Najnovije

2021

Cargo-partner donira mobilne kućice za žrtve zemljotresa u Hrvatskoj

Timovi kompanije cargo-partner iz celog regiona udružili su se kako bi pomogli porodicama čiji su domovi uništeni zemljotresom 29. decembra. Kompanija je donirala dvanaest novih kontejnera koji će služiti kao stambeni prostor za ove porodice dok im lokalne vlasti pomažu u obnovi njihovih kuća. Zemljotres koji je pogodio centralnu Hrvatsku 29. decembra 2021. godine, ostavio je brojne ljude bez krova nad glavom. Mnogi još uvek spavaju na otvorenom, a situaciju dodatno pogoršava hladno vreme. Da bi pružila brzu pomoć žrtvama zemljotresa, kompanija cargo-partner udružila se sa lokalnim organizacijama i donirala dvanaest novih kontejnera za one koji su izgubili svoje domove. Smeštaj je obezbeđen za najmanje dvanaest porodica Do 21. januara, osam kontejnera isporučeno je na svoja odgovarajuća mesta, preostala četiri će biti isporučena do 23. januara. Svaki kontejner je opremljen osnovnim nameštajem i opremom, uključujući četiri kreveta, malu kuhinju, grejalicu i toalet. U jedan kontejner može da se smesti četvoro ljudi, tako da projekat može da pruži utočište za najmanje dvanaest porodica. Inicijativa je usko koordinirana sa lokalnim vlastima kako bi se osiguralo da pomoć stigne do onih kojima je najpotrebnija. Zoran Starčević, generalni direktor kompanije cargo-partner u Hrvatskoj, prepoznaje potrebu za brzim rešenjem: “Uprkos hladnoći i snegu, mnogi ljudi trenutno spavaju na otvorenom ili u svojim automobilima. Budući da mnoge od ovih porodica poseduju stoku, oni moraju da ostanu blizu svojih domova. Činimo sve što možemo da da pružimo pomoć tamo gde je potrebna što je brže moguće.”Pomoć timova kompanije cargo-partner u sedam zemalja Pored tima kompanije cargo-partner u Hrvatskoj, koji je donirao pet kontejnera, organizacije kompanije cargo-partner u Austriji, Srbiji, Sloveniji, Mađarskoj, Rumuniji kao i u Bosni i Hercegovini takođe su se pridružile toj inicijativi. Generalni direktor kompanije cargo-partner u Hrvatskoj ovu inicijativu vidi kao potvrdu korporativnih vrednosti pružaoca usluga logistike: “Naš korporativni moto ‘mi to shvatamo lično’ takođe uključuje snažan osećaj društvene odgovornosti i solidarnosti. Pored donacije naše kompanije, želeo bih da se zahvalim i našim zaposlenima u Hrvatskoj, koji su se odmah privatno organizovali i prikupili novac za doniranje onima koji su najjače pogođeni zemljotresom.”Nakon što je čula za inicijativu kompanije cargo-partner, hrvatska humanitarna organizacija Dobra Volja kontaktirala je pružaoca usluga logistike kako bi se udružila u daljem projektu. Neprofitna organizacija prikupila je nekoliko paleta donacija iz Nemačke, koje su se sastojale od odeće i ostalih osnovnih potrepština. Kompanija cargo-partner pružila je organizaciji besplatne usluge skladištenja i logistike, a organizacija Dobra Volja je dala deo robe ljudima koji su se preselili u kontejnerske domove. Zoran Starčević priznaje da ima još mnogo posla da se uradi: “Porodice kojima smo do sada mogli pomoći su veoma zahvalne na ovom efikasnom privremenom rešenju. Što je najvažnije, kontejnerski domovi pružaju im toplo mesto za boravak dok rade na obnovi svojih domova. Situacija je još uvek veoma kritična, ali srećom, mnoge druge organizacije pokrenule su slične inicijative kako bi pružile podršku žrtvama. Pomoć je na putu, a ovo ljudima daje snagu da nastave da se bore za bolju budućnost.”

