Najnovije

Srbija

Crnogorski lanac supermarketa planira da dođe u Srbiju?

Najveći maloprodajni lanac u Crnoj Gori "Voli", planira da uđe na srpsko tržište, piše portal Retail Serbia, naglašavajući da se radi o nezvaničnim informacijama. Osim Srbije, kompanija je, kako se navodi, ispitivala i ostala tržišta u regionu.Retailserbia naglašava da predstavnici kompanije inače nisu odgovorili na njihove upite o izlasku na srpsko tržište.Najveći prehrambeni trgovinski lanac u Crnoj Gori završio je 2020. godinu sa novootvorenim hipermarketom u Zeti, čija je površina 1.600 kvadrata.Potrošačima se u novoj trgovinskoj radnji nudi oko 10.000 artikala, kao i usluga TAKE&GO. Novi hipermarket ima i 150 parking mesta, a zapošljava 50 radnika.RUSKI TRGOVINSKI LANAC KREĆE U OSVAJANJE NEMAČKE Sa više od 60 maloprodajnih objekata u 27 mesta, "Voli" je, kako se navodi, najveći trgovački lanac u Crnoj Gori.Predstavnici te kompanije nedavno su najavili širenje mreže marketa i izlazak na regionalno tržište.Kompanija u Crnoj Gori posluje sa marketima, supermarketima i hipermarketima, kao i sa distributivnim centrom u Podgorici koji se prostire na 16.000 kvadrata. "Voli" je nedavno otvorio i svoju online prodavnicu koja nudi oko 4.500 artikala.

Srbija

Humanitarne licitacije na Fejsbuku prikupljaju gotovo 25.000 evra dnevno za humanitarne svrhe

Fejsbuk grupa „Budi human – Humanitarne licitacije“, preko koje ljudi prodaju polovne ili nove stvari, i gde kupci ne uplaćuju novac prodavcima, već humanitarnim fondacijama trenutno broji oko 289.000 članova, a prema rečima osnivačice grupe, dnevno se prikupi oko 25.000 evra, piše portal Biznis i finansije.Ovu fejsbuk grupu osnovala je u maju ove godine dvadesetdevetogodišnja Branka Zarić iz Sremske Rače, nazaposlena vaspitačica i majka dvoje dece.Zarić ukazuje da je zbog sve većeg broja korisnika sve teže voditi evidenciju o tome koliko se novca prikuplja na dnevnom nivou, ali da se prema njihovim poslednjim procenama dnevno prikupi oko 25.000 evra za humanitarne svrhe.Branki Zarić sada u praćenju licitacija i komunikaciji sa velikim brojem pratilaca pomažu i drugi ljudi – njen tim je narastao na skoro stotinu administratora i moderatora, koji kao i ona, rade volonterski.Grupa funkcioniše tako što neko okači fotografije određenog predmeta ili usluge koju želi da proda, označi vreme trajanja licitacije, početnu cenu i korisnika humanitarne pomoći na čiji račun će biti prosleđena uplata.Prema rečima Branke Zarić, na licitacijama uglavnom učestvuju fizička lica, ali povremeno se uključuju i kompanije i tada su uplate uglavnom veće. Tako su krajem novembra, dve devojke stavile na licitaciju jednu paštetu od 50 grama. Objasnile su da su se, kao i mnogi naši sugrađani, istrošile tokom meseca pa su „ostale na pašteti do prvog“, te zato stavljaju nju na aukciju. Početna cena je bila 20 dinara. Objava je privukla veliku pažnju pa su tri osobe uplatile po 50.000 dinara, dok je Industrija mesa Matijević, koja je i proizvođač pomenute paštete, donirala još 500.000 dinara. Tako je jedna mala pašteta dostigla vrednost od čak 650.000 dinara.Pored Matijevića, i Grand kafa se uključila u licitacije kada je ova fejsbuk grupa organizovala humanitarnu akciju pod nazivom „Kafa za život“. Prva nagrada bio je odlazak na kafu sa nekom poznatom ličnošću koja učestvuje u ovoj akciji. Tokom premijernog onlajn „kafenisanja“ sa glumcem Gordanom Kičićem, Grand kafa je uplatila trostruki iznos izlicitirane sume.

Srbija

Poreska uprava kontroliše i onlajn nastavnike engleskog

U Udruženju radnika na internetu (URI) kažu za Novu ekonomiju da pozivi za kontrolu od strane Poreske uprave masovno stižu i frilenserima koji su počev od 2015. godine putem interneta radili predajući engleskog jezika i zarađivali od 200 do 300 dolara mesečno."U ovom trenutku ne mogu da kažem koji je broj ljudi tačno, ali se zaista javilo dosta ljudi, koji su radili predavali engeski jezik na internetu", kaže za naš portal predsednik Udruženja radnika na internetu, Miran Pogačar.Prema njegovim rečima uglavnom su u pitanju ljudi koji su radili za kompaniju Bibo i koji su zarađivali iznose od 200-300 dolara mesečno."Naš neki savet jeste, kao i svima da se jave Udruženju radnika na internetu, da dobiju pravnu pomoć preko udruženja, odnosno pravnika i advokata sa kojima mi sarađujemo", objašnjava Miran Pogačar.On podseća da to važi za sve ljude kojima stižu pozivi Poreske uprave u koji su radili ili rade putem interneta, one koji predaju engleski i oni koji su radili ili rade druge vrste poslova."Činjenica je da je dosta ljudi dobilo pozive, a da su zarađivali male sume novca", kaže Pogačar.Objašnjava da je neko radio dve, tri ili pet godina, ali da se u svakom slučaju to odnosi na ljude koji su radili od 2015. do ove godine.Smatra i da je nedopustivo da tim ljudima neko unapred nešto naplati, uzme im skoro sve što su zaradili i to da državi."Videćemo šta će se da tim dešavati, ali u svakom slučaju to je apsolutno, nedopustivo i katastrofalno.To mi nećemo dati ne samo njima da se desi", objašnjava sagovornik Nove ekonomije. Smatra i da je nedopustivo da im neko uzme unazad skoro sve što su zaradili i da to daju državi.On podseća da su predavači engleskog jzeika na internetu često zarađivali manje od prosečne zarade u Srbiji, kao i manje od minimalne zarade."To u stvari pokazuje u kojoj je meri država spremna da ide i da uzme pare svima, pa i ljudima koji su zarađivali neku crkavicu", kaže predstavnik Udruženja radnika na internetu.Drugi sagovornik Nove ekonomije koji je želeo da ostane anoniman već četiri godine predaje engleski preko interneta, radeći za agenciju Bibo."Moja zarada je nešto veća od prosečnih primanja u Srbiji, oko 60 hiljada dinara na mesečnom nivou, sve zavisi od broja radnih sati", kaže sagovornik nove ekonomije.Prema njegovim rečima do sada mu od Poreske uprave nije stigao nikakav poziv za kontrolu prihoda. Kako dodaje i ako stigne, ne planira da bilo šta plati državi.Međutim, ocenjuje da bi mnogo bolja bila opcija kada bi država frilenserima retroaktivno naplatila radni staž, odnosno neku obevezu od koje bi koristi imali i jedni i drugi.

Svet

Timu SZO-a za proučavanje porekla koronavirusa zabranjen ulazak u Kinu

Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je Kina blokirala ulaz njihovom timu koji je trebalo da istražuje poreklo pandemije koronavirusa, piše CNN.Prema direktoru SZO-a Tedrosu Gebrejsusu, dvoje naučnika već je bilo na putu ka Kini, kada im je rečeno da kineski zvaničnici nisu odobrili potrebne dozvole za ulazak u zemlju.Prethodno je već bilo dogovoreno da se naučnicima odobri ulazak u zemlju i istraživanje.Tedros je rekao da je SZO "nestrpljiva da istraži poreklo što je pre moguće" i da je dobio uverenje da će Peking ubrzati proceduru za „što ranije odobrenje“.Zvaničnici SZO-a već dugo pregovaraju sa Pekingom kako bi timu naučnika omogućili pristup ključnim lokacijama za istraživanje porekla virusa, koji je prvi put otkriven u kineskom Vuhanu u decembru 2019. godine.U maju se SZO složila da sprovede istragu, nakon što je više od 100 zemalja potpisalo rezoluciju kojom se traži nezavisna istraga.

