Najnovije

Srbija

Uprkos protestima, usvojen plan za Makiško polje

Više desetina demonstranata pokušalo je da uđe na sednicu Gradske skupštine Beograda koja se održava u Sava centru, jer se protive izgradnji na Makiškom polju, javila je agencija Beta. O planu detalje regulacije Makiša, gradski parlamet bi trebalo da odluči na današnjoj sednici.Građani iz udruženja Bitka za Košutnjak jutros su se okupili ispred Sava centra. Sednicu gradske skupštine , kako se navodi, obezbeđivali su pripadnici policije, Komunalne milicije i obezbeđenje.Nakon što su se povukli malobrojni pripadnici Policijske brigade, učesnici protesta su uspeli da uđu na prva vrata Sava centra, nakon čega ih su ih obezbeđenje i Komunalna milicija zaustavili pred drugim ulazom.Građani su skandirali protiv namere gradskih vlasti da izgrade naselje na Makiškom polju i traže da sednica Skupštine Beograda bude prekinuta jer smatraju da je nelegitimna.Takođe zahtevaju da na sednicu dođe ministarka za zaštitu životne sredine i da se izjasni o tom planu.Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUS) i tim "Kreni-Promeni" saopštili su da je potrebno da se raspiše referendum gde bi se odlučilo o gradnji na području Makiškog polja, kao i za eventualnu gradnju na Košutnjaku."Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana", navedeno je u njihovom saopštenju.Apel odbornicima da odlože usvajanje Plana detaljne regulacije Makiškog polja dok o tom pitanju ne pribave mišljenja relevantnih naučnih institucija u Srbiji juče je uputila i grupa profesora sa Univerziteta u Beogradu.Plan detaljne regulacije Makiškog polja, koji je na dnevnom redu današnje Skupštine grada, omogućiće da se na tom području izgradi 4,5 miliona kvadrata stambeno-poslovnog prostora, podzemna železnica sa stanicama i depoom za metro.Gradonačelnik Beograda, Zoran Radojičić, izjavio je da gradnja na Makišu smeta onim ljudima koji su protiv metroau Beogradu.