Srbija

Vlasnica brenda Roberto Baressi: Sa košulja prešli na medicinske uniforme

U novoj emisiji podkasta "Neću da ćutim", gošća urednice  Nove ekonomije Biljane Stepanović bila je vlasnica brenda Roberto Baressi, Dragana Milanović.Tema podkasta je bila kako se njena firma iz Ivanjice koja proizvodi i prodaje klasične košulje snašla tokom pandemije, promenila svoj poslovni model i pregurala prvi udar krize.Kada je došla pandemija, Dragana kaže da je posao stao, pa je morala da razmišlja kako da prevaziđe ograničenja u radu zbog vanrednog stanja i kasnijih talasa pandemije.Njeno iskustvo, kako dodaje, pokazuje da je pandemija ukazala i na neke stvari koje u firmi nisu bile dobre."Trudili smo se da jako brzo mislimo i da se jako brzo preorjentišemo", kaže Dragana.Prema njenim rečima firma je počela da proizovdi zaštitne maske, medicinsku uniformu, sve ono što je u tom trenutku ljudima bilo potrebno, a kasnije kad je došlo proleće i leto dobro su se prodavale haljine za žene, koje su počeli da šiju."Da li je to bilo lako, apsolutno nije, ali je to bio naš dobar instinkt", kaže vlasnica brenda Roberto Baressi."TRADICIONALNE" NEVOLJE PRIVATNIH FIRMIDragana je pre nekoliko godina posao nasledila od svog oca i u početku je morala da se suoči sa reorganizacijom firme."Ja sam završila Filološki fakultet i imala sa pored sebe roditelje "privatnike", ja sam kod tade u kancelariji odrasla", objašnjava Dragana.Kaže da njen otac nije bio za to da ona vodi svoju firmu smatrajući da je to "veliki teret".Posao nakon završenog fakulteta nije uspela da nađe, ni posle godinu dana, pa je odlučila da radi u svom preduzeću."Većina tih privatnih porodničnih firmi ima tu boljku "jedan čovek jednako je sistem", što nije dobro. To je super kada imate jako malu firmu, ali kad fimrma ima više od 10 ljudi (ona) ne može da zavisi od jednog čoveka", smatra Dragana.Objašnjava da je čitajući literaturu, gledajući klipove na jutjubu i uopšte istražujući došla do zaključka da joj u poslu reorganizacije firme treba pomoć mentora."Meni je zako značila Srpska asocijacija menadžera, jako mi je puno su mi značila poznanstva i to iskustvo", kaže Dragana, jer "imate priluku da upoznate puno pametnih ljudi, koji zaista imaju fenomenalne karijere".Objašnjava da je preko Srpske asocijacija menadžera uspela da uspostvi kontakt sa svojim sadašnjim mentorom Draganom Filipovićem iz Generali osiguranja."Kada sam tražila mentora i razmišljala o tome ko bi mogao da mi bude mentor ja sam želela da to bude osoba koja je prošla kroz više industrija, koja je radila u nekom sistemu gde je morala na puno načina da se snalazi", kaže Dragana.Smatra i da spajanje sa mentorom koji nije dovoljno adekvatan, ne može mnogo toga da se dobije.Objašnjava da je mentora pronašla putem interneta i pri tome je pažljivo birala ko joj najviše odgovara.

2021

Nagrada za najbolji odgovor na pandemiju Covid 19

Komora menadžera ljudskih resursa Srbije nagradila je Kompaniju dm drogerie markt zlatnom nagradom „Najbolji u Srbiji 2020“ na osnovu sveobuhvatne procene aktivnosti koje se tiču odnosa prema zaposlenima, ali i prema kupcima. Pored toga, drogerijski lanac dm nagrađen je priznanjem Komore za „Najbolji odgovor na pandemiju virusa korona“.Nagrada „Najbolji u Srbiji“ u kategoriji „Najbolji odgovor na pandemiju Covid 19“ osmišljena je u čast pojedinaca, timova i organizacija koji su proteklih meseci u 2020. godini hrabro radili na tome da zaposleni budu pre svega zdravi, zatim informisani i da ostanu radno angažovani.Vođena svojim korporativnim principom „Čovek u centru poslovanja“, kompanija je u protekloj godini preduzela brojne preventivne mere kojima je dodatno pružila podršku zaposlenima da prebrode izazove prouzrokovane pandemijom virusa korona. Pored toga, dm je jedan od prvih poslodavaca koji je zaposlene nagradio Covid bonusom, kada je više od 1.100 zaposlenih dobilo 18.000 dinara uz redovnu septembarsku platu. „Kao jedan od najodgovornijih poslodavaca u Srbiji, dugi niz godina pružamo posebnu podršku našoj velikoj dm porodici, a u ovoj izazovnoj godini, želeli smo da joj dodatno zahvalimo na posvećenosti i doprinosu za vreme pandemije. Zdravlje i sigurnost kolektiva oduvek su nam na prvom mestu, zbog čega smo za kratko vreme obezbedili režim rada od kuće tamo gde je to bilo moguće, a u našim objektima uvodili smo mere koje su doprinele da naše kolege, kao i kupci, ostanu bezbedni. Covid bonus je usledio kao prirodan nastavak naših aktivnosti usmerenih na zadovoljstvo i poboljšanje kvaliteta života zaposlenih. Ovim gestom uložili smo ukupno 33,5 miliona dinara u Srbiji, a slična inicijativa sprovedena je i u drugim zemljama u kojima poslujemo. Ponosni smo što stručna zajednica vrednuje naše težnje da poboljšamo poslovnu klimu u zemlji i zahvaljujemo Komori što je prepoznala u nama primer dobre prakse odnosa prema kolektivu i zajednici“, izjavila je Vesna Stojanović, direktorka dm drogerie markt Srbija i Severna Makedonija.Takođe, prema istraživanju „TalentX“, sprovedenom u julu prethodne godine, kompanija dm našla se u top 20 kompanija na listi najpoželjnijih poslodavaca u Srbiji, zauzevši prvo mesto među maloprodajnim lancima. U anketi sprovedenoj tom prilikom, u okviru najvećeg istraživanja atraktivnosti poslodavaca u Srbiji, učestvovalo je 10.418 ispitanika.  