2020

Energija za bolji život

OMV, međunarodna, integrisana naftna i gasna kompanija sa sedištem u Beču, proizvodi i plasira na tržište naftu i gas, inovativna energetska, kao i vrhunska petrohemijska rešenja. Svesni činjenice da je naša kompanija definisana načinom ponašanja svih naših zaposlenih, nastojimo da principe društvene odgovornosti integrišemo u svakodnevno poslovanje, iniciramo i podržimo važne društvene akcije i zajedno budemo još odgovorniji OMV je potpisnik UN-ovog Globalnog dogovora, Vodećih principa UN-a o poslovanju i ljudskim pravima, a takođe sprovodi svoje aktivnosti u skladu sa smernicama OECD-a za multinacionalna preduzeća. Poštujući ljudska prava i radeći sa našim dobavljačima, gradimo dugoročno održiv biznis, jer poslujemo na pošten i častan način. Pridržavamo se svih relevantnih zakona i težimo da osiguramo da se svi u našem lancu snabdevanja pridržavaju relevantnih standarda postavljenih u našem kodeksu ponašanja i da slede naše ključne politike i principe.OMV Srbija sledi društveno odgovornu politiku matične kompanijeOd početka svog poslovanja u Srbiji OMV snažan fokus stavlja na podršku društvenim inicijativama i projektima. Društveno odgovorno poslovanje kompanije OMV Srbija podrazumeva  odgovoran odnos prema zajednici, svojim korisnicima, zaposlenima i životnoj sredini. Takođe, integralni deo naše korporativne strategije i sastavni deo principa odgovornosti u poslovanju čini i održivo poslovanje.Pojava pandemije COVID-19 dodatno nas je pokrenula u zajedničkom izazovu pred kojim se našla cela planeta. Sa ciljem da na najbolji način odgovorimo novonastalim okolnostima, sa brigom za svakog pojedinca, priključili smo se podršci zdravstvenim institucijama i osoblju i organizovali niz aktivnosti za obezbeđivanje sigurnog boravka na našim prodajnim mestima i brigu o ugroženim pojedincima.Podrška u borbi protiv COVID-19Novonastale okolnosti su nas sve zatekle i primorale da reagujemo brzo, konkretno i odgovorno. OMV je u tom smislu jedna od kompanija koje posluju na teritoriji Srbije i koje su u veoma kratkom roku odgovorile profesionalnom i materijalnom podrškom. Tokom celog perioda od pojave COVID-19 pandemije intenzivno se bavimo i organizacijom procesa, uvođenjem mera za zaštitu zaposlenih, brigom o zdravlju i sigurnosti boravka na našim benzinskim stanicama. Veoma brzo smo realizovali preventivnu dezinfekciju svojih objekata, postavili značajna obaveštenja, sredstva za dezinfekciju i barijere kojima smo doprineli da se korisnici i zaposleni osećaju sigurno i neometano obavljaju svoje aktivnosti. Takođe, zbog podrške svim nadležnim službama tokom vanrednog stanja, dvanaest stanica u OMV mreži imalo je celodnevno dežurstvo. Pomenućemo neke od inicijativa za koje se nadamo da su dale barem mali doprinos u borbi protiv COVID-19.Glosa 1: Dobra saradnja sa Caritasom Srbije nastavljena je i ove godine kroz projekat  integracije tinejdžera iz socijalno ugroženih porodica Donacije zdravstvenim institucijama i ustanovamaPo izbijanju epidemije OMV Srbija je uspostavila saradnju sa Kriznim štabom Grada Beograda i u okviru njega gradskim Sekretarijatom za zdravstvo. Jedan od primarnih zadataka ove dve institucije je da tokom vanredne situacije koordiniraju rad svih preko potrebnih službi za funkcionisanje grada.Imajući u vidu aktuelnu epidemiološku situaciju, OMV Srbija se priključila opštoj podršci sa donacijom novčanih sredstava Institutu za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ i Domu zdravlja „Voždovac“ u vrednosti od preko milion dinara.Novčana sredstva su imala za cilj da doprinesu svakodnevnom funkcionisanju obe institucije. Kada je reč o Institutu „Torlak“, to je između ostalog proizvodnja vakcina u skladu sa savremenom tehnologijom i najvišim standardima, kao i obezbeđivanje nesmetanog sprovođenja aktivnosti nacionalnih referentnih laboratorija. Podržali smo rad trijažnog centra u Domu zdravlja „Karaburma“ i privremene ustanove za prijem pacijenata na Beogradskom sajmu obezbeđivanjem toplih napitaka i postavljanjem aparata za pravljenje kafe, i ujedno donirali hranu koja je u tom trenutku bila značajan doprinos organizaciji Caritas Srbije.Kafa za naše heroje na OMV Srbija benzinskim stanicamaU znak podrške današnjim modernim herojima, koji su uvek tu i brinu se o našoj dobrobiti, posebno u ovoj borbi protiv nevidljivog neprijatelja, pokrenuli smo kampanju da se svim zdravstvenim radnicima koji posete benzinske stanice OMV omogući da dobiju besplatnu VIVA kafu po njihovom izboru. Zato je, u celoj mreži OMV stanica u Srbiji, tokom trajanja vanrednog stanja svim zdravstvenim radnicima bio omogućen kratak predah uz omiljeni topli napitak. Suvišno je reći da je VIVA kafa naš zaštitni znak, i da se sa velikom pažnjom bavimo kvalitetom ponude, ali bitno je navesti da je proizvodnja proizvoda sa oznakom VIVA takođe zasnovana na odgovornom i održivom pristupu proizvodnim procesima. Proizvodi ne sadrže veštačke ukuse, zaslađivače, palmino ulje ili konzervanse. Vodimo računa o razgradivoj ambalaži. Kafa koju prodajemo nosi oznaku Fairtrade, i simbolizuje pravičnu isplatu i podršku za uzgajivače kafe u zemljama u razvoju. A ovo je samo jedan od načina kako doprinosimo održivom razvoju društva i ekonomije uz poštovanje životne sredine.Tokom trajanja vanrednog stanja, u celoj mreži OMV stanica u Srbiji, svim zdravstvenim radnicima bio je omogućen kratak predah uz besplatnu VIVA kafu Šoljica kafe za dobro deloRukovodeći se navedenim principima brige i podrške, ove godine smo 1. oktobar, Međunarodni dan kafe, obeležili novom inicijativom. Kafa je napitak uz koji svakodnevno delimo životne trenutke, a u promenjenim okolnostima koje su uticale na sve nas, ovogodišnji Dan kafe bio je povod da zajedno sa potrošačima podelimo solidarnost i brigu o zdravlju. Celokupan prihod ostvaren od prodaje popularne VIVA kafe na benzinskim stanicama OMV širom Srbije tokom Dana kafe je doniran. Primaoci donacije su bili NURDOR, Nacionalno udruženje dece obolele od raka i Fondacija SOS Dečija sela Srbija, sa kojima smo ostvarili lepu saradnju.Klub „Zlatno srce“ i podrška najmlađimaU duhu svojih strateških opredeljenja i korporativne kulture koja uključuje pomoć širokoj društvenoj zajednici, kompanija OMV Srbija postala je partner Kluba „Zlatno srce“ Fondacije SOS Dečijih sela Srbija. Ova organizacija, za prvi i najvažniji zadatak, ima pružanje dugoročne, kontinuirane podrške deci bez roditeljskog staranja sve do njihovog osamostaljivanja, a OMV je postao deo tima koji omogućava da se promene životi stotine dece širom Srbije i da im se pruži prilika za bolju budućnost.OMV Srbija se uključila u saradnju sa Klubom i tako što su predstavnici Fondacije SOS Dečija sela Srbija bili dostupni na maloprodajnim objektima OMV. Tako su oni koji žele da se priključe ovoj inicijativi putem donacija mogli to da ostvare i na odabranim OMV stanicama.Uz podršku radu Fondacije, imali smo i jedinstvenu priliku da sa decom i svim stanovnicima Dečijeg sela Kraljevo podelimo prazničnu atmosferu, novogodišnje paketiće i provedemo vreme u druženju. „Pripremi se za budućnost“ i podrška tinejdžerimaDobra saradnja sa Caritasom Srbije nastavljena je i ove godine kroz projekat  „Pripremi se za budućnost“ za integraciju tinejdžera iz socijalno ugroženih porodica u samostalni život. Projekat je osmišljen u skladu sa politikom društveno odgovornog poslovanja OMV Srbija i korporativnom kulturom kompanije kojom se podstiče pružanje jednake šanse svima i nagrađivanje mladih ljudi koji pokažu potencijal, spremnost za učenje i napredovanje.Cilj projekta „Pripremi se za budućnost“, započetog 2016. godine, jeste da mladim ljudima pomogne u savlađivanju izazova samostalnog življenja i privređivanja, kroz praktična iskustva, a da pri tome ne ugroze svoje školovanje. Tokom oktobra potpisani su ugovori sa još dva mlada čoveka. Jedan je dobio priliku da radi na OMV benzinskoj stanici u Jagodini, dok će drugi svoju priliku da stekne radno iskustvo ostvariti na OMV benzinskoj stanici Subotica.Inače, danas u mreži OMV Partnera na 63 benzinske stanice u Srbiji radi oko 800 ljudi, od kojih 23 odsto radi duže od 10 godina. Brojni su primeri mladih ljudi koji su počeli kao točioci i kasirke, zatim napredovali do zvanja šefova smene na stanicama, i došli do pozicija Partnera benzinske stanice i prilike da vode svoje preduzeće, brinući o nekim novim mladim ljudima. Odgovornost prema životnoj srediniStrategija održivog razvojaOMV se već decenijama obavezuje da će poslovati ekonomski, ekološki i socijalno održivo i nastaviti da održava ovu posvećenost, jer je to jedini način da se dugoročno zaštiti i sačuva sigurnost i prosperitet. OMV nastavlja da radi na najvažnijem pitanju za našu industriju u budućnosti - klimatskim promenama. Zauzeli smo aktivan pristup prema uspešnom repozicioniranju OMV u svetu sa manje ugljenika i u potpunosti smo posvećeni Pariskom klimatskom sporazumu.Aktivno transformišemo svoj portfolio proizvoda povećavajući udeo proizvoda koji sadrže manje ugljenika i zajedno sa Borealisom radimo na inovativnim rešenjima koja doprinose energetskoj tranziciji i cirkularnoj ekonomiji, kao što su ReOil®, mehanička reciklaža, i koprerada bionafte. Podržavamo prelazak na ekonomiju sa manje ugljenika i postavljamo merljive ciljeve za smanjenje intenziteta ugljenika i uvođenje novih energetskih i petrohemijskih rešenja.Održivo poslovanje presudno je za OMV u stvaranju i dugoročnoj zaštiti vrednosti, izgradnji poverenja u partnerstvu i privlačenju kupaca, kao i najboljih dobavljača, investitora i zaposlenih.Za više informacija molimo posetite: https://www.omv.com/en/sustainability/our-approach/our-strategyPošumljavanje i „Akcija za klimu“ Pošumljavanje ima veliki potencijal u borbi protiv klimatskih promena. Obnavljanje i sađenje šuma efikasno je prirodno klimatsko rešenje koje može da doprinese velikom smanjenju emisije štetnih gasova apsorbovanjem i akumuliranjem ugljen-dioksida iz atmosfere. Za OMV aktivnost pošumljavanja dopunjava ciljeve smanjenja ugljenika koje je postavila kompanija. Akcijom pošumljavanja područja u Srbiji, OMV je potvrdio stratešku opredeljenost u davanju sopstvenog doprinosa u borbi protiv klimatskih promena, kao i pružanju podrške dugoročnom cilju da se intenzivnijim pošumljavanjem dostigne željena šumovitost Srbije od 41,4 odsto.Volonterska aktivnost OMV Srbije u saradnji sa JP „Srbijašume“ obuhvatila je tokom prethodne dve godine sadnju 2.000 sadnica crnog bora, na području sela Draglice na obroncima planine Zlatibor i 2.000 sadnica smrče na području Čestobrodice u istočnoj Srbiji. Na ovaj način, zajedno smo doprineli postizanju cilja broj 13 Ujedinjenih nacija za održivi razvoj, nazvanog „Akcija za klimu“.I za kraj … početakOMV Srbija je deo OMV Aktiengesellschaft, jedne od najvećih industrijskih kompanija kotiranih na berzi u Austriji. Sa sedištem u Beogradu, trenutno ima 63 benzinske stanice i tržišno učešće oko 10%. OMV benzinske stanice su multifunkcionalni servisni centri, za ljude i vozila, gde potrošači mogu da se snabdeju gorivima, mazivima, uslugom pranja automobila i u 58 VIVA prodavnica pronađu brze obroke, osveženja i širok asortiman dodatnih usluga.Na tržištu Srbije poslujemo gotovo 20 godina. Učestvujemo u različitim društveno odgovornim inicijativama, pokrećemo nove i nameravamo da nastavimo, sa još više energije i posvećenosti. OMV. Energija za bolji život.