2020

Građani i kompanije donirali 20 miliona evra za borbu protiv korone

Logično je da se ove godine zbog korona krize najviše po donacijama izdvajaju medicinske i farmaceutske kuće, ali veliki su doprinos dali i proizvođači hrane, banke, kao i tekstilna industrija koja se posvetila izradi maski. Tri najveće donacije tokom pandemije, od po više od milion dolara, dali su Petrohemija, Novak Đoković i United grupa. Čak 80 odsto je otišlo državi i javnim institucijama. Glavni problem je što ne znamo šta se desilo sa novcem koji je uplaćen na račun RFZONathan Koeshall, osnivač Catalyst BalkansKoliko su građani i kompanije od početka pandemije donirali u Srbiji za borbu protiv posledica korone? Za ovih osam meseci krize, Catalyst Balkans je zabeležio nešto malo manje od 20 miliona evra donacija građana i kompanija za borbu protiv posledica korona virusa. Čak dve trećine od tog iznosa su donirale kompanije. Građani su kroz masovna davanja donirali 8,6 odsto, a isto toliko su donirali i istaknuti pojedinci. Ovi podaci u potpunosti menjaju sliku filantropije u Srbiji, koja je građena prethodnih godina. U 2018. i 2019. videli smo da su građani mnogo aktivniji i da su oni najviše donirali. Međutim, u doba neizvesnosti, i posebno u prvim trenucima krize kada je bilo onemogućeno kretanje, građani, nesigurni za svoje poslove i budućnost, ovog puta su bili mnogo manje aktivni. Ono što nas zapravo brine jeste da sada svakako rastu davanja u vezi sa pandemijom, ali se zbog toga smanjuju davanja za druge oblastiSa druge strane, poslovni sektor pokazao je svoje liderstvo i agilnost reagujući izuzetno brzo. Tu su važnu ulogu odigrali Srpski filantropski forum, Fond B92 i Unicef, koji su praktično koordinisali akcije između poslovnog sektora i zdravstvenih institucija. Međutim, osam meseci od početka krize, kompanije su istrošile svoje budžete, a zabrinuti smo kako će izgledati njihovi budžeti za društveno odgovorne projekte u narednoj godini, s obzirom na to da smo sada i u ekonomskoj krizi. Imajući u vidu razmere izazova sa kojima se suočavamo, moramo da budemo svesni da je odgovornost za borbu protiv posledica korona virusa na svakom od nas. Država ne može sama da se izbori sa svim nedaćama, moraju da pomognu i poslovni sektor i neprofitni sektor, kao i svaki građanin pojedinačno, u svojoj zajednici. Zato apelujemo na sve građane da se uključe, i svojim mikrodonacijama podrže ugrožene preko Donacije.rs. Na kraju, kad uporedimo podatke sa drugim zemljama regiona, vidimo još jedan interesantan podatak. U Srbiji su donacije najvećim delom (47 odsto) bile namenjene nabavci medicinske opreme, poput respiratora, dok je u drugim zemljama svrha bila nabavka potrošne robe, poput maski i dezinfekcionih sredstava. Dakle, kompanije u Srbiji, ali i građani, preko Donacije.rs, su bili fokusirani da obezbede strateški najvažnije stvari, koje će moći da daju dugoročne efekte.Iz kojih sektora ili industrija su kompanije koje su najviše donirale?Mislim da bi bilo nezahvalno ovog puta izdvajati pojedine industrije. Zbog prirode ove krize, logično je da se medicinske i farmaceutske kuće izdvajaju, ali veliki su doprinos dali i proizvođači hrane, banke, kao i tekstilna industrija koja se posvetila izradi maski. Tri najveće donacije, od po više od milion dolara, dali su Petrohemija, Novak Đoković i United grupa. Važno je da sagledamo i sektore na strani primalaca. Direktnu pomoć pojedincima i porodicama čini tek 4,7 odsto doniranog iznosa. Neprofitne organizacije, koje su svojim radom na terenu pružale pomoć ljudima koji su uvođenjem vanrednog stanja ostali odsečeni od sistema, primile su 13,7 odsto ukupno doniranog iznosa. Čak 80 odsto je otišlo državi i javnim institucijama. Glavni problem koji tu postoji jeste što ne znamo šta se desilo sa novcem koji je uplaćen na račun RFZO-a. Sa jedne strane, postoji velika potreba da se pomogne, postoji i spremnost kompanija da pomognu, ali onda država koja prima tu pomoć kaže da je tajna kako se to troši. Time se urušava poverenje u filantropiju uopšte i građani i kompanije se demotivišu da doniraju. Solidarnost i dobročinstvo su danas neophodni. Ne možemo bez toga. Ali dobročinstva nema bez poverenja i transparentnosti. Svi, a pogotovu država, moraju da rade otvoreno i transparentno, da bismo izgradili poverenje i zajedno prevazišli ove izazove.Tokom neke krize ili prirodne katastrofe povećava se iznos donacija, da li su i ove godine od uvođenja vanrednog stanja primetno povećana davanja i za koliko?Uvek u kriznim vremenima vidimo porast dobročinstva. Tome smo svedočili i 2014. godine, kada su nas zadesile poplave. U prvim nedeljama pandemije videli smo neverovatnu solidarnost i brzinu kojom su kompanije i građani reagovali. U prva tri meseca krize je donirano koliko i za šest meseci prošle godine, oko 17 miliona evra. Međutim, kako vreme odmiče, nivo donacija sve više opada. Ali, kriza ne opada. Štaviše, sa novom ekonomskom krizom, izazovi sa kojima se susrećemo samo se umnožavaju. Zato moramo pametno da postupamo, da gledamo da za svaki donirani dinar dobijemo najveći efekat i da budemo svesni da će ovo proći. Ali, do tada moramo nesebično da ulažemo za opstanak i dobrobit naših zajednica. Ono što nas zapravo brine jeste da sada svakako rastu davanja u vezi sa pandemijom, ali se zbog toga smanjuju davanja za druge oblasti. Kada se pandemija završi, veliko je pitanje šta će se dešavati dalje, koji će biti obim dobročinstva i koje će oblasti biti u fokusu.Koliko iznosi, prema vašim poslednjim podacima, procenjena darovana suma u 2019, da li se povećao broj akcija, koliko iznosi prosečna donacija po pojedincu. Ima li rasta i koje su promene u odnosu na 2018. godinu, kad su procenjene donacije iznosile 27,3 miliona evra, gotovo isto kao i 2017. godine?Prošla godina (2019), koja sada deluje tako daleko, bila je izuzetno dobra za filantropiju u Srbiji. Tokom 2019. godine građani i kompanije donirali su 34,5 miliona evra. To je rast dobrotvornih davanja od 26 odsto u odnosu na 2018. godinu, a prosečna donacija po građaninu je oko 4,9 evra. Toliko prosečna donacija otprilike iznosi i u Hrvatskoj, dok je veća jedino u Crnoj Gori, gde iznosi oko 10 evra. Prvi put od 2016. godine videli smo i porast broja dobrotvornih akcija, u 2019. godini zabeležili smo 3.037 akcija, u odnosu na 2.772 iz 2018. godine. Dakle, rasla je i donirana suma i broj dobrotvornih akcija, postojao je sveopšti razvoj filantropije.Ukidanje PDV-a na donacije u robi i uslugama, kao i poreske olakšice, nužno je ne samo zbog podsticanja dobročinstva, već zbog jednog jednostavnog moralnog principa, nije ispravno kažnjavati dobročinstvoU razvijenim demokratskim društvima, koja imaju i ukorenjene filantropske tradicije, građani su uvek ti koji doniraju najviše. Više i od poslovnog sektora. Dobročinstvo je deo kulture, to je mnogo kompleksnija tema od ekonomskog stanja. U Srbiji smo u 2018. i 2019. godini videli da su građani donirali više od kompanija, u odnosu na period pre toga. To nije nikako loša vest za kompanije, koje su zadržale aktivnosti na nivou iz 2018, ali kada imamo sve veći broj građana koji je uključen u dobrotvorne akcije, to znači da se menja svest kod ljudi. To znači da oni preuzimaju odgovornost za svoje zajednice u svoje ruke, da počinju da veruju da oni imaju moć da utiču na društvo oko sebe, i da kad se udruže, mogu ostvariti pozitivne promene.Koliko od ukupnih donacija direktno dobiju porodice koje su najugroženije i koliko ima takvih porodica u Srbiji?Pojedinci i porodice su direktni primaoci donacija u 39 odsto dobrotvornih akcija. Otkako istražujemo filantropiju od 2013. godine, najveći broj akcija je uvek usmeren direktno na pojedince i porodice. Prema podacima Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, 1,8 miliona građana Srbije živi u riziku od siromaštva, a pola miliona ne može da zadovolji osnovne životne potrebe. Naravno, krajnji korisnici su uvek građani i zajednice, a neprofitne organizacije služe da artikulišu potrebe svojih korisnika i zajednica, kako bi se ostvarili strateški efekti. Direktna humanitarna pomoć ugroženima je neophodna, a na strateškom nivou je najbolje ulagati u obrazovanje dece koja dolaze iz ugroženih porodica. Tako se pružaju prilike za izlaz iz siromaštva. To takođe podrazumeva da sva deca imaju pristup obrazovanju. Novi način funkcionisanja našeg školskog sistema, uslovljen pandemijom, učinio je da veliki broj najugroženije dece ostane odsečen od sistema i da ostane dugoročno zarobljen u siromaštvu. Zato je Catalyst Balkans zajedno sa Fondacijom SOS Dečija sela, udruženjima ADRA i Music Art Project, pokrenuo na Donacije.rs dobrotvornu akciju za nabavku tableta i interneta za 274 ugrožene dece. Prikupili smo prvih milion dinara, neophodno je da uz pomoć građana i kompanija prikupimo još četiri miliona.Zbog korone ove godine procenat donacija je mnogo veći u zdravstvu, kakvi su efekti tih donacija? Tako je, u zdravstvu je najviše, ali to je normalno u ovakvim krizama. Međutim, važno je i da pogledamo efekte donacija. Jedno je kada doniramo da bismo poslali naše sugrađane na lečenje u inostranstvo, a potpuno drugo kada doniramo da bismo nabavili opremu zbog koje će lečenje većeg broja pacijenata biti moguće i u našoj zemlji. Naravno da će u društvu poput našeg biti neophodno donirati i za prvi slučaj, međutim, važno je da imamo što više strateških donacija, odnosno onih sa dugoročnim efektima. Tokom ove krize videli smo da je gotovo polovina doniranih sredstava upotrebljena za nabavku opreme, koja će dugoročno koristiti građanima i zdravstvenom sistemu. Kao što sam već rekao, sada razmišljamo šta će biti nakon korone sa dobročinstvom, koliko će iznositi donacije i šta će se podržavati.U paketu ekonomskih mera Vlada je oslobodila plaćanja PDV-a donacije namenjene državi, ali ta mera ne važi za organizacije i za one koji daruju neprofitnim organizacijama. Zbog čega kad se odavno ističe da je jedan od važnih uslova za razvoj filantropije oslobađanje PDV-a na doniranu robu?Ukidanje PDV-a na donacije u robi i uslugama, kao i poreske olakšice, nužni su ne samo zbog podsticanja dobročinstva, već zbog jednog jednostavnog moralnog principa, nije ispravno kažnjavati dobročinstvo, a PDV na doniranu robu je upravo kazna. Svaki put kada spomenemo ovu temu, država se uplaši da će tu biti nekih velikih prevara, iako se podrazumeva da sve podleže redovnim poreskim kontrolama. Zato smo predložili model kompenzacionog fonda koji podrazumeva da se donatoru daje povraćaj plaćenog PDV-a na doniranu hranu, a taj iznos je limitiran na godišnjem nivou, kako bi država bila sigurna da neće imati velike gubitke u pogledu naplate PDV-a, ali i kako bi postojao fer odnos prema donatorima.

