Najnovije

Svet

Globalni oporavak kasni i zato što američki investitori ostaju kod kuće

Globalne investicije pokazale slabe napore za oporavak u septembru, jer američki investitori, tradicionalno najveći izvor globalnog kapitala, nastavljaju da favorizuju domaće, međudržavne projekte u odnosu na međunarodne poduhvate, pokazuju podaci fDi Markets-a.Indeks fDi, koji prati „raspoloženje“ stranih investitora, u septembru je iznosio 734 poena, što je za 26,2 odsto manje u odnosu na isti mesec 2019. godine. Indeks je izgubio 27,3 odsto vrednosti u prvih devet meseci godine, u poređenju sa istim periodom 2019. godine, pokazuju podaci fDi Markets-a.Stav američkih investitora da ostanu samo na domaćem tržištu i dalje koči globalne investicije.U septembru su najavili 236 međudržavnih projekata (domaći projekti koje su kompanije sa sedištem u drugoj državi najavile do krajnje investicione destinacije), u odnosu na 198 projekata koje su počinili u inostranstvu. Šireći opseg na prvih devet meseci godine, američki investitori najavili su 2.322 međudržavna projekta, što je za 44 odsto više od 1.616 najavljenih u inostranstvu. Ova račva između međudržavnih i prekomorskih projekata američkih investitora nikada nije bila veća.Neki od većih investitora su pokretačka snaga ove promene. Uprkos tome što je držao korak sa rekordnim nivoom investicione aktivnosti u inostranstvu, Amazon je najavio dvostruko više investicionih projekata kod kuće. Kompanija je ubrzala domaće poslovanje, unajmivši još 175.000 zaposlenih kako bi se suočila sa naglo rastućom potražnjom tokom pandemije.Ostali glavni američki investitori gotovo u potpunosti su pauzirali svoju inostranu investicionu strategiju. Kompanija WeWork ušla je u pandemiju u finansijskoj nevolji i najavila je samo 18 investicionih projekata u inostranstvu u prvih devet meseci godine, u poređenju sa 132 godine ranije.Njihov rival Knotel najavio je četiri inostrana projekta tokom tog perioda, u odnosu na 40 godinu ranije. Lanac hotela Hyatt International do sada nije najavio nijedno međunarodno ulaganje ove godine, u odnosu na 15 projekata najavljenih u prvih devet meseci 2019. godine.Kineski Hengyi Petrochemical najavio je investiciju od 13,5 biliona dolara za proširenje svoje rafinerije na Bruneju, što se ističe kao najveći inostrani investicioni projekat najavljen u prvih devet meseci ove godine.

Srbija

Šta donosi Vladina uredba za pomoć kroz dokapitalizaciju?