Srbija

Svetska banka revidirala procene, pad domaćeg BDP-a dva odsto 2020. godine

Svetska banka (SB) procenila je pad BDP-a Srbije na dva odsto za 2020. godinu, što je nešto blaža prognoza od prethodne junske koja je iznosila 2,5 odsto, pokazuju podaci novih globalnih ekonomskih prognoza ove institucije.Svetska banka u svom dokumentu „Globalne ekonomske pespektive“ predviđa rast Srbije u 2021. godini od 3,1 odsto, a potom ubrzanje rasta na 3,4 odsto u 2022. godini.Međutim, prognoza rasta srpske privrede za 2021. godinu je smanjena za 0,9 procentnih poena u poređenju sa junskom.Pored toga, Svetska banka očekuje veći pad BDP-a na Zapadnom Balkanu, pa se tako očekuje negativan rast od 4,5 odsto u poređenju sa procenom iz juna 2020. godine.Takođe očekuje slabiji rast regiona u 2021. godini od 3,5 odsto, što je za 1,1 odsto manje nego što je predvidela letos, dok za narednu godinu prognozira rast od 3,7 procenata, preneo je Biznis.rs.Što se tiče zemalja u okruženju, ova finansijska institucija sada procenjuje pad BDP Hrvatske u prošloj godini na minus 8,6 procenata, ili za 0,7 procentnih poena blaži od prvobitne prognoze, za tekuću godinu predviđa rast od 5,4 odsto, isto kao i pre, a za 2022. rast od 4,2 procenta.Projekcija BDP Bosne i Hercegovine za 2020. je pogoršana za 0,8 odsto, na minus četiri procenta, a smanjena je i prognoza rasta za 2021. za 0,6 procentnih poena na 2,8 odsto.SB je takođe „produbila“ prognozu pada Crne Gore za proteklu godinu za 9,3 odsto, na minus 14,9 procenata, dok je za 2021. povećala očekivanu stopu rasta za 1,3 p.p. na 6,1 odsto.Stopa privrednog pada Severne Makedonije u prošloj godini će, prema Svetskoj banci, biti veća nego što se ranije mislilo za tri procentna poena i iznosiće minus 5,1 odsto, a pogoršana je i projekcija ekonomske ekspanzije za tekuću godinu za 0,3 procentna poena na plus 3,6 odsto.

Srbija

Ministarstvo energetike: Manja cena gasa oboriće cenu grejanja

Nakon puštanja u rad dugo najavljivanog gasovoda Balkanski tok, očekuje se manja nabavna cena gasa, a u skladu sa tim i manja cena grejanja u Srbiji, obećavaju u ministarstvu energetike, piše Dojče vele (DW).Urednica portala "Energija Balkana" Jelica Putniković za DW podseća da su Sjedinjene Američke Države instistirale da se Srbija odrekne potrošnje ruskog gasa i pređe na gas iz SAD i drugih izvora preko terminala tečnog prirodnog gasa (LNG)."To je, međutim, za Srbiju nemoguć zahtev, jer ona nema gasnu vezu ni sa jednim LNG-terminalom. Uz to, taj gas bi mogao da bude skuplji od ruskog, a to je nepovoljno za potrošače, pa prema tome i za samu državu Srbiju", kaže Putniković.Ona podseća da će cena gasa na bugarsko-srpskoj granici biti 155 dolara za hiljadu kubika, dok je direktor Srbijagasa nedavno naveo da je na najlikvidnijoj evropskoj berzi gasa, u Holandiji, cena sada 240 dolara. Direktor Srbijagasa je najavio i da će nabavka za srpske potrošače u prva dva kvartala 2021. biti od 60 do 90 dolara jeftinija za hiljadu kubika gasa, nego u slučaju da se kupuje na nekoj berzi."Konkretno transportni troškovi za snabdevanje gasom su manji, jer transport kroz Mađarsku sada košta 30, a do sada je plaćan između 40 i 70 dolara, jer su Mađari koristili to što je kroz njihove gasovode bio jedini pravac snabdevanja Srbije", podseća Putniković. Prema njenim rečima kroz Bugarsku će tranzitne takse biti od 12 do 14 dolara, ali još nije poznato koliko će to sve doprineti nižoj ceni gasa krajnjim potrošačima u Srbiji.U Ministarstvu energetike Srbije, kojim ponovo rukovodi Zorana Mihajlović, kažu da cena gasa do sada nije interesovala državne institucije ni Srbijagas, niti prethodno Ministarstvo i najavili su promene s tim u vezi."Postoji uredba kojim se reguliše cena kojom je predviđeno da predlog za promenu cene toplotne energije, zbog porasta varijabilnog dela cene može da bude podnet u slučaju kada se ukupna cena energenata poveća za više od tri odsto, a obavezno ako se smanji za više od pet procenata", navode u Ministarstvu energetike. Objašnjavaju da to znači i sniženje cena grejanja. "Ministarstvo će pratiti kako opštine i gradovi primenjuju tu uredbu i preko nadležnih inspekcija nećemo dozvoliti da se ta uredba ne poštuje", navode u Ministarstvu energetike.Ministarstvo energetike za lošu gasifikaciju Srbije takođe prebacuje Srbijagasu. Kažu da je ona "nedovoljna i da se odvijala nedopustivo sporo". Neki građani tvrde i da se još od 2008. godine raspituju da li svoje domaćinstvo mogu da priključe na gas."Ja se grejem na drva, i ceo moj kraj se greje na drva, a nismo daleko od užeg centra grada. Drva su mi preko glave. Još tada sam hteo da uvedem gas, ali su mi rekli da gasovod nije prošao kroz moju ulicu i da moram sam da platim kopanje", kaže Milan Petrović iz Niša. U Ministarstvu energetike kažu da mora da postoji diverzifikacija izvora, odnosno snabdevača, kao i da ćemo samo tada iamti "gasnu bezbednost"."Potrebno je da tržište gasa u Srbiji bude pregledno i otvoreno, da potrošači imaju mogućnost izbora, a sve to nije moguće dok se ne promeni način funkcionisanja Srbijagasa. Nažalost, projekti gasifikacije u Srbiji kasne godinama, i zato imamo toliko nizak procenat domaćinstava koja su priključena na gasnu mrežu", tvrde u Ministarstvu.Takođe navode da se smanjenje određenih naknada koje naplaćuju lokalne samouprave može rešiti, ali da je neophodno da se projekti gasifikacije realizuju mnogo preglednije i efikasnije. Zbog toga Ministarstvo energetike najavljuje da će budnim okom kontrolisati ovaj proces kako se ne bi čekalo decenijama da se neki deo države gasifikuje. Često se naglašava da novi gasovod kroz Srbiju nudi još dosta mogućnosti, pa se otvara i mogućnost izgradnje gasnih elektrana, a to podrazumeva nove investicije. "Iz Bugarske u Srbiju će moći da stiže 13,88 milijardi kubnih metara godišnje, a Srbija do sada troši nešto više od dve milijarde kubnih metara prirodnog gasa. Procene su da će i bez gasnih elektrana potrošnja gasa porasti na 3,7 do 4,4 milijarde metara kubnih", kaže Jelica Putniković.U Ministarstvu energetike navode i da u gasnom sektoru postoji prostor i za druge vrste investicija, od gasnih skladišta, preko interkonekcija, za šta je, kažu, opet potrebno "da imamo snažniji, efikasniji i finansijski održiv Srbijagas".Na jugu Srbije, gasovod je stigao do Leskovca, odnosno so Vladičinog Hana. U Ministarstvu očekuju da bi gas do Vranja mogao da stigne krajem 2022. godine. Ove godine se po planu radi projektovanje kraka ka Bosni i Hercegovini, odnosno ka Republici Srpskoj, kojim će ka Banjaluci moći da se isporučuje gas iz Balkanskog toka. Takođe, 2021. godine će se krenuti i sa izgradnjom još jedne gasne konekcije sa Bugarskom od Niša do Dimitrovgrada koja će biti povezana gasovodnim sistemom kod Sofije. Tom trasom moći će i da se transportuje gas iz Grčke, iz Južnog koridora.Projektom Južnog toka, od koga se odustalo 2014. zbog lobiranja iz Vašingtona i Brisela, bio je predviđen i krak ka Hrvatskoj, podseća Jelica Putniković. "Mada u to vreme hrvatski političari nisu pokazali interes da se spoje na srpski gasovodni sistem, neki hrvatski analitičari sada tvrde da će u budućnosti i gasna konekcija Srbije i Hrvatske biti izgrađena", kaže Jelica Putniković.