2020

Kafa koja decu sklanja sa ulice

Centar za integraciju mladih (CIM) pokrenuo je pre tri godine Kafe bar 16 u Beogradu, kao socijalno preduzeće  u kom se zapošljavaju mladi ljudi iznad 16 godina nakon što izađu iz svratišta za decuDušan Jordović, menadžer lokala Kafe bar 16Koliko je mladih zaposleno u kafiću i da li je posao finansijski održiv?Kao i u svakom ugostiteljskom objektu na svetu, situacija je dosta teška. Bolje je, naravno, nego kad smo bili dva meseca pod ključem, ali svako skraćenje radnog vremena nama donosi smanjeno poslovanje i velike gubitke. U situaciji kada imamo četvoro mladih zaposlenih i odgovornost prema njima, morali smo da se obratimo za pomoć i zajednici koja je odlično odgovorila na našu molbu. Sakupili smo 1,35 miliona dinara donacija i to će nam omogućiti sledećih godinu dana rada, da budemo sigurni.To nam je znak da ljudi cene naš rad i dodatni podstrek da učinimo sve da uspešno prevaziđemo probleme u kojima smo se našli. Uvereni smo da ćemo u tome uspeti. Tokom višemesečne obuke u Kafe baru 16 mladi stiču široka znanja iz oblasti ugostiteljstva. Pored toga, zbog nedostatka formalnog obrazovanja, naš tim pruža polaznicima obuke i mogućnost sticanja znanja rada na računaru, usavršavanja engleskog jezika i matematike, izgradnje komunikacionih veština i slično. Pored četvoro mladih koji su se nakon obuke zaposlili u Kafe baru 16, uspeli smo da pomognemo i drugima da dođu do posla u partnerskim kafićima, restoranima i hotelima. Do sada je njih 15 uspelo da se skloni sa ulice.Koliko ima mladih ljudi koji su ekstremno siromašni u Srbiji? Što se tiče opšte populacije, a prema postojećim podacima iz SILC-a (Statistics on Income and Living Conditions) koji se odnose na 2018. godinu, čak 34,3 odsto stanovništva Srbije izloženo je riziku siromaštva ili socijalnog isključivanja. Posmatrano prema faktorima rizika, 24,3 odsto stanovništva suočava se sa rizikom od siromaštva, 16 odsto je izrazito materijalno deprivirano, a 13 odsto živi u domaćinstvima sa niskim radnim intenzitetom. Čak 7,1 odsto stanovnika Srbije je apsolutno siromašno. Sakupili smo 1,35 miliona dinara donacija i to će nam omogućiti sledećih godinu dana rada. To je znak da građani cene naš radNažalost, zvaničnih podataka o ovoj populaciji nemamo. Naša država se ovom fenomenu, još uvek, ne obraća na adekvatan način. Oslanjajući se na istraživanje koje smo sproveli 2018. godine u 28 neformalnih naselja u Beogradu, ispitujući više od 500 porodica, došli smo do podataka da gotovo dve trećine domaćinstava ostvaruje prihode sakupljanjem sekundarnih sirovina. Ovo predstavlja naporan i slabo plaćen posao koji ljude koji ga obavljaju izlaže rizicima po zdravlje. Samo 5,5 odsto ispitanih domaćinstava ostvaruje mesečne prihode u iznosu višem od 36.000 dinara. Većina njih živi u uslovima ekstremnog siromaštva. Koliko je dodatno ugrožen njihov položaj tokom pandemije? Problemi koje ekstremno siromaštvo izaziva tokom pandemije dodatno su se produbili. Tokom vanrednog stanja, kada je slobodno kretanje bilo onemogućeno, rad na ulici je praktično bio nemoguć, a time je i mogućnost zarade naših mladih i njihovih porodica svedena na minimum. Drugi veliki problem tiče se obrazovanja i nemogućnosti praćenja onlajn nastave. Mnoga deca u neformalnim naseljima nemaju ni struju, a kamoli pristup internetu, pa je važno reći da državne institucije nisu učinile ništa da se ovaj problem prevaziđe.Pandemija je ostavila dubok trag na rad naše organizacije smanjujući finansijska sredstva, što je dovelo do smanjivanja i broja zaposlenih. Ulažući veliki napor, naš tim je uspeo da i pored manjeg broja ljudi održi sve svoje programe, te su vrata naših programa ostala otvorena za korisnike. Kako vidite rešavanje njihovih problema u nekom dugoročnom periodu, zašto državne institucije više ne brinu o njima?Deca i mladi koji žive ili rade na ulici jedna su od najdiskriminisanijih i najranjivijih grupa. Najčešće žive u neformalnim naseljima u barakama bez struje, vode i drugih elementarnih uslova za normalan život. Ono što bismo kao društvo mogli da uradimo jeste da ih, pre svega, primetimo i razumemo razloge zbog kojih su deca i mladi na ulici. Za većinu njih, kao i za njihove porodice, to je najčešće jedini način da prežive. Uzimajući u obzir finansijsku situaciju i činjenicu da organizacija ne dobija nikakav novac od grada Beograda ili države, naš glavni cilj za narednu godinu je da održimo postojeće programe i na taj način ne ostavimo više od 500 dece i mladih bez osnovnog - bez svog drugog doma. Što se tiče državnih institucija, mislim da je najbolje njima postaviti ovo pitanje. Svedoci smo da prethodnih godina postoje određeni pomaci i želja da se nešto preduzme, ali to je i dalje na veoma niskom nivou, svakako nedovoljno da se govori o bilo kakvoj smislenoj podršci. Centar za integraciju mladih od 2004. radi sa decom i mladima koji žive ili rade na ulici. Prvo Svratište za decu od pet do 15 godina otvorili smo 2007. godine i ono danas postoji na dve lokacije u gradu (na Zvezdari i na Novom Beogradu). 

2020

Humanost – zajednički prijatelj sa Fejsbuka

Kad smo nas tri počele sa stranicom, inače ne znamo se lično, virtuelni smo prijatelji, nismo se nadale da ćemo da pokrenemo ovakvu lavinu humanosti, dobrote i dobre energijeMilena Marinković, administrator grupe Budi human - humanitarne licitacije na Facebook-uKoliko je sakupljeno novca od organizovanja humanitarnih licitacija, koliko imate članova grupe?Grupa je osnovana u maju 2020. godine i za to vreme okupila je više od 200.000 članova. Licitacijama, nagradnim igrama, uživo koncertima, uspemo dnevno da sakupimo između 5.000 i 10.000 evra.Koliko se često organizuju aukcije i kako neko može da se priključi?Svakog dana nam pristiže između 2.000 i 3.000 objava za neku licitaciju. I to raznih stvari: igračke, odeća, obuća, mali kućni aparati, bebi oprema, kozmetika, parfemi, knjige... Sve ono što nekome ne treba, a i dalje može da se koristi. Pravilno postavljena licitacija mora da sadrži sliku predmeta, sliku onoga kome je licitacija namenjena, opis proizvoda, početnu cenu i datum isteka ne duže od 24 sata. Nagradne igre traju 48 sati. Najčešće se kao nagrade postavljaju ponude za vikend po Srbiji, televizori, kafe-aparati, Montesori kućice. Trenutno je na nagradnoj igri automobil koji je u prva 24 sata sakupio 300.000 dinara. Žene su se dosetile da iskoriste ono u čemu su najbolje, pa svoje proverene recepte šalju u zamenu za pomoći putem SMS-a. Kome sve pomažete, kojoj grupi je namenjen novac?Svakog dana pišemo apele o korisnicima fondacija Budi human i Podrži život, da bismo članovima približili priču o njima. Svakog četvrtka pravimo tabele za korisnike čiji su nam se roditelji ili rođaci javili, tako da su te informacije sveže i članovi se rukovode tabelom i postavljaju licitacije. U poslednje vreme, imamo sve više poznatih koji se javljaju da idu na kafu sa nekim ko ponudi najveći iznosKo su najaktivniji članovi koji se nadmeću, da li su aktivnije žene ili muškarci?U grupi su aktivni i žene i muškarci. Primetno je da imamo sve više sportista, pa se na licitaciji može naći i potpisani dres ili lopta. Takođe, sve je više profesora koji nude svoje časove, lekara koji nude preglede, kozmetičkih i frizerskih salona koji se odazivaju na naše apele da učestvuju u akcijama.Šta je najskuplje što je licitirano i šta je još bila vredna roba na licitaciji? Najuspešnije dosad su nam bile nagradne igre Montesori kućica na kojoj smo sakupili oko 450.000 dinara, dečji krevet takođe 450.000 dinara, zatim licitacije za dres fudbalera Borjana koji je dostigao cifru od 148.500 dinara, lopta sa potpisima fudbalera Crvene zvezde 72.845.U poslednje vreme, imamo sve više poznatih koji se javljaju da idu na kafu sa nekim ko ponudi najveći iznos.Da li kompanije licitiraju i ima li interesovanja dijaspore? Da li bi vam značila neka podrška organizacija ili kompanija?Srećna sam da imamo sve više firmi koje nam šalju vredne predmete koje postavljamo kao nagradne igre, pa tako sakupimo na jednoj nagradnoj igri više od 100.000 dinara. Ova grupa dala je ideju i mnogim našim ljudima iz dijaspore, pa su grupe nalik našoj nastale u Nemačkoj, Austriji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini. Isto tako, ljudi iz inostranstva nam šalju predmete da stavljamo na licitacije. Kome ste sve pomogli i kako uspevate da se dodatno angažujete pored svakodnevnih obaveza?Iza pozornice je naš tim, tri administratora, Branka Zarić, Tijana Majić i ja, i još 80 moderatora. Svi radimo volonterski, organizujemo se uporedo sa našim privatnim obavezama koje imamo - posao, deca ili studije. Kad smo počele sa stranicom, inače ne znamo se lično, virtuelni smo prijatelji, nismo se ni nadale da ćemo da pokrenemo ovakvu lavinu humanosti, dobrote i dobre energije. Ljudi se odriču svojih dragih uspomena da bi pomogli nekome, a ne poznaju toga kome je potrebna pomoć. Snagu i vetar u leđa da nastavimo dalje, daju nam naši članovi, kao i mnoge pobede koje su iza nas. Za pet meseci postojanja grupe pomogli smo da se sakupi novac za Sofiju, Unu, Zoricu, Lanu, Luku, Milanu, Filipa, Miloša Zarića, Jelenu, Bogdana, Miloša Gutešu, Svetlanu, Marka, Svetlanu Lešnjaković, Lanu Bulatović, Stefana, Pavla, Emila, Petra, Snežu, Natašu, Gregora i Nestora, Milicu, Matiju, Marinu, Danijelu, Saru. Radujemo se sa njima i iščekujemo vesti od njih. Šalju nam pozdrave iz bolnice, emotivne snimke kojima nam zahvaljuju i to je naša najveća nagrada za ovo što radimo. 