Vlada Srbije je usvojila uredbu o kriterijumima za državne pomoći kroz dokapitalizaciju koja je namenjena otklanjanju poremećaja u privredi koji su prouzrokovani pandemijom. Korisnici državne dokapitalizacije biće u obavezi da novac koriste u saniranju posledica do kojih je došlo zbog pandemije korona virusa.Kako se daglašava, uredbom se bliže uređuju uslovi i kriterijumi pod kojima se ostvaruje uslov za držvnu dokapitalizaciju.Naglašava se da se odredbe neće se primenjivati na one koji učestvuju na tržištu finansijskih usluga, a dokapitalizacija će biti moguća ako se ispune određeni uslovi. Jedan od kriterijuma je i da li bi bez državne pomoći korisnik dokapitalizaije prekinuo poslovanje usled pogoršanja odnosa svog duga i kapitala, ili značajnog smanjenja prihoda, kao i da li postoji interes države da interveniše. Među državnim interesima navodi se sprečavanje socijalnih teškoća, tržišnog neuspeha usled značajnog gubitka zaposlenja, odlazak sa tržišta neke inovativne ili sistemski važne kompanije, rizik da se prekine sa pružanjem neke važne usluge ili sa isporukom robe.Uredba će se odnositi i na učesnike na tržištu koji nisu u mogućnosti da pribave finansiranje po pristupačnim uslovima, kao i na one kojima postojeće horizontalne mere državne pomoći za otklanjanje štetnih posledica pandemije nisu dovoljni za održivost i likvidnost.Državna pomoć moći će da se dodeli mikro ili malim preduzećima koja su bili u teškoćama na dan 31. decembra 2019. godine, ali kako se navodi pod uslovom da nisu u stečaju, kao i da nisu dobili državnu pomoć za sanaciju  ili restrukturiranje.Državna pomoć kroz dokapitalizaciju neće moći da se dodeli nakon 30. septembra 2021. godine.Određene uslove moraće da ispune i korisnici kojima se dodeljuje iznos preko 250 miliona evra, a oni se odnose na likvidnost, kao i na to da li im je državna pomoć dovoljna da osiguraju opstanak na tržištu. Uzimaće se u obzir i državna pomoć koja je primljena ili planirana u vezi sa izbijanjem epidemije zarazne bolesti COVID 19.IZNOS DOKAPITALIZACIJEDržavna pomoć kroz dokapitalizaciju ne sme preći iznos koji je neophodan za uspostavljanje strukture kapitala korisnika koja je prethodila izbijanju epidemije zarazne bolesti COVID-19, odnosno stanja na dan 31. decembra 2019. godine.Pri oceni kriterijuma iz stava 1. ovog člana, uzima se u obzir i državna pomoć koja je primljena ili planirana u vezi sa izbijanjem epidemije zarazne bolesti COVID-19.NAKNADA  OTKUP DRŽAVNE POMOĆI KROZ DOKAPITALIZACIJUPrecizira se da naknada za državnu pomoć kroz dokapitalizaciju predstavlja cenu, odnosno nagradu državi, za ulaganje u kapital.Otkup dokapitalizacije odnosiće se na isplatu celog njenog iznosa kada istekne ugovoreni perioda. Nvodi se da će se naknada za državnu pomoć povećavati postepeno i približavće se tržišnim cenama zaduživanja, a cilj toga, kako se precizira biće da se zaštiti konkurencija.Procena vrednosti državnog udela kod korisnika vršiće se u odnosu na njegovu tržišnu vrednost, a u slučaju da se korisnik ne nalazi na berzi biće angažovan nezavisni procentelj.Кorisnik u svakom trenutku može da otkupi udeo u kapitalu koji je država stekla po osnovu državne pomoći kroz dokapitalizaciju.ZABRANA UNAKRSNOG SUBVENCIONISANJADržavna pomoć u skladu sa uredbom o dokapitalizaciji neće moći da se koristi za unakrsno subvencionisanje, pa će korisnici biti u obavezi da razdvoje račune. Cilj je da se novac za dokapitalizaciju ne koristi u druge svrhe, već samo za saniranje posledica koje su nastale zbog pandemije.Bonusi, varijabile ili uporedive naknade zaposlenima neće biti dozvoljeni sve dok se ne otkupi najmanje 75% državne pomoći koja je stigla kroz dokapitalizaciju.Кorisnik je dužan da periodično, svakih 12 meseci od dana dodele državne pomoći, podnosi izveštaj davaocu o napretku u sprovođenju rasporeda otplate i usklađenosti sa uslovima iz ove uredbe.Sve dok se ne otplate u potpunosti, korisnici mera dokapitalizacije, osim mikro, malih i srednjih preduzeća, u roku od 12 meseci od dana dodele državne pomoći, a zatim periodično svakih 12 meseci, objavljuju informacije o korišćenju primljene državne pomoći. Uredba će važiti do 31. decembra 2021. godine.