Priče i analize

Jovan Simić o društvenim mrežama koje čine okruženje boljim

Jovan Simić široj javnosti postao je poznat 2014. godine kada je svoju kolekciju fudbalskih dresova ponudio da proda na humanitarnim aukcijama kako bi se sakupio novac za lečenje jedne devojčice. Akcija je pokrenula mnoge sportiste i javne ličnosti koji su se priključili, slali svoje dresove i doprineli da se prikupi novac za operaciju u Nemačkoj. Jovan je nakon toga osnovao humanitarnu fondaciju „Zajedno za život“, ali je i radio u različitim organizacijama na pozcijama bliskim marketingu i PR-u. Za Novu ekonomiju govori o tome kako je koristio društvene mreže i marketing i kako je to doprinelo da se on i organizacije koje je predstavljao često pojavljuju i u različitim medijima. Prvo pojavljivanje u javnosti imao si kada je počela akcija prodaje tvoje kolekcije dresova u dobrotvorne svrhe. Koliko su društvene mreže uticale da se sve to pokrene? Društvene mreže su tada dosta pomogle, jer sam preko njih započeo akciju, na taj način se priča širila, pa sam došao i do novinara, imao sam sreće što sam volontirao na B92 pre toga i tu sam shvatio značaj medija i na primer kako se piše saopštenje, pa sam sastavio jedno tim povodom i poslao medijima. Društvene mreže, naročito Tviter su bile jako bitne u celoj priči, Instagram je bio u zamahu i Fejsbuk se koristio dosta, ali su se na Tviteru najbrže širile informacije, pa je i moj fokus bio na toj mreži. Društvene mreže i elektronski mediji su najviše doprineli da ta akcja uspe. Čime si se bavio kada je sve to počelo i kako si naučio da koristiš društvene mreže kao neku vrstu alata za dolaženje do šire javnosti i medija?Tada sam radio u  jednom kineskom restoranu, bio sam menadžer restorana, radio sam sve, od vođenja restorana, nabavke, čak i dostave kada zatreba. Naravno, vodio sam svoje mreže, a ozbiljnije sam počeo da se bavim time sa fondacijom „Zajedno za život“, koju sam kasnije pokrenuo. To je bila jedna sportska priča i stalno smo pravili humanitarne akcije, humanitarne utakmice i društvene mreže su nam bile drugačije od ostalih, ali i glavna platforma za komunikaciju. To nije bila samo fondacija, imali smo i mečeve, različite vrste akcija i tu sam počeo da upoznajem neke nove alate, da koristim mreže na drugačiji način, da gledam kako se to radi u fudbalskim klubovima, pogotovu engleskoj Premijer ligi. Tada mi se javila želja da se oprobam u pravom fudbalskom klubu, jer sve što sam do tada radio je bio neki miks marketinga, PR-a, humanitarnog rada... prošao sam ceo sistem u jednom projektu, od PR-a, preko društvenih mreža, marketinga , projekt menadžmenta, operativca, sve što može da se desi u jednom projektu ja sam radio i želeo sam da to probam u pravom fudbalskom klubu, a Fudbalski klub Voždovac mi se činio kao najbolja sredina za to, jer smo već sarađivali kroz neke humanitarne akcije. Kako je počelo to sa FK Voždovac? Njima sam se sam javio, predstavio se i poslao im čitav plan marketinga, kako mislim da treba da se radi. Njima se svideo moj plan, pa su me pozvali na sastanak i tamo sam rekao da bi akcenat bio na društvenim mrežama, jer je to najjeftiniji vid promocije, samo je trebao dobar i autentičan sadržaj, koji sam znao da mogu da napravim.Žao mi je što se ljudi fokusiraju samo na Tviter kada čuju Voždovac, ali to nije bio samo Tviter, koji jeste bio humorističan ali je to samo bio način da se ljudi privuku. Taj profil je bio najpotpuniji sa informacijama, svaki dan su praćeni treninzi kroz intresantne slike i klipove. Bilo je i intresantnih grafika za startne postave, koje sam uveo u srpski fudbal, a danas to mnogi rade. Instagram Voždovca je bio na nivou nekog premijerligaša, storiji su bili jako intresantni, ljudi koji su pratili su bili oduševljeni. Jedini problem koji je postojao, je mala baza pratilaca. Da se to sve dešavalo u Partizanu ili Crvenoj zvezdi , sigurno bi bilo prepoznato i u FIFI ili UEFI. Koliko si učio o alatima i uopšte o globalnim trendovima na društvenim mrežama? Svakodnevno sam učio, pratio i strane klubove, pokušavao da stupim u kontakt sa ljudima koji se bave time u inostranstvu. Sviđalo mi se kako to radi Wolverhempton, čak sam planirao i da odem tamo pre korone. Bio sam jako gladan informacija i toga da vidim šta se dešava napolju. Društvene mreže su nešto gde ti moraš da se usavršavaš ne samo svakog dama, već i svakakg sata, tako da je to dinamičan posao, ali mora da se voli . Jedan od razloga uspešnog rada u Voždovcu je i to što sam praktično živeo na stadionu, po ceo dan sam bio tamo. Kada je utakmica u 8 uveče, ja dođem u 8 ujutru na stadion pa pravim planove, montiram klipove, snimam najave. Mora čovek da bude zainteresovan za to i da živi tu priču. Nedavno si osnovao i FK Miljakovac, a to je takođe dosta medijski propraćeno? Miljakovac je moja davnašnja ideja, za koju nisam ranije imao vremena. Bio sam na Zlatiboru tada i rešio da pustim post na društvene mreže da vidim kako će ljudi da reaguju. To je odlično prošlo pa sam rešio da napravimo prvi trening, ali da ne bude običan već da vode profesionalci. Vodio ga je stručni štab iz Voždovca. Cela zamisao je bila da bude humanitarni fudbalski klub i da doprinosi lokalnoj zajednici. Imali smo prve humanitarne akcije i klub je došao u fokus javnosti. Ideja je da dižemo svest o fer pleju, o viteštvu u sportu, o kulturi u sportu i opet je sve u početku krenulo preko društvenih mreža, tu sam ponovo upotrebio Tviter i ostale mreže da se stavi cela priča u fokus, pa su mreže opet bile veliki deo svega što se dešava u Mljakovcu. To je i dalje najjeftiniji i najbrži način da se ljudi informišu i da se dobro zabave? Da li je to kombinacija nekuh stečenih znanja i alata i tvoje kreativnosti, originalnih ideja... ?Ja sam polivalentan ili fudbalskim rečnikom mogu da igram na više pozicija u timu i imam taj neki osećaj za dobr štos i to je ono što umem da iskoristim i da namirišem situaciju kada treba nešto da se plasira u medije i kada je najboji momenat. Trudem se da to koristim za neke stvari koje su pristojne i normalne i koje čine moje okruženje boljim. Na sajtu FK Miljakovac imate linkove ka tekstovima iz medija, kako dolazi do zastupljenosti u medjima i prelaska sa mreža na taj neki zvanični vid komunikacije sa javnošću?Nekada se mediji jave i sami, ali ja o svakoj aktivnosti sastavljam i šaljem saopštenja koji oni kasnije objave, ako im je intresantno. Klub se u tom smislu ponaša kao superligaški klub (klub iz prve lige Srbije) u tom odnosu sa medijima, šaljemo saopštenja za javnost i kada je u pitanju komunikacija sa javnošću ona je veća nego kod pojedinih superligaša, iako nismo u sistemu takmičenja, možda ćemo da se prijavimo od naredne godine, još razmišljamo o tome. Šta je glavno što bi preporučio nekome ko se bavi društvenim mrežama ili želi da pokrenu nešto slično? Ja sam pratio trendove i to gledao da to nadogradim nekim svojim idejama. Bilo mi je bitno šta drugi rade i trudio se da uradim bolje. Kada je fudbal u pitanju najviše sam pratio engleske klubove, volim njihov fudbal i marketing u fudbalu , tako da sam dosta toga što se tiče društvenih mreža učio od njih. Danas moraju da se prate trendovi da bi moglo da se funkconiše, naročito kada se baviš poslom od koga zarađuješ i želiš da budeš bolji od ostalih. Ko danas nije spreman da napreduje i da bude bolji nego što je bio juče od samog sebe, taj neće uspeti. FK Voždovac je imao i TikTok koji je jedna od najbrže rastućih mreža danas, kada si se sa tim susreo i kako si došao na ideju da uvedeš i tu mrežu? Nedavno sam čitao intevju čoveka, koji je glavni za društvene mreže u Mančester Junajtedu gde je naveo da je novina to što je Mančester uveo TikTok u oktobru 2020. FK Voždovac je otvorio TikTok 26. oktobra 2019, znači godinu dana pre Mančestera. Nije puno klubova imalo tu mrežu pre godinu dana, a ja sam to video kao jednu priču koja je rastuća i nešto veliko prvi put posle Instagrama. Što više opcija ti daje mreža, a TikTok zaista daje puno opcija, to je veća šansa da ljudi pokažu koliko su kreativni i u dobrom i u lošem smislu. Na TikTok-u zaista ima ludo kreativnih stvari, koje su fenomenalne i pojedinci koriste TikTok onako kao što bi i trebalo. Slično je to kao i sa Jutjubom gde postoje jutjuberi koji su na meti prozivki, često i opravdano, jer ima tu raznih budalaština, ali postoji jedan momak koji, na primer, vodi kanal Ozbiljne teme i koji radi sjajan posao. On recimo Jutjub koristi u edukativne svrhe. Što se TikTok-a tiče to nije budućnost, čak ni sadašnjost, već prošlost, nešto što se već desilo i ljudi treba to da što pre shvate i iskoriste sve što ta platforma nudi. Nedavno si se pojavio i u reklami za Jelen pivo, kako je došlo do toga? Oni su me pozvali još letos i rekli da rade kampanju u kojoj žele da pokažu da je moguće početi od nule, što se pokazalo i u Bjelinoj (Dragan Bjelogrlić) reklami gde je prikazan njegov put od prvih uloga, pa do filmova i serija koje radi danas. Tu je prikazan i taj moj put od kineskog restorana, preko uspešne akcije sa dresovima, pokretanja fondacije, pa do danas, tako da mi se svideo taj projekat i saradnja sa Bjelogrlićem i tako sam prihvatio. Zahvalan sam što su prepznali moju priču kao nešto što može da motiviše druge. Sada si me podsetio da imaš i jedan film, koji je napravljen o tebi i Nađi, devojčici za koju si organizovao tu prvu humanitarnu akciju prodaje dresova...Film „Mora da ovo nije sve“ koji je radio Uroš Maksimović je nešto najčarobnije što se desilo nakon te prodaje dresova i opisano je celo to iskustvo. Uroš me je pozvao sa namerom da to bude klip od deset minuta sa željem da se zabeleži i ne zaboravi ta akcija, a došli smo do dugometražog dokumentarnog filma od sat i 15 minuta. Snimanje smo počeli u Frajburgu, gde se Nađa lečila, a posle smo je nakon uspešne operacije dočekali i ovde u Srbiji i sve je to snimljeno. Taj film je imao svoju premijeru pre tačno pet godina i to mi je jedno od najlepših iskustva, od prvog dana snimanja u Frajburgu do premijere u Sava centru. Mislim da taj film nije ispričao celu priču i nije završio misiju jer se nije prikazivao na televiziji, a nadam se da će se i to dogoditi. Do sada je videlo 200.000 ljudi na jutjubu, ali mislim da je to malo, ne zbog mene, već zbog jake poruke koju film šalje. Deluješ kao neko ko ima mnogo ideja u glavi, šta sledeće planiraš? Trenutno ne razmišljam ni o čemu, sem da sa porodicom provedem praznike, a onda ću da vidim šta dalje. Trenutno sam u stanju hibernacije. Humanitarac ću ostati celog života, videćemo šta će biti sa fondacijom koju sam osnovao, a trenutno radimo sa FK Miljakovac humanitarne akcije. Menjaju se forme, ali suština ostaje ista. Humanitarnom radu dugujem sve što mi se lepo desilo u životu i to je nešto u čemu moram da ostanem, koliko god mi životne prilike to dozvoljavaju.  