Svet

Pandemija prepolovila strane investicije, na Zapadnom Balkanu manji pad

Priliv stranih direktnih investicija (SDI) u 23 ekonomije Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope (CESEE) opao je za 58 odsto u prvoj polovini 2020. godine u odnosu na isti period prošle godine, ali je Zapadni Balkan imao znatno manji pad od 40 odsto, pokazuje nova analiza Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WIIW).Na globalnom nivou pad stranih direktnih investicija iznosio je 49 odsto, prema proceni Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD).Pad SDI nije podjednako pogodio zemlje CESEE, pa je tako pad na Zapadnom Balkanu iznosio 8 odsto, u EU-CEE zemljama 35, a u grupi Zajednica nezavisnih država plus Ukrajina i Turska oko 40 odsto, naveo je Euractiv.Takođe se navodi da je u zemljama CEE članicama EU pad stranih ulganja počeo još 2019, kada je okončan trogodišnji period rasta.U celom regionu CESEE kapital za "grinfild" investicije je smanjen za 23 odsto dok je pad na globalnom nivou u prvoj polovini 2020. bio 34 odsto.Najosetljiviji sektor na recesiju i po prlivu direktnih stranih investicija i po "grinfild" investicijama bila je prerađivačka industrija, navodi se u analizi austrijskog nezavisnog instituta.Na globalne lance vrednosti nepovoljno su delovali potresi tražnje i ponude, kao i prekidi u proizvodnji, trgovini i mrežama snabdevanja.Sve to, dodaje se, može da podstakne skraćivanje lanaca vredosti, preseljenja i prekogranične podele proizvodnje u budućnosti, što može da ugrozi direktne strane investicije.Tehnološke promene takođe mogu doneti određenu preraspodelu lokacija za proizvodnju i usluge na srednji i dugi rok.Međutim, navodi se u analizi, evropski lanci vrednosti mogli bi uskoro da se oporave od početnih šokova a međunarodni investitori nisu pod pritiskom da se odluče za skupa preseljenja.Većina zemalja CESEE može da ima koristi od prebacivanja proizvodnje evropskih kompanija na bliže lokacije, smatraju analitičari austrijskog tink tenka.

Srbija

Protest frilensera zbog pokušaja da im se porez naplati unazad

Udruženje radnika na internetu saopštilo je da stotine frilensera dobija pozive od Poreske uprave, kojim se namerava njihovo oporezivanje za ukupno šest godina. Zbog toga 30. decembra ispred zgrade vlade organizuju protest, koji počinje u 17 časova."Našim kolegama je podrška potrebna ne za mesec dana, ne za nedelju dana, već odmah", navodi se u njihovoj objavi na Fejsbuku.Pozov na protest upućen je i sa ciljem da se, kako se navodi, odgovori na "organizovanju hajku Poreske uprave na radnike i radnice na internetu".Udruženje je saopštilo i da će organizovati i prevoz svim frilenserima iz drugih gradova Srbije, iz Niša i Novog sada.Napominje se i da je na protestu neophodno poštovanje svih mera zaštite, nošenje maske i držanje odstojanja, u cilju zaštite od pandemije.SVAKA JEDINICA PORESKE DOBILA NALOG DA PREKONTROLIŠE PO 50 FRILENSERA

Svet

Crna Gora vraća radnu nedelju?

Centralna banka Crne Gore (CBCG) preporučila je da vlada te zemlje hitno pripremi program fiskalne konsolidacije, koji treba da se fokusira na rashodnu stranu, kao i da razmotri mogućnost vraćanja radne nedelje, piše podgorički Dan. Na taj nači bi mogla da se poveća zaposlenost i poreska osnovica se, smatraju u CBCG.Da treba razmotriti uvođenje radne nedelje smatra je i ministar ekonomskog razvoja Crne Gore Jakov Milatović.On je ocenio da će se tako povećati privredna aktivnost, ali uz obavezno paralelno jačanje zaštite prava radnika.Milatović je rekao da će nakon razgovora sa socijalnim partnerima najverovatnije taj predlog dostaviti Vladi, jer on i njegov tim stoje iza te mere.Najavio je da će njegov resor uskoro doneti novi paket mera za ublažavanje negativnih efekata zbog korona krize i da će pokušati da snažnije pomogne privredu, prenosi portal RTCG.GRUPACIJA SAVANA NE MOŽE DA PREUZME MONTENEGRO ERLAJNS Milatović je dodao da Ministarstvo ekonomskog razvoja intenzivno radi na kreiranju paketa podrške privredi za prvi kvartal naredne godine.Mere će, prema njegovim rečima, podrazumevati veće subvencije na zarade, jer kriza dugo traje, privrednici i građani su iscrpljeni, a prvi kvartal je tradicionalno najteži."U sklopu ovog paketa će se naći i kratkoročna pomoć za najugroženije kategorije ljudi, koji su na Zavodu za zapošljavanje i korisnici materijalnog obezbeđenja", rekao je Milatović.