Srbija

„Krov nad glavom“: Sutra iseljenje Vuksanovića, presuda neizvršiva

Ponovo je zakazano prinudno iseljenje porodice Vuksanović iz kuće u Prilepskoj 7 za 1. decembar u 12 sati, a kako saopštava združena akcija „Krov nad glavom“, izvršiteljka Mirjana Dimitrijević pokušava da sprovede neizvršivu sudsku presudu.Kako Krov nad glavom navodi presuda je neizvršiva iz dva razloga, odnosno izreka presude je napisana tako da stoji samo da se Vuksanovići isele iz „kuće na adresi Prilepska 7“, spor se vodio oko objekta i vlasničkih prava, a na adresi se nalazi više objekata, dok se u katastru nijedan ne vodi kao kuća.Izreka presude, koja se gleda prilikom izvršenja nema dovoljno komponenata da bi se uopšte zaključilo šta je predmet izvršenja.Drugi razlog je što se iz obrazloženja presude vidi da je predmet spora bila kuća od 66 kvadrata koja je srušena 2000. godine, navodi se u saopštenju.Iz tog razloga je izvršiteljka Mirjana Dimitrijević izvela veštake da utvrde predmet izvršenja. Oni su  veštačili onako kako je ona želela, ali se postupak na tome završio, izvršiteljka nakon njihovog veštačenja nije nigde konstatovala koja je njena odluka, odnosno nigde nije napisala precizniji podatak šta je predmet izvršenja, iako su oni to navodno utvrdili, nastavlja se u saopštenju.„Veštaci ne donose odluku već izvršitelj, a oni samo daju stručno mišljenje na osnovu koga izvršitelj donosi odluku“, ukazuje združena akcija Krov nad glavom.Tako je izvršiteljka zakazala novo izvršenje i napisala identičan zaključak kao i prvi put „kuća na adresi Prilepska 7“.„Izvršiteljka uzima kuću od 156 kvadrata, na osnovu presude gde izreka presude ne navodi odakle se izvršava, a obrazloženje kaže da je to kuća od 66 kvadrata“, piše ova organizacija.Prema rečima ove združene akcije, rešenje bi bilo da izvršiteljka napiše novi zaključak u kome na osnovu mišljenja veštaka preczira koji od više objekata na adresi je predmet izvršenja.„Problem je što kada bi ovo uradila ona bi direktno prekršila zakon i ostavila pisani trag da je to uradila. Kada slušamo od izvršitelja „mi samo izvršavamo sudske presude“ to se zapravo odnosi na formalni legalitet i podrazumeva obavezu izvršitelja da sprovodi izvršenje tačno onako kako se navodi u presudi i nema prava da menja izreku sudske presude“, naglašava se u saopštenju.Krov nad glavom zaključuje da je presuda napisana tako da ne može da se sprovede i da za to nisu krivi Vuksanovići.„Presuda i jesta ovako napisana zato što je ideja poverilaca da na osnovu presude za nepostojeću kuću od 66 kvadrata sagrađenu 1936. godine, uzmu za sebe novi objekat od 156 kvadrata sagrađen 2000. godine. Poverilac je u slučaju Vuksanovića u isto vreme i advokatica koja je pisala tužbu i vodila parnicu, tako da je odlično znala šta radi“, kazali su iz Krova nad glavom.Trenutno se pred Višim sudom u Beogradu vodi parnica oko utvrđivanja vlasničkih odnosa nad novim objektom, a kako Krov nad glavom zaključuje „to je još jedan od pokazatelja da ovaj iz presude ne postoji“.  

Svet

Britanci ne mare za Trampov poraz, ipak zabranjuju Huawei 5G opremu

Odluka o zabrani kineske kompanije Huawei u Ujedinjenim kraljevstvu doneta je tokom leta. Telekomunikacione kompanije koje posluju u toj zemlji prestaće sa instaliranjem 5G opreme kojiu je proizveo Huawei od sledećeg septembra, preneo je Gardijan.Državni sekretar Velike Brtianije Oliver Douden izjavio je da postoji jasan put za potpuno uklanjanje "bezbednosno rizičnih" dobavljača sa britanskog tržišta telekomunikacija."Takođe objavićemo novu strategiju kako bismo bili sigurni da nikada više nećemo zavisiti samo od nekolicine dobavljača na tržištu telekomunikacija", rekao je Douden.BRITANIJA PRAVI ZAOKRET, POTPUNO ZABRANJUJE HUAWEI 5G OPREMU Kako se dodaje, zakon kojim se to reguliše već je stigao u parlament, tako da Britanija po svemu sudeći neće odustati od te odluke ni nakon poraza Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima. Odlazeći američki predsednik inače je prvi pokrenuo pitanje zabrane te i ostalih kinsekih kompanija (poput Tik Toka) zbog, kako je naglašavao interesa nacionalne beznednosti.HUAWEI: U BRITANIJI STOP ZA 5G OPREMU, U SRBIJI GLAVNI DOBAVLJAČ TELEKOMA