Svet

Recikleri nezadovoljni zabranom izvoza plastičnog otpada iz EU

Nova pravila EU stupila su na snagu 1. januara, zabranjujući slanje nerazvrstanog plastičnog otpada u strane zemlje. Iako će taj potez povećati pritisak na Evropu da reciklira, aktivisti kažu da će zabrana verovatno povećati odlaganje i sagorevanje otpada unutar Unije, piše Euractiv.Nova pravila, objavljena 22. decembra, zabranjuju izvoz plastičnog otpada van Evrope, osim čistog plastičnog otpada poslatog na reciklažu, navodi se u saopštenju Evropske komisije.„Izvoz nerazvrstanog plastičnog otpada u zemlje koje nisu članice OECD biće potpuno zabranjen“, rekao je Virginijus Sinkevičius, komesar EU za životnu sredinu.Najava EU podudara se sa odlukom Kine da zabrani sav uvoz otpada iz inostranstva, koja stupa na snagu takođe od 1. januara. Kina je nekada bila najveći primalac inostranog smeća na svetu, ali je počela da postepeno ukida uvoz od 2018. godine, navodeći zabrinutost za životnu sredinu i zdravlje.I u Evropi recikleri veruju da će zabrana izvoza stvoriti „mogućnosti“ za podsticanje recikliranja kod kuće. Reciklirani PET, smola koja se koristi u proizvodnji plastičnih boca, mogao bi dostići čak 55 odsto ukupne potražnje za PET-om do 2030. godine, kaže industrija, pozivajući se na „značajna poboljšanja“ u procesima reciklaže tokom poslednjih godina.Međutim, postizanje veće stope recikliranja zahtevaće izgradnju novih postrojenja, prema rečima evropskih reciklera, proces koji će verovatno potrajati godinama.U međuvremenu, međutim, većina plastičnog otpada koji nastaje u Evropi verovatno će na kraju biti spaljena ili bačena na deponije.„Nažalost, Evropa nema neophodnu infrastrukturu za reciklažu. Rizik je da će nešto od ovog plastičnog otpada na kraju biti spaljeno“, rekao je Janek Vak iz Zero Waste Europe, grupe za zaštitu životne sredine i naglasio da trenutno nema dovoljno podsticaja za ulaganje u nova postrojenja za reciklažu.Pored toga, plastični otpad nižeg kvaliteta podriva proces reciklaže i povećava verovatnoću da će reciklirani materijali biti zagađeni starom plastikom koja sadrži toksične supstance, a koja je sada zabranjena u Evropi.Zabrana izvoza smeća znači da će se plastični otpad gomilati u skladištima širom Evrope pre nego što se pošalje na spaljivanje ili deponiju.

Svet

Norveška: Lane prodato više električnih od „običnih“ automobila

Prodaja električnih automobila u Norveškoj prošle godine bila je veća od prodaje benzinaca, dizelaša i hibrida zajedno, piše Indikator.ba. Čak 54,3% novih registrovanih automobila u ovoj skandinavskoj zemlji prošle godine bili su oni sa električnim pogonom.Hibridi su činili petinu tržišta, ili oko 20%, a oni sa benzinskim i dizel motorima manje od 10%.Poređenja radi, na nemačkom tržištu, koje je najveće tržište u Evropi, šest odsto automobila prodatih između januara i novembra bili su električni automobili.U Norveškoj se najviše traži električni modeli koncerna Volksvagen, koji je u međuvremenu pretekao rivala Teslu. Četiri najprodavanija modela na norveškom tržištu su Audi e-tron, Tesla Model 3, Volksvagen ID.3 i Nissan Leaf. Svi ovi modeli razvijeni su isključivo za električni pogon. Volksvagen e-Golf je na petom mestu. Električni SUV model Audi e-tron pretekao je Model 3, koji je bio najprodavaniji u 2019. godini, a prošle godine je završio na drugom mestu.Do 2021. godine očekuje se da će električni automobili u Norveškoj dostići udeo od preko 65 procenata.Dizel je pao sa 76,7 odsto u 2011. na 8,6 odsto prošle godine.Norveška se smatra pionirskom zemljom u elektromobilnosti, a za porast prodaje najodgovornija je politika. Električni automobili u zemlji su gotovo u potpunosti oslobođeni svih poreza i po ceni su uporedivi sa redovnim cenama benzinaca i dizelaša. Električna energija potrebna za automobile u potpunosti dolazi iz obnovljivih izvora. Udeo električnih automobila u 2019. godini bio je 42,4%, a pre deset godina svega jedan odsto. U ovoj bogatoj skandinavskoj zemlji cilj je da se posle 2035. godine prodaju samo električni automobili.