Svet

Američki Lidl daje 200 dolara radnicima koji se vakcinišu

Svim svojim radnicima u Sjedinjenim američkim Državama nemački lanac supermarketa Lidl US daje 200 dolara kao pomoć za vakcinaciju protiv Covida 19, piše portal Supermarketnews.com. Anketa koju je Lidl US sproveo među radnicima pokazuje da je njih 80% (osam od 10 radnika) spremno da primi vakcinu čim im ona bude bila dostupna.Lidlova kompanija Lidl US sa sedištem u Arlingtonu u SAD, saopštila je da će taj iznos novčane pomoći omogućiti njihovim radnicima da nadoknade troškove povezane sa primanjem vakcine protiv koronavirusa, poput putnih troškova i brige deci.Takođe, radni raspored biće prilagođen odlasku radnika na vakcinaciju.Radnike u lancima prehrambenih suermarketa, kao i druge radnike u prehrambenoj industriji tamošnja vlada je odredila kao radnike koji treba da se vakcinišu na samom početku imunizacije od Covid-19.PROIZVODI DOMAĆIH ZANATLIJA USKORO U LIDLU Prošlog januara, Lidl US je počeo da nudi medicinsku zaštitu svim radnicima, bez obzira na nedeljno radno vreme.Tokom marta prošle godine je sa kompanijom za zdravstveno osiguranje  CareFirst BlueCross BlueShield razvio program kako bi svim svojim radnicima omogućio besplatan pristup potpunom medicinskom osiguranju od Covida 19.Nemački Lidl u SAD-u ima više od 125 prodavnica u Delaveru, Džordžiji, Merilendu, Nju Džersiju, Njujorku, Severnoj Karolini, Pensilvaniji, Južnoj Karolini i Virdžiniji.U pružanju finansijske pomoći za vakcinaciju radnika pridružo se lancima supermarketa Aldi, Dollar General i Instacart, koji takođe imaju iste takve programe.LIDL ORGANIZOVAO DAN DOBAVLJAČA

Svet

Saga: Ko želi da krstari sa nama mora biti vakcinisan

Svako ko ide na letovanje ili krstarenje Sagom 2021. godine mora biti potpuno vakcinisan protiv Covid-19, rekao je ovaj turoperator, prenosi BBC.Saga, koja je specijalozovana za odmore za ljude preko 50 godina, kaže da želi da zaštiti sigurnost i zdravlje svojih putnika.Kompanija je saopštila da će odložiti ponovno pokretanje svojih putničkih paketa do maja kako bi kupcima pružila dovoljno vremena da dobiju vakcine."Zdravlje i sigurnost naših putnika uvek su nam bili prioritet, pa smo doneli odluku da zahtevamo da svi koji putuju s nama budu u potpunosti vakcinisani protiv Covid-19", rekla je Saga u izjavi.Kompanija je rekla da je njena politika vakcinacije dodala jače procese sigurnosti koji su već planirani za povratak putnika.To uključuje zahtevanje da putnici pre svog putovanja urade test, kao i puni medicinski pregled.Kapacitet brodova takođe će biti ograničen na najviše 800 ljudi.Bilo je ozbiljnih epidemija kovida na krstarenjima rano u toku pandemije, pre nego što su nametnuta ograničenja putovanja.

Svet

Benzinske pumpe Shell stižu u Hrvatsku

Grčka naftna kompanija Coral zaključila je sporazum o preuzimanju hrvatskog naftnog distributera APIOS, piše Poslovni.hr. Napominje se da će Coral u Hrvatskoj poslovati pod brendom Shell.Vest je usledila nekoliko dana nakon što je objavljeno da je slovenački Petrol preuzeo hrvatski Crodux, koji ima stotinak benzinskih pumpi i gradilišta u Hrvatskoj.Coral, koji se do 2010. godine zvao Shell, preuzeo je nezavisnog hrvatskog operatera naftnih derivata APIOS sa 26 benzinskih pumpi.Kompanija Coral AE osnovana je 1926. godine pod nazivom Shell Hellas, a naziv Coral dobija 2010. godine, kada preuzima jednu od najvećih grčkih poslovnih grupacija, Motor Oil Hellas.Sa oko 700 Shell benzinskih stanica u Grčkoj, kompanija Coral je lider na grčkom tržištu naftne distribucije. Okosnicu njihovog poslovanja, kako se navodi, čine veleprodaja i maloprodaja široke ponude naftnih proizvoda za kupce u industrijskom, trgovačkom i prevozničkom sektoru.OMV PRODAJE PUMPE PO NEMAČKOJ Matična Coralova kopmanija Motor Oil Group upravlja sa tri glavne marke u savremenoj industriji Grčke: Shell, Avin i Cyclon i sa 1400 benzinskih stanica.APIOS je sa udelom na hrvatskom tržištu od oko 3%, osnovn je 2009. godine i imao je partnersku saradnju s OMV-om. Ovom akvizicijskom kopmanijim APIOS  preuzima se naziv Coral CROATIA, dok će brend APIOS biti zamenjen brendom Shell, jednim od vodećih svetskih brendova. Kako ističu iz Grčke, ovom akvizicijom u Hrvatskoj, Coral i Motor Oil Group nastavlja da širi poslovnu mrežu uz pomoć snažnog i globalno prepoznatljivog brenda Shell.PORESKA UPRAVA: NEPRAVILNOST U RADU 42 ODSTO KONTROLISANIH BENZINSKIH PUMPI