Svet

Hrvatska uvela novčane kazne za nepoštovanje epidemioloških mera

Vlada Hrvatske planira (odlučila je) da od petka novčane kažnjavaju sva fizička i pravna lica koja ne poštuju mere zaštite od Kovida 19. Kazne se pre svega odnose na nenošenje zaštitnih maski, javna okupljanja i privatne zabave, preneo je Jutarnji list.Hrvatska vlada je proteklog vikenda radila na donošenju tri nova člana Zakona o zaštiti od zaraznih bolesti koje su usvojene na današnjoj sednici. Obaveza nošenja maski u zatvorenom, ali i na otvorenom prostoru gde ne može da se održi fizički razmak od metar i po, uvedena je ranije, ali će tek od petka njeno nepoštovanje biti sankcionisano novčanim kaznama.U slučajevima u kojima se radi o privatnim zabavama, policija će izlaziti na teren na osnovu prijava, kao što je do sada činila u slučaju kršenja javnog reda i mira. Osim vlasnika stana odnosno osobe koja je organizovala zabavu, kazne zbog kršenja Odluke o ograničavanju okupljanja važiće i za zvanice ukoliko se utvrdi da ih je više od 10 u istom prostoru. Postoji i mogućnost da u toj situaciji budu dodatno kažnjeni ukoliko ne budu nosili zaštitne maske.HRVATSKI BDP U TREĆEM KVARTALU MANJI ZA 10 ODSTO Na javnih okupljanjima ubuduće će se kažnjavati, ne samo organizator, već i učesnici skupa ukoliko ih bude više od dozvoljenih 25.Kazne za pravna lica biće znatno više od kazni za fizička lica, a ovlašćenja za naplatu imaće policija, inspektori Civilne zaštite i Državnog inspektorata. Iako se o novčanom sankcionisanju u Hrvatskoj govorilo od uvođenja obaveze nošenja maski i ograničenja okupljanja, vlasti su do daljeg odlagale  tu odluku. Izmene zakona koje to omogućavaju biće usvojene po hitnom postupku kako bi što pre stupile na snagu.

E-biznis

Do novca na računu za manje od 15 minuta

Keš na Klik, nova digitalna platforma Crédit Agricole banke omogućuje klijentima Banke da koristeći potpuno on-line keš kredit dobiju novac na svom računu u rekordnom roku, za manje od 15 minuta, i to bez ijednog odlaska u filijalu. Uz jednostavnost, sigurnost i brzinu ovaj on-line keš kredit odlikuju i veoma povoljne kamatne stope.Jedan od osnovnih postulata poslovanja Crédit Agricole banke je neprekidan rad u interesu klijenata kao i društva u celini. To pre svega znači da Banka konstantno razgovara sa klijentima o njihovim potrebama kako bi za njih razvila jednostavne i sigurne proizvode i usluge. Jedan od najboljih primera je Keš na Klik, on-line keš kredit koji će klijentima uvek biti pri ruci i omogućiti im dodatna sredstva baš u momentu kada im je najpotrebnije.Keš na Klik pomaže klijentima da dođu do novca značajno brže i jednostavnije nego što je to do sada bio slučaj, bez odlaska u banku, štampanja i popunjavanja obrazaca i ostalih stvari za koje je do sada bilo potrebno više vremena. Putem računara ili mobilnog telefona klijentima je na raspolaganju iznos do čak 600.000 dinara na period do 60 meseci uz veoma atraktivne kamatne stope i bez troškova obrade zahteva.Osim Keš na Klik on-line kredita, Crédit Agricole banka već radi na razvoju novih digitalnih rešenja koje su klijenti ocenili kao veoma korisne, a jedna od prvih je on-line dozvoljeni minus.

