima koji to mogu, omogući da rade od kuće."Tako će se sprečiti kontakti u radnim jedinicama, a rasteretićemo i gradski prevoz", kaže Lončar.Prema njegovim rečima biće pojačan i broj vozila u javnom saobraćaju.Naglasio je da autobusi javnog prevoza koji budu popunjeni 50 odsto svog kapaciteta, neće primati nove putnike, niti će se zaustavljati na stanici.Naglašava se da će se poštovanje novih mera samoizolacije i karantina strogo kontrolisati.

Srbija

Država planira gotovo 15 milijardi za subvencionisanje kompanija

Za subvencije privatnim preduzećima u predloženom budžetu za 2021. godinu namenjeno je ukupno 14,9 milijardi dinara, a sredstva su, između ostalog, namenjena za sprovođenje ugovora o zajedničkom investicionom ulaganju između Republike Srbije i Fijata i ugovora o osnivanju Er Srbije, piše 021.rs.Ta sredstva predviđena su u razdelu Ministarstva privrede kao ulaganja od posebnog značaja.Za izmirenje preuzetih obaveza po ugovorima o dodeli sredstava za direktne investicije subvencije su namenjene za Džonson elektrik Niš, Kromberg i Šubert Kruševac, Eseks Zrenjanin, ZF Srbija Pančevo, MTU Beograd, Henkel Srbija Beograd, Linglong Zrenjanin, Planinku Kuršumlija, Hemijsku industriju Nevena Beograd i druge.Sredstva za subvencije su, kako se precizira, namenjena za izmirenje preuzetih obaveza iz Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija.U predloženom budžetu ne navode se konkretni iznosi subvencija za svako privatno preduzeće kome su ta sredstva namenjena.

E-biznis

Da li rad od kuće donosi promene u upravljanju poslovnim podacima?

Inteligentno upravljanje podacima u narednim godinama će postati jedna od najvećih konkurentskih prednosti koje kompanija može da poseduje. Istovremeno, gubitak ili pogrešno rukovanje podacima ili informacijama jedan je od većih rizika s kojim se suočavaju savremena preduzeća, posebno ukoliko uzmemo u obzir GDPR regulativu (svako neovlašćeno modifikovanje podataka spada u opseg regulative).Studija japanske cyber security korporacije Trend Micro pokazuje da 39% zaposlenih pristupa kompanijskim podacima sa svojih personalnih uredjaja. Ovakva istraživanja jasno nam pokazuju da pametni uređaji, kao i aplikacije koje se na njima pokreću, predstavljaju jednu od ključnih slabih karika u lancu sajber bezbednosti. Ne treba posebno naglašavati da se u godini Corone linija između rada od kuće i rada na poslu prilično zamaglila i da kao takva predstavlja izazov za poslovanje kompanija u smislu zaštite podataka i bezbednosti sistema.“Head in the Clouds”Pomenuta Trend Micro studija, pod veoma zanimljivim nazivom “Glava u oblacima”, anketirala je više od 13000 udaljenih radnika iz 27 zemalja, kako bi saznala više o navikama različito raspoređene radne snage tokom COVID-19 pandemije. Više od jedne trećine (36%) ispitanih udaljenih radnika, primera radi, nema osnovnu zaštitu lozinkom na svim ličnim uređajima. Ne treba puno razmišljati da bismo došli do zaključka da treća lica lako mogu da pristupe osetljivim ličnim ili poslovnim informacijama, kao i da postoji niz rizika kao što su lak pristup napadačima koji pokušavaju da probiju pristup ka kompanijskoj mreži.Takođe, tu je dodatni rizik za poslovne mreže koji može nastati posle lockdown-a i nakon masovnog povratka u poslovne prostore, ako se malware pokupi kod kuće i fizički donese u kancelariju kroz nezaštićene lične uređaje, tamo gde je upotreba ličnih uređaja dozvoljena kroz bring-your-own-device (BYOD) praksu. Primera radi, znate li da je prosečno vreme za enkripciju malware-om tipičnog računara 60 sekundi? U mrežnom okruženju taj problem je još izraženiji.Kako reagovati na novu normalnost u informatičkom svetuMožda bi holistički pristup u cyber bezbednosti trebao da bude sličan onom u medicini. U tom slučaju osnova bi bila razumeti sve aktivnosti potrebne za uspešno vođenje kompanije, a preoblikovati pristup cyber bezbednosti tako da minimalno remeti druge sisteme, a da maksimalno štiti osetljive tačke na mreži.Kompanije bi svakako trebale da preispitaju bezbednosna rešenja koja nude zaposlenima, barem onim zaposlenima koji koriste kućne mreže za pristup poslovnim informacijama. Prelazak na informacioni model zasnovan na pojedinim Cloud rešenjima može poprilično da ublaži mnoge rizike rada na daljinu, pritom na vrlo isplativ i efikasan način. Trend Micro je definitivno predvodnik u Cloud Security segmentu. Ova inovativna kompanija sa sedištem u Tokyo-u, kroz svoje proizvode osigurava da kompanijski podaci budu i ostanu bezbedni od malware-a, ransomware-a, phishing-a i ostalih ciljanih napada. O svim proizvodima kao i o njihovom načinu rada možete se detaljno informisati na stranicama proizvođača, a za više informacija kontaktirajte kompaniju Veracomp, koja je lokalni distributer i trening centar za proizvode iz Trend Micro portfolija.