Srbija

Potrošačka udruženja objavila „crnu listu“ internet trgovaca

Udruženje za zaštitu potrošača Vojvodine (UZPV) saopštilo je da je u saradnji sa članicama Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), izvršilo proveru određenih trgovaca fejsbuku i utvrdilo spisak onih za koje se sumnja da ne posluju u skladu sa propisima.Kako se navodi, na fejsbuku je zapaženo najviše onih koji posluju "na crni".Na rast prometa u onlajn trgovini, kako se navodi, svakako je uticao i porast broja trgovaca na internetu, a skreće se i pažnja na činjenicu da je mnogo onih koji ne rade u skladu sa zakonima, dobrom praksom, pa čak ni u skladu sa etičkim normama.Podsećaju i da Zakon o elektronskoj trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 95/2013 i 52/2019) u članu 6. jasno navodi koje su obavezne informacije koje je pružalac onlajn trgovine obavezan da posedujeMeđu njima su kako naglašavaju ime i prezime ili naziv, sedište pružaoca usluga, podatke za nesmetanu komunikaciju, podatke o upisu u Registar privrednih subjekata, odnosno drugi javni registar.U navedenom članu se prema njihovim rečima takođe navodi da cene "moraju biti jasno i nedvosmisleno naznačene", kao i da treba da se naznače troškovi dostave, porez i drugi troškovi.Ukoliko trgovac poseduje sve te podatke smatra se da on posluje u skladu sa zakonom.Potrošačke organizacije napominju da je sve to važno jer im svakodnevno raste broj ljudi koji kupuju putem društvenih mreža i kod neregistrovanih prodavaca.Napominju da su provera i spisak urađeni na osnovu u Člana 6. Zakona o elektronskoj trgovini, kao i drugih zakona, kao i da lista nije konačna.Ona ne predstavlja reprezentativni uzorak o broju trgovaca "na crno", kao ni listu trgovaca na koje potrošači najčešće izjavljuju prigovore.

Srbija

Krizni štab: Nema organizovanog dočeka Nove godine

Već nedeljama se svi građani pitaju da li će biti popuštanja nekih mera uoči Nove godine ili rigoroznijih restrikcija u cilju sprečavanja širenja korona virusa.Na sednici Kriznog štaba koja je upravo završena odlučeno je da 31. decembra 2020. godine i 1. januara 2021. ugostiteljski objekti rade do 18 sati.Maloprodajni objekti radiće ta dva dana do 20 sati.Odluka je doneta jednoglasno.Dosadašnje mere se, osim za ta dva dana, produžavaju do 11. januara. To znači da 29. i 30. decembra sve radi do 20.00, kao i od 2. do 11. januara.Nema organizovanog dočeka Nove godine.Krizni štab se još prošle nedelje usaglasio da Novu godinu sigurno nećemo dočekati u kafanama, klubovima ili kafićima, a razmatralo se do kada će upravo ovi ugostiteljski objekti u četvrtak biti otvoreni, do 17 ili 20 sati.

Srbija

UNS: Većina novinara radi bez ugovora za plate ispod proseka

Novinari nisu zadovoljni platama, uslovima rada, stresom koji posao donosi, a koji je u doba pandemije koronavirusa pojačan. Neke je novinare i medijske radnike koronavirus već ostavio bez posla, jednom broju njih je uvećao količinu posla, a da za taj dodatni rad nisu plaćeni. Strah novinara i medijskih radnika da ne ostanu bez posla još je prisutniji, jer kada se ukida ili smanjuje broj sportskih i kulturnih događaja, putovanja o kojima bi izveštavali, prestaje potreba za njihovim angažovanjem, zaključci su istraživanja „Ekonomski i društveni položaj novinara: Srbija, region, Evropa“ koje je sproveo UNS i predstavio na današnjoj konferenciji.UNS je od 15 nacionalnih novinarskih udruženja, Evropske federacije novinara, kao krovne organizacije, i nacionalnih sindikata novinara iz 11 zemalja, računajući i Srbiju, tražio odgovore na pitanja vezana za ekonomski i društveni položaj novinara.Prema tim podacima procena je da u Srbiji ima najveći broj medijskih radnika i novinara u odnosu na ostale zemlje nekadašnje Jugoslavije, odnosno oko 9.000, a da je u tom broju oko 5.000 novinara (podaci Sindikata novinara Srbije). Kako je objasnila istraživačica Ruža Ćirković, podaci pokazuju da su veliki izdavači kao što su javni servisi, Pink, Politika, Novosti, Ringijer, Prva, Mađar So, Studio B i B92 zapošljavaju oko 80 odsto svih zaposlenih u medijima, a 37 medija ima samo po jednog zaposlenog, dok u 10 poslove obavljaju volonteri.Istraživanje takođe navodi da je oko 60 odsto novinara honorarno zaposleno, dok 34 odsto njih mora da radi posao, jer su plate ispod republičkog proseka, odnosno između 38.000 i 45.000 dinara.Prema rečima Ruže Ćirković, plate u javnim servisima su nešto više od republičkog proseka zbog visokih plata direktora.Istraživanje UNS-a pokazuje da je u RTS-u prosečna neto plata u 2019. bila 58.809 dinara (oko 500 evra), što je za oko sedam odsto više nego tadašnja prosečna plata u Srbiji 54.919 dinara (oko 470 evra).Ćirković je dodala da su plate više i u javnim servisima u Severnoj Makedoniji (11,7 odsto), Federaciji BiH (20 odsto) i u Sloveniji (oko 21 odsto), ali da je to ponovo zbog visokih plata direktora koje utiču na prosek.Takođe je ukazala na to da je položaj zaposlenih u javnim servisima regulisan kolektivnim ugovorima, da se doprinosi plaćaju na celu platu i da imaju više sindikata.Kao veći problem Ćirković je izdvojila novinare „opšte prakse“, odnosno činjenicu da je privatnim medijima neisplativno da imaju specijalizovane novinare za neku oblast, već jedan novinar obrađuje različite oblasti. Kako je ona zaključila, u regionu se samo u HRT vidi briga za obrazovanje novinara.Predstavnica Sindikata novinara Hrvatske Maja Sever rekla je da se medijski sektor još nije oporavio od ekonomske krize 2007. godine, a da je novinarska plata u Hrvatskoj dovoljna da se jedva preživi mesec.Ona je dodala da kolektivne ugovore u Hrvatskoj imaju samo novinska agencija Hina i HRT, a da su plate nestabilne i često padaju, dok se neprofitni sektor u kojem često ima dobrih medija suočava sa tim da se u prethodnih pet godina sredstva uopšte ne dodeljuju ili kada se dodele to bude na veoma „sumnjiv način“.Iztok Jurančić iz Sindikata novinara Slovenije objasnio je da su razlike u platama novinara velike, da ima onih koji primaju višu platu od prosečne, ali da je veći broj onih koji zarađuju minimalac i dodao da se njihov sindikat bori da se novinari ne zapošljavaju na fiktivne ugovore.Kada se govorilo o položaju novinara u Crnoj Gori, Dražen Đurašković, predstavnik Sindikata medija Crne Gore rekao je da su plate u privatnim medijima tajne, da postoji problem prekovremenog rada, da tokom korona-krize novinarima nije obezbeđen minimum tehničkih uslova za rad od kuće, a ni obaveze zaposlenog nisu bile definisane.Đurašković je dodao da prema njihovom istraživanju, novinarstvo u Crnoj Gori nije popularno među mladima.„Svaki treći student novinarstva tokom studija promeni mišljenje i hoće da bude u PR vodama“, rekao je on.Predstavnik Udruženja novinara Crne Gore Tihomir Burzanović takođe je rekao da su plate novinara tajne, da novinari u privatnom sektoru rade za plate od 350 do 400 evra.Istraživanje UNS-a je pokazalo da od 11 analiziranih zemalja u čak osam ne postoji kolektivni granski ugovor, a u tom broju su i sve zemlje bivše Jugoslavije uz izuzetak Crne Gore koja, iako ima kolektivni ugovor, prema podacima novinarskih i medijskih organizacija, on predstavlja prevaziđen dokument zbog izmena zakona. Od istraživanih zemalja kolektivni granski ugovori koji na nacionalnom nivou štite novinare i medijske radnike postoje u Italiji i Francuskoj. Najveći problem za donošenje kolektivnog granskog ugovora su nepostojanje reprezentativne organizacije koja bi predstavljala poslodavce u pregovorima, kao i nedostatak volje od strane poslodavaca smatraju u novinarskim i medijskim organizacijama.Kao ključne probleme sa kojima se novinarska profesija u EU suočava, Evropska federacija novinara (EFJ)  je navela da su to biznis modeli koji se nalaze pred novim izazovima, nedostatak ulaganja u medije i kvalitetno novinarstvo, iskorišćavanje slobodnih novinara, loši uslovi rada, kao i napade na novinare koji čine profesiju više prekarnom (nesigurnom). Kao najveći probleme novinarstva u svim istraživanim zemljama istaknuti su loši uslovi rada (prekarnost rada), niske plate i velika opterećenja, pretnje i slaba zaštita novinara, gušenje slobode informisanja, politički i ekonomski pritisak, kao i slabe sindikate.