Svet

Evropljani u sukobu sa Fajzerom oko isporuke vakcina

Napetost raste između evropskih vlasti i kompanija Fajzer i Biontek (Pfizer i BioNTech) nakon što su evropski zvaničnici rekli da su kompanije neočekivano prekinule isporuku vakcina Covid-19 i time destabilizovale programe imunizacije širom bloka, piše Vol strit žurnal.Italijanska vlada zatražila je od državnog tužioca da prouči da li može da preduzme zakonske mere nakon što je Fajzer smanjio isporuke svoje vakcine za ovu nedelju za 29 odsto.Takođe, nemačka pokrajina Hamburg rekla je da je Fajzer isporučio manje vakcina nego što se očekivalo ove nedelje.U Evropi su Fajzer i Biontek prvobitno slali bočice sa pet doza vakcine, ali zbog prakse predostrožnosti poznate kao prekomerno punjenje, bočice su sadržavale dovoljno dodatne tečnosti za šestu dozu. Nakon što je agencija za lekove Evropske unije 8. januara presudila da se šest doza može dobiti iz bočice, kompanije su smanjile broj isporučenih bočica, tvrdeći da je njihov ugovor bio o određenoj količini doza, a ne o bočicama. Kompanije su saopštile da su planirale da isporuče broj doza koje su obećale.I druge zemlje EU su pogođene smanjenim isporukama, ali nijedna do sada nije rekla da će preduzeti pravne mere. Portparol nemačkog ministarstva zdravlja rekao je da ne postoji pravni lek protiv smanjenih isporuka. EU je do sada naručila 300 miliona doza od Fajzera i Bionteka, a pregovori se nastavljaju za još 200 miliona doza.

Srbija

Jelena Obućina: Mislim da dobro pogađam meru u svojim komentarima

"Ja mislim da dobro pogađam meru stvari i da to razumljivo uobličim. Bežim od toga da pravim kompleksne tekstove u jednom minutu, da bi ih ljudi na prvu loptu razumeli. Svaki put kada u tome uspem postanu viralni, ljudi ih dele i s njima se identifikuju", kazala je u intervjuu za štampano izdanje Nove ekonomije Jelena Obućina, urednica „Pregleda dana“ Njuzmaks Adrije. Ovih dana, društvenim mrežamama se deli njen klip o ćutanju.Kako kaže, to je vid komentara na sve što u ovom društvu doživljavam kao devijantno ili loše, a na osnovu tema kojima se bavimo tog dana. "Komentar je forma u kojoj imaš prostor da pokažeš bukvalno sve što umeš, ako umeš, zbog čega je i vrlo opasna. Možeš da budeš bezobrazan, duhovit, sarkastičan, kritičan... U štampanom mediju bi mogao i da psuješ. To je klizava forma, zato što je u prošlosti često bila zloupotrebljena - za agitovanje, za ratno huškanje. Ali tu nema nikakve namere, sreća sa ovom televizijom je to što radimo potpuno slobodno".Kako biste okarakterisali medijsku scenu u Srbiji?Licemerno, jer su novinari tobože zabrinuti da su mediji podeljeni. Oni su podeljeni jer je celo društvo podeljeno. U društvu u kom nema demokratije, nema ni objektivnih medija. Jednostavno, mediji koji žele da budu objektivni su izopšteni od vlasti, ne dobijaju odgovore. Mediji koji su za vlast agituju, rade isključivo u korist vlasti i imaju spiskove zabranjenih ljudi. Ali to nije najveći problem, već mediji koji bi morali da rade svoj posao i koji za to imaju nacionalne frekvencije, a to ne čine.Imam opasku - i američki mediji su oštro podeljeni, i tamo se ljudi s druge strane političkog spektra nipodaštavaju, ali ljudi veruju u sistem i politika nije borba na život i smrt.Ljudi tamo žive u demokratiji stolećima, a mi ovde u poluvarvarizmu decenijama. Dovoljno je da popričamo sa bilo kim ko je petnaestak godina stariji od nas, da nam kaže da li je ikad bilo bolje. To je samo činjenično stanje koje treba prihvatiti. U ovakvoj zemlji ne može biti objektivnih medija koji balansirano imaju obe strane. To je „fejk“. Dotakli ste se sad i javnog servisa. Kako to izgleda iznutra, u odnosu na ovo što svi vidimo spolja?Iznutra ne izgleda dobro. Tačnije, iznutra izgleda isto kao što izgleda spolja. Tamo ima odličnih novinara i urednika, koji su povučeni u dokumentarni program. Sve što sam imala da kažem o radu javnog servisa, rekla sam svojim odlaskom. Nažalost, sećam se jednog perioda kad je RTS sasvim pristojno radio svoj posao, dok je (Aleksandar) Tijanić bio generalni direktor, tokom kohabitacije vlasti. Tada je pritisak bio ravnomerno raspoređen na tri strane, a Tijanić je umeo s tim da igra i balansira. Sada nisam sigurna da ima te sposobnosti, a pritisak potiče samo iz jednog centra. Kako komentarišete rad tabloidnih medija? Oni često imaju prostor upravo na kanalima sa nacionalnom frekvencijom.To nije samo jedna politika, koju na primer plasira „Informer“. Mislim i da neki portal ultradesničarske orijentacije radi za vlast. Jednostavno, predsednik ništa ne prepušta slučaju, svaki spektar mora biti pokriven. Ili razbijen, kako bi on generisao što više svojih glasača.Šta dobijamo kao rezultat?Skupštinu kakva jeste, koja podseća na mesni odbor SNS-a. Ona se pretvorila u mašineriju kojom se uteruje strah političkim neistomišljenicima i održava privid demokratije, koja ne postoji. To je tabloidna politika sa jasnim ciljem da zastraši ljude koji misle svojim glavom.Unutar Skupštine, poslanici se ispunjavanjem zadataka bore za pozicije u narednom sazivu parlamenta, jer su ovaj dosta vremenski ograničili. Što je najgore, mislim da je Evropa tek sad otvorila jedno oko na ono što se događa, a da li će otvoriti i drugo, umnogome ne zavisi od nas. Ceo tekst možete pročitati u štampanom izdanju ili u digitalnom izdanju Nove ekonomije.