Srbija

Nastavlja se borba za očuvanje šume na Košutnjaku

Iz udruženja građana Bitka za Košutnjak upozoravaju da je šuma u tom delu Beograda i dalje u opasnosti, iako je početkom septembra saopšteno da seče neće biti, prenosi Balkan Green Energy News.Dejan Jovanović iz udruženja građana Bitka za Košutnjak tvrdi da ne postoji dokaz da je izgradnja stambenih objekata na tom području obustavljena.Udruženje građana je kako se dodaje tražilo zapisnik sa sastanka na kome je navodno odlučeno da neće biti seče šume u jednom delu Košutnjaka, ali kako Jovanović objašnjava, zahtev nije uvažen, pa su zaključili da projekat nije trajno obustavljen.Udruženje tvrdi i da ima saznanje da se već duže vreme sprema plan koji će biti manja verzija originalnog, pa može kako upozoravaju da dođe do obmanjivanja javnosti, nuđenjem raznih ustupaka. To bi kako se dodaje a za početak bila manja kvadratura za objekte."Da bi taj plan uspeo potrebni su pojedinci i grupe građana koji će se sami ponuditi da pomognu investitoru. Na kraju će doći mediji koji će proglasiti da je Košutnjak sačuvan tako što će biti posečeno “samo malo ili nekoliko” stabala, ali da će se ipak graditi novo naselje", objasnio je Dejan Jovanović.Vest da će se seći drveće na Košutnjaku uznemirila je veliki broj građana, ali ih je i ujedinila oko ideje da odbrane "pluća Beograda". Zahvaljujući velikom broju ljudi koji se tokom visokih temperatura i epidemije koronavirusa letos nisu libili da izađu na proteste, grupa građana poznata i kao Bitka za Košutnjak je uspela privremeno da zaustavi projekat veličine od oko 1,5 milijardi evra.ARHITEKTE: ŠUMA NA KOŠUTNJAKU BI MOGLA DA POSTANE TRAVA NA KROVU PODZEMNE GARAŽE ZAJEDNIČKA OBNOVA KOŠUTNJAKAMnogo stabala je posečeno kako se dodaje i iznad Topčiderskog parka i to utiče na kvalitet vazduha ali i na temperaturu, pa Udruženje Bitka za Košutnjak planira da pokrene inicijativu sadnje novih stabala. "Predložićemo da građani odlučuju gde će to da se radi, ali postepeno. Košutnjak je sađen pre skoro 90 godina, pa postepeno treba i seći stabla tamo gde se mora", navodi Jovanović.Realizacijom sličnih ideja bavi se i udruženje Šuma peva. Njihovo iskustvo koje svakodnevno dele putem društvenih mreža, pokazuje da nije jednostavno posaditi drvo u gradu, jer je to dozvoljeno samo na površinama koje nisu u nadležnosti Gradskog zelenila, odnosno da je ona dozvoljena samo na privatnim površinama ili oko zgrada.

Svet

Kinezi žele da razjasne nedoumice iz prethodnih lunarnih misija

Naredne nedelje Kina planira da lansira bespilotnu letelicu na Mesec, a cilj je da se prikupe i na Zemlju donesu uzorci njegovog tla iz zone koja do sada nije bila posećena, javlja Rojters. To će biti prva misija tog tipa još od sedamdesetih godina prošlog veka.Kinezi pomoću sonde Chang'e-5 (nosi ime po staroj kineskoj boginji Meseca) žele da prikupe materijal koji će naučnicima pomoći da dođu do saznanja o poreklu i nastanku Meseca.Uspeh misije svrstaće Kinu uz Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez koje su slične misije izvele pre nekoliko decenija.Prvi objekat koji je napravio čovek i koji je stigao do nekog drugog nebeskog tela bila je sovjetska letelica koja se 1959. godine srušila na površinu Meseca, a slične misije preduzimali su jo samo Japan i Indija.U programu Apolo SAD su na Mesec poslale su 12 astronauta tokom šest letova od 1969. do 1972. godine i na Zemlju je tada doneto 382 kilograma stena i tla.Sovjetski Savez je tokom sedamdesetih godina u tri uspešne robotske misije takođe dopremio uzorke. Poslednja misija, Luna 24, obezbedila je 170,1 gram uzoraka, 1976. godine, iz bazaltne površine Mora kriza (Mare Crisium).Kineska sonda pokušaće da sakupi dva kilograma materijala u području koje do sada nije posećeno i nalazi se u ogromnoj ravnici poznatoj kao Okean oluja (Ocean of Storms).KAKO SU NAUČNICI SRPSKOG POREKLA DOPRINELI DA ČOVEK SLETI NA MESEC IZ RANIJIH LUNARNIH MISIJA SAD-a I SSSR-a OSTALE NEDOMUICE"Zona na Mesecu sa koje su misije Apolo i Luna uzimale uzorke, iako je bila presudna za naše razumevanje, područje je koje obuhvata daleko manje od polovine Mesečeve površine", kaže je Džejms Hed, naučnik Univerziteta Braun.On objašnjava da su naknadni podaci iz orbitalnih misija u kojima su korišćene metode daljinskog otkrivanja, pokazali raznolikost stena, minerala i starosti nego što je predstavljeno u kolekcijama uzoraka misija Apolo i Luna."Naučnici koji istražuju Mesec zalažu se za robotske misije za uzimanje uzoraka iz mnogih različitih kritičnih područja kako bi se rasvetlila brojna pitanja preostalih iz ranijih istraživanja", rekao je Hed.Kineska misija će po stizanju u orbitu Meseca poslati dva vozila ka njegovoj površini. Jedno je zaduženo za bušenje i prikupljanje materijala, dok će drugo uzleteti ka sondi noseći prikupljene uzorke tla.