Svet

Prodaja pametnih telefona u trećem kvartalu opala 5,7 odsto

U trećem kvartalu ove godine prodato je 366 miliona jedinica pametnih telefona, što je pad od 5,7 odsto na globalnom nivou u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju podaci istraživačke i savetodavne kompanije Gartner, piše Tech Crunch.Međutim, to je i dalje očigledno poboljšanje u odnosu na prvu polovinu ove godine, kada je prodaja opala za 20 odsto u svakom kvartalu, uglavnom zahvaljujući efektima Covid-19 na potrošnju i poverenje potrošača u celini.Prošle nedelje je kompanija IDC, koja takođe prati i analizira prodaju pametnih telefona, objavila izveštaj predviđajući da će prodaja porasti za 2,4 odsto u četvrtom kvartalu u poređenju sa prošlom godinom.Njihova pretpostavka je da će, iako će 5G pametni telefoni podsticati kupovinu, cene ove novije generacije telefona biti niže kako bi dostigli širu publiku. Prosečna prodajna cena pametnog telefona sa omogućenom 5G mrežom u 2020. godini iznosi 611 američkih dolara, rekao je IDC, ali smatra da će se to do 2024. godine smanjiti na 453 američkih dolara, verovatno pod vođstvom Android uređaja, koji godinama kolektivno dominiraju prodajom pametnih telefona.Samsung je sa svojim Android uređajima nastavio da prednjači po ukupnim prodatim jedinicama, sa 80,8 miliona jedinica i tržišnim udelom od 22 odsto.Samsung i kineski Xaomi su jedini proizvođači koji su zabeležili rast prodaje u trećem kvartalu.Kineski proizvođač uspeo je da prestigne Epl (Apple) i zauzme treće mesto u pogledu ukupnog plasmana po prodaji. Huavej (Huawei) je ostao na drugom mestu.Treba napomenuti da se čak i pre globalne zdravstvene pandemije prodaja pametnih telefona suočavala sa usporenim rastom. Tokom perioda ogromnog entuzijazma potrošača da kupe nove uređaje, mnoge zemlje su dostigle prodor na tržište. A onda, najnovije funkcije su previše povećane da bi podstakle ljude da prodaju svoje stare telefone i plate veći novčani iznos za novije modele.U tom kontekstu, velika nada u industriji je 5G, koji su i operateri i proizvođači mobilnih telefona plasirali na tržište kao uređaje sa većom efikasnošću i brzinom deljenja podataka od starijih tehnologija.Međutim, potrošači u velikoj meri još uvek nisu u potpunosti uvereni da im je potreban 5G.

Srbija

Forum beogradskih gimnazija: Prekratak rok za zaključivanje ocena tokom onlajn nastave