Srbija

„Zatražićemo povećanje rudne rente“

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da će se uskoro obratiti Ministarstvu finansija koje je nadležno za utvrđivanje naknade za korišćenje javnih dobara, među koje spada i rudna renta, objavio je portal Biznis.rs. "Trenutno radimo detaljne analize i uskoro ćemo se obratiti Ministarstvu finansija, kako bi pokrenuli proceduru izmena", izjavila je ministarka Mihajlović.Procenti rudne rente već duže vremena se u Srbiji nisu menjali, a diskusija o njihovoj koristi za našu zemlju ponovo je pokrenuta kada je tokom prošle godine krenula priča o realizaciji Projekta Jadar.U okviru tog projekta, multinacionalna kompanija Rio Tinto, želi da otvori rudnik i postrojenje za preradu litijuma u dolini reke Jadar.Rudna renta, kako se navodi naplaćuje se od svakog investitora koji eksploatiše rudna bogatstva Srbije.Od ukupnog iznosa koji se plaća za rudnu rentu, 60% pripada budžetu Republike Srbije, a 40% jedinicama lokalne samouprave na čijoj teritoriji se vrši eksploatacija.Najniži iznos plaća se za ekspolataciju soli, jedan odsto. Za korišćenje drugih resursa i rezervi mineralnih sirovina, kao što su ugalj i uljni škriljci, nafta i gas, radioaktivne sirovine, metalične sirovine, tehnogene i nematalične sirovine, podzemne vode iz kojih se dobijaju korisne mineralne sirovine ili gasove koji se sa njima javljaju naknada iznosi od tri do sedam odsto prihoda.PAKT SPROVODI ONLAJN ANKETU O IZGRADNJI RUDNIKA LITIJUMA U DOLINI JADRA RUDNA RENTA MEĐU NAJNIŽIM U EVROPINaknade za korišćenje rudnih bogatstava u Srbiji su među najnižim u Evropi. U Hrvatskoj su 10 odsto, u Mađarskoj i Rumuniji, 12 odsto, a u Sloveniji 18 odsto.Najvišu rudnu rentu ima Ruska federacija, 22 odsto prihoda.Kako se podseća, visina rudne rente definisana je Zakonom o utvrđivanju naknada za korišćenje javnih dobara.

Svet

Francuski ugostitelji ne rade do Uskrsa

Ugostiteljska mesta u Francuskoj, uključujući kafiće, restorane i bistroe, mogla bi ostati zatvorena do 6. aprila, izvestio je u sredu Le Point pozivajući se na izvore bliske Jelisejskoj palati.U nekom pesimističnijem scenariju, ugostiteljski lokali bi mogli da se otvore tek u junu, napomenuo je portal.Šefica infektivnih bolesti u pariškoj Saint-Antoine bolnici, Karin Lakomb smatra da će naredni meseci biti „veoma teški“ i kaže da bi francuske vlasti mogle da odluče da primene još strože mere zaključavanja.