Srbija

UNICEF-ov konkurs nagrađuje tehnološka rešenja za zaštitu dece na internetu

Inovacioni fond UNICEF-a, Globalno partnerstvo za prestanak nasilja nad decom i inicijativa Giga nameravaju da ulože 100 hiljada dolara u startap kompanije koje mogu i žele da doprinesu čovečanstvu i zaštite decu na od štetnih sadržaja na internetu.UNICEF-ov inovacioni fond traži vlasnike startap kompanija koje se bave mašinskim učenjem, veštačkom inteligencijom, blokčejn tehnologijama ili proširenom stvarnošću. Uslov je i da posluju u jednoj od zemalja uključenih u UNICEF-ove programe.Na konkus mogu da se prijave kompanije čije se softversko rešenje bavi rizikom sadržaja, zatim one koje prave alate pomoću kojih internet sadržaj, društvene mreže ili platforme za video-igre mogu postaju bezbednijim za decu.Važno je da se softversko rešenje neke kompanije koristi naukom o podacima i veštačkom inteligencijom u identifikovanju i analizi sadržaja koji šire mržnju.Podrazumeva se i da se koristi blokčejn tehnologija za verifikaciju sadržaja na internetu, zatim alatke kojima se identifikuje i obeležava neprikladni sadržaj na sajtovima koji se obraćaju deci, nezavisno od platforme. Napominje se da su važne oblasti u zaštiti dece na internetu rizici sadržaja i rizici koji su povezani sa kontaktom.Među rizike sadržaja spadaju izloženost štetnim sadržajima neprimerenim dečjem uzrastu, poput pornografije, materijala koji su u vezi sa seksualnim zlostavljanjem, govorom mržnje i ekstremizmom, kockanjem i ostalim. Među rizike koji su povezani sa kontaktom spadaju štetne interakcije sa drugim ljudima koje podrazumevaju seksualno zlostavljanje i eksploataciju dece. Tu treba uključiti vrbovanje, proganjanje, seksualnu iznudu, zlostavljanje na internetu, ucenjivanje i uznemiravanje. JUTJUB POD ISTRAGOM ZBOG KRŠENJA PRIVATNOSTI DECE ŠTA TREBA DA KORISTI SOFTVERSKO REŠENJE?Softversko rešenje kompanije koja želi da učestvuje na konkursu treba da između ostalog koristi alate kojima se detektuje i prekida živi prenos seksualnog zlostavljanja dece pred kamerama, zatim blokiranje pristupa radi zaštite dece od seksualnog zlostavljanja na digitalnim platformama.  Rešenje treba da koristi platforme koje direktno targetiraju seksualne prestupnike koji napadaju decu na internetu i odrasle koji se seksualno interesuju za decu.  O ostalim uslovima konkursa kako i o načinu prijave više informacija na portalu UNICEF-a, dok se prijava za konkurs nalazi na sledećem linku.

