Najnovije

Srbija

Udruženje traži ocenu ustavnosti ograničavanja radnog vremena ugostitelja

Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" podnelo je inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19. Ta organizacija je od Ustavnog suda zatražila i da obustavi pojedinačnih radnji koje proizilaze iz trenutno važeće uredbe, a koji se tiču zabrane rada ugostiteljskih i trgovinskih objekata.Podnosilac inicijative, koji okuplja preko 7.000 privrednika, navodi da je zabrana rada ugostitelja od 18 časova do 5 ujutro, odnosno trgovina od 23 do 6 časova, u suprotnosti sa članom 60. Ustava Srbije, koji garantuje pravo na rad. Dodaju i da je po članu 83. najvišeg pravnog akta predviđeno da se preduzetništvo može ograničiti samo zakonom, a ne uredbom.Smatraju da su zbog toga izvršne vlasti preuzeli ustavna ovlašćenja, što ocenjuju kao "neprimerenu diskreciju koja prelazi normativna ograničenja nametnuta Ustavom"."Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" navodi i da nigde nije pruženo epidemiološko objašnjenje zbog čega je, na primer, javni prevoz bezbednije mesto od kafića ili prodavnica."Prema zvaničnom saopštenju Instituta za javno zdravlje Srbije (koronavirus) se širi direktnim prenosom, koji uključuje kapljični put prenosa, dok rizik za nastanak infekcije predstavlja blizak kontakt... Objašnjenje koje bi podrazumevalo da je inače u ugostiteljskim objektima veća koncentracija ljudi... se ne može uzeti za ozbiljno ako pogledamo slike javnog prevoza tokom dana", dodaje se u dokumentu. Dodaje se i da su nepravilnosti u pridržavanju protivepidemioloških mera, konkretno obavezi nošenja maske, utvrđene u 2,04 odsto kontrolisanih objekata tokom 18. novembra, nešto ispod šest odsto u periodu pre tog datuma, a da je u međuvremenu objavljen podatak da 6 odsto građana ne nosi masku u javnom prevozu."Podsećamo da nema dokaza o kršenju Uredbe u segmentu koji se odnosi na higijenske mere fizičkog distanciranja, te bi argument usmeren u tom pravcu morao da bude potkrepljen pouzdanim podacima", zaključuju u udruženju.Ta organizacija ocenjuje u da je ograničeno radno vreme "proizvoljna, ničim potkrepljena procena" Vlade Srbije."Oscilacije u odlučivanju govore o proizvoljnosti nauštrb opšte pravne sigurnosti i ekonomskog opstanka ugostitelja koji, podsetimo, svojim radom finansiraju državni budžet", navodi se u dopisu. 