Srbija

RAS: Novi program promocije izvoza u prehrambenoj i drvnoj industiji

Razvojna agencija Srbije (RAS) koja rukovodi projektom, saopštila je da je krajnji rok za prijavu na "Program podške privrednim društvima za promociju izvoza u prehrambenoj i drvnoj industriji" 23. februar, kao i da je za njegovu realizaciju izdvojeno 150 miliona dinara.U agenciji navode da je program podrške privrednim društvima za promociju izvoza kreiran sa ciljem da se podrži unapređenje izvoznih potencijala domaćih privrednih društava.Program je namenjen proizvođačima u okviru prehrambene industrije i proizvođačima nameštaja u drvnoj industriji, a cilj je i da se uvećaju njihovi prihodi od izvoza, poveća stepen iskorišćenosti postojećih proizvodnih kapaciteta , kao i da se unapredi njihova konkurentnosti i uravnoteži platni bilans Srbije i poveća plasman domaćih proizvoda na stranim tržištima.Ističu da bespovratna sredstva mogu da se dodele za realizaciju projektnih aktivnosti usmerenih ka ciljanim tržištima.Tu spadaju mere intervencije poput konsultantske podrške za aktivnosti izvoznog marketinga, izlaganje na međunarodnim sajmovima i poslovnim susretima i ulazak na ciljano tržište, konsultantska podrška za unapređenje izvoznih sposobnosti i unapređenje proizvodnih sposobnosti.OPAO UVOZ I IZVOZ, MANJI DEFICIT U ROBNOJ RAZMENI SRBIJE

Srbija

PKS: Godina za oporavak privrede kroz ciljane mere i podsticaje

Ministarstvo privrede i Razvojna agencija Srbije pripremili su niz programa za rešavanje problema koje je uzrokovala pandemija, podseća Privredna komora Srbije (PKS). Ukoliko se svi oni ostvare i iskoriste, kako se navodi, u domaću privredu biće investirano najmanje 9,2 milijarde dinara. Iz Ministarstva privrede poručuju da završavaju pregovore sa Evropskom investicionom bankom (EIB) o kreditu od 200 miliona evra i napominju da su to krediti sa povoljnim kamatnim stopama i dugim rokom otplate, podseća PKS.Privrednici u 2021. godini, kako je naglašeno, mogu da računaju i na podršku kroz programe Razvojne agencije Srbije.Ukupan iznos bespovratnih sredstava iz budžeta koji je planiran za sprovođenje četiri programa podrške je dve milijarde dinara. Od toga se 1,55 milijardi dinara odnosi na "Program za podršku malim i srednjim preduzećima za nabavku opreme", 200 miliona namenjeno je "Programu za razvojne projekte", a 150 miliona dinara ide na "Program za podršku početnicima u poslovanju". Za podršku ženama, početnicama u poslovanju, iz budžeta je planirano da se izdvoji 100 miliona dinara bespovratnih sredstava.Mala i srednja preduzeća moći će da se prijave krajem prvog tromesečja za sredstva za nabavku nove opreme za proizvodnju, a subvencije će biti, kako se navodi do 25% neto vrednosti nabavke opreme, firme će obezbeđivati pet odsto, a ostatak će biti krediti ili lizing. Privreda će i u 2021. godini moći da se prijavi za Program podrške privrednim društvima za ulazak u lance dobavljača multinacionalnih kompanija.Tu će moći da konkurišu firme iz automobilske industrije, proizvođači uređaja i komponenti za automobilsku industriju, preduzeća koja se bave obradom metala, sektor mašina i opreme za druge namene, gumari i sektor plastike.Sufinansiraće se, između ostalog i digitalizacija proizvodnje, a javni poziv, kako se navodi biće raspisan početkom drugog kvartala 2021. godinePočetkom drugog kvartala očekuje se poziv za učešće u Programu podrške promocije izvoza MMSP, a ciljna grupa su mikro, mala i srednja privredna društva koja posluju u sektoru prehrambene industrije i proizvodnje nameštaja.AKTIVNOSTI FONDA ZA RAZVOJFond za razvoj, kako je naglašeno planira da tokom 2021. plasira 18,7 milijardi dinara u različite programe podrške domaćoj privredi.Za finansijsku podršku startap preduzećima u Srbiji, u kombinaciji sa bespovratnom pomoći (30 odsto/70 odsto) i kredita Fonda za razvoj, biće plasirano 500 miliona dinara, od čega 150 miliona dinara bespovratnih sredstava i 350 miliona dinara kredita.Startap krediti za žensko preduzetništvo, planirani su kao kombinacija bespovratne pomoći (35 odsto/65 odsto) i kredita Fonda za razvoj. Za plasman u te svrhe planirano je  285,7 miliona dinara, od čega će 100 miliona biti bespovratna sredstva, a ostatak krediti koje dodeljuje Fond za razvoj.Finansijska podrška za razvojne projekte/investicije u privredi za preduzetnike, mikro i mala pravna lica planiranih u vidu kombinacije bespovratne pomoći (20 odsto/80 odsto) i kredita Fonda. Ukupni planirani plasman u toj oblasti će iznositi milijardu dinara, od čega su 200 miliona dinara bespovratna sredstva, a 800 miliona krediti Fonda za razvoj.Za dugoročne kredite namenjene mikro, malim, srednjim preduzećima i velikim privrednim subjektima planirano je 500 miliona dinara za trajna obrtna sredstva. Za investicione kredite Evropske investicione banke predviđeno je 30 miliona evra. Krediti za likvidnost tomom pandemije Kovida 19, kao i Krediti za turizam, ugostiteljstvo i saobraćaj Evropske investicione banke tokom 2021. iznosiće 110 miliona evra.

Srbija

NBS: U novogodišnjoj noći gotovo 11.000 instant plaćanja

NBS: Novogodišnja noć zabeležila gotovo 11.000 instant plaćanjaTokom novogodišnje noći, u periodu od 18 sati do osam sati ujutru, realizovano je 10.975 plaćanja u Instant platnom sistemu NBS, saopštila je ova institucija.Prema podacima NBS, u periodu od 23 časa 31. decembra 2020. godine do 3 časa 1. januara 2021. godine, realizovano je 1.540 plaćanja u okviru Instant platnog sistema (IPS).Sistem za instant plaćanja Narodne banke Srbije predstavlja jedan od najsavremenijih načina plaćanja koji trenutno postoji u svetu i koji radi 24 časa, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini, zahvaljujući kojem su građani Srbije bili u mogućnosti da svoje transakcije obavljaju i u novogodišnjoj noći, ističe centralna banka.U IPS NBS sistemu za 31 dan u decembru realizovane su 2.696.833 transakcije.Prosečan dnevni broj plaćanja bio je 86.995, s prosečnim vremenom izvršenja transakcije u IPS NBS sistemu od 1,2 sekunde.Vrednost prometa iznosila je 26,1 milijardu dinara, a prosečna dnevna vrednost prometa bila je 843,7 miliona dinara.

2021

Glumačke legende u humanitarnoj predstavi za pomoć kulturi

Dragan Bjelogrlić, Vesna Trivalić, Mima Karadžić, Gordan Kičić, Branka Katić, uz domaćina Zorana Kesića spremaju spektakl koji će na Mozzartovom jutjub kanalu biti emitovan na Božić u 20 časova.Soko zove orla, soko zove orla – viče Dragan Bjelogrlić u ulozi Ilije Čvorovića! Orao pao, orao pao odgovara Mima Karadžić kao Đura! Vesna Trivalić ne prestaje da popuje, baš kao Danica, a u dosad neviđenoj postavi Kovačevićevog „Balkanskog špijuna“ nastupiće i Gordan Kičić (Petar Markov) i Branka Katić (uloga ćerke Sonje). Zoran Kesić upotpuniće spektakl koji glumačke legende u saradnji sa Mozzartom spremaju za Božić, preko Zoom-a, u produkciji Spotlight-a. Humanitarna predstava za pomoć UDUS-u biće emitovana na Mozzartovom jutjub kanalu 7. januara u 20 časova, a potom će biti dostupna za gledanje još 48 časova.Kultura u doba korone bi mogla da bude opisana onom čuvenom rečenicom iz „Špijuna“ – ako me se sete, sete. Naša je dužnost da pomognemo onima koji tokom pandemije ne mogu da rade punom parom, niti da nastave da stvaraju kultna dela. Zato je veoma važno da se svi udružimo i pomognemo dramskim umetnicima - tokom prva 24 sata, ti šeruješ predstavu, a Mozzart donira UDUS-u za fond solidarnosti. Što je više šerova, to će fond biti veći!Raduje me ovaj projekat, u dobrom sam društvu. Svi se po prvi put susrećemo sa ovim formatom predstave, preko zoom aplikacije. Pružićemo publici šansu da zaviri u naš glumački proces, pozivamo ih da budu sa nama dok čitamo kultnu dramu Duška Kovačevića „Balkanski špijun“. To je baš lep izazov za sve nas. Nadam se da ćemo uspeti da pomognemo našim kolegama kojima je pomoć u ovim teškim vremenima neophodna – istakla je Branka Katić. Glumci se odriču svog honorara za učesce i takodje ga doniraju UDUS-u, a kompletna postava i Mozzart pozivaju sve da šeruju i učestvuju u širenju lepe energije, svesti o stanju kulture pogođene kovidom. Ideja je fenomenalna, izuzetno mi je drago što sam deo ove priče i fantastične ekipe. Imamo priliku da se ujedinimo i sakupimo sredstva za UDUS i kolege koje su u veoma nezavidnom položaju. Mislim da predstava dolazi u pravom trenutku, na Božić će svi biti kod kuće i moći će da nam pomognu da širimo duh praznika i darivanja, kako bismo zajedno dali podršku dramskim umetnicima. Veoma smo zahvalni Mozzartu, koji na pravi način podržava kulturu  - naglasio je Gordan Kičić.Svaki šer donosi nova sredstva za fond solidarnosti našeg reprezentativnog kulturnog udruzenja.Tokom cele godine borili smo se protiv kovida, donirali vise od milion evra zdravstvu, trudili se da kažemo hvala medicinirima kroz mnoge akcije... Sada smo osmislili način da ukažemo na situaciju u kojoj se nalazi kultura usred pandemije. Odazvala su neka od naših najvećih glumačkih imena, legende koje su obelezile našu i jugoslovensku kinematografiju i zajedno pravimo predstavu za sve koji su sami u kovid bolnicama, za one koji kod kuće brinu o njima, za roditelje koji balansariju sa radom od kuce. Želimo da ova humanitarna verzija „Balkanskog špijuna“ sve nasmeje i da barem u tih sat vremena mislimo samo na lepe stvari. Hvala glumcima na odvojenom vremenu, jer bez njih ništa ne bi bilo moguće – poručio je Borjan Popović, direktor korporativnih komunikacija kompanije Mozzart.

2020

Humanost i zdravlje na prvom mestu

Od početka zdravstvene krize, United Grupa, u okviru koje posluju kompanija SBB i SBB fondacija, pomogla je sa tri miliona dolara celom regionu, od čega je samo za Srbiju izdvojeno čak milion dolara pomoći u novcu i medicinskoj opremiUsluge telekomunikacionih kompanija od početka epidemije virusa COVID-19 postale su još značajnije, kako za privredu, tako i za svakog građanina. SBB kompanija, ali i druge telekomunikacione i medijske kompanije koje posluju u okviru United Grupe, doprinele su  efikasnom radu od kuće, đacima i nastavnicima onlajn nastavu, stalnom kontaktu sa porodicom i prijateljima u svakom trenutku, bezbednoj onlajn kupovini, pravovremenom i kredibilnom informisanju i kvalitetnoj zabavi.Brojna istraživanja pokazala su da je svetska kriza izazvana korona virusom pogodila i sektore u koje su svrstane i telekomunikacije, ali sa najmanjim negativnim efektom. Ipak, globalna pandemija uticala je da SBB kompanija prilagodi način rada novonastaloj situaciji sa ciljem nesmetanog pružanja vrhunskih inovativnih usluga po kojima je poznata dve decenije. U sektorima u kojima je to bilo moguće, organizovan je rad od kuće i pre proglašenja vanrednog stanja, a bezbednost i zdravlje zaposlenih i korisnika, postali su  imperativ u organizaciji i ostalih delova kompanije. Nošenje zaštitnih maski obaveza je svih članova SBB tima. Dezinfekciona sredstva postavljena su na sva lako dostupna mesta, kako u Teleparku gde je sedište kompanije, tako i na svim prodajnim mestima širom Srbije.Kako bi omogućili nesmetano korišćenje usluge interneta koji se u Giga gradovima kreće do 1Gbps, za rad od kuće, praćenje nastave, kao i dodatnu zabavu, u više od 20 gradova ugašena su po četiri analogna kanala sa ciljem proširenja kapaciteta internet servisa. Skraćeno je radno vreme SBB prodajnih mesta i promovisana je usluga onlajn plaćanja bez provizije, uz još jednostavnije i brže plaćanje putem NBS QR koda i opcije čuvanja platne kartice. Uz nove usluge, SBB korisnici na Moj SBB aplikaciji i portalu mogu bezbedno i lako plaćati račune, menjati pakete, naručivati usluge ili proveravati stanje na računu. Za SBB korisnike tokom trajanja vanrednog stanja otključani su i dodatni kanali i Video klub.Kao društveno odgovorna kompanija SBB je pozdravila mere Vlade Srbije i za vreme trajanja vanrednog stanja, penzionerima nisu isključivane usluge zbog neizmirenih obaveza, niti se naknadno obračunavala kamata na zakasnela plaćanja. Doprinos zajednici tokom pandemijeOd početka zdravstvene krize izazvane epidemijom virusa COVID-19, United Grupa, u okviru koje posluju kompanija SBB i SBB fondacija, pomogla je sa tri miliona dolara celom regionu, od čega je samo za Srbiju izdvojeno čak milion dolara pomoći u novcu i medicinskoj opremi. United Grupa se od početka epidemije trudila da zdravstvenim radnicima omogući što bolje i bezbednije uslove za rad i na taj način doprinese zdravlju i sigurnosti svih građana.  U isto vreme, u želji da pomogne medicinskom osoblju u borbi protiv korona virusa, SBB fondacija donirala je 600 litara medicinskog alkohola Kliničkom centru Kragujevac i internet za COVID centar u ovom gradu. Pored toga, SBB kompanija donirala je i digitalnu televiziju i najkvalitetniji WiFi internet servis Kliničkom centru Kragujevac. Najkvalitetnije i pouzdane usluge u svakom trenutkuBez obzira na povećano korišćenje svih servisa, SBB je uspeo da se prilagodi situaciji i neometano nastavi da pruža usluge vrhunskog kvaliteta. Prema merenjima TV beata, N1 se sa petog našao na trećem mestu po gledanosti, dok se na četvrto mesto plasirala najmlađa televizija Nova S, koja je osim informativnog imala i veoma gledan zabavni i serijski program. Tokom perioda vanrednog stanja internet saobraćaj i gledanje televizije u realnom vremenu povećani su za 50 odsto, gledanje Video kluba za 65 odsto, a usluge vraćanja TV sadržaja sedam dana unazad za 20 odsto. Korisnici su telefonirali češće nego ranije, pa je i u fiksnoj telefoniji zabeležen skok od rekordnih 85 odsto.Prema merenjima TV beata, N1 se sa petog našao na trećem mestu po gledanosti, dok se na četvrto mesto plasirala najmlađa televizija Nova S, koja je osim informativnog imala i veoma gledan zabavni i serijski program. Pred početak vanrednog stanja korisnicima su podignute brzine interneta u Giga gradovima, a tokom trajanja vanrednog stanja bili su otključani dodatni kanali, kao i Video klub. Svi za jednog, EON za sveSBB kompanija je prilikom prve odlučujuće utakmice u plej-ofu za odlazak na EURO Norveška - Srbija svim korisnicima omogućila besplatno gledanje odlučujućeg meča putem EON platforme. U okviru kampanje EON za Srbiju svim novim SBB korisnicima omogućen je besplatan vikend zabave i sporta. SBB korisnici mogli su da bodre „orlove“ za odlazak na EURO, gledaju i „Veče se Ivanom Ivanovićem“, „24 minuta sa Zoranom Kesićem“, „Utisak nedelje“, najnovije, tačne i nezavisne vesti na N1 i još mnogo toga potpuno besplatno.Bez obzira na brojne poteškoće sa kojima se kompanija susreće, SBB je nastavila da razvija nove usluge koje će uskoro predstaviti. Tokom godine nastavljena je digitalizacija čitave Srbije, u junu su promovisane napredne EON  funkcionalnosti, među kojima su EON personalizacija i EON Kids.  Fondacija trenutno podržava devetoro mladih genijalaca koji svojim uspesima, talentom i radom idu ka tome da budu i najbolji ambasadori svoje zemljeUprkos svim poteškoćama koje je donela epidemija korona virusa, završena je digitalizacija Kragujevca, a SBB je proširio digitalnu mrežu i na još jedan novi Giga grad – Paraćin. SBB mreža je dokazala da se svi korisnici mogu, u bilo kom trenutku, osloniti na kvalitet i pouzdanost usluga. U kompaniji veruju da će u svakoj prilici u budućnosti pokazati da može da se nosi sa svim izazovima i da odgovori svim potrebama korisnika.SBB fondacija već pet godina čini da naša zemlja bude bolje mesto za životOd samog osnivanja, SBB fondacija je pažnju prvenstveno usmerila na zaštitu životne sredine, pomoć finansijski ugroženim, ali funkcionalnim porodicama širom Srbije, kao i podršku mladima u obrazovanju.  Kampanja “Ne prljaj, Nemaš izgovor!” ima za cilj podizanje svesti o tome koliko je svako važan kako bismo zaštitili životnu sredinu. Do sada je svake godine čišćeno oko 20 gradova u Srbiji, podeljeno ukupno 43.000 eko-kesa, donirana su 22 dečja igrališta, oko 30.000 dece je gledalo predstavu „Ko to tamo prlja”, oko 40.000 dece dobilo je i knjižicu sa istim nazivom, a u ekološkim izazovima je učestvovalo više od 52.000 dece. Vođeni idejom da svako može da bude dobar primer svojim komšijama, deci i prijateljima, SBB fondacija je tokom oktobra i novembra pozvala sve da budu deo promena koje žele da vide i da učestvuju u nagradnom konkursu rEKOnstrukcija, koji je deo velike ekološke kampanje „Ne prljaj. Nemaš izgovor!”.  Početkom oktobra izabrani su i novi stipendisti u okviru projekta „Stipendija profesor Njegoš B. Šolak“, koji ima za cilj da pronađe i podrži nadarene mlade ljude u Srbiji i pomogne im da ostvare svoj pun potencijal. Naši „najbolji od najboljih“ od SBB fondacije dobijaju finansijsku, mentorsku i logističku podršku, kako bi nastavili svoje profesionalno usavršavanje. Fondacija trenutno podržava devetoro mladih genijalaca koji svojim uspesima, talentom i radom idu ka tome da budu i najbolji ambasadori svoje zemlje. SBB fondacija u okviru programa „Jezgro“ prepoznaje funkcionalne i hrabre porodice i pruža im dugoročnu finansijsku i drugu pomoć. Program Jezgro pruža dugoročnu mesečnu finansijsku pomoć porodicama koje ispune kriterijume i koje će u programu ostati sve dok najstarije dete ne završi srednju školu ili fakultet, a često i duže. Na taj način „Jezgro“ predstavlja tačku oslonca i višegodišnje izvesnosti, a upravo je izvesnost često ključna u egzistencijalnoj borbi, koja po pravilu traje dugo. Pokrenut 2015. godine, program pokriva čak 70 porodica iz 29 gradova Srbije.SBB deo United GrupeSBB kompanija je vodeći operator digitalne i analogne kablovske televizije, televizije putem interneta, satelitske televizije, interneta i fiksne telefonije. Korisnicima u Srbiji pruža vrhunske inovativne usluge. Jačanje liderske pozicije u Srbiji je ono na čemu radi više od 1.700 zaposlenih u kompaniji. Udruženim talentom, zajedničkim iskustvom i veličinom na tržištu od 27 miliona ljudi u Jugoistočnoj Evropi, United Grupa može pružiti telekomunikacione usluge najnovije generacije i najbolji strani i domaći TV sadržaj. U poslednjih godinu dana Grupa je nastavila sa ostvarivanjem planova u okviru strategije rasta u regionu i šire, kao i daljem razvoju inovacija u oblasti telekomunikacija i medija i jačanju pozicije lidera na tržištu sedam zemalja Jugoistočne Evrope.United Grupa postala je vlasnik mobilnog operatora Tele 2 u Hrvatskoj u martu i vodeće telekomunikacione kompanije Vivacom u Bugarskoj u julu 2020. godine. Očekuje se i završetak procesa preuzimanja grčke telekomunikacione kompanije Fortnet. Ovo je treća po redu velika akvizicija United Grupe, od kada je investicioni fond BC Partners preuzeo većinsko vlasništvo u martu 2019. godine. U julu je pokrenuta onlajn i TV prodavnicu Shoppster, i tako započeta nova sfera e-commerce poslovanja, lansiranjem regionalne platforme za onlajn  trgovinu. U prvoj fazi Shoppster je dostupan u Srbiji kao onlajn prodavnica. Uskoro, Shoppster će svoje usluge ponuditi i kupcima iz Slovenije.

Svet

Boris Džonson najavio novo „zaključavanje“ Engleske

Očekuje se da će Boris Džonson najaviti nova nacionalna ograničenja za Englesku, slično martovskom zaključavanju, zbog novog soja koronavirusa, javlja BBC.Očekuje se da će ljudima biti rečeno da rade od kuće ako je moguće, a škole će se zatvoriti za većinu učenika.Još uvek nije jasno kada će mere biti razmotrene, ali će poslanici o njima glasati u sredu.U međuvremenu, glavni medicinski službenici Velike Britanije upozorili su na „materijalni rizik od preopterećenja zdravstvenih usluga“ u nekoliko oblasti u zemlji tokom naredne tri nedelje.Škotska je najavila da će ljudi biti u zakonskoj obavezi da ostanu kod kuće, a škole će biti zatvorene, dok su Vels i Severna Irska već uveli mere zaključavanja.Džonson će izneti planove za Englesku, jer delegirane nacije u Velikoj Britaniji imaju moć da postavljaju sopstvene propise o koronavirusu.U ponedeljak je Velika Britanija zabeležila više od 50.000 novih potvrđenih slučajeva koronavirusa sedmi dan zaredom.

Svet

Kina se suočava sa nestašicama struje zbog manjka uglja

Nekoliko većih kineskih gradova navodno je ostalo bez struje jer vlasti ograničavaju upotrebu energije, navodeći nedostatak uglja, piše CNBC.Rastuće trgovinske tenzije između Pekinga i Kanbere, navode neke analitičare da nestašicu povežu sa nezvaničnom zabranom uvoza australijskog uglja.Odnosi između dve nacije pogoršali su se prošle godine nakon što je Australija podržala međunarodnu istragu kineskog postupanja sa pandemijom koronavirusa. Ugalj je samo jedan na rastućoj listi australijskih dobara koje je Kina zabranila kao rezultat eskalacije spora.Prošle godine Kina je rekla svojim elektranama da ograniče količinu uvoza uglja iz drugih zemalja kako cene ne bi porasle.Peking je kasnije ukinuo ta ograničenja, ali nije uklonio ograničenja na uvoz uglja iz Australije. Kina je takođe navodno usmeno obavestila državne komunalne kompanije i čeličane da zaustave uvoz australijskog uglja.Kina je najveći svetski potrošač uglja, a najveći izvor uvoza uglja bila je Australija. Ugalj je izvor energije na koji se druga najveća svetska ekonomija pretežno oslanja - čak iako se obavezala na plan obnovljive energije. Ova zemlja je takođe drugi po veličini kupac australijskog termo uglja, vrste koja se koristi za proizvodnju električne energije.Cene uglja u Kini porasle su kao rezultat nestašice, a analitičarska kompanija Wood Mackenzie predviđa da će one ostati visoke tokom celog zimskog perioda.

Srbija

Drinom i njenim pritokama pluta velika količina smeća

Desetine hiljada kubika smeća pluta po Drini i njenim pritokama u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, jer ove tri države nisu unapredile svoj sistem upravljanja otpadom, piše Balkangreenenergynews. Pored razaranja životne sredine, smeće otežava i proizvodnju struje u hidroelektranama.Sliv Drine kako se navodi zadesila je ekološka katastrofa koja je zapretila i hidroelektranama, po ko zna koji put.Kada reke narastu zbog kiše i snega, voda zahvati divlje deponije po obalama i tone otpada završe u vodotokovima.Kako se ocenjuje, istem upravljanja otpadom u oblastima koju dele Crna Gora, Srbija i Bosna i Hercegovina nije efikasan.Pored toga i deo lokalnog stanovništva baca otpad u reke.Popustila je jedna lančanica od povezanih burića iznad brane u Višegradu u Bosni i Hercegovini i do te građevine je stiglo do četiri hiljade kubika materijala. Uprava hidrocentrale od 315 megavata intervenisala je i uspela da ponovo postavi barijeru i tako sprečila da se nagomila još više otpada.Nedjeljko Perišić, direktor Hidroelektrana na Drini, firme koja upravlja hidrocentralom, izjavio je da ka Višegradu plovi više desetina hiljada kubnih metara otpada. Naveo je da je najveća količina primećena na Limu, koji prolazi kroz sve tri zemlje.Po rekama Prači, Tari i Pivi, pritokama Drine, takođe pluta otpad, naglasio je Perišić i upozorio da bi padavine pogoršale situaciju. Njegovo preduzeće godišnje iz reke inače izvuče do 8.000 kubika čvrstog materijala.Ogromna količina smeća se nakupila i kod brane Potpeć na Limu u Srbiji i tamošnje hidrocentrale, snage 56 megavata. Deo otpada tone i zapušava rešetke kroz koje ulazi voda, rekao je direktor Hidro-elektrane "Limske", preduzeća koje upravlja tim pogonom.Naglašava se da ta firma, koja je u vlasništvu Elektroprivrede Srbije,već 15 godina angažuje ronioce da uklanjaju smeće. Višegradsku hidrocentralu kontroliše Elektroprivreda Republike Srpske (ERS). Ove dve državne kompanije planiraju da na Drini postave niz hidroelektrana, a Republika Srpska ima i projekat kaskade od tri postrojenja na reci Bistrici, pritoci Drine.Predstavnici BiH, Crne Gore i Srbije su već potezali pitanje plutajućeg otpada, ali ga po svemu sudeći, ni izbliza nisu rešili.