Lifestyle

Švajcarska kompanija razvija zamenu za meso na bazi proteina graška

Kompanija Givaudan, poznati kreator aroma i mirisa, otkrila je u svom inovacionom centru blizu Ciriha novu biljnu zamenu za meso na bazi proteina graška, piše Rojters (Reuters).Kuvar Sem Brunšvajler kreirao je novu alternativu u obliku telećeg šauarma jela, koje ima prikladan izgled i ukus mesa, iako je napravljeno od biljnog proteina.Švajcarska kompanija i njeni konkurenti poput International Flavors&Fragrances i Symrise žele da razviju najukusnije alternative za meso na bazi bilja, imajući u vidu sve veće brige u industriji mesa, kao što su održivost i blagostanje životinja.Kako navodi Flavio Garofalo, šef u oblasti slanih ukusa za Givaudan, kompanija analizira kako mast, proteini, šećeri i voda u mesu proizvode različite ukuse kad se meso zagreje, budući da većina ukusa dolazi iz pripreme.Imitacijom uslova u smesi sa biljnim proteinima, šećerima i mastima, kao i korišćenjem manje vode za pečene i više vode za kuvane ukuse, dozvoljava stručnjacima za rekreiraju ukus mesa bez korišćenja istog, kao što je moguće stvoriti ukus jagode od banana i jabuka.Stejsi Pjet, koja sprovodi proteinski program u univerzitetu Wageningen University & Research u Holandiji, navodi da istraživanje pokazuje kako je ukus soli primetniji u sočnoj kobasici nego u suvoj, što je indikacija da sočnije biljne alternative za meso mogu dozvoliti upotrebu manje soli tokom proizvodnje.Garofalo kaže da je Givaudan razvio alternativu koja zadržava isti ukus, ali sadrži od 35 do 40 odsto manje soli.Kompanija je takođe razvila tehnologiju koja dozvoljava da se tokom pripreme zadrži masnoća u biljnom mesu kao što je slučaj sa pravim, budući da obično većina masti završi u tiganju.Tehnologija, koja trenutno isčekuje patent, zadržava mast unutar zemičke čime ostaje sočnija, što dozvoljava smanjenje sadržaja masti do 75 odsto i kalorija od oko 35 odsto.Očekuje se da će tržište biljnih zamena za meso, koje trenutno dominiraju američki Beyond Meat, kompanija Impossible Foods i globalna prehrambena grupa Nestle, prema Euromonitor podacima dostići vrednost od 27 milijardi dolara do 2025. godine.

Svet

Globalni dug na rekordnom nivou, dostigao 272 biliona dolara

Ekonomska kriza usled pandemije koronavirusa podigla je nivo globalnog duga preko rekordnih 272 biliona (hiljada milijardi) dolara u trećem kvartalu ove godine, piše CNBC.Kako navodi Međunarodni institut za finansije (IIF), globalni dug će dostići 277.000 milijardi dolara do kraja godine, što bi predstavljalo odnos duga prema svetskom BDP-u od 365 odsto.Glavni uzrok povećanja bila je podrška od nacionalnih vlada kompanijama i stanovništvu usled pandemije, koja je dovela i do uvođenja zabrana kretanja i drastičnog smanjenja privredne aktivnosti.Preduzeća su usled toga bila primorana da se okrenu alternativnim metodama finansiranja, dok su oba faktora dovela do drastično više pozajmicaIIF navodi da se, zbog ovakvih pozajmica od strane vlada i korporacija, globalni dug povećao za 15.000 milijardi dolara u prva tri kvartala ove godine.Međutim, pandemija koronavirusa nije jedini uzrok za ovu količinu globalnog duga, imajući u vidu da je stopa rasta globalnog duga bila ogromna još od 2016. godine, sa povećanjem od preko 52 biliona dolara, kako navodi IIF.U razvijenim nacijama dug je skočio iznad 432 odsto BDP-a u trećem kvartalu ove godine, što predstavlja skok od 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu, od čega su Sjedinjene Američke Države odgovorne za skoro pola ovog povećanja.U evrozoni, postupci vlade doveli su do povećanja javnog duga od 1.500 milijardi dolara u istom periodu, za ukupno 53.000 milijardi dolara, što je i dalje manje od nivoa u drugom kvartalu 2014. godine, kada je iznosio  55.000 milijardi dolara.

Srbija

Šta je skuplje, oproštaj od frilensera ili oproštaj poreza?

Broj poreskih prijava za samooporezivanje dupliran je u odnosu na isti mesec prošle godine, pokazuju podaci Poreske uprave. Takve prijave podnose frilenseri koji ostvaruju prihode iz inostranstva. Oni su, međutim, saglasni s ekonomskim stručnjacima u oceni da taj broj sam po sebi ne znači ništa.U oktobru je podneto 3.020 prijava za plaćanje poreza, dok ih je u istom mesecu prošle godine bilo 1.616. Taj podatak ukazuje da je Poreska nedavnom najavom kontrole plaćanja poreza i doprinosa probudila svest kod dela frilensera da samoinicijativno prijave porez, piše dnevni list Politika.Miran Pogačar, predsednik Udruženja radnika na internetu, kaže da prijave za samooporezivanje nije podneo veliki broj frilensera, naročito ako se uzme u obzir to da ih u Srbiji, prema nekim procenama, ima oko 100.000."Tih novih 1.500 prijava je moglo da podnese dvadesetak osoba koje su proteklih pet godina imale po jednu mesečnu uplatu, jer se prijava podnosi za svaki pojedinačni novčani priliv iz inostranstva", objašnjava Pogačar.Goran Radosavljević, profesor Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju, saglasan je s tim."Kada bi bila poznata suma uplaćenih poreza, tada bismo znali da li je podneto 1.500 prijava na iznose od po 50 evra ili se stvarno pojavio jedan veliki obveznik i platio porez".Radosavljević smatra da bi Ministarstvo finansija i frilenseri trebalo zajedno da dogovore dugoročno rešenje tog pitanja, gde bi frilenseri bili prepoznati kao specifična grupa u poreskom sistemu. Radosavljević napominje da to ne bi trebalo izjednačavati sa pričom o paušalcima, jer njima dug nije otpisan, već reprogramiran."Ja nisam za otpisivanje bilo čijeg poreza iako država često to radi za neka pravna lica. Ali za odlaganje plaćanja jesam. To što neko nije plaćao porez pet godina jeste njegova odgovornost, ali je odgovornost i Poreske uprave. Da se ne bi tražilo ko je više odgovoran, država treba da ponudi rok u kome će se izmiriti zaostale obaveze. Opraštanje poreza stvara moralni hazard. Izričito sam protiv toga, jer to narušava poreski sistem", kaže Radosavljević.Komentarišući izjavu profesora Radosavljevića, Udruženje radnika na internetu je saopštilo da je profesor možda u pravu kada kaže da bi opraštanje poreza frilenserima državu skupo koštalo."Državu bi mnogo više koštalo guranje velikog broja građana još dublje u crnu zonu ili višestruko ubrzano iseljavanje iz zemlje, jer im se nijedan drugi izbor za rad ne ostavlja", navodi se u saopštenju.