Srbija

„Biznis i finansije“ objavile rang listu najprofitabilnijih kompanija u Srbiji

Naftna industrija Srbije (NIS) bila je najuspešnija kompanija na srpskom tržištu u 2019. godini, dok je kompanija Ziđin Bor Koper imala najveći pad dobiti, pokazuje rang lista koju je objavio magazin Biznis i finansije u svojoj godišnjoj ediciji "Biznis top 2019-20".Na tržištu Srbije kako se navodi 100 najvećih kompanija dočekalo je korona krizu sa prošlogodišnjom dobiti koja je bila za preko 45% manja u poređenju sa 2018. godinom, a usluge koje su lane bile najzaslužnije za privredni rast, u 2020. godini bile su najveće žrtve pandemije, pa će i najviše negativno uticati na ovogodišnje rezultate privrede. Skoro svi proizvodni sektori su u padu, a jedini izvesni dobitnik korona krize u ovoj godini je farmaceutska industrija, ističe se u godišnjoj edicijii magazina Biznis i finansije koji rang liste najvećih preduzeća u Srbiji objavljuje koristeći podatke Agencije za privredne registre (APR).STANJE PRE PANDEMIJEPrivreda u Srbiji je prema podacima Agencije za privredene registre (APR), u 2019. godini ostvarila ukupno 11.664.688 miliona dinara prihoda, što je rast od 8,2% u poređenju sa 2018, pri čemu je sto najvećih kompanija uvećalo prihode za 9,3%. Ostvarena dobit na nivou cele privrede od 391.239 miliona dinara bila je manja za 12,8%, dok je 100 najvećih kompanija umanjilo svoju dobit za čak 45,3% u odnosu na prošlogodišnju.Neto gubitak najvećih sto preduzeća u iznosu od 35.709 miliona dinara ostao je na nivou 2018. godine, kao i da je njihov kumulirani gubitak opao za 9,1%, pa iznosi 656.798 miliona dinara.Napominje se da je među 100 posatranih kompanija samo jedno srednje i jedno mikro preduzeće, dok u podeli prema sektorima preovlađuju trgovina, prehrambena industrija i proizvodnja struje i gasa.PET NAPROFITABILNIJIH PREDUZEĆA U 2019Vodećih pet kompanija prema neto dobitku prošle godine ostvarilo je preko četvrtine ukupne dobiti sto najvećih preduzeća u Srbiji. Od tih preduzeća kako se navodi samo je NIS bio među pet najprofitabilnijih kompanija u 2018. godini i on je tada bio na trećem mestu. Prošle godine dospeva na prvo mesto sa 17.700 miliona dinara dobiti i to je kako se dodaje uprkos godišnjem padu od 32,1% znatno više od svih ostalih kompanija na listi.Drugo mesto su zauzele Robne kuće Beograd, sa dobitkom od 12.257 miliona dinara. Posle gubitka od 4.126 miliona dinara u 2018. prošle godine ostvaruju dobit otpisom kamata na kredite, a ove godine su na devetom mestu prema ukupnom gubitku, koji je veći od njihovog kapitala.Treća na rang listi je kompanija Telenor, sa zaradom koja je za godinu dana porasla za 12,9%, na 10.526 miliona dinara. Na četvrtom mestu je Tigar Tajers koji je imao izraziti godišnji rast profitabilnosti od čak 86,9% i ostvario dobit od 9.025 miliona dinara.Na petom mestu je komunalano preduzeće Energetika iz Kragujevca. Ono je posle negativnog poslovanja u 2018. godini, prošle godine zabeležilo dobitak od 6.784 miliona dinara i to zahvaljujući smanjenju obaveza u iznosu od 7.059 miliona dinara, prema odluci republičke vlade.PET KOMPANIJA OSTVARILO ČETVRTINU PRIHODA SVIH 100 PREDUZEČANa listi po prihodima na prvom mestu je JP Elektroprivreda Srbije (EPS) sa 279.637 miliona dinara prihoda od svoje osnovne delatnosti. Oni su uvećani za 5,9% na godišnjem nivou i čine 2,4% poslovnih prihoda cele privrede u Srbiji. Ipak, naglašava se da EPS već duži niz godina posluje sa velikim gubitkom koji je u 2019. godini iznosio 119.720 miliona dinara, što je ovo javno preduzeće svrstalo na drugo mesto liste najvećih gubitaša.Na drugom mestu je NIS, sa prihodima od 245.289 miliona dinara, koji su bili manji za 5,1% nego 2018. i to zbog smanjenog obima prometa i cene nafte. Na trećem mestu je Deleze Srbija, koji je uvećao prihode iz primarne delatnosti za 4,4%, na 104.869 miliona dinara.Najveći rast poslovnih prihoda među prvom petorkom zabeležio je četvoroplasirani Tigar Tajers, koji je prošle godine uvećao prihode za 27,5%, na 103.463 miliona dinara, najviše zbog izvoza. Na petom mestu je  Srbijagas, koje je uvećalo prihode za 15,4%, na 91.487 miliona dinaraOD NAJPROFITABILNIJE KOMPANIJE DO NAJVEĆEG GUBITAŠANajveći pad dobitka kako se navodi zabeležilo je preduzeće Ziđin Bor Koper, koje je 2018. bilo vodeće na listi sa zaradom od 90.053 miliona dinara, 2019. je tek na 18. mestu sa ostvarenom dobiti od 3.267 miliona dinara.Najveći neto gubitaš (16.906 miliona dinara) u 2019. bila je Železara Smederevo u stečaju, a među prvih pet prema neto gubitku su i JP Putevi Srbije (16.853 miliona dinara), PKB (9.590 miliona dinara), Rudnap Grupa u stečaju (9.428 miliona dinara) i Novi Sad Gas (8.399 miliona dinara).Prema ukupnom gubitku na kraju 2019. godine, na prvom mestu je Ziđin Bor Koper, čiji je gubitak od 126.079 miliona dinara veći za 29,2% u odnosu na 2018. godinu i predstavlja 3,6% ukupnog prošlogodišnjeg gubitka privrede.KAKVO JE STANJE U 2020. GODINI?Sektor usluga prošle godine je predvodio privredni rast, ali u 2020. godini će najviše i to negativno uticati na privredne aktivnosti zbog gubitaka u turizmu, transportu, ali i delatnostima poput zabave i rekreacije, navodi se u redovnom godišnjem izdanju časopisa Biznis i finansije.Ministarstvo finansija, kako je objavilo inače očekuju pad svih proizvodnih sektora, osim poljoprivrede. Industrija koja je suočena i sa smanjenjem spoljne tražnje takođe će negativno uticati na rast privrede. Ona je jedno vreme imala i probleme zbog poremećenih lanaca snabdevanja. Ta procena se posebno odnosi, kako se naglašava na izvozno orjentisane delatnosti, kao što su proizvodnja automobila, guma i osnovnih metala, dok će se pandemija manje odraziti na proizvodnju hrane.