U delu osnovnih i u svim srednjim školama u Srbiji počelo se sa onlajn nastavom. Prelazak na taj način rada je teži, ali je trenutno u uslovima pandemije svakako bezbedniji i za učenike i za nastavnike, smatraju u Forumu beogradskih gimnazija. Ocenjuju da je raspust mogao da počne i pre kraja decembra."Direktori su se uglavnom organizovali i časovi traju mahom 45 minuta. U uputstvu (Ministarstva prosvete) su stavili da može da traju i kraće, bilo je nejsnoća da li treba da traje 30 minuta kao do sada ili 45 minuta", kaže za Novu ekonomiju Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija.Prema njegovim rečima onlajn nastava nije ništa novo, jer se tako radilo od marta meseca. Dodaje da se aktuelne nejasnoće uglavnom odnose na trajanje časova u osnovnim školama, kako i da do sada nije bilo informacija o nekim problemima u vezi sa onajn nastavom jer je ona tek počela."Onlajn nastava nije lakša, ali je bezbednija, pogotovu kada je reč o Beogradu. Mi smo ranije isticali da je dolazak do škole i odlazak kući najveći problem, jer učenici i nastavnici moraju da idu gradskim prevozom", kaže Aleksandar Markov.Podseća i da učenici često znaju da zaobilaze pravila o nošenju zaštitne maske, pa je skidaju kad god mogu. Objašnjava i da je to "u skladu sa njihovim uzrastom", kao i da je sada ta mogućnost isključena.UČENICI SU VEĆ MOGLI DA BUDU NA RASPUSTUMinistarstvo prosvete nedavno je odlučilo da se na školski raspust ode krajem decembra, iako je na teritoriji Srbije, izuzev Vojvodine on trebao da počne tek u februaru."Verujem da će najveći problem biti da se zaključe ocene učenicima u naredne tri nedelje, tako da je ostalo pomalo nejasno zašto nisu jednostavno iskoristili da učenici sada odu na raspust, a da se prvo polugodište administrativno okonča kao što je i bilo planirano", kaže sagovornik Nove ekonomije. Prema njegovom mišljenju ocene na polugodištu možda i nisu morale da se zaključuju, kao i da nam sada ostaje da se vidi kako će učenici i nastavnici sve to da izguraju."Očekujem da se problemi jave kako se bude bližilo polugodište, za naredne, recimo dve nedelje", ocenjuje predstavnik Foruma beogradskih gimnazija.Dodaje da su se škole mahom organizovale i da će držati časove uživo, preko platforme Zoom ili nekih guglovih platformi. Prema njegovim rečima, nastava se neće svesti samo na slanje materijala kao što je to bio slučaj u martu mesecu.Čedomir Savković

Svet

EU ponovo želi savez sa SAD kako bi se suprotstavili uticaju Kine

Evropska unija pozvala je novoizabranog američkog predsednika Džoa Bajdena na dva samita, jedan virtuelni i jedan lični, u prvoj polovini sledeće godine kako bi razgovarali o „strateškim“ pitanjima od kovid-krize do klimatskih promena, mira i bezbednosti, piše Euractiv.EU nastoji da sklopi novi savez sa Sjedinjenim Američkim Državama kako bi prevazišli tenzije Trampove ere i odgovorili na izazove koje postavlja Kina, izvestio je u nedelju Fajnenšal tajms.Plan je izložen u dokumentu koji je u petak poslan ambasadorima EU, pokrivajući pet ključnih oblasti buduće transatlantske saradnje, kao što su borba protiv pandemije COVID-19, poboljšanje ekonomskog oporavka, borba protiv klimatskih promena, održavanje multilateralizma i zajedničkih vrednosti i promovisanje mira i sigurnosti.27 ambasadora EU razgovaraće o planu u ponedeljak s ciljem pripreme izjave za predstojeći sastanak lidera EU od 10. do 11. decembra.Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta koji predsedava sastancima samita EU, „održaće konsultacije od sledeće nedelje sa svim liderima EU o ovoj temi“, dodao je izvor u EU koji je informacije poslao novinarima akreditovanim u EU u nedelju uveče.Mišel je „pozvao izabranog predsednika SAD na dva samita„ u prvoj polovini 2021. godine - jedan virtuelni i fizički, rekao je izvor u EU.Mišelov tim je takođe „u bliskom kontaktu sa generalnim sekretarom NATO-a da bi video da li mogu da dogovore zajedničku posetu“, dodao je izvor.Odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope bili su napeti za vreme predsednika Donalda Trampa. EU i većina zemalja članica bloka čestitale su novoizabranom predsedniku Džou Bajdenu, iako su neki jasno izrazili sklonost Trampu.