Srbija

Vlada usvojila Predlog zakona o budžetu za 2021. godinu

Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, koji predviđa ukupne prihode i primanja budžeta u iznosu od 1.336,3 milijarde dinara, što predstavlja povećanje za 45 milijardi dinara u odnosu na procenjeni iznos prihoda za 2020. godinu, navodi se u saopštenju.Budžetom za 2021. godinu predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 1.514,8 milijardi dinara.Projektovani deficit u 2021. godini iznosi tri odsto BDP-a, dok se javni dug na nivou opšte države smanjuje i do kraja godine zadržava na nivou od 58,7 odsto.Budžetom je od 1. januara predviđeno povećanje penzija po švajcarskoj formuli od 5,9 odsto, minimalne zarade za 6,6 odsto, kao i povećanje zarada zaposlenih u zdravstvu od 5 odsto,  ostalih zaposlenih u javnom sektoru za 3,5 odsto, a zatim će od 1. aprila 2021. godine i za njih ukupno povećanje biti 5 odsto.I u 2021. godini predviđene su mere fiskalne politike na prihodnoj strani u cilju daljeg smanjenja poreskog opterećenja zarada.Planirano je povećanje neoporezivog dela bruto zarade sa 16.300 na 18.300 dinara od 1. januara.Kapitalni izdaci su u ukupnom iznosu od 273,9 milijardi dinara, što predstavlja 18,08 odsto ukupnih rashoda.Paketom ekonomskih mera za ublažavanje posledica COVID-19, tokom 2020. godine, stvoreni su uslovi za brži oporavak privrede i ostvarenje dinamičnog rasta u 2021. godini.Očekivani oporavak ekonomije uticaće na ubrzanje priliva stranih direktnih investicija, koje će obezbediti punu pokrivenost deficita tekućeg računa u 2021. godini.

Svet

Italija najveći izvoznik vina

U Evropskoj uniji je 2019. godine proizvedeno gotovo 16 milijardi litara vina, objavila je Evropska statistička služba povodom Dana božolea koji se ove godine obeležava 19. novembra, piše Euractiv.Članice EU izvezle su u prethodnoj godini 7,1 milijardu litara vina od čega je 43 odsto isporučeno u zemlje van Unije, najviše u Veliku Britaniju (0,69 milijardi litara) i SAD (0,65 milijardi).Italija je najveći izvoznik vina i u 2019. je u zemlje van EU isporučila 1,1 milijardu litara. Slede Francuska sa izvozom 0,8 milijardi litara i Španija sa 0,7 milijardi.Istovremeno su članice EU u 2019. uvezle 4,8 milijardi litara vina. Samo 16% uvoza je došlo iz zemalja van EU, najviše iz Čilea (23%) i Južne Afrike (21%).Najveći uvoznici vina su Nemačka i Holandija koje apsorbuju 30 odnosno 15% uvoza vina iz zemalja van EU.Praznik mladog vina ili Dan božolea obeležava se svake godine u četvrtak u trećoj nedelji novembra.