Srbija

Svaka jedinica Poreske dobila nalog da prekontroliše po 50 frilensera

I pored toga što je Poreska uprava svih ovih godina izbegavala da šalje pozive za poresku kontrolu, neki frilenseri su počeli da ih dobijaju sada uoči nove godine i u situaciji kada vlada epidemija, kažu za Novu ekonomiju u Udurženju radnika na internetu. Prema informacijama kojima raspolaže to udruženje, svaka poreska jedinica u Srbiji dobila je po 50 imena frilensera koje treba da pozove radi poreske kontrole.Prema rečima predstavnika tog udruženja, Mirana Pogačara iz Udruženja radnika na internetu, ove nedelje stiglo je oko 50 poziva za svaku poresku upravu. On međutim naglašava da je to procena, jer za sada zvaničnog podatka nema."Mi ćemo najverovatnije reagovati brzo, sigurno da ćemo morati na neki način da reagujemo. To što rade i to pred Novu godinu u situaciji epidemije, to je neverovatno", kaže predstavnik Udruženja radnika na internetu Miran Pogačar za Novu ekonomiju.Prema njegovim rečima, sve se pripremalo odranije, a jedan od koraka koji bi mogao da se preduzme jeste taj da se na odgovornost pozovu oni koji su poslali pozive."Oni će na kraju doći na naplatu, a ne mi koji smo radili pošteno i ostvarilvali doprinos ovoj zemlji", kaže sagovornik Nove ekonomije.Miran Pogačar ocenjuje da radnici na internetu i dalje rade, a država samo gleda kako da napuni praznu kasu: "To joj je jedini cilj i drugog cilja nema". ZAŠTO DRŽAVA "PRITISKA" FRILENSERE I ŠTA ONI PLANIRAJU DALJE DRŽAVA KASNI SA POZIVIMAU Udruženju radnika na internetu ocenjuju da je država pozive za poresku kontrolu trebalo da šalje ranije, svih prethodnih godina, jer "zakonski ima obavezu da to radi" i sama je ranije priznala da 99,7% frilensera, odnosno ljudi koji zarađuju preko deviznog računa, tačnije iz inostranstva, nije plaćalo porez."Oni to nikada do sada nsiu uradili do sada, do oktobra kad su krenuli u naplatu. Bilo je potrebno da to radi Poreska uprava da obaveštava na godišnjem nivou", podseća Pogačar.Ocenjuje i da to što sada radi Poreska uprava, "neće tek tako proći", kao i da će preduzeti odgovarajuće korake. Podseća i da svi ljudi kojima je potrebna pomoć mogu da se jave na internet adresu Udruženja radnika na intenrentu: pomoc@uri.rs."Mi se trudimo da svakome pojedinačno pomognemo i pružimo informaciju", obajšnjava sagovornik Nove ekonomije. KOLIKO IMA FRILENSERA?Pogačar podseća i na podatak da prema jednoj ranijoj izjavi Ane Brnabić u Srbiji 2018. godine bilo oko 100.000 ljudi koji rade u kreativnoj industriji IT industiji, dizajnu i svim poslovima koji spadaju u frilensing. "Mi računamo od neke 2015. godine, pa nadalje, sigurno ih ima 100 hilajda koji su se bavili ovim načinom zarade u tom nekom periodu od pet godina", kaže Pogačar.Kaže da se sada broj ljudi koji se bave tim poslom, sigurno meri desetinama hljada, kao i da je u porastu.Spisak organizacionih jedinica Poreske uprave može da se pronađe na sledećem linku.Čedomir Savković

2020

Donacija 30.000 evra centru za podršku porodici “Putokaz” u Nišu

MK Group i AIK Banka, donirale su 30.000 evra Centru za podršku porodici „Putokaz” u Nišu. Ovaj Centar je 2014. godine osnovala Fondacija SOS Dečija sela Srbija kako bi pružila pomoć porodicama iz Niša, koje su u riziku od izdvajanja dece. Za proteklih šest godina, otkako Centar postoji, više od 1500 niške dece i 260 porodica, koristilo je ovaj vid podrške. Donacija Centru „Putokaz“ deo je kontinuiranih društveno-odgovornih aktivnosti koje je kompanija MK Group usmerila ka deci i porodicama u lokalnim zajednicama u kojima posluje. „Kao društveno angažovana institucija koja je čvrst oslonac domaćoj nauci, privredi i razvoju, AIK Banka posebnu pažnju posvećuje mladim ljudima, obrazovanju i trudi se da bude podrška društvu u svim zajednicama u kojima posluje. Drago nam je što smo ovom donacijimo zajedno sa MK Group pomogli Centar za podršku porodici „Putokaz” u Nišu u njihovoj humanoj misiji,” istako je Periša Ivanović, Pomoćnik pri Izvršnom odboru AIK Banke.“Kompanija MK Group godinama unazad pomaže rad i aktivnosti Fondacije SOS Dečija sela Srbija, odnosno decu i mlade bez roditeljskog staranja iz cele Srbije, fokusirajući se na zapošljavanje i osamostaljivanje mladih iz alternativne brige. Pored izgradnje Kuće za mlade pri SOS Dečijem selu u Kraljevu, MK Group kontinuirano obezbeđuje zimovanja na Kopaoniku i edukacije za mlade, tako da je ova donacija nastavak naše kontinuirane saradnje. Donacija namenjena Centru za podršku porodici „Putokaz“ u Nišu izuzetno je značajna, jer nam pomaže da nastavimo svoj rad sa porodicama u riziku od izdvajanja dece i gubljenja starateljstva,“  rekla je Vesna Mraković Jokanović, nacionalna direktorka Fondacije SOS Dečija sela Srbija. „Grad Niš već godina podržava SOS Dečija sela Srbija i Centar za podršku porodici „Putokaz“. Njihov rad značajno doprinosi poboljšanju uslova života niških porodica koje se nalaze u riziku. Iako Centar pomaže pojedicima, posledično pruža podršku i celoj lokalnoj zajednici. Iskustvo nam je pokazalo da u Fondaciji SOS Dečija sela Srbija imamo dobrog saradnika i partnera i sigurni smo da će se tako biti i u budućnosti,“ istakla je Dušica Davidović, zamenica gradonačelnice Niša. Na koji način je Centar za podršku porodici u Nišu uticao na poboljšanje života njegove porodice ispričao je jedan od roditelja uključenih u aktivnosti: “Podrška “Putokaz”-a mi je veoma važna i zaista mi mnogo znači. Razgovor i savetovanje su mi pomogli da razumem zašto se moje dete ne slaže sa drugom decom. Naša porodična savetnica povezala me je sa školom i Centrom za socijalni rad, što mi je značilo da bolje shvatim šta treba da radim kao roditelj. Moje dete je u Centru dobilo podršku u učenju, a učešće na radionicama je pomoglo da se bolje slaže sa drugarima. Materijalna pomoć je za našu porodicu bila važna, ali mi je još važnije što sam shvatio da nemam samo ja probleme, kao i da imam sa kime da ih podelim.” Da podsetimo, saradnja kompanije MK Group i Fondacija SOS Dečija sela Srbija uspešno se realizuje već dugi niz godina, i predstavlja svetao primer dugogodišnje društveno-odgovorne saradnje u Srbiji. Kompanija MK Group je 2012. godine, sa 220 hiljada evra, finansirala izgradnju kuće u kojoj je smeštena „Zajednica mladih“ pri SOS Dečijem selu u Kraljevu. Od tada MK Group, na čelu sa predsednikom Miodragom Kostićem i potpredsednikom Aleksandrom Kostićem kontinuirano pomaže SOS Dečija sela Srbija, a u znak zahvalnosti za podršku g. Kostić je 2015. godine odlikovan Bedžom časti od strane međunarodne organizacije SOS Dečija sela.