Svet

Izdavači: Digitalna pretplata jedini spas za novine

Izdavači novina u Hrvatskoj i okruženju ocenili su 2020. godinu kao katastrofalnu zbog rekordnog pada prodaje novina i prihoda od oglašavanja, a 2021. planiraju nove poslovne modele i razvoj novih platformi, uvođenje digitalnih pretplata, kao i dodatnu optimizaciju i smanjenje troškova poslovanja, piše portal SEEbiz.„Nije papir presudan, već povezivanje korisnika sa brendom“, istakao je direktor Večernjeg lista i Poslovnog dnevnika Renato Ivanuš na panelu „Ouo vadis print 2021“ u organizaciji dnevnog portala Media, kome su prisustvovali i izvršni direktor slovenačkog Dela Andrej Kren i Robert Čoban, vlasnik Color Press Group, vodećeg izdavača magazinskih izdanja u Srbiji.Tiraž novina pao je 2020. godine, a padaće i 2021. godine, rekao je Ivanuš, ističući da je ovo, osim koronakrize i zemljotresa, posledica razvoja tehnologija i preuzimanja vesti sa digitalnih platformi. Međutim, ističući da se Večernji list prilagođava procesima digitalizacije, rekao je da su izuzetno zadovoljni dosadašnjom „prelaznom fazom“.„Ovo je prelazna faza ka zatvaranju dela sadržaja na našim portalima i uvođenju digitalne pretplate“, rekao je Ivanuš, priznajući da je takav „pionirski“ pokušaj Večernjeg lista 2016. godine potpuno propao.Dodaje da razvoj digitalnih platformi i plaćanje sadržaja na internetu prati insistiranje na proizvodnji kvalitetnih sadržaja koji ih izdvajaju od ostalih na tržištu.Robert Čoban izjavio je da je u novinskom portfelju imao nekoliko tabloidnih izdanja s kojima je počeo da stvara svoju medijsku grupu, ali da je ova kriza pokazala da je budućnost štampanih izdanja drugačija i da zahteva „specijalizovana izdanja“.Ukazao je na uspehe svojih publikacija koje se bave kuvanjem i kulinarstvom, onih posvećenih kafićima i ugostiteljima, diplomatiji i najnovije - krojenju i šivenju.Generalni direktor slovenačkog Dela Andrej Kren naglasio je potrebu za optimizacijom poslovanja, ali i brzu primenu novih poslovnih modela, posebno ističući prošlogodišnji pad tiraža, koji je umesto očekivanih 6 do 8 procenata bio 9 odsto u slučaju Dela i 11,5 odsto u slučaju Slovenskih novica.Hrvatski izdavači još nisu zvanično objavili pad tiraža 2020. godine. "Još nemamo konačne podatke za 2020. godinu, kako za prodate tiraže, tako i za oglašavanje. Međutim, iako je pad u nekim mesecima u odnosu na isti period 2019. bio dvocifren , situacija se stabilizovala u drugom delu godine, a izdavači su pronašli način da odgovore na pandemiju“, rekla je predsednica Udruženja novinskih izdavača Bojana Božanić.Ona je ocenila da su se domaći izdavači, uprkos nizu problema, vrlo brzo prilagodili novim okolnostima i potragom za novim poslovnim modelima i izvorima prihoda.„Svi oni beleže porast poseta svojim veb izdanjima, događaji su se preselili na mrežu, pojavili su se novi formati“, rekla je Božanić."Sigurna sam da će i ove godine nastaviti da proizvode kvalitetan sadržaj u novim formatima, a u segmentu digitalnih pretplata ima puno prostora. Ovaj poslovni model već je dugo prisutan u drugim zemljama, ali u Hrvatskoj se slabo koristi. To će biti dugoročna strategija izdavača i ne očekuju se rezultati preko noći, ali verujem da je hrvatsko tržište spremno za taj iskorak “, zaključila je Božanić.

Svet

WSJ: Rast kineskog BDP-a zbog zaduživanja i političke kontrole ekonomije

Podaci koje je Peking objavio u ponedeljak sugerišu da će Kina biti jedina ekonomija koja će zabeležiti rast pandemijske 2020. godine, međutim kako piše uredništvo Vol strit žurnala taj rast se može pripisati velikom zaduživanju i izvozu uz jačanje političke dominacije nad ekonomijom.Rast BDP-a prilagođen inflaciji dostigao je 6,5 odsto u poslednjem kvartalu 2020. godine, a za celu godinu porastao je za 2,3 procenta. To se razlikuje od ostatka sveta, gde su socijalna udaljenost i zaključavanja prouzrokovali istorijski teške kontrakcije i nagovestili da će oporavak biti dug i težak.Neki zagovornici Pekinga kažu da je do rasta došlo zbog agresivnog odgovora kineske vlade u borbi protiv pandemije. Ova priča je u suprotnosti sa sporim objavljivanjem prvih informacija o covid-19 u Pekingu i činjenicom da je bolja razmena informacija mogla pomoći drugim zemljama, ukazuje Vol strit žurnal.Kineska komunistička partija vratila se svom starom kriznom scenariju povećanja dugova i izvoza, uz jačanje političke dominacije nad ekonomijom. Novi zajmovi su eksplodirali, a ukupan javni i privatni dug u 2020. premašiće 270 odsto BDP-a, ili 30 procentnih poena više za godinu dana. Većina je otišla u državne kompanije i izvoznike. Manje i produktivnije privatne kompanije koje opslužuju domaće tržište prijavljuju manjak kredita. Ovo podriva dugoročni rast, ali ispunjava ciljeve predsednika Si Đinpinga da konsoliduje partijsku kontrolu.Jedan pokazatelj da nešto nije u redu je usporavanje rasta maloprodaje u četvrtom kvartalu. Rast maloprodaje u decembru je pao na 4,6 procenata u odnosu na prethodnu godinu i sada znatno zaostaje za ukupnom stopom rasta BDP-a. Mere zaključavanja objašnjavaju lošu maloprodaju na Zapadu, ali Kina je po objavljenim podacima morala da posluje normalno, ukazuje uredništvo lista.Pad prodaje sugeriše, kako tvrdi ekonomista Majkl Petis, da neophodan pomak ka domaćoj potrošnji zaostaje kako se nastavlja globalna pandemijska kriza. Ekonomiju su kroz 2020. vodila uglavnom ulaganja u osnovna sredstva i nekretnine.Ako Kina ne bude mogla da pokrene i proširi svoju produktivnu privatnu ekonomiju, nikada se neće osloboditi tereta duga koji je Peking stvorio za generisanje rasta BDP-a o kome se pričalo u ponedeljak. Ipak, evolucija Kine ka istinitoj tržišnoj ekonomiji zastala je pod predsednikom Đinpingom i pre pandemije, a sada se povećava i politička kontrola.Neuravnoteženi kineski oporavak predstavlja ogromnu izgubljenu priliku za kineski narod. Ovo će na kraju predstavljati ozbiljan izazov za Đinpinga ili jednog od njegovih naslednika, zaključuje Vol strit žurnal.

Srbija

Da li će privrednici „bežati“ u opštine s manjim nametima?

Ove godine očekuje se da će sve više privrednika odlučiti da preseli svoj biznis iz jednog mesta u drugo jer će se gradovi i opštine takmičiti kako da nadomeste pad prihoda izazvanih pandemijom i smanjenje sredstva iz republičkog budžeta pišu Biznis i finansije. O poskupljennima i smanjenjima raznih poreza i nakanada već se razmišljalo prilikom krojenja lokalnih budžeta, ali jedinstvenog spiska o njima, jako važnog za sve privrednike, još nema.Brojne takse, naknade, cene struje, gasa, vode i ostalih dažbina u lokalnim samouprava presudno odlučuju o tome da li će neki privrednik "preseliti" svoj biznis iz jednog mesta u drugo. Poskupljenja bi eventualno smanjila gubitak prihoda u lokalnim samoupravama, ali bi opao i obim posla u frimama i gasila bi se radna mesta.Ipak, jedinstveni spisak o tim cenama dao bi odgovor na pitanje zašto je neko ko živi u Beogradu registrovao svoje poslovanje u Crnoj Travi ili Brusu.Tokom prošle godine veći broj lokalnih samouprava pokušavao je da pomogne privrednicima smanjenjem zakupa poslovnog prostora, mogućnošću da obaveze plate na rate, kao i odlaganjem nekih nameta. BEOGRAD: VEĆI POREZ NA IMOVINU I ZA "STAN NA DAN" NAJVEĆA RAZLIKA U VISINI PAUŠALNOG POREZAPreduzeća u Srbiji plaćaju oko 500 različitih dažbina na republičkom i lokalnom nivou, među kojima je skoro 400 neporeskih nameta, od čega oko 250 parafiskalnih, a najveći nameti su u najvećim i najrazvijenim lokalnim samoupravama, gde je do izbijanja epidemije i otvaran najveći broj firmi. Ipak, bilo je sve više preduzetnika i biznismena koji su "bežali" iz takvih sredina upravo zbog troškova poslovanja. "Ako neko prijavi delatnost male izdavačke agencije ili agencije za prevodilačke usluge u nerazvijenim opštinama na jugu ili istoku zemlje, koje spadaju u četvrtu ili petu zonu razvijenosti, njegov mesečni paušal za poreze i doprinose će biti između 17.000 i 23.000 dinara", podseća Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku. Rajić podseća da je visina tog poreza u nekoj od centralnih beogradskih ili novosadskih opština od 28.000 do 47.000 dinara, pa je očigledno da je razlika draastična.  Objašnjava da upravo to razlog zašto u Mreži za poslovnu podršku početnike u biznisu savetuju da ukoliko to mogu prijave svoje poslovanje u nekoj manje razvijenoj opštini, dok ne razrade svoj biznis.ŠTA JE SKUPLJE: OPROŠTAJ OD FRILENSERA ILI OPROŠTAJ POREZA? KO SVE SPADA U FRILENSERE?Drgoljub Rajić ističe da se razlike u nametima na rad posebno osete i u oblasti koja je trenutno aktuelna - rad frilensera.  Napominje i da u dfrilensere ne spadaju samo dobro plaćeni IT stručnjaci iz inostranstva, već i karikaturisti, vajari, grafički dizajneri, projekt-administratori i ostali."I ovde je ključno dopustiti nesmetan rad hiljadama ovih ljudi koji su se samostalno snašli da donesu devizne prilive sebi i Srbiji u kojoj žive i troše taj novac, a oporezivanje treba uspostaviti prema njihovim realnim prihodima", predlaže Rajić.On naglašava i da je problem Srbije i dalje taj to što su preduzetnici previše oporezovani u odnosu na visinu zarada koje primaju i na životni standard, kao i da je minilalna zarada svuda u Evropi neoporeziva.Smara i da mnogi ljudi u Srbiji izbegavaju da se oporezuju, ne zato što su kriminalci, već zato što "teškom mukom prihoduju novac", a država "nema sluha da ih izuzme od oporezivanja do trenutka dok njihovi mali biznisi ne ojačaju". Smatra i da je na kraju bolje da ti ljudi prihoduju i donose novac iz inostranstva, nego da budu socijalni slučajevi ili da napuste zemlju, jer svi ti činioci vode u dugoročno siromaštvo, zatucanost i zaostalost.NADMETANJE GRADOVA I OPŠTINANacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Republički sekretarijat za javne politike organizuju takmičenje gradova i opština "Šampioni preduzetništva" i cilj je da se lokalne samouprave podstaknu da se aktivno uključe u stimulisanje preduzetništva u svojim sredinama.Na rang listi urađenoj za prvu polovinu prošle godine u kategoriji velikih lokalnih samouprava na prvom mestu je Loznica, slede beogradska opština Stari grad, Trstenik, Opština Vračar (u Beogradu) i Novi Sad.  U kategoriji srednjih među prvih pet su Savski venac, Raška, Krupanj, Priboj i Aleksandrovac, Crna Trava, Brus, Mali Zvornik, Nova Varoš i Blace."DIGITALNI NOMADI" U CRNOJ TRAVIKad su objavljeni ti podaci, opštinska vlast u Crnoj Travi se pohvalila da nudi bolje uslove preduzetnicima i od većih gradova i da se zato mnogi odlučuju da firmu registruju baš u toj maloj sredini.  Naveli su da su novootvoreni biznisi, i to uglavnom iz sektora IT usluga, 98 odsto iz drugih gradova, a najviše iz Vlasotinca i Leskovca, a ima ih i iz Beograda.U opštini Trstenik su naveli da su privukli najveći broj preduzetnika subvencijama kamata na kredite do 12 meseci, a da najveće interesovanje postoji za subvencionisanje nabavke opreme i mašina i za adaptaciju prostora.

Svet

Akcije Alibabe skočile nakon što se Džek Ma pojavio u javnosti

Kineski milijarder Džek Ma prvi put se pojavio u javnosti posle skoro tri meseca, govoreći putem video konferencije na filantropskom događaju u sredu, prema izveštaju kineskih medija, prenosi Vol strit žurnal.„Džek Ma je učestvovao u onlajn ceremoniji godišnjeg događaja „Inicijative za ruralne učitelje“ 20. januara", rekla je fondacija milijardera u izjavi za Vol strit žurnal.Akcije Alibabe, čiji je osnivač Džek Ma, skočile su za 6 odsto u sredu popodne.Na događaju se Ma obratio seoskim učiteljima koji su dobili priznanja od fondacije. Ceremonija se obično održava svake godine u Sanji, odmaralištu na jugu Kine.To je bilo prvi put da se Ma pojavio u javnosti od 24. oktobra, kada je osnivač Alibabe i kontrolni akcionar Ant Grupe održao kontroverzni govor na finansijskom forumu u Šangaju, kritikujući kineske regulatore zbog gušenja finansijskih i tehnoloških inovacija.Njegovi komentari razbesneli su kinesku vlast i doveli do toga da je predsednik Si Đinping lično odlučio da povuče početne javne ponude (IPO) koje je Ant Grupa bila blizu da završi u Hong Kongu i Šangaju.Nekoliko dana nakon njegovog govora, četiri kineska regulatorna tela pozvala su Maa i rukovodstvo Ant-a na sastanak iza zatvorenih vrata početkom novembra. Ant je bio prinuđen da otkaže svoje IPO-ove koji su bili na putu da prikupe više od 34 milijarde dolara i procene vrednost finansijsko-tehnološkog giganta na više od 300 milijardi dolara.Ma se od tada povukao iz javnosti, što je izazvalo široka nagađanja o njegovom prebivalištu.Alibaba, zajedno sa nekoliko drugih kompanija za internet i e-trgovinu, takođe su nedavno pod lupom kineskih antitrustovskih regulatora. Kineski zvaničnici su krajem decembra pokrenuli istragu o navodnoj antikonkurentskoj praksi na Alibabinim platformama za e-trgovinu.

Svet

Netflix premašio 200 miliona pretplatnika i postao samoodrživ

Netfliks (Netflix) je prošlu godinu završio sa više od 200 miliona pretplatnika i prema njihovim navodima sada su u stanju da generišu više gotovine nego što im je potrebno i da očekuju da više neće morati da pozajmljuju novac za podsticanje svoje strategije rasta, piše Vol strit žurnal.Netfliksov kontinuirani rast pretplatnika dolazi usred pojačane konkurencije novih usluga za streaming, uključujući Disney+, Apple TV, kao i HBO Max, koje nisu postojale pre malo više od godinu dana.Iako je većina televizijskih mreža i dalje bez većine svog originalnog sadržaja zbog prekida proizvodnje usled pandemije Covid-19, dobro opskrbljeni arsenal sadržaja Netfliksa podigao ga je na nove visine.Netfliks je stekao rekordnih 37 miliona pretplatnika u 2020. godini i imao je ukupno 203,7 miliona korisnika kada se godina završila - više nego dvostruko više nego što je imao pre samo tri godine.I dok Covid-19 nastavlja da pustoši u filmskim i televizijskim produkcijama, Netfliks trenutno ima više od 500 naslova u postprodukciji ili spremnih za lansiranje na platformi, saopštila je kompanija.Prema filmskog programu kompanije, očekuje se novi naslov svake nedelje tokom 2021. godine.Netfliks svoj sadržaj stvara znatno ranije pre emitovanja ili ostalih kablovskih kanala, što je omogućilo kompaniji da bude bolje pripremljena da ponudi nove sadržaje kada je zavladala pandemija – nešto što drugi striming servisi u razvoju nisu bili u stanju da urade. 

Svet

Ove godine tek delimičan oporavak potražnje za naftom

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) revidirala je naniže svoje projekcije globalne potražnje za naftom za 2021. godinu prema, najviše zbog protivepidemijskih mera koje su i dalje na snazi.IEA u svom globalnom izveštaju navodi da će globalna potražnja za najvažnijim energentom biti oko 96,6 miliona barela dnevno tokom ove godine, što je za 300.000 barela manje nego što je ranije predviđala.Očekivanja dolaze nakon u istoriji nezabeleženog smanjenja potražnje od 8,8 miliona barela dnevno usled pandemije COVID-19.IEA je upozorila da će potražnji biti potrebno više vremena da se oporavi zbog novih mera koje smanjuju cenu goriva.U međuvremenu, očekuje se porast ponude za više od milion barela na dan, koji će uglavnom dolaziti iz država članica OPEC+.IEA očekuje da se ponuda značajno povećava u drugoj polovini godine, zbog optimističnijih procena globalnog ekonomskog rasta.