Srbija

Radovi na novom mostu između Srema i Mačve teku po planu

Izgradnja novog mosta na Savi, koji će biti deo budućeg autoputa od Rume do Šapca napreduje, a rok za završetak radova je dve i po godine, preneo je RTS."I ovde radimo dugo, sedam godina, radimo zajedno dobro, sve se razumemo i mislim da ćemo brzo da završimo most i građevinski biće super", rekao je Ibrahim Husein iz azerbejdžanske firme Azvirt, koja je izvođač radova.Obale Save će treći put kod Šapca spojiti novi most dug više od 1.300 metara sa 28 stubova, od kojih je sedam već podignuto, a spremni su i temelji za nove.Šef projekta iz Koridora Srbije, Nikola Karadžić, navodi da je dve trećine šipova završeno, kao i da je dobar deo radova završen što se tiče sremske i mačvanske strane u zemlji, kao i da preostaje dobar deo radova koji se nalazi na samoj reci Savi.U samo jedan temelj ugrađeno je 750 kubika betona i 62 tone armature. Leži na 13 šipova pobijenih u 25 metara dubine, a na njegovom nalivanju radilo je 15 sati više od 30 radnika."Napravio sam više ne znam koliko mostova, od juga do severa, Maroka, Rusije, ali na Savi je prvi i to je najveći izazov za mene", kaže Avdo Đedović, šef gradilišta.Najveći izazov boće deo radova koji je planiran za proleće, kada će se postavljati stubovi u reci, dok će uporedo sa premošćavanjem Save naredne godine početi i izgradnja saobraćajnica od Rume i ka Loznici.POČELA IZGRADNJA MOSTA PREKO BEGEJA

Srbija

BCBP: Više od polovine građana Srbije ne podržava članstvo u EU

Građani Srbije kao svoje najveće prijatelje vide Rusiju i Kinu, dok su najvažniji spoljnopolitički prioritet očuvanje Kosova u sastavu Srbije, jačanje saradnje sa susednim zemljama i Rusijom, pokazalo je najnovije istraživanje javnog mnenja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), sprovedeno tokom septembra i oktobra. Najviše ispitanika koji su odgovarali na pitanja BCBP, njih 40% doživljava Rusiju kao najvećeg prijatelja Srbije, dok 72% veruje da je njen uticaj u Srbiji pozitivan i to je porast za 11% u odnosu na rezultate istraživanja iz 2017. godine. Sa druge strane samo dva odsto ljudi veruje da je odnos Rusije prema Srbiji neprijateljski. Posle Rusije, čak 16 odsto ispitanika identifikovalo je Kinu kao najvećeg prijatelja Srbije, a rast takvog raspoloženja posebno je vidljiv od početka pandemije: čak 75 odsto ispitanika veruje da je Kina Srbiji pružila najviše pomoći, iako o tome ne postoje zvanični podaci. Naglašava se da je prema dostupnim podacima, najveći donator bila Evropska Unija (EU), ali da to prepoznaje samo 3% građana Srbije. Skoro 90% ispitanika veruje da je kineski uticaj u zemlji pozitivan.  ČLANSTVO U EVROPSKOJ UNIJIPored činjenice da se Srbija još 2005. godine izjasnila da će joj članstvo u EU biti strateški cilj, samo 9% ispitanika prema novom istraživanju BCBP smatra da je to glavni spoljno-politički prioritet Srbije. Naglašava se da građani kao tri najvažnija spoljnopolitička prioriteta prepoznaju očuvanje Kosova u sastavu Srbije, jačanje saradnje sa susednim zemljama i jačanje saradnje sa Rusijom. Rezultati istraživanja pokazuju da većina od 51% ne podržava članstvo Srbije u Uniji, naspram 46% ispitanika koji bi se opredelili za članstvo, što ukazuje da se broj protivnika EU integracija povećao u poslednje tri godine. Pre toga samo 35% ispitanika se izjasnilo protiv evroitegracija.BCBP: NAJVEĆA PRETNJA ZA BEZBEDNOST SRBIJE KORUPCIJA I KRIMINAL, POLITIČARI I LOŠA VLAST U OKRUŽENJU SE NALAZE (NE)PRIJATELJIBroj ispitanika koji veruje da je Srbija u regionu okružena uglavnom prijateljima se gotovo udvostručio u odnosu na 2017. godinu i sada iznosi preko 40%. Ipak, naglašeno je da je u blagom porastu i mišljenje da Srbija u susedstvu ima više neprijatelja, što sada misli nešto malo manje od 50% građana. KAo najvećeg neprijatelja, 30% ispitanika identifikovalo je Hrvatsku, 20% Albaniju i 13% SAD. Nešto više od 70% ispitanika smatra da u narednih pet godina na Balkanu neće doći do izbijanja oružanog sukoba, što je porast od 20 procenata u odnosu na 2017. godinu. KOSOVSKI PROBLEMIstraživanje ukazuje i na činjenicu koja pokazuje da je kosovski spor veoma važan u srpskoj javnosti, a o tome kako se navodi govori  činjenica da 52% ispitanika veruje da Srbija treba vojno da interveniše na Kosovu u slučaju izbijanja sukoba.Skoro polovina ispitanika, njih 47% bi se lično pridružilo sunarodnicima u slučaju takvog sukoba. Nasuprot tome 69% ispitanika je izjavilo da Srbija ne bi trebalo da interveniše ako bi se ista situacija dogodila u Crnoj Gori, a 58% ako bi sukob izbio u Bosni i Hercegovini. Većina građana se ne bi uključila u te sukobe. BCBP naglašava da ohrabruje podatak da dve trećine intervjuisanih veruje da je trajni mir između Srba i Albanaca moguć, dok polovina svih ispitanika misli da je to moguće postići isključivo u slučaju mirnog rešavanja spora u vezi sa statusom Kosova. 