Svet

Dezinformacije bi trebalo da budu pitanje sajber bezbednosti

Dezinformacija i lažnih vesti ima sve više, ali do sada se na njih gledalo kao na izazov za kreatore politike i velike tehnološke kompanije, uključujući platforme društvenih mreža, međutim kako one predstavljaju rizik na internetu, tako su i rizik za našu sajber bezbednost, piše Computer Weekly.Boriti se protiv manipulacije istinom nije lak zadatak. Zbog obima podataka koji se stvaraju teško je reći šta je stvarno, a šta nije. Od uništavanja 5G tornjeva do zavera poput QAnona i neutemeljenih tvrdnji da je u Americi došlo do izborne prevare, nepoverenje postaje podrazumevano, a to može imati neverovatno štetne efekte na društvo.Dezinformacije i lažne vesti se češće koriste za isporuku malvera (štetan softver) manipulišući strahovima i povišenim emocijama ljudi. Na primer, Avast je otkrio da su lažne prodavnice na internetu tvrdile da imaju lek protvi korona virusa i koristile logotip Svetske zdravstvene organizacije, sa ciljem da što više ljudi preuzme malver.Do sada je tehnološki sektor, pre svega kompanije socijalnih medija, s obzirom na to da njihove platforme omogućavaju eksponencijalno širenje lažnih vesti, pokušao da primeni neke mere, sa različitim nivoima uspeha. Na primer, Vacap (Whatsapp) je postavio stroža ograničenja mogućnosti prosleđivanja poruka, a Tviter je počeo da označava obmanjujuće objave.Pored svega toga, dezinformacije mogu da potkopaju nacionalnu bezbednost i iz toga razloga moraju biti pitanje sajber bezbednosti.Preduzeća sve više postaju meta dezinformacija, što će stvoriti veću tržišnu potražnju za IT timove. Postoje i slučajevi kada su se dezinformacije koristile za korporativnu sajber špijunažu, poput stvaranja lažnih vesti kako bi se ucenjivali uticajni članovi konkurentske kompanije ili oštetili reputaciju brenda.Manipulacija informacija može doprineti gubitku vrednosti neke kompanije. Dezinformacije su još uvek novina u svetu sajber bezbednosti, potrebne su nekonvecionalne tehnike i moraju se uspostaviti novi savezi i partnerstva između industrije i vlade.Pored toga, naše mišljenje o tome šta je sajber napad takođe mora evoluirati.