Svet

Onlajn kupovina tokom „Crnog petka“ oborila rekorde

Onlajn kupovina tokom Crnog petka se popela za 22 odsto i dostigla rekordnih 9 milijardi dolara, kako je pandemija naterala ljude da kupuju preko interneta i izbegnu pretrpane prodavnice i tržne centre, pokazuju podaci Adobe Analytics, piše CNBC.Potrošači su potrošili 9 milijardi dolara na internetu dan nakon američkog Dana zahvalnosti, što je 21,6 odsto više u odnosu na prošlu godinu, navodi Adobe, koji analizira transakcije na veb lokacijama od 80 od 100 najboljih američkih maloprodaja.Suprotno tome, prema preliminarnim podacima kompanije Sensormatic Solutions, promet u prodavnicama na Crni petak opao je za 52,1 odsto u odnosu na prošlu godinu.Usled pandemije, rekordni broj potrošača odlučio se za onlajn kupovinu, a trgovci su to podsticali raznim onlajn popustima.Centri za kontrolu i prevenciju bolesti takođe su preporučili Amerikancima da kupuju putem interneta dan nakon Dana zahvalnosti.Na Crni petak, Adobe je otkrio da su potrošači u proseku potrošili 6,3 miliona dolara po minuti ili 27,50 dolara po osobi u proseku. Potrošnja na pametne telefone porasla je 25,3 odsto i dostigla je 3,6 milijardi dolara, što predstavlja 40 odsto ukupne potrošnje onlajn trgovine.To čini Crni petak 2020. godine drugim najvećim danom onlajn potrošnje u istoriji u SAD-a iza Sajber ponedeljka (Cyber Monday) prošle godine, rekao je Adobe. Sajber ponedeljak obeležava se danas i očekuje se da će postati najveći dan onlajn prodaje ikada, sa potrošnjom koja iznosi između 10,8 i 12,7 milijardi dolara, što bi predstavljalo rast od 15 do 35 odsto u odnosu na godinu ranije.

Srbija

Domaći proizvođači lekovitog bilja uglavnom robu prodaju u inostranstvu

U proizvodnji lekovitog i začinskog bilja smo se uigrali i dobro su se uklopili sa stranim partnerima, kaže za Dnevnik proizvođač lekovitog bilja iz Banata Lazar Oluški, koji se tim poslom bavi još od sedamdesetih godina prošlog veka."Mentu na istoj parceli možemo gajiti tri do četiri godine, to isto važi za melisu, a kamilica se više godina može gajiti u monokulturi i koristimo iste površine četiri do pet godina", kaže Oluški.Objašnjava da se sa partnerima iz inostranstva dogovaraju za proizvodnju na površinama koje se kreću 600 do 800 hektara, ali napominje da se mora poštovati plodored. "Nikada ne govorimo da nam partneri traže nešto nemoguće, jer oni traže ono što je normalno i što je za svaku vrstu proizvodnje potrebno u pogledu standarda, kaliteta i svega ostalog", objašnjava Oluški. Prema njegovim rečima angažman u toj delatnosti počeo je još 1974. godine kada je došao u mesto Čoka. Priseća se da je tada bila velika potražnja za lekovitim biljem u čitavoj Jugoslaviji. Ljudi iz društvenih firmi su dolazili sa torbama para i kupovali kamilicu, mentu, melisu i drugo bilje kojeg je tada bilo na području te opštine."To me je zaintrigiralo da dođem do saznanja šta se dešava i došao do saznanja da postoji nenormalna tražnja. Proizvodnje je bilo u izobilju ali ni toliko da se podmire sve potrebe preduzeća koja su se takmičila ko će platiti veću cenu", kaže Oluški.Objašnjava da su tada velike količine lekovitog bilja išle na strano tržište, pa se sa lokalnom samoupravom krenulo u izgradnji pogona za sušenje i prerada lekovitog bilja, a program je ubrzo i pokrenut. Par godina kasnije usledio je i izvoz.Osamdesetih godina svake godine na strano tržište iz pogona "Menta" u Padeju odlazilo je po 1.800 tona lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja i sve to kako se dodaje održalo se do 1990. godine, akda je opala proizvodnja jer je veći deo posla preusmeren na privatne proizvođače.POKRETANJE PRIVATNE PROIZVODNJEOluški kaže da se u privatne vode otisnuo u drugoj polovini devedesetih godina. Svojevremeno je došao na ideju da "pripitomi" beli slez, jer se sa banatskih polja do tada samo sakupljao samonikli. Posle se uzgajanje te lekovite biljke odomaćilo, nekada i na više desetina hektara. U privatni biznis uključio je i čanove svoje porodice."Želja i ambicije su da imamo stabilnost u površinama i u kvalitetu lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, a naš naredni korak, da li za tri ili pet godina je da idemo korak dalje, ukoliko obezbedimo povoljnije uslove finansiranja", objašjava Lazar. Napominje da nije ni lako ni jednostavno primenjivati visoke tehnologije u toj oblasti u kojoj ima realnih mogućnosti za razvoj. Otvaraju se i brojne poput proizvodnje lekova i kozmetičkih prparata.Ipak, ovaj dugogodišnji proizvođač podseća i da je na području Vojvodine proizvodnja lekovitog bilja nekada bila veoma zastupljena, ali da je danas ona veoma opala i tu kako dodaje jedan od glavnih razloga demografski faktor.Oluški smatra da lekovito bilja u ovom trenutku nije jedan od prioriteta države. Ipak, ne tako davno ministar u Vladi Srbije, Milan Krkobabić predstavljao je Nacionalni tim za preporod sela Srbije, a u mandatu prethodne Vlade govorio je i da je proizvodnja bilja jedna od neiskorišćenih šansi Srbije.

Srbija

UTAS pita građane šta misle o osiguranju turističkih agencija

Udruženje turističkih agenija (UTAS) Srbije pozvalo je putem svoje fejsbuk stranice građane da učestvuju u anketi putem koje želi da sazna kakvo je njihovo mišljenje o osiguranju turističkih agencija od insolventnosti i bankrota, kao i koji bi vid osiguranja tih preduzeća bio prihvatljiv za njih.U UTAS-u napominju da ni jedna agencija, koja opslužuje manje od 1000 putnika nije čak dobila ni ponudu za osiguranje svog poslovanja i dodaju da se za za novoosnovane agencije traže dosta velike garancije čiji iznosi idu i do 200.000 evra. Smatraju i da će takvo ponašanje obeshrabriti one koji se školuju da rade u oblasti turizma.UTAS objašnjava da je povod za pomenuto istraživanje situacija u kojoj se nalazi 90% agencija koje su u nezavidnom položaju zbog pandemije i važećih propisa.Kako podsećaju propisi nalažu da se od agencija zahtevaju garancije za poslovanje u vrednosti od 50.000 do 400.000 evra, što je kako napominju za najmanje agencije preskupo, a za najveće agencije apsolutno nedovoljno da zaštite putnike u slučaju njihovih finansijskih probema. UTSAS: DRŽAVI HVALA NA BRZOJ REAKCIJI ALI REŠENJA ZA TURISTIČKE AGENCIJE JOŠ NEMA Kažu da su najnovije cene tih garancija od devet do 18.000 evra, a u januaru su koštale od 1.000 do 10.000 evra.Udruženje podseća da država sve to želi i da subvencioniše, kao i da to predstavi kao pomoć agencijama, iako će kako misle taj novac otići osiguravajućim kućama. Predstavnici turističkih agencija tvrde i da su osiguravajuće kuće ograničile broj agencija koje mogu da dobiju licencu, kao i da njihovi predstavnici sami daju izjave da u Srbiji ima previše agencija.UTAS napominje da će se rezultati tog istraživanja predstaviti ministarstvu za trgovinu, turizam i telekomunikacije, Vladi Srbije i javnosti. 

Vesti iz izdanja

Slikarka senzualnih cvetova

Za one koji su imali priliku da svoj životni put ukrste sa njenim, Džordžija O'Kif mogla je da bude doživljena kao gruba i hirovita. Ipak, njeni lirski monumentalni cvetovi ukazuju na vrlo senzualnu prirodu....

Vesti iz izdanja

Da li sam ja uopšte živa?

A šta bi zaista činilo promenu? Naravno, da se zaljubim. E to je tek zadatak ravan nemogućoj misiji. Gde da sretnem ljubav svog života i to bez poslovičnog čarkanja? U spojke preko specijalizovanih sa...

Vesti iz izdanja

Da li smo sami u svemiru

Kad kažeš opservatorija, zamišljaš ogromni, najveći na svetu teleskop koji može da prodre u najdublji svemir, zavuče se u prostore udaljene od nas milione svetlosnih godina. Ti stavi&sca...