Srbija

Unija poslodavaca i Privredna komora uputile Vladi predlog novih mera za podršku privredi

Unija poslodavaca Srbije saopštila je da je zajedno sa Privrednom komorom Srbije, uputila juče Vladi Srbije predlog pet mera za pomoć privredi u uslovima nastavljene krize zbog pandemije Covid-19.Unija podseća da nijedna zemlja, kompanija, ili pojedinac nisu ostali nedodirnuti ovom krizom, a Srbija treba da partnerstvom svih zainteresovanih strana sačuva svoju privredu i da istovremeno unapredi konkurentnost.Unija poslodavaca Srbije i Privredna komora Vladi Srbije predlažu:- smanjenje PDV-a u sektoru hotelijerstva i ugostiteljstva za hranu i piće na 10 odsto. Ove oblasti su najteže pogođene pandemijom, a inače su sve zemlje EU i regiona već uvele sniženu stopu u ovom sektoru.- dalje odlaganja plaćanja poreza i doprinosa na zarade, ili njihov delimični otpis u sektoru malih i srednjih preduzeća. Podaci ukazuju da ovaj deo firmi tek čeka najveći udar krize, jer su poslovni prihodi tradicionalno najniži početkom godine.- obustavljanje uvođenja novih taksi i dažbina na republičkom i lokalnom nivou- nastavak garantne šeme za podršku likvidnosti i investicionim ulaganjima za sektor malih i srednjih preduzeća, kao i mogućnost ponovnog zastoja u otplati obaveza prema bankama po osnovu kredita i kreditnih proizvoda- nadoknadu do punog iznosa zarade zaposlenog a koja iznosi najviše do 50 odsto zarade u slučaju da zbog smanjenog obima posla poslodavac nema potrebu za angažovanjem zaposlenog na puno radno vreme. Ova mera trebalo bi da se primeni na sve privredne subjekte.„Unija poslodavaca Srbije i Privredna komora podržavaju napore Vlade da pomogne preduzećima i pojedincima da prebrode krizu. Nužno je da nađemo balans između zaštite života i zdravlja stanovništva i očuvanje ekonomije, koja je preduslov da imamo finansijska sredstva za ulaganje u zdravstveni sistem, nabavku oprema i medicinskih sredstava“, kaže Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije.Unija poslodavaca nastaviće da prati razvoj krize izazvane Covid-om 19, kao što i radi od marta od ove godine, i da predlaže mere koje smatra optimalnim za očuvanje privrede i poboljšanje poslovnog ambijenta.

Srbija

Drvena vikendica na obroncima Goča za „prirodni“ odmor

Vikendica "Kamenica" sagrađena je dobrim delom od drveta i skreće pažnju na njegov veliki potencijal – kako u pogledu konstrukcije, tako i u pogledu estetike enterijera i eksterijera, piše poral Gradnja.rs.Kuća za odmor u podnožju planine Goč, u najvećoj meri je sagrađena od drveta, plemenitog, prirodnog materijala koji je u gradnji sličnih objekata u Srbiji nepravedno zapostavljen.Građena je u takozvanom etno stilu. Namera je bila da se vizuelno uklopi u planinski ambijent, pa su izbor materijala i tehnika građenja bili od presudnog značaja. "Moja ideja je bila da se u formi zadrži deo te tradicije, ali da se obradi drveta ipak pristupi na malo drugačiji način. Uspeli smo da transformišemo etno momenat i unesemo specifičan skandinavski vajb", objašnjava arhitekta Filip Rašković.Rezultat zajedničkih zalaganja arhitekte i vlasnika kuće je objekat skladnih proporcija, nesvakidašnje lepote i dizajna.Vikendica je smeštena na padini i usmerena ka reci koja protiče kroz plac. Izgrađena je na dva nivoa: prvi je suterenski i koristi se u toplijim mesecima, a drugi boravišni, sa velikim prozorima koji unutrašnjost povezuju s prirodom.Foto: Gradnja.rs / Filip RaškovićFUNKCIONALNA PODELA NA TRI CELINEU suteren je smeštena letnja kuhinja i mali vinski podrum. Prizemlje je predviđeno za dnevne aktivnosti, pa se barska kuhinja, trpezarija i dnevna zona međusobno prepliću. Galerija se nalazi u potkrovlju i namenjena je za odmor i noćni boravak."Nosioci cele konstrukcije su tri drvene grede. Glavna se oslanja na drvene stubove iz prizemlja i nosi celokupnu konstrukciju gornjeg dela objekta s otvorenom terasom. Druga greda je nosač galerije u enterijeru, a treća nosač krovne konstrukcije. Dve masivne grede su vidljive na fasadi i poslužile su kao oblikovni motiv, formirajući upečatljivo ćirilično slovo "П", kaže arhitekta Rašković.Drvo je kako dodaje u svetlo-sivim tonovima dominira u fasadi i stolariji i korišćeno je nekoliko vrsta različite završne obrade, kako bi se drugačijim teksturama doprinelo dinamici prostora. Za konstrukciju i podne obloge, drvo je zadržalo svoj prirodni ton, dok se za zidnu oblogu toniralo u svetlije nijanse. Vikendica je projektovana za odmor i uživanje u prirodi. Zato je glavni cilj bio da se prostor rasteretiti od suvišnih sadržaja i stvori mala oaza mira.