Svet

Evrozona pristaje na izmenu fonda za spasavanje

Ministri finansija evrozone složili su se da ojačaju krizni fond za spašavanje u regionu što je dugo očekivani korak koji će promeniti pogled investitora na region, piše CNBC.Područje sa 19 članova često se kritikuje zbog toga što se ne bori sa razlikama među svojim ekonomijama. Razlike između južnih nacija, koje imaju visok nivo državnog duga, i više fiskalnih severnih zemalja izazvale su tenzije kada je evrozona pokušavala da se pozabavi krizom suverenog duga 2010. godine.Ministri finansija bloka preduzeli su u ponedeljak ključni korak u premošćavanju ovih razlika.Složili su se da bi Evropski mehanizam za stabilnost, stvoren 2012. godine kako bi se obezbedila sredstva državama kojima je potrebno spasavanje, morao igrati jaču ulogu u dizajniranju i primeni budućih programa spasavanja - zadatak koji su delile Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond u jeku dužničke krize.Pregovara se o ovom pitanju već godinu dana, s obzirom na političke i finansijske razlike među zemljama, ali očekuje se da će taj potez odobriti nacionalni parlamenti sledeće godine.Ovaj potez mogao bi umiriti investitore koji su zabrinuti zbog finansijskih razlika između zemalja evrozone i rizika koji bi to mogao predstavljati za njihove investicije. „Bilo je zaista teško“, rekao je Pašal Donohju, koji predsedava sastancima 19 ministara.Evrozona suočena je sa dubokom ekonomskom krizom usled pandemije koronavirusa. To bi moglo predstavljati rizike i za bankarski sistem u regionu.Pored toga što će igrati veću ulogu u budućim spašavanjima, najnoviji sporazum omogućava Evropskom mehanizmu za stabilnost (ESM) da bude zaštita Jedinstvenom fondu za rešavanje, koji pruža podršku bankama u evrozoni. „Ovo je dodatna zaštitna mreža koja nam stoji na raspolaganju ako nam zatreba“, rekao je Donohju.