Srbija

Tradicija i moderno u mozaiku novog Dorćola

Dr Ljiljana Blagojević, dipl.ing.arh. Design Manager, Deka inženjeringIstorija industrijske lokacije na kojoj Deka inženjering danas gradi savremeni stambeno-poslovni kompleks „Novi Dorćol“ dobiće u prostoru novog kompleksa naročito istaknuto mestoAsocijacija srpskih arhitekata dodelila je arhitekti Ljiljani Blagojević, dizajn menadžeru u kompaniji Deka inženjering, veliku nagradu za životno delo u arhitekturi „Dr Milutin Borisavljević“. „Velika mi je čast da sam prvi nosilac ove nagrade, koja nosi ime po jednoj od najsloženijih ličnosti u arhitekturi Srbije, doktora estetike arhitekture sa Sorbone, publiciste, kritičara, teoretičara i estetičara arhitekture i projektanta nekih od najrafiniranijih dela međuratne arhitekture Beograda. Takva nagrada ne samo da uvažava moje razumevanje složenosti arhitekture u njenoj estetičkoj, teorijskoj i istorijskoj perspektivi u mom dosadašnjem projektantskom, teorijskom i akademskom radu, već me upućuje da i sada, u Deka inženjeringu, arhitekturu posmatram u širem kulturološkom kontekstu i da iz tog ugla sagledavanja usmeravam proces projektovanja. U tome mi se stalno potvrđuje uverenje da je važno da se sačuvaju ne samo sećanje, ime ili istorijska slika grada, već i autentični urbani ambijenti, arhitektonski objekti, elementi i fragmenti istorijske arhitekture“, kaže Blagojević.Na koji način se vaša ljubav prema istoriji arhitekture ogleda u vašem višegodišnjem akademskom radu i poslednjih godina u praksi? Koji grad i koja arhitektonska ostvarenja su najviše uticala na vaš rad?Projektantsko iskustvo koje sam stekla radeći kao arhitekt u Velikoj Britaniji, na projektima koncertnih dvorana, opera i pozorišta u Mančesteru, Londonu, Kardifu i drugde, odlučujuće je opredelilo moje razumevanje detaljnosti i širine pristupa u očuvanju graditeljskog nasleđa, koje u prvom planu ističe autentičnost u svim detaljima i na svim prostornim ili društvenim nivoima istorijskih artefakata. Slikovito rečeno, o istoriji određene kulture svedoče upravo autentičnost očuvanih tipologija, od radničke kuće do palate, od industrijske hale do opere, kao i autentičnost arhitektonske celine, elementa ili detalja, od kvake i prekidača do materijala i boje fasade, profila prozora i vrata, linije venca i krova itd.Zašto je za Beograd, Beograđane, pa i za srpsku arhitekturu, važno da se sačuva istorijsko i industrijsko nasleđe lokacije „Novi Dorćol“?Istorija industrijske lokacije na kojoj Deka inženjering danas gradi savremeni stambeno-poslovni kompleks „Novi Dorćol“ dobiće u prostoru novog kompleksa naročito istaknuto mesto. Kroz sačuvani i rekonstruisani najstariji deo objekta Platnare iz 1897. godine i pogodno restaurirane autentične segmente zidove starih fabričkih magacina građenih s početka dvadesetog veka, istorija lokacije će biti neposredno opipljiva u svojoj materijalnosti, boji, teksturi i razmeri, nepatvoreno i bez ulepšavanja. Da navedem samo jedan primer, ovde su segmenti zidova od opeke, debljine zida od oko 75 cm i težine od oko 15 tona, isečeni iz preostalih fabričkih magacina u svom originalnom konstruktivnom rasponu širine od oko 5 m, sa velikim prozorskim otvorom u sredini zida, a zatim su ojačani, učvršćeni i doslovno preneti na trg novog kompleksa. Na novom mestu, oni postaju fasada komercijalnog dela prizemlja kompleksa i, što je još važnije, preuzimaju simboličku ulogu u građenju identiteta lokacije i novog karaktera donjeg Dorćola i centra Beograda. Pri tome, naglasila bih da je ovakav pristup očuvanju arhitektonskog nasleđa izuzetno redak u savremenoj graditeljskoj praksi u Beogradu, možda baš zbog toga jer je u investicionom, tehničkom i tehnološkom pogledu reč o osetljivom procesu, koji iziskuje inkorporiranje više od sto godina starih segmenata u celinu koju je potrebno izgraditi današnjim standardima, kako tehnički tako i estetski.U čemu se ogleda autentičnost stambenog kompleksa „Novi Dorćol“ i po čemu se razlikuje od drugih poslovno - stambenih kompleksa na tržištu?„Novi Dorćol“ čini deo šire urbane strukture mirnih stambenih ulica i venaca sa drvoredima i skverovima, koja je pešački povezana sa jedinstvenim tačkama centra Beograda kao što su Bitef teatar, Crkva sv. Aleksandra Nevskog, Muzej nauke i tehnike, Bajlonijeva pijaca, Skadarlija, Botanička bašta, pozorište „Atelje 212“, Radio Beograd i dr. Kompleks je osmišljen u duhu savremene interpretacije tradicionalnog urbanog kvarta, što podrazumeva celovitost i usklađenost raznih sadržaja u okviru integrisanog urbanističkog, pejzažnog, saobraćajnog i arhitektonsko-dizajnerskog sklopa, na način da se ostvari jedno novo iskustvo i visok komfor stanovanja i života u centru grada. Pored toga, za jedinstveni identitet kompleksa od posebnog značaja je njemu svojstvena estetika, koja se gradi kao složena šira slika ili, pre, mozaik sačinjen od mnogih međusobno različitih ali pažljivo uklopljenih elemenata dizajna: dobro osmišljeni urbani ambijenti sa očuvanim originalnim segmentima graditeljskog nasleđa lokacije, arhitektonski izražajne zgrade, komplementarna materijalizacija eksterijera i enterijera, koloritno-tonski sklad obloge fasada, boja fasadnih elemenata, popločavanje, zelenilo, spoljnje osvetljenje i slično. Čitav ovaj složeni proces projektovanja nove izgradnje i rekonstrukcije graditeljskog nasleđa kompleksa „Novi Dorćol“ razvijan je postepeno, kroz saradnju investitora i izvođača Deka inženjeringa i nekoliko projektantskih timova, urbanističkog studija „Urbointegra“ i autorskog tima arhitekata Mile Mojsilović, Vladimira Milenkovića i Maje Morošan, arhitektonskih biroa „Sintezis“, „Dizajn Arhitektura“ i „Studio TEN“, kao i u saradnji sa nadležnim institucijama i stručnjacima u oblasti zaštite graditeljskog nasleđa.Na koji način ćete rekonstruisati Platnaru i koja će biti njena nova namena? Da li je to izazov za vas i vaše kolege?Rekonstrukcija najstarijeg dela Platnare, odnosno upravne zgrade nekadašnjeg Prvog kraljevskog povlašćenog preduzeća za preradu kudelje i pamuka Alekse Obradovića i kompanije, kasnije Tekstilne fabrike Koste Ilića i Sinova, zasniva se na principu očuvanja celovitosti konstrukcije u njenom autentičnom arhitektonskom izrazu, likovno-oblikovnom izrazu i materijalizaciji, i njene adaptacije i dogradnje u novoprojektovani objekat koji odgovara savremenim potrebama i standardima. Po svojoj poziciji, rekonstruisana Platnara ističe se u prvom planu kompleksa „Novi Dorćol“, kao slobodnostojeći objekat javne ugostiteljsko-kulturne namene, na trgu koji gleda na Venizelosovu ulicu. Prilikom definisanja nove namene, restoran je postavljen u istorijsko-tematski okvir „tekstila“ kao ključnog pojma, koji se kao nit provlači u obradi enterijera i koncipiranju pratećih prostorno-programskih sadržaja i događaja u budućoj Platnari. Arhitektonski identitet Platnare stvara se kroz minuciozni projekat mladih arhitekata iz Studio TEN, kao sklop stare i nove strukture sastavljen od autentičnih materijala i elemenata konstrukcije iz devetnaestog veka – lukova i svodova od opeke, livenih gvozdenih stubova, sitno-rebraste tavanice i fasadnih zidova od opeke – sa arhitektonskim elementima, fasadnim sistemima i enterijerskom opremom najsavremenije generacije. Ovakvim pristupom afirmiše se vrednost Platnare kao važnog arhitektonskog nasleđa, koje svojim posebnim estetsko-formalnim svojstvima doprinosi složenom savremenom izrazu „Novog Dorćola“. Već sledeće godine, nakon završetka prve faze izgradnje, budući stanari i posetioci kompleksa će biti u prilici da u punom smislu dožive duh i karakter „Novog Dorćola“, u kojem autentični spoj starog i novog, tradicije i modernog, čine ovaj urbani prostor Beograda uporedivim sa savremenom praksom revitalizacije industrijskog nasleđa u svetskim metropolama.

Srbija

PKS: Biorazgradivi stiropor najbolja inovacija u 2020. godini

Pobednik ovogodišnjeg Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju je inovacija biorazgradivi stiropor "Biosporin" koja je osmišljena od strane beogradskog tima "Soma", saopštila je Privredna komora Srbije (PKS). Na Takmičenju su učestvovala 142 tima, a ukupan nagradni fond je šest miliona dinara.Timu "HelikoStop" iz Novog Sada, pripalo je drugo mesto sa inovacijom "Herbeliko", a treće valjevskom "Zanusu" za "Inovativnu produkcijsku robotiku".Četvrto mesto pripalo je timu "Protivpožarni" iz Kragujevca za  inovaciju "Proizvodnja ekspandirajućeg materijala za pasivnu zaštitu". Među ostalim nagrađenim timovima su "Prim" sa inovacijom "Ozon" iz Krnjeva kod Velike Plane, novosadski "Enerdži puls", sa inovacijom "CurrentProfiler, Thermal Cube, Encoder Shield".Ovogodišnje finale, zbog pandemije, održano je preko onlajn platforme, a ne u studiju Radio televizije Srbije kao ranijih godina.  PROGLAŠEN POBEDNIK "INOVACIJA" CROWDFUNDING HAKATONA Šestočlanom žiriju predsedavala je državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Marijana Dukić-Mijatović. U žiriju su bili Vesna Damjanić, urednica RTS-a, Radojka Nikolić, urednica časopisa Ekonometar i Biznis, Miloš Andrić, vlasnik biznis inkubatora "Inokoa", Marija Gnjatović, član pobedničkog tima Unitrih za 2019. godinu i Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta.Takmičenje je, po šesnaesti put, organizovalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka, Tehnološko-Metalurškim fakultetom iz Beograda, Privrednom komorom Srbije i Radio televizijom Srbije.