Srbija

Savet stranih investitora predstavio Belu knjigu za 2020. godinu

Ove godine analiza koja je rađena za Belu knjigu Saveta stranih investitora bila je usmerena na sve aspekte krize izazvane pandemijom, a među prioritetnim oblastima su porezi, rad, inspekcija i bezbednost hrane, infrastruktura i nekretnine, zdravlje, stečaj i devizno poslovanje. Posebno je naglašen značaj digitalizacije i e-trgovine. Naglašava se i da je poslednjih nekoliko meseci postalo jasno da digitalizacija nije samo puka fraza već prilika koju Srbija treba da iskoristi u cilju unapređenja svoje konkurentnosti.Predsednik Saveta Majk Mišel istakao je da Srbija to treba da sagleda kao priliku za unapređenje konkurentnosti, kako u e-upravi, tako i u privatnom sektoru."Poboljšanja u tim oblastima imaće višestruke pozitivne efekte na privredu i učiniće zemlju privlačnijom za strane investitore", naveo je Mišel.Opšti je utisak da će  kako  je naglašeno pad aktivnosti invstitora članova Saveta biti blag ove godine, uz znatno brži oporavak sledeće godine. Kriza će više uticati na investicije, nego na izvoz i zaposlenost, a takođe će više, kako smatraju varirati profit nego poslovni prihod.U tim okvirima, finansijski sektor će biti manje pogođen, nego realni sektor. Napominje se da se do tih podataka došlo putem ankete koja je urađena pre drugog talasa pandemije i objavljivanja podataka o drastičnom padu BDP tokom drugog kvartala i u EU i u Srbiji. VLADA OBRAZUJE GRUPU ZA SPROVOĐENJE PREPORUKA STRANIH INVESTITORA Međutim, dodaje se da je neizvesno koliko će se očekivanja o aktivnosti u 2021. godini stvarno ostvariti, jer se još ne zna koliko će dugo pandemija da traje i kakve će sve zdravstvene mere morati da se preduzimaju, kako i kakve će negativne efekte one izazvati. Savet, kako se dodaje smatra i da je zastoj u institucionalnim promenama u Srbiji uslovljen eksternim faktorima, pa napominje i da nema smisla porediti nivo ovogodišnjih i prošlogodišnjih reformi u toj oblasti.Investitori su istakli da, uprkos trenutnoj situaciji, očekuju da Srbija ubrzano nastavi reforme, pregovore o članstvu sa Evropskom unijom, rad na održivoj fiskalnoj konsolidaciji i unapređenju sprovođenja zakona. Savet stranih investitora je poručio da će i dalje biti pokretač poslovnog  sektora i da će konkretnim znanjem i ekspertizom podržati ekonomski oporavak zemlje kroz predloge za  rešavanje gorućh pitanja.Savet stranih investitora broji više od 120 kompanija članica, koje zapošljavaju 100.000 ljudi. Podseća se da su kompanije koje su članice Saveta do sada u Srbiju uložile više od 36 milijardi evra.

Svet

Montenegro Airlines u minusu 15 miliona evra

Montenegro Erlajns (MA) je na kraju trećeg kvartala imao deficit od 14,99 miliona evra, što je za preko šest miliona više nego u istom periodu prošle godine, saopštili su iz crnogorske nacionalne aviokompanije, piše portal Bankar.U prvih devet meseci ukupni prihodi iznosili su 11,59 miliona evra. Prihodi u istom periodu prošle godine iznosili su 60,4 miliona, pa je pad prihoda bio 48,8 milion ili 80,8 odsto.„Uprkos tako ozbiljnim pokazateljima, borimo se za očuvanje strukture nacionalne aviokompanije i osoblja, što je više moguće u ovim uslovima. Ograničenja i mere putovanja utiču na smanjenje potražnje i otkazivanje putovanja. Nastojimo da budemo fleksibilni, da razumemo trenutne potrebe putnika, da podstaknemo putovanja, da ispunimo složene organizacione zahteve putovanja“, naveli su iz MA.Ukupni troškovi aviokompanije za prvih devet meseci iznosili su 26,6 miliona.Usred pandemije, kako su naveli, aviokompanije iz celog sveta bile su prinuđene da traže pomoć od vlada svojih zemalja.„U regionu imamo primere Srbije i Hrvatske čije vlade čine sve da spasu svoje avio-kompanije, iako imaju odlične autoputeve i mnogo bolju železnicu od nas. Kriza komercijalnog vazduhoplovstva je toliko velika da male države ne mogu samostalno da prežive. Crnoj Gori treba Montenegro Erlajns i Crna Gora je potrebna nama. Jer samo kao državno, subvencionisano preduzeće možemo opstati“, zaključuje se u saopštenju.