Srbija

NBS: Banke još uvek obazrive usled pandemije, uslovi kreditiranja pooštreni

U anketi o kreditnoj aktivnosti banaka koju je sprovela Narodna banka Srbije podaci pokazuju da i dalje postoji povećana averzija banaka prema riziku u uslovima novog talasa širenja virusa korona, što je dovelo do pooštravanja kreditnih standarda privredi i stanovništvu tokom trećeg tromesečja, ali u znatno manjoj meri nego u drugom tromesečju, navodi se u izveštaju ove banke.Preduzete mere NBS doprinele su produženju rokova otplate kredita stanovništvu, dok su dinarski uslovi finansiranja malih i srednjih preduzeća bili povoljniji zahvaljujući odobravanju kredita iz garantne šeme. Banke su ocenile da je tokom trećeg tromesečja povećana tražnja privrede i stanovništva za kreditima, vođena prvenstveno potrebama za likvidnošću i refinansiranjem, ali i kupovinom nepokretnosti kod stanovništva. Banke očekuju dodatno poboljšanje kretanja na kreditnom tržištu tokom četvrtog tromesečja – manji broj banaka očekuje pooštravanje kreditnih standarda privredi u poređenju s trećim tromesečjem, dok je kod stanovništva očekivano i njihovo ublažavanje. Očekuje se i dalji rast tražnje privrede i stanovništva za kreditima, motivisan gotovo istim potrebama kao u trećem tromesečju.Kreditni standardi i faktori koji utiču na njihovu promenuRezultati ankete pokazuju da su standardi po kojima su odobravani krediti privredi u trećem tromesečju pooštreni, ali u znatno manjoj meri nego što je to bio slučaj u drugom tromesečju. Na pooštravanje standarda uticala je povećana percepcija rizika i manja spremnost banaka na njegovo prihvatanje. Pooštravanje standarda u većoj meri se odnosilo na velika preduzeća, kao i na kredite u deviznom znaku. S druge strane, banke su ocenile da su kreditni standardi poljoprivrednicima u trećem tromesečju blago ublaženi, što je najverovatnije rezultat odlične poljoprivredne sezone.U poređenju s trećim tromesečjem, manji broj banaka očekuje dalje pooštravanje standarda privredi u četvrtom tromesečju, dok je za kratkoročne kredite očekivano i umereno ublažavanje, što je rezultat i obimnog i adekvatnog programa ekonomske pomoći namenjenog privredi.Uslovi odobravanja kredita privrediU skladu s manjom spremnošću banaka za preuzimanje rizika, banke su u trećem tromesečju, prema oceni anketiranih predstavnika, pooštrile uslove kreditiranja privrede koji se odnose na zahtevani kolateral, maksimalni iznos i ročnost kredita. S druge strane, dinarsko finansiranje malih i srednjih preduzeća bilo je jeftinije što se može dovesti u vezu sa odobravanjem kredita iz garantne šeme po povoljnim uslovima.Rezultati ankete pokazuju da banke, zbog i dalje prisutne velike neizvesnosti u pogledu trajanja pandemije virusa korona i brzine oporavka ekonomske aktivnosti, očekuju nastavak pooštravanja uslova kreditiranja privrede u četvrtom tromesečju, što će se u većoj meri odnositi na necenovne uslove kredita.Tražnja privrede za kreditima i faktori koji je opredeljujuPrivreda je povećala tražnju za kreditima tokom trećeg tromesečja, vođena tražnjom malih i srednjih preduzeća i poljoprivrednika. Tražnja privrednika bila je u većoj meri usmerena ka dugoročnim izvorima finansiranja. Posmatrano po namenama, u uslovima krize izazvane pandemijom virusa korona, preduzeća su povećala tražnju za kreditima za finansiranje obrtnih sredstava i refinansiranje postojećih obaveza, a smanjila tražnju za investicionim kreditima.Usled preduzetih mera NBS i Vlade preduzeća su se od početka krize više nego ranije oslanjala na sopstvene izvore finansiranja i korišćenje alternativnih izvora. Slična očekivanja banke imaju i za četvrto tromesečje, uz još izraženiji rast tražnje privrede za kreditima.Uslovi odobravanja kredita stanovništvuPrisutna povećana averzija banaka prema riziku od početka krize uticala je na pooštravanje uslova kreditiranja stanovništva tokom trećeg tromesečja. Međutim, bankama je omogućeno da klijentima ponude refinansiranje ili promenu datuma dospeća poslednje rate kredita, što se odrazilo na produženje maksimalne ročnosti kredita.Banke očekuju ublažavanje uslova kredita stanovništvu tokom četvrtog tromesečja u pogledu maksimalne ročnosti kredita, zahtevanog kolaterala i učešća. Pored toga, u četvrtom tromesečju trebalo bi se smanje provizije i naknade, dok se očekuje umerena korekcija naviše kamatnih marži za dinarske kredite.Tražnja stanovništva za kreditimaBanke ocenjuju da je, nakon privremenog pada tražnje u drugom tromesečju, stanovništvo tokom trećeg tromesečja povećalo tražnju za kreditima, i to najviše za devizno indeksiranim stambenim kreditima i dinarskim gotovinskim kreditima i kreditima za refinansiranje. Rast tražnje vođen je potrebama stanovništva za refinansiranjem i kupovinom nepokretnosti, pri čemu je doprinos poticao od pozitivne situacije na tržištu nekretnina. Nastavak pozitivnih kretanja na segmentu kreditnog tržišta koji se odnosi na sektor stanovništva banke očekuju i u narednom tromesečju.

