Najnovije

Srbija

Raspisan javni poziv za dodelu subvencija turističkim agencijama

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija raspisalo je javni poziv za dodelu bespovratnih subvencija turističkim agencijama i organizatorima turističkih putovanja zbog teškoća u poslovanju nastalih tokom pandemije korona virusa. Kako se navodi u saopštenju dodeljivaće se iznosi do 150 miliona dinara, a predviđeni su državnim budžetom za 2020. godinu.Subvencije se kako se navodi dodeljuju turističkim agencijama na ime pokrića troškova u vezi sa obezbeđenjem garancije putovanja. Njihova isplata će se vršiti u zavisnosti od kategorije lecence.Za licencu kategorije A 10, isplaćivaće se maksimalno do 2.250 evra, za A 15 do 2.500 evra, za A 20 do tri hiljade, A 25 do četiri hiljade i za licencu kategorije A 40 do pet hiljada evra.Isplata subvencijavršiće se u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan kada je državna pomoć dodeljena.PRAVO NA KORIŠĆENJE SUBVENCIJA I USLOVI POD KOJIM SE DODELJUJUPravo na korišćenje bespovratnih sredstava imaju privredna društva, druga pravna lica ili preduzetnici, upisana u odgovarajućem registru i koja poseduju  licencu organizatora putovanja.Da bi Turistička agencija ostvarila pravo na subvenciju, potrebno je da je obezbedila garanciju putovanja, da nad njom nije pokrenut stečajni postupak, da nema pripremljen plan reorganizacije, postupak reorganizacije ili likvidacije.Zahtevi za korišćenje subvencija podnose se nadležnom ministarstvu na adresi: Omladinskih brigada 1, 11070 Novi Beograd. Pravo na podnošenje zahteva ima privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji poseduje lecencu ili je u 2020. godini posedovao licencu, a koji je Agenciji za privredene registre podneo zahtev za izdavanje nove licence.Rok za podnošenje zahteva je 4. decembar 2020. godine. Po objavljivanju spiska korisnika kojima se odobravaju subvencije, potrebno je da navedeni korisnici otvore namenske račune u Upravi za trezor u svojim filijalama.Pored zahteva za dodelu subvencija, podnosioci zahteva prilažu i potvrdu o troškovima premije osiguranja, fotokopija ugovora o osiguranju, ili potvrdu o visini naknade za izdavanje bankarske garancije i fotokopiju ugovora o izdavanju bankarske garancije, ili potvrdu o troškovima osiguranja koju izdaje ugovarač osiguranja i fotokopija ugovora sa ugovaračem osiguranja.

2020

Svetski dan deteta u McDonald’s-u

Povodom obeležavanja Svetskog dana deteta kompanija McDonald’s će u periodu od 20.novembra, kada se obeležava Svetski dan deteta, pa do 30.novembra, od svakog prodatog Happy Meal obroka donirati 10,00RSD Humanitarnoj organizaciji „Pomoć Srpskoj Deci“ koja ima cilj da pomogne svoj ugroženoj deci u Srbiji.Kompanija je odlučila da sav novac koji se sakupi tokom novembra i decembra meseca u „humanitarnim kasicama“ u svim McDonald’s restoranima u Srbiji, a što su donacije gostiju restorana, takođe donira ovoj organizaciji. Dodatno u saradnji sa Fondacijom „Fond B92“, McDonald’s će donirati 100 dečijih knjiga Univerzitetskoj dečijoj klinici Tiršova,  Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije ,,Dr Vukan Čupić’’ i Bolnici za pedijatriju "Dr Olga Popović - Dedijer".„Novembar je svake godine za McDonald’s u znaku dece. Tako je i ove godine, bez obzira što nas je pandemija sprečila da organizujemo tradicionalna druženja u našim restoranima i kroz druge aktivnosti obeležimo Svetski dan deteta. Ove godine smo uz pomoć naših partnera iz Fonda B92 donirali 100 knjiga dečijim odeljenjima i nadamo se pomogli da deca u bolnicama uz knjige lakše prebrode zdravstvene probleme“, izjavila je Desanka Landauer, direktorka marketinga u kompaniji McDonald’s u Srbiji.Ove godine je tačno 30 godina od kada je nastala i usvojena Konvencija o pravima deteta na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Tada se svet obavezao da će zaštiti i unaprediti  prava dece. Svake godine McDonald’s restorani u Srbiji doniraju milione dinara za pomoć deci, ali i kroz podršku različitim manifestacijama podstiču inovativnost, kreativnost i sportske veštine kod dece.

2020

CarGo Batler pomaže ugostiteljima

Usled drastično manje posećenosti i velike ugroženosti ugostiteljskih objekata zbog Korona virusa, kompanija CarGo će ugostiteljima pružiti podršku kroz veliku akciju popusta za poručivanje preko CarGo Batler servisa, čime pomaže da se ublaže efekti krize i sačuvaju radna mesta. “CarGo je domaći brend i želimo da pružimo podršku ostalim domaćim brendovima i našim ugostiteljima da prebrode krizu. Zato smo odlučili da ugostiteljima ponudimo popuste koji još uvek nisu viđeni na tržištu. CarGo platforma je posebna po tome što će profitabilnost ugostitelja biti znatno veća, a na pomoći u tome zahvaljujemo i partnerima iz Mastercarda”, istakao je direktor kompanije CarGo Technologies Vuk Guberinić. On je dodao da CarGo Batler ugostiteljima nudi platformu koju koristi više od million članova Udruženja CarGo uz posebne, prilagođene cene i popuste. “Korona virus je doveo do velikih finansijskih gubitaka, ali i do velikih promena u poslovanju na tržištu. Kao što su mnoge grane privrede morale da se prilagode, tako se i ugostitelji sve više prebacuju na online poručivanje i dostavu hrane u domove korisnika, a CarGo Batler je tu da im olakša ovaj proces”, rekao je direktor CarGo. Guberinić je istakao da finansijska kriza i smanjena potrošnja utiču na prihode države od poreza i da je zato važna podrška CarGo Batlera kao jedine domaće platforme za dostavu, čime će zajedno doprineti tome da sav novac ostane u zemlji. “Platforma je 100% domaća i to želimo da pokažemo u svakom segmentu, zato je i sva naša oprema kupljena kod domaćih proizvođača - od garderobe za batlere, preko kesa i pakovanja, pa sve do bicikala”, kaže Guberinić. Prema njegovim rečima, svaka kriza menja ponašanje potrošača, zbog čega očekuje da će za ugostitelje dostava biti jedan od fokusa i nakon Korone, a da će komoditet dostave za mnoge korisnike postati svakodnevica.

Lifestyle

Kako sve možemo da usmerimo dete da razvije odgovoran odnos prema novcu?

Međunarodni dan deteta, koji se obeležava širom sveta 20. novembra, između ostalog skreće pažnju javnosti na obaveze društva prema deci i promoviše njihovu dobrobit. Važno je da se kod dece postavi temelj buduće finansijske pismenosti i da se nauče da razumeju novac i njime upravljaju na odgovarajući način.O značaju finansijske edukacije dece govori i činjenica da ona u mnogim državama postaje deo obrazovnog sistema. Važno je znati da se odgovoran odnos prema novcu kod dece može razvijati od najranijih dana, kroz uobičajene životne situacije. Deca vrlo brzo uče i postaju svesna nekih zakonitosti, naročito ako se sa njima često susreću u svakodnevnim okolnostima. Tako je i kada je reč o novcu.Čak i ako primećujete da se vaše dete dobro snalazi kada je u pitanju novac, preporučljivo je da stvari ne budu prepuštene slučaju.Ophodite se prema novcu onako kako biste želeli da se i vaše dete ophodiPred detetom se sa novcem ponašajte na način koji biste želeli da i dete usvoji. Ako ste i vi skloni tome da trošite na nepotrebne stvari koje donose samo kratkotrajno zadovoljstvo, tako će činiti i vaše dete. Sa druge strane, ako štedite samo radi posedovanja novca, dete će dobiti pogrešnu poruku da je novac sam sebi svrha, nepotrebno se odričući raznih zadovoljstava koja svakako imaju svoju ulogu u izgradnji stabilne, zadovoljne ličnosti.Podstičite dete da samostalno upravlja novcemPustite dete da, uz vaš nadzor, samo odabere novčanicu nakon što sazna cenu, kao i da prebroji kusur. Zatim postepeno počnite da podstičete dete da samo ode do kioska i obavi izbor i kupovinu.Omogućite mu da samo zaključi šta može da kupi za novac koji ste mu dali i utvrdi da li je kusur ispravan. Još jedan način da deca počnu da rukuju novcem je i raspoređivanje novčanica i kovanica.Omogućite detetu da samo odluči šta da radi sa svojim novcemDešava se da vaše dete dobije na poklon neke simbolične sume novca, pa je to dobra prilika da ga podstaknete da samo smisli za šta da ga iskoristi. Možete ga, međutim, posavetovati u razmatranju alternativa – da li za taj iznos može da se kupi deset kesica sa sličicama, ili penjanja na veštačku stenu. Ili, da deo ili ceo iznos sačuva i sakupi novac za neku skuplju stvar ili uslugu.Uključite dete u raspoređivanje ograničenih resursaU situacijama kada imate ograničenu sumu novca za stvari koje su potrebne vašem detetu, kao što su odeća, obuća ili školski pribor, uključite dete u proces donošenja odluka kako će se budžet rasporediti. Krenite u kupovinu zajedno i sabirajte cene željenih stvari pa se onda „uklapajte” u vaš budžet.Otkrivajte detetu svet digitalnih finansija i inovacijaAko su vaša deca u nižim razredima osnovne škole, već možete da im pokažete i neke modernije načine plaćanja – skenirajte zajedno QR kod na POS terminalu u prodavnici ili na računu, pokažite detetu kako izgleda e-banking i m-banking na vašem računaru ili telefonu, ili obavite zajedno neko onlajn plaćanje za stvar koju ste naručili za dete – ono može da tapne ili klikne na dugme „Plati”.Iskoristite putovanja za finansijsku edukacijuIako ove godine nije bilo mnogo prilike za putovanja, to nije prepreka da dete upoznate sa raznovrsnim valutama i da ih uz pomoć osnovnih matematičkih operacija uputite u elementarne menjačke.Kreirajte priliku da dete svojim trudom zaradi novacPokušajte zajedno sa detetom da smislite neki koristan posao koji će mu omogućiti da oseti trud uložen u zarađivanje, kao i rezultate tog truda, i to ne samo finansijske. Izrada predmeta za prodaju je uvek dobar način, bilo da su u pitanju dečji crteži, ukrasi ili drugi predmeti koje dete tog uzrasta i te kako već može samo da izradi.Ne izostavljajte džeparacDžeparac je veoma važan alat finansijskog opismenjavanja. Samopouzdanje koje dete stiče samostalnom brigom o određenoj sumi novca je bitno i čini ekonomsko osamostaljivanje mladih lakšim, nego u slučaju da se sa svojim, ličnim novcem sretnu tek kao odrasli ljudi. Iznos odredite prema mogućnostima domaćinstva, ali vodite računa o tome da bude redovan i da ne bi trebalo da zavisi od postignuća i ponašanja deteta.

Svet

Danska: Ministar priznao grešku i dao ostavku

Zbog nezakonitog usmrćivanja 17 miliona kuna ministar za hranu i poljoprivedu Danske saopštio je na svom tviter nalogu da je podneo ostavku. "Obavestio sam premijera da želim da dam ostavku na dužnost u vladi. Shvatam da nemam potrebnu podršku među parlamentarnim zastupnicima", objavio je ministar za hranu i poljoprivredu Mogens Jensen na Tviteru.Danski ministar za hranu i poljoprivredu rekao je da će odstupiti i zbog manjka poverenja u Parlamentu.Do smanjenog poverenja došlo je nakon nezakonite vladine naredbe o usmrćivanju 17 miliona kuna na farmama.Njegov potez događa se u svetlu najveće krize vlade od početka pandemije, pošto je nezakonito naredila usmrćivanje svih kuna uzgojenih na farmama sa ciljem da se spreči širenje koronavirusa, uključujući i novi, mutirani soj.DANSKA PLANIRA DA ISTEBI 17 MILIONA KUNA ZBOG NOVOG SOJA KORONA VIRUSA

Svet

YouTube će prikazivati reklame na nekim autorskim video snimcima, ali im neće davati prihod od oglašavanja

Jutjub (YouTube) će početi da prikazuje reklame na video snimcima nekih kreatora, ali im neće davati deo prihoda od oglasa, jer nisu dovoljno veliki da bi bili uključeni u partnerski program platforme, piše The Verge.Kada se oglasi prikazuju na Jutjub video snimcima, ti kreatori obično dobijaju deo prihoda kroz ulogu u Jutjubovom partnerskom programu. Uz nova pravila monetizacije, sada i autori koji nisu u parterskom programu mogu imati oglase na svojim snimcima, ali neće dobijati nikakav novac od oglašavanja.Pre ažuriranja, Jutjub kaže da su ovi video zapisi imali oglase samo u ograničenim okolnostima, na primer ako ih je unovčila izdavačka kuća kao deo tužbe za povredu autorskih prava. Ažuriranje će uglavnom uticati na manje stvaraoce bez velike gledanosti.Jutjubov partnerski program zahteva da autori ostvare ukupno 4000 sati gledanja tokom poslednjih 12 meseci i da imaju više od 1.000 pretplatnika.Oglašavanje je veliki posao za Jutjub i njegovu matičnu kompaniju Gugl (Google), a platforma je samo u poslednjem kvartalu zabeležila prihod od 5 milijardi dolara.Jutjub će sada moći da prikazuje više oglasa na svojoj platformi i neće morati da plaća određeni broj autora u procesu.Vest nije prošla dobro kod članova Jutjub zajednice.

Srbija

Obim posla nakon prelaska na rad od kuće isti kao pre pandemije

Usled ekonomskih nesigurnosti koje se očekuju ove jeseni, Nova ekonomija je pokrenula serijal tekstova o uticaju pandemije na tržište rada u Srbiji. Najveći broj čitalaca Nove ekonomije, preko 90 odsto njih koji su odgovorili na poslednju anketu, ima posao koji se može obavljati od kuće. Sličan procenat ispitanika smatra da je radno mesto u uslovima korona-krize, u slučaju obavljanja posla od kuće, podjednako sigurno kao i pre izbijanja pandemije.Dodatno, oko 89 odsto njih navodi da im obim posla nije uvećan kada su prešli na rad od kuće, dok nešto manje od 12 odsto navodi da su njihove poslovne obaveze prelaskom na ovaj način rada uvećane. ANKETA JE I DALJE OTVORENA I DOSTUPNA OVDE Građani se uglavnom slažu da je rad od kuće adekvatna alternativa standardnom, kancelarisjkom radu."Ukoliko je rad kod kuće moguć i ne pravi velike promene ili probleme, svakako je alternativa koja treba da bude opcija i nastavak i nakon situacije sa COVID-19", navodi jedan od ispitanika. "Ima i prednosti i mana. Sigurno da je potreban izvestan period privikavanja, i da se posle devet meseci i dalje privikavam. Ali takođe i da će ovo biti puno zastupljenije u budućnosti, jer su poslodavci sada opušteniji i znaju da produktivnost nije umanjena", dodaje drugi.Oni koji se sa ovim stavom ne slažu obično navode da rad od kuće nije za svakoga, te da eventualno "običan" posao može da zameni u ekstremnim situacijama, i to povremeno."Teško je reći. Možda je najbolji mešovit obim, dva dana iz kancelarije, tri od kuće, ili makar jedan dan timski sastanak uživo 'negde u gradu' ako ne postoji kancelarija", primer je najčešćeg odgovora.Kako građani ocenjuju uticaj pandemije na tržište rada pročitajte OVDE.Nova ekonomija vas i dalje poziva da nam šaljete svoja iskustva i komentare putem našeg portala ili društvenih mreža.Rezultate prethodne ankete možete pogledati OVDE.

Svet

Automatizacija, barem za sada, neće izazvati nagli skok nezaposlenosti

Novi izveštaj Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT) navodi da automatizacija i razvoj veštačke inteligencije neće u skorašnjoj budućnosti izazvati nagli skok nezaposlenosti, piše portal Axios.Konačni zaključak MIT-ijevog istraživanja jeste da su trenutni efekti automatizacije usporeni dugoročnijim političkim procesima, usled kojih je došlo do nejednake raspodele ekonomske dobrobiti u korist najbogatijih."Ukoliko bi primenili automatizaciju na postojeće tržište rada, rezultat će samo biti rastući jaz između onih koji imaju i onih koji nemaju", navodi Dejvid Mindel, inženjer u MIT-ju i jedan od glavnih autora izveštaja.U suprotnosti sa ranijim, pesimističnijim predviđanjima, MIT navodi da je automatizacija do sada imala isti uticaj na tržište rada kao i prethodne tehnološke promene, odnosno da se neki poslovi uklanjaju dok se drugi stvaraju, iako bi se ukupna stopa nezaposlenosti povećavala.U izveštaju se dodaje i da su procene sada drastično drugačije u odnosu na period od pre par decenija, budući da 63 odsto trenutnih radnih mesta u 2018. godini nije ni postojalo 1940. godine, odnosno da posla i dalje ima uprkos ukidanju ranije važnih pozicija."Obećano nam je da ćemo do 2018. godine imati automobile bez vozača, a oni još uvek nisu ovde... I dalje je jeftinije i efikasnije jednostavno unajmiti čoveka da izvršava neku komplikovanu radnju, nego dizajnirati i praviti tehnologiju koja će tu radnju moći da imitira", smatraju naučnici.Za sada, automatizacija i veštačka inteligencija samo povećavaju produktivnost umesto što zamenjuju "žive" radnike, obzirom da omogućavaju da se zaposleni manje bave rutinskim radnjama.Tehnološki napredak u poljima veštačke inteligencije i automatizacije imaće neosporno ogroman uticaj na budućnost zapošljavanja, kao što je to bio slučaj sa svim prethodnim tehnološkim revolucijama, ali bi moglo da prođe više decenija pre nego što se ti efekti u potpunosti ispolje.Takva situacija daje privrednicima ali i političarima još vremena, možda i poslednju šansu, da usklade politike rada i obrazovanja, kako bi čovečanstvo spremno dočekalo promenu koja neosporno dolazi.

Srbija

Izmene zakona uređuju investicione fondove, uvode obavezno e-sanduče za poreze

Izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji će se naći na dnevnom redu naredne sednice Narodne skupštine, uvešće pravni osnov za oporezivanja investicionih fondova, koji su do sada bili van sistema oporezivanja.Poslanici će na sednici zakazanoj za utorak, 24. novembra 2020. godine, razmatrati u uvođenje novog krivičnog dela "poreske prevara u vezi sa porezom na dodatu vrednost", ali i obavezno korišćenje Jedinstvenog elektronskog sandučića za sve poreske obveznike.Poslovanje investicionih fondova je trenutno regulisano Zakonom o investicionim fondovima, kao i sa više novouvedenih podzakonskih akta a nadzor društava za upravljanje vrši Komisija za hartije od vrednosti.Ovakvi fondovi trenutno nemaju svojstvo pravnog lica, te se ovim Predlogom zakona propisuje da je investicioni fond poreski obveznik, a da poreske obaveze fonda ispunjava Društvo za upravljanje fondom iz imovine fonda.Društvo za upravljanje fondom izvršava sve poslove u vezi sa poreskim obavezama fonda (prijave za registraciju, poreske prijave, prima poreskoupravne akte, vodi poslovne knjige i ostale evidencije radi oporezivanja, vrši plaćanje poreskih obaveza).Takođe se propisuje, da u slučaju raspuštanja ili prestanka postojanja fonda, poreske obaveze ispunjava Društvo za upravljanje fondom. Radi efikasnijeg postupanja poreskih organa po zahtevima obveznika, zakon predviđa da će oni svoje zahteve iz oblasti poreskopravnih odnosa moći da putem Portala javne uprave dostavljaju i elektronskim putem.Tu se pre svega misli na zahteve za povraćaj i proknjiženje pogrešno plaćenog poreza ili zahteve za odlaganje plaćanja poreza koji duguju.Ova izmena u pogledu podnošenja zahteva u elektronskom obliku će se, ukoliko zakon bude usvojen u neizmenjenom obliku, početi da se primenjuje od 1. januara 2021. godine.Po svemu sudeći, ova odredba je preduslov da bi omogućilo odobravanje odlaganja plaćanja poreskih dugova koji su nastali usled vanrednih događaja, između ostalog i usled pandemije koronavirusa, na način i pod uslovima koje utvrdi Vlada Srbije.Dodatno, izmenama se takođe preciziraju nadležnosti poreskih organa jedinica lokalne samouprave, kojima više nije potrebna saglasnost fizičkih lica da poreska rešenja i zaključke koje donose dostavljaju u elektronskom obliku preko Jedinstvenog elektronskog sandučića.Fizičkim licima će prilikom utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda i sporednih poreskih davanja (poput korišćenje građevinskog zemljišta i lokalne komunalne takse za isticanje firme, novčane kazne, kamate po osnovu dospelog, a neplaćenog poreza, troškova postupka prinudne naplate poreza i troškove poreskoprekršajnog postupka) ova rešenja i zaključci biti dostavljani u elektronskom obliku, preko Jedinstvenog elektronskog sandučića, a da fizička lica prethodno ne moraju da se sa tim saglase.Poreske prevara u vezi sa porezom na dodatu vrednost će zameniti krivično delo "neosnovanog iskazivanja iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit", rok za pokretanje optužbe se povećavaju na period od 12 meseci, a ne kao za dosadašnji poreski period za koji se utvrđuje porez.Ova odredba se usklađuje sa odredbama Krivičnog zakonika, gde je osnovni oblik krivičnog dela utaje poreza iznos obaveze čije se plaćanje izbegava, i  prelazi jedan milion dinara, teži oblik je pet milona dinara, a najteži prelazi 15 milona dinara.Uvodi se mogućnost plaćanja poreske obaveze davanjem umesto plaćanjem, o čemu je Nova ekonomija već pisala, a precizira se i način vođenje vanbilasnog poreskog računovodstva.Neplaćeni porezi obveznika koji su bankrotirali će se voditi po službenoj dužnosti.U vanbilasnom računovodstvu vodiće se: pretplate poreskih obveznika za koje je zastupila zastarelost, ali i onih obveznika koji su saglasno nekim drugim propisima brisani iz propisanog registra, kupovinom poreskog obveznika u postupku stečaja ili nakon okončanja stečaja bankrotstvom.Po službenoj dužnosti će Poreska uprava u vanbilansno računovodstvo, po saznanju o brisanju iz propisanog registra, prenositi pretplate i onih poreskih obveznika koji su brisani iz propisanog registra i ove pretlate će se voditi po poreskom obvezniku i pojedinačnom uplatnom računu javnih prihoda.Sadržinu, postupak i način vođenja vanbilansnog računovodstva (uključujući i način vođenja spornih i dubioznih potraživanja), bliže će urediti resorni ministar.Na istoj sednici će se razmatrati i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu i Predlog zakona o izmenama i dopuni Carinskog zakona.

Srbija

Kako je korona „ukrala“ kulturu u Srbiji

Kada je društveni život postao rizik, a život na distanci normalnost, povukla su se i sva mesta uobičajnog okupljanja – bioskopi, pozorišta, koncerti, knjževne večeri... Sve ovo dovelo je do izuzetno teške pozicije u kojoj su se našli svi zaposleni u preduzećima koja se bave kulturom ili kreativnom industrijom.Zato i ne čudi što istraživanje koje je OEBS objavio u septembru ocenjuje kulturni i kreativni sektor kao najugroženiji, zajedno sa turističkim delatnostima. Podaci OEBS-a pokazuju da je oko 90 odsto svetskih muzeja privremeno zatvoreno u toku pandemije, dok se ostalih 10 odsto možda nikada neće ponovo ni otvoriti jer su pretpeli ogromne gubitke.Anketa koja je sprovedena među evropskim muzejima ukazala je na to da su tri od pet muzeja nedeljno gubila oko 20.300 evra u periodu kada su bili zatvoreni, kao i kada su postojala ograničenja putovanja. Ovakvo stanje dovelo je do toga da je oko šest odsto zaposlenih u muzejima ostalo bez posla, dok je taj procenat još i veći kod stručnjaka koji su honorarno radili u muzejima, pa je njih čak 16 odsto prestalo da radi.Ono na šta OEBS takođe skreće pažnju jeste da je karakteristika ovih delatnosti da su mnogi kojima je to primarni posao zapravo samozaposleni, a kao mali privrednici oni su i najosetljiviji na krize i na šokove kakva je zasigurno i trenutna pandemija.SAMOZAPOSLENI NA PRVOJ LINIJI FRONTANa problem frilens radnika i saradnika skreće pažnju i Milena Bogavac, direktorka Šabačkog pozorišta, koja ističe kako su zaposleni u ovoj ustanovi imali redovna primanja i u periodu kada su pozorišta bila zatvorena zbog pandemije jer pripadaju javnom sektoru, ali da su plate u potpunosti prestale da dobijaju kolege i koleginice koji nemaju stalne ugovore u samom pozorištu."Naš kolektiv ne čine samo zaposleni, već i mnogo spoljnih saradnika, umetnika i frilensera. Ta stvar je posebno složena, kada se ima u vidu mera zvana 'zabrana zapošljavanja' koja je desetkovala pozorišta. Nijedan ansambl u Srbiji više nema dovoljno mladih glumaca; a kada su u pitanju umetnički zanati ili tehničke službe, stvar je još gora", objašnjava Bogavac za "Novu ekonomiju".Kako dodaje, ovo pozorište je dobilo po - dršku svog osnivača, grada Šapca, pa su tako svoje stalne saradnike angažovali na "vanrednim" programima."Tako smo, tokom vanrednog stanja, snimili dve veb serije, koje smo s publikom delili putem našeg Jutjub kanala. Ovo je bio način da nastavimo da komuniciramo sa gledaocima, ali i da stalnim saradnicima pružimo priliku da zarade skromne honorare. Ipak, to nije bio slučaj u drugim gradovima i drugim pozorištima".Kako su samostalni umetnici bili ostavljeni na milost i nemilost tržišta koje odjednom više nije moglo da im ponudi nikakav posao, izmoljena pomoć je na kraju stigla od države, ali tek u vidu bespovratne pomoći od 90.000 dinara i to u maju mesecu, nakon čega su ponovo bili ostavljeni sami sebi.STARO MESTO, NOVE NAVIKETek krajem avgusta počela je da se budi i kulturna scena kada su 24. avgusta otvorena pozorišta, bioskopi i druge kulturne institucije. Međutim, novi režim rada sada podrazumeva poštovanje posebnih mera predostrožnosti. Za najveći broj njih to znači gotovo upola manje publike, mnoštvo različitih protokola koji zahtevaju dodatne ljude i dodatna sredstva, prilagođavanje repertoara i menjanje planova.Milena Bogavac objašnjava kako, primera radi, sala Šabačkog pozorišta ima 314 sedišta, a da sada može da primi tek 120 gledalaca."Takođe, preporuka je i da se sve predstave igraju na velikoj sceni, što znači da smo svoje kamerne komade prilagodili novim uslovima", objašnjava ona.Da biste pogledali predstavu neophodno je da na predstavu ponesete zaštitnu masku, da dezinfikujete ruke i obuću na ulazu, kao i da dozvolite da vam se prilikom ulaska izmeri telesna temperatura.U Šabačkom pozorištu takođe pozivaju svoje gledaoce da dođu ranije na izvođenja, ne bi li izbegli stvaranje gužvi u foajeu i kako bi stigli da ispoštuju sve propisane bezbednosne mere.KO PLAĆA TESTIRANJE GLUMACA?"Naši zaposleni, takođe, nose zaštitne maske, tokom rada na predstavama i uopšte, tokom svog radnog vremena, provedenog u prostorijama pozorišta. Jedini oslobođeni obaveze da nose maske su glumci, ali – sve naše glumce smo testirali na početku sezone i bićemo u obavezi da testiranje ponavljamo, nakon određenog vremena ili ukoliko postoji sumnja da je neko od njih ili njihovih najbližih zaražen", objašnjava Milena Bogavac u pismenom odgovoru za "Novu ekonomiju".Kako dodaje, na sreću još uvek nije bilo zaraženih, ali će ukoliko ih bude, biti ponovo svi testirani. Učestala testiranja međutim koštaju, a sve to ne plaća država, kako je ranije bilo najavljivano."Iako u državnim preporukama za institucije kulture, piše da će testiranja za glumce biti besplatna, u slučaju Šabačkog pozorišta nije bilo tako. PCR testovi za naš ansambl, puno su nas koštali, pa ako se takva praksa nastavi, obaveza da testiramo glumce, biće veliko opterećenje za naš budžet", zaključuje Bogavac.PONOVO RADI BIOSKOPOgromno opterećenje osetili su i bioskopi. I to širom sveta. Podaci koje OEBS iznosi jeste da je "Holivud reporter" sredinom marta objavio da je globalni gubitak od prodaja karata na blagajnama iznosio oko pet milijardi dolara, najviše zbog zatvaranja 70.000 bioskopa u Kini. Sa širenjem virusa, rastao je i gubitak, pa je ova procena krajem maja dostigla čak 17 milijardi američkih dolara, da bi podaci iz avgusta ukazali na to da su prihodi blagajni u Sjedinjenim Državama manji za 75,9 odsto nego 2019. godine.Gubitke su osetili i domaći bioskopi i filmske produkcije, a kako ocenjuje producent Miroslav Mogorović iz kompanije Art end popkorn (Art & Popcorn) malim bioskopima je i u normalnim okolnostima teško da opstanu. Jedan od njih je i bioskop Fontana koji se nalazi na Novom Beogradu, a čiji je vlasnik upravo ova firma.Kako Mogorović objašnjava za "Novu ekonomiju", nakon šestomesečne pauze, ovaj bioskop je nastavio sa radom, međutim, kako on ocenjuje, ovaj period se svakako ne može nazvati redovnim režimom rada."Posetilaca je malo, kao i filmova koji se distribuiraju. Bez sistemske pomoći usmerene direktno ka bioskopima teško je očekivati da će bioskopi dočekati kraj pandemije".Kako objašnjava, mnoge evropske države su prepoznale taj problem i direktnom podrškom bioskopima i distributerima pokušavaju da im pomognu da opstanu. "Nadamo se da će i naša država naći pameti i načina da pomogne bioskopima kako bi preživeli pandemiju", navodi Mogorević u pisanom odgovoru.MIRIS KNJIGE ILI KLIK NA NASLOVPostoje i oni koji pandemiju preživljavaju tako što prilagođavaju i menjaju svoje poslovanje. Tako, na primer, vlasnik i urednik izdavačke kuće Booka Ivan Bevc za "Novu ekonomiju" objašnjava da su zbog pandemije i uvođenja vanrednog stanja u martu rešili da zatvore svoju knjižaru, ali i da onda ulože više resursa u prodaju knjiga preko interneta."Prosto smo pojačali rad na onlajn prodaji, preko društvenih mreža, njuzletera, animirali smo čitaoce i čitateljke i ponudili neke fine akcije i bukvalno je taj odgovor bio momentalan. Nama je ta onlajn prodaja do početka maja, do kraja vanrednog stanja i dok nismo ponovo otvorili knjižaru pokrivala troškove plata i svega ostalog i niko nije izgubio posao i zadržali smo sve zaposlene", objašnjava Bevc.Iako su za sada pokazatelji prihoda na dobrom nivou, najveći problem mu, kaže, predstavlja neizvesnost. Takođe, on dodaje kako je moguće jedno vreme pokrivati troškove knjižare prihodima od prodaje knjiga preko interneta, ali da to ne može trajati doveka."Ako država kaže da ništa ne radi, onda ništa ne radi, ali je onda opet pitanje da li mi to možemo da izdržimo. Mi možemo neko vreme da idemo u minus, možemo neko vreme da zavlačimo ruku duboko u džep da bismo pokrili plate i doprinose tih zaposlenih. U nekom trenutku mi prosto taj novac više nećemo imati. I u tom slučaju će naših petnaestak zaposlenih ostati bez posla, što je poslednje što želimo".A želeo bi, dodaje, više kontakta između pisaca i čitalaca, jer to je ono što u ovim vremenima najviše nedostaje. Od države, pak, ne očekuje ništa, jer je tako, kako kaže, navikao."Ja toliko dugo godina živim i radim ovde, pa sam navikao da ništa ne očekujem od države, što je i dobro jer je dovelo do toga da smo svi mi na ovom izdavačkom tržištu dosta otporni i sposobni i kada bi nam svaka privredna grana bila kao izdavaštvo i knjižarstvo verujte mi, Srbija bi bila kao Švajcarska. To tržište je zdravo i kvalitetno, tu radi mnogo dobih i kvalitetnih ljudi i čitaju se knjige i ljudi kupuju knjige u Srbiji".TRŽIŠTE 1 – DRŽAVA 0Ipak Srbija je ta koja već odavno nije na nivou zadatka i odavno nije na nivou koji je tržište postiglo, objašnjava Bevc. Kao primer navodi i budžet za kulturu koji je manji od jednog procenta BDP-a, ali i nedostatak podsticaja za izdavače i autore. Tu bismo, kako kaže, mogli da se ugledamo na susednu Hrvatsku koja stimuliše izdavače i daje podsticaje za objavljivanje dela domaćih pisaca."Vi ako odlučite da objavite neku kvalitetniju knjigu domaćeg autora dobijete novac kojim recimo možete da platite njegov honorar, što nije malo i daje im se neka vrsta stipendije za pisanje knjiga. Dakle, meni bi mnogo značilo da neki autori sa kojima ja sarađujem mogu da dobiju recimo šestomesečnu stipendiju da knjigu napišu i neki novac za njihov honorar. Onda bi se domaći pisci mnogo više objavljivali", objašnjava Bevc.Sa druge strane, s obzirom na predviđanja ekonomskih kretanja i prognozirani pad BDP-a realnije je očekivati manja ulaganja u kulturu nego dodatna sredstva koja bi bila izdvojena. Kako iz Ministarstva kulture kažu za "Novu ekonomiju", oni su "očuvali instituciju konkursa" te su na taj način "u okviru svojihograničenih mogućnosti kada je reč o iznosu budžeta" doprineli da ustanove kulture i umetnici što bezbolnije prođu kroz ovaj period.Ipak, ističu da će, ukoliko uvide da je to neophodno, predložiti da se pomoć pruži samostalnim umetnicima koji ne mogu da ostvare nikakve aranžmane.Sa druge strane, bojazan od sve manjeg ulaganja u kulturu i kreativnu industriju, i to na globalnom nivu, navodi se i u izveštaju OEBS-a. Oni naime izražavaju zabrinutost da bi kriza mogla da ima dugoročne posledice na kulturni i kreativni sektor zbog toga što bi smanjeno ulaganje u ove delatnosti moglo dovesti do toga da će se mnogi kulturni radnici povući i početi da traže druge poslove.Ovo bi, skreće se pažnja, moglo da dovede ne samo do ekonomskog gubitka, već i da dovede do smanjenja blagostanja, da unazadi duh određenih gradova i regiona, kao i da utiče na smanjenje kulturnih različitosti. Ipak, Bevc veruje da bi pandemija mogla biti ne samo uzrok ovakvih budućih dešavanja, nego i univerzalno opravdanje za greške koje se sada prave."Mislim da će nažalost ovo sve sutra opet biti izgovor za razne neke stvari i koje se nisu dobro radile i koje se nisu dobro planirale i koje se nisu dobro izvele. I kad god budete potegli neku temu uvek će biti ’ali znaš bila je korona, bilo je ovo, bilo je ono’. I u toj koroni neko se snašao bolje neko lošije, kao što se i u ovoj našoj branši neko snašao bolje, neko lošije".Ko se kako snašao teško je još uvek oceniti, jer nam svaki novi dan možete doneti nova zatvaranja i novi rast broja zaraženih, a sezona u većini kulturnih ustanova je upravo u toku. Pronaći pravi odgovor i pružiti pomoć baš onima kojima je najneophodnija kada para u kasi ima sve manje, izazov je sa kojim će se države, čini se, još dugo nositi. 

Srbija

Šta mislite o četvorodnevnoj radnoj nedelji?

U Evropi se ponovo pokrenula rasprava o uvođenju kraće radne nedelje u pojedinim državama. Da li je ovo nešto što je moguće zamisliti u Srbiji?Britanski političar iz laburističke partije Džon Mekdonel, predstavnici levice i sindikata su poslali pismo liderima zemalja u Španiji, Britaniji i Nemačkoj u kome se navodi da četvorodevna radna nedelja može pomoći evropskim zemljama da sačuvaju ekonomiju u vreme pandemije virusa korona, preneo je britanski Guardian.Danska je jedna od zemalja koja je poznata po uvođenju kraće radne nedelji i izbalansiranom odnosu života i rada. Po sajtu Kisi, koji je objavio studiju sa najboljim gradovima po izbalansiranosti života i rada, gradovi koji se najbolje rangiraju su Helsinki, Minhen, Oslo, Hamburg i Stokholm.Istražujemo šta građani Srbije misle o kraćoj radnoj nedelji, molimo Vas da izdvojite par minuta i popunite našu anketu:  

Video

Rad od kuće se više dopada poslodavcima nego zaposlenima (VIDEO)

Prof. dr Bojan Urdarević sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu govorio je za Novu ekonomiju o tome kako je regulisan rad od kuće, kome se više isplati i da li više odgovara poslodavcima ili zaposlenima. Udarević smatra da se rad od kuće više dopao poslodavcima, zato što im je to omogućilo da smanje troškove na uštrb rada zaposlenog, kao što su troškovi prevoza, održavanja radnog prostora, ali da nisu regulisane ni druge stvari poput povrede na radu. Sa druge strane, navodi on, često nije uzeto u obzir koliko je to dobro za zaposlenog, kakvi su troškovi ljudi koji rade od kuće i kakva su njihova prava. 

Srbija

Da li je ograničavanje slobode izražavanja na internetu jedini lek za lažne vesti?

Sloboda izražavanja na internetu će morati da bude ograničena po sličnim principima kao i sloboda govora, kako bi se sprečilo širenje lažnih vesti, kršenje prava na privatnost ili onlajn nasilje, ocenjeno je na panelu "Sloboda izražavanja na internetu: Zajednički izazov za Srbiju i EU", koji je organizovao Centar za evropske politike.Tema diskusije bile su negativne pojave na digitalnim platformama, za koje mogu da budu odgovorni pojedici, ali i same društvene mreže koje ili olakšavaju njihovo bujanje ili na tome profitiraju.Nevena Krivokapić Martinović, advokatica i koordinatorka za slobodu izražavanja i onlajn medije u SHARE fondaciji, navodi da ljudi postaju sve više svesni problema koji mogu nastati u digitalnom okruženju, kao i da njihovo rešavanje zavisi od konstantne edukacije.Prema njenim rečima, najveći jaz u razumevanju i poznavanju postoji između mladih ljudi i njihovoh roditelja. Dok su prvi praktično odrasli na internetu, potonji su i dalje više okrenuti tradicionalnim medijima."(Roditelji) nisu svesni šta se dešava u digitalnom okruženju, a njihova deca su znatno ispred njih. Ova razlika će se promeniti zasigurno, ali je trenutno veoma ozbiljan problem. Roditelji ne mogu da utiču na obrazovanje mlađih ako ne znaju šta se dešava (u sajberprostoru)", kazala je Krivokapić Martinović.On smatra da je rešenje uvođenje obaveznog medijskog obrazovanja, ali i državna ili naddržavna intervenccija, poput one koju je EU učinila sa GDPR-om."Takve inicijative mogu da pomognu građaninu da se zaštiti i izazove pozitivne promene", zaključila je.Krivokapić Martinović dodaje da se SHARE zalaže za donošenje novog zakona o medijima, koji bi prepoznao i samim tim i uredio i društvene mreže, iako oni nisu mediji u tradicionalnom značenju te reči.Ljudi pretežno nisu svesni svih negativnih strana komunikacije i delanja na internetu, premda te loše prakse nisu novina, smatra šef za informisanje, komunikaciju i medije u Delegaciji EU u Srbiji, Pol Anri Prese."Samo se promenilo okruženje u kom se negativne prakse odvijaju, odnosno, više nije uživo... Evropska unija se trudi da prepozna probleme i da smanji negativne prakse koje se viđaju onlajn – lažne vesti, kršenje prava privatnosti, zlostavljanje", kazao je on.Dodaje i da u Evropskoj deklaraciji o ljudskim pravima postoji ograničenje sloboda, na primer kada je ugrožena bezbednost. Sloboda govora, dakle, već duže je ograničena, na neki način – sada samo to pokušavamo da primenimo i u drugom okruženju. EU ima odgovornost ne da kontroliše internet, već da zaštiti ljudska prava.”"Sloboda govora, dakle, već duže je ograničena, na neki način. Sada samo to pokušavamo da primenimo i u drugom okruženju. EU ima odgovornost ne da kontroliše internet, već da zaštiti ljudska prava", rekao je Pol Anri Prese. Pol Bučer, analitičar u briselskom Evropskom centru za javnu politiku, navodi da da, i pored toga što je EU ohrabrivala platforme da budu odgovornije, to nije dalo dovoljno rezultata."Dakle, potrebno je da se internet uredi okvirom u kome će biti jasne smernice šta se sme i šta se ne sme. Platfome bi bile obavezne da to potpišu taj dokument", ocenjuje Bučer.On je dodao i da su zemlje Zapadnog Balkana i Srbija u još ranjivijoj poziciji, obzirom da je medijska pismenost niža nego u ostalim delovima Evrope, kao i da politička situacija u njoj širenju dezinformacija i lažnih vesti.Jedan od urednika portala njuz.net Viktor Marković, sajta koji pravi satirične "lažne vesti" ocenjuje da su najčešće stariji ljudi "žrtve" lažnih vesti i da je neophodno da se više priča o tom problemu."Mislim da je edukacija ovde najbitnija, i da regulacija od strane države ili međunarodne organizacije nije rešenje, mislim da bi onda stvari postale još gore. Problem je taj što ljudi koji nemaju iskustva su spremni da poveruju u sve, i neophodno ih je edukovati da provere izvor pre nego što u nešto poveruju i to podele dalje", kazao je Marković.

Srbija

Mali podseća: Sutra po 10.000 dinara svim zaposlenima u zdravstvu

Ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali najavio je da će u petak biti uplaćeno po 10 hiljada dinara na ime jednokratne novčane podrške za zaposlene u zdravstvu. Za to je kako dodaje iz državnog budžeta izdvojeno 1,55 milijardi dinara, odnosno oko 13 miliona evra."Samo u užem zdravstvenom sistemu radi 120.000 ljudi, dok ih je zajedno sa zaposlenima uostalim službama oko 130.000", rekao je ministar Mali. Prema njegovim rečima tu spadaju zdravstveni radnici zaposleni u samom zdravstvenom sistemu, vojnim zdravstvenim ustanovama, Ministarstvu unutrašnjih poslova, kao i u ustanovama socijalne službe čiji se rad finansira iz budžeta. Siniša Mali je rekao da će novac dobiti i nemedicinsko osoblje koje radi u zdravstvenom sistemu, jer je tokom pandemije značajna i njihova podrška, od vozača u hitnoj pomoći, pa do kako je rekao čistačica kojima je višestruko uvećan obim posla.Precizirao je i da će novac dobiti i medicinski radnici u kovid i u nekovid režimu, kao i da tu nije bilo dileme, jer su i oni van kovid sistema opterećeni zbog većeg broja pacijenata koje moraju da prime."Uložili ste ogromne napore da zdravstveni sistem funkcioniše u ovakvim uslovima. Država će učiniti sve da uslovi u kojima radite budu što bolji i dostojni rada u 21. veku", poručio im je Siniša Mali. On je podsetio da su plate zaposlenih u zdravstvu u poslednjih godinu dana povećane oko 30 procenata, kao i da su prošle godine u novembru smo povećane plate medicinskih sestara za 15 odsto, a lekarima za 10 procenata."Zatim su aprilu ove godine dobili povećanje od deset procenata i sada će od 1. januara dobiti povećanje za još pet procenata", rekao je Mali. Dodao je da su ove godine ogromna sredstva izdvojena iz budžeta kako bi zdravstveni sistem funkcionisao, a da je nedavnim rebalansom budžeta data mogućnost da se još jače nastavi borba protiv koronavirusa. ZDRAVSTVO: NIKAD VEĆE PLATE ILI MANIPULACIJA PLATAMA "Izdvojili smo devet milijardi dinara za završetak dve posebne kovid bolnice u Кruševcu i u Beogradu, odnosno Batajnici", izjavio je ministar finansija.On je dodao da će bolnica u Batajnici biti otvorena početkom decembra, pa se očekuje da njen kapacitet od 1000 ležajeva rastereti druge bolnice. Siniša Mali se između ostalog osvrnuo i na nabavku vakcine protiv korona virusa."Mnogo toga ne zavisi od nas već od toga kada će vakcina biti registrovana i proizvedena u dovoljnim količinama da bude distribuirana", naveo je Mali. On je rekao i da je budžet Republike Srbije stabilan i da ima snage da izdrži krizu, jer se pažljivim planiranjem zadržao nivo ulaganja u kapitalne projekte i infrastrukturu."Imamo najmanji privredni pad u Evropi i on će biti oko -1%",  zaključio je Mali i poručio da će Vlada Srbije odgovornom ekonomskom politikom nastaviti sa stvaranjem uslova za očuvanje radnih mesta i opšti rast ekonomije.

Svet

Opportunity banka a.d Novi Sad promenila vlasničku strukturu

Opportunity banka a.d Novi Sad (Banka) danas je promenila vlasničku strukturu, tako da su pored dosadašnjeg 100-postotnog vlasnika Opportunity Transformation Investments Inc. sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama, suvlasnici su postali i dve nemačke banke i dva pravna lica.Dosadašnji vlasnik je smanjio svoje učešće na 22 odsto, a novi vlasnici postali su UMWELTBANK Nimberg, sa 30 odsto učešća, GLS Gemeinschaftsbank Bohum, sa 19,99 odsto učešća, TRIODOS SICAV II, iz Luksemburg sa 14 odsto učešća i LEGAL OWNER TRIODOS FUNDS B.V. iz Holandija sa 14 odsto učešća.Promena vlasničke strukture bilo koje banke, koja podrazumeva sticanje (direktno ili indirektno) vlasništva u banci koje omogućava 5 odsto ili više glasačkih prava, dozvoljena je samo uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije, koja je ovim licima data 30. oktobra 2020. godine."Banka od svog osnivanja u Srbiji 2002. godine pa do danas snažno podržava razvoj i poslovanje registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, preduzetnika, mikro i malih preduzeća, ruralnih domaćinstava, kao i drugih (domaćih) klijenata koji imaju otežan pristup finansijskim uslugama koje pružaju banke", navodi se u saopđtenju NBS.Dodaje se i da se novi partneri, između ostalog, bave finansiranjem kompanija, projekata i finansijskih institucija u interesu razvoja društveno odgovornog, ekološki održivog i inovativnog poslovanja i da nameravaju da nastave da i dalje razvijaju poslove mikrokreditiranja za mala i srednja preduzeća."Takođe, jedna od banaka (GLS Gemeinschaftsbank), koja je stekla vlasništvo u Banci je članica nemačkog sistema i savezne asocijacije nemačkih zadružnih banaka", navode u centralnoj banci.

Srbija

Banja „Zlatar“ prodata za 2,5 miliona evra

Banjski kompleks "Zlatar" u Novoj Varoši prodat je na poslednjem tenderu koji su Republička direkcija za imovinu i PIO fond raspisali 9. oktobra kompaniji Metal Investments Europe po ceni od 2.546.000 evra, piše Telegraf Biznis.Zlatar je nuđen na prodaju i ranije, međutim do prodaje nije došlo. Ovog puta početna cena za banju iznosila je oko 2,3 miliona.Metal Investments Europe bavi se proizvodnjom aluminijuma, i deo je Metal Investments Limited čije je sedište u Velikoj Britaniji.Banjski kompleks u Novoj Varoši čini objekat za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju kardiovaskularnih oboljenja čija je korisna površina 12,2 hiljade kvadratnih metara i više katastarskih parcela čija je ukupna površina veća od 4,5 hektara.Privatizacija banja započela je 2014. godine nakon što je država donela odluku o privatizaciji banjskih kompleksa.Zlatar je sagrađen 1978. godine i za 30 godina imao je preko 100.000 gostiju. Prošle godine, pored "Zlatara" objavljeni su i pozivi za prodaju Vranjske banje i "Žubora" u Kuršumlijskoj banji.U portfoliju je još nekoliko banja koje čekaju na privatizaciju: Ribarska banja u Kruševcu, "Gejzir" u Sijarinskoj banji, "Merkur" u Vrnjačkoj banji, Specijalna bolnica za rehabilitaciju u Bujanovcu, Institut za lečenje i rehabilitaciju Niška banja, Specijalna bolnica u banji Koviljači, Specijalna bolnica "Zlatibor" u Čajetini, Sokobanja i "Termal" u Vrdniku, podseća Blic biznis. Banje u Srbiji predstavljaju bitan deo turizma, a Srbija broji više od hiljadu izvora mineralnih voda i preko 40 banja, od kojih mnoge datiraju još iz rimskog doba.

Srbija

Centar za smeštaj omladine ometene u razvoju prikuplja slatkiša za novogodišnje paketiće

Centar za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju poslao je poziv svim zainteresovanima da doniraju slatkiše za paketiće povodom Nove godine. Dnevni boravak za decu i omladinu ometenu u razvoju u Šekspirovoj 8 u Beogradu  je Ustanova socijalne zaštite koja dnevno zbrinjava 149  korisnika različitog stepena ometenosti (od umerene, teške, višestruke ometenosti, sa elementima autizma i devojčice obolele od RET sindroma) kao i različite starosne dobi od 9-53 godine.„Uskoro se približavaju novogodiošnji praznici i svi oni bez obzira na godine starosti očekuju novogodišnje paketiće. Zato se obraćamo sa molbom, za pomoć u vidu donacija slatkiša (slatko-slani program) za paketiće za Novu godinu.“ navodi se u njihovom pozivu. Svi zainteresovani se mogu za dodatne informacije obratiti rukovodiocu Dnevnog boravka na broj telefona 011/367-27-65 kao i na mejl db.sekspirova@centarbgd.org.rs

Srbija

Umro Patrijarh Irinej

Preminuo patrijarh IrinejPatrijarh srpski Irinej preminuo je u Vojno-medicinskom centru Karaburma u 90-toj godini     .Lekarski konzilijum saopštio je ranije danas da se stanja patrijarha Irineja danas pogoršalo, kao posledica kovida-19, Patrijarh Irinej primljen je 4. novembra u Vojnu kovid bolnicu "Karaburma", nakon što je tokom redovnog testiranja potvrđeno postojanje korona virusa.On je 1. novembra prisustvovao sahrani mitropolita Amfilohija u kripti Hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici, ali je procena da je zaražen ranije, jer je u krugu njegovih najbližih saradnika i pre te sahrane  registrovan slučaj zaraze.BIOGRAFIJA PATRIJARHA SRPSKOG IRINEJAPatrijarh srpski Irinej rođen je 1930. godine u selu Vidova kod Čačka kao Miroslav Gavrilović, gde je završio osnovnu školu. Gimnaziju je pohađao u Čačku, bogosloviju u Prizrenu 1951. godine, a Bogoslovski fakultet u Beogradu. Zamonašio se u manastiru Rakovica 1959. godine, a tadašnji patrijarh srpski German rukopoložio ga je i u čin jerođakona i jeromonaha iste godine.Bio je profesor Prizrenske bogoslovije 1959—1968. godine. Završio je postdiplomske studije u Atini, školske 1962/63. godine. Posle toga je bio postavljen za upravnika Monaške škole u Ostrogu. Ponovo je bio profesor i rektor bogoslovije u Prizrenu od 1971 do 1974 godine.Maja 1974. izabran je za episkopa moravičkog, vikara patrijarha Germana. Za episkopa niškog izabran je na zasedanju Svetog arhijerejskog maja 1975. godine, a ustoličen je u Sabornoj crkvi u Nišu 15. 6. 1975. godine.Bio je više puta član Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve.Nakon smrti patrijarha Pavla odlukom Izbornog sabora SPC izabran za patrijarha 22. 1. 2010. godine.

Svet

Mere podrške na globalnom nivou 19.5 biliona dolara

Od početka pandemijske krize, vlade, kao i centralne širom sveta uložile su 19,5 biliona dolara kako bi podržale svetsku ekonomiju, navodi MMF u svom godišnjem izveštaju, a piše CNN.Vlade širom sveta su do septembra ove godine izdvojile 12 biliona, dok su centralne banke pomogle globalnoj ekonomiji sa dodatnih 7,5 biliona dolara.Međutim, čak i pored svih preduzetih mera, koje su uključivale smanjenje poreza, subvencije zarada, kreditiranje malih preduzeća i smanjenje kamatnih stopa na rekordno niske nivoe, globalna ekonomija doživljava najgoru recesiju od Velike depresije.Ekonomske aktivnosti i zapošljavanje u velikim delovima sveta, uključujući SAD i Evropu, i dalje su znatno ispod nivoa pre-pandemije.Najavljena vakcina protiv korona virusa nagoveštava bolje izglede za globalnu ekonomiju naredne godine, ali čak i pored toga zemlje će biti u problemima i u bliskoj budućnosti.„Zemlje sada moraju da pređu dug put koji će biti težak, neujednačen, neizvestan i sklon zastojima“, rekla je izvršna direktorka MMF-a Kristalina Georgieva.U Sjedinjenim Američkim Državama, gde raste broj slučajeva korona virusa, odbijanje predsednika Trampa da prizna pobedu Džoa Bajdena moglo bi znatno usporiti napore da se donese još jedan paket oporavka.U zemlji još uvek ima oko 10 miliona radnih mesta manje nego pre početka pandemije, a nekoliko država uvodi nova ograničenja da zaustave porast broja zaraženih, što će otežati oporavak.Istovremeno, Evropska unija se suočava sa unutrašnjim konfliktom koji bi mogao da odloži konačno odobrenje fonda za oporavak od koronavirusa od 800 milijardi evra (950 milijardi dolara), o kojem se pregovara mesecima i trebalo bi da počne 1. januara.

Svet

Leonardo Di Kaprio podržao borbu za zaštitu reke Vjose u Albaniji

Nakon dobrih vesti iz Bosne i Hercegovine, gde su se vlada i njen predsednik obavezali da će odmah preduzeti korake u zaštiti reka koje čine region "Plavog srca Evrope", ohrabrujuće vesti stižu i iz Albanije, objavio je na svojoj fejsbuk stranici američki glumac Leonardo Di Kaprio.Kako dodaje poznati glumac, jedna od posldnjih velikih divljih reka u Evropi, reka Vjosa koja protiče kroz Albaniju, mogla bi da bude spašena od izgradnje hidrocentrale i brane.Di Kaprio se inače pozvao na vest od 25. septembra, kada je albanski premijer Edi Rama objavio je da je projekat brane Kalivac koja je trebalo da se gradi u koriti te reke jer će to područje biti proglašeno nacionalnim parkom, o čemu je Nova ekonomija već pisala. Poznati glumac smatra i da bi budući nacionalni park reke Vjosa mogao da postane najveće zaštićeno područje jedne reke u Evropi, jer pokriva nekoliko stotina kilometara reka i potoka i štiti mnoge ugrožene vrste poput evropske jegulje i nedavno otkrivene vjosine kamene muhe."Budući park bi mogao da postane uzor za strategiju biodiverziteta u okviru Zelenog sporazuma (sklopljen među članicama Evropske unije). Očekujemo još dobrih vesti o konkretnim akcijama za potpunu zaštitu reka u Bosni i Hercegovini, Albaniji i ostatku balkanske regije koji čini "Plavo srce Evrope", poručio je Di Kaprio.ALBANIJA: OBUSTAVITI IZGRADNJU BRANE I HIDROELEKTRANE NA RECI VJOSI