Svet

Evropska komisija dala zeleno svetlo za državnu pomoć Kroacija erlajnsu

Evropska komisija odobrila je državnu pomoć avio-kompaniji Kroacija erlajns (Croatia Airlines) u iznosu od 11,7 miliona evra, za naknadu štete koja je nastala zbog pandemije korona virusa, preneo je portal Seebiz. Odobrenje je usledilo nakon provere da li je ta vrsta državne pomoći u skladu sa pravilima Evropske unije.Pomoć svom avioprevozniku Hrvatska vlada odobrila je sredinom prošlog meseca, za naknadu štete koja je nastala u periodu od 11. marta do 30. juna ove godine. Novac je kako se dodaje osiguran rebalansom državnog budžeta, a EK je utvrdila da se radi o pomoći koja je povezana sa pandemijom, što joj "daje zeleno svetlo".Nezavisna fevizorska firma proveriće da li pomoć prelazi iznos štete koju je avi-kompanija pretrpela u pomenutom periodu. Kako se dodaje, sve što bi eventualno premašilo tu sumu, moralo bi da se vrati u državni budžet.MONTENEGRO ERLAJNZ: BEZ POMOĆI DRŽAVE PRIZEMLJIĆEMO AVIONE Od avio-kompanija u regionu na pomoć države još čeka crnogorski Montenegro erlajnz, koji je nedavno saopštio da bi bez nje mogao da prizemlji svoje avione.Kako je prenela Nova ekonomija, Er Srbija je pre izvesnog vrmena počela sa smanjenjem broja zaposlenih. Toj kompaniji prema procenama Fiskalnog saveta Srbije biće potrebno između 150 i 200 miliona evra pomoći, da održi svoje poslovanje.

Srbija

Stigao je prvi zaista neograničeni mobilni internet

Ulazak u decembar označava početak sezone novogodišnjih i božićnih praznika, a kompanija Vip mobile obeležila ga je virtuelnim događajem za medije, na kojem je predstavio prve zaista beskonačne NEO NEO tarife u okviru kojih postpejd i biznis korisnici uz neograničene minute i poruke imaju i potpuno neograničen internet protok. Sa druge strane, za sve pripejd korisnike omogućeni su dodaci od čak 21 GB interneta koji se mogu koristiti tokom 30 dana od aktivacije. Osim što od sada omogućava korisnicima da beskonačno uživaju u čarima praznika i interneta, Vip je ovom ponudom još jednom pokazao da se u poslovanju rukovodi potrebama svojih korisnika i željom da osveži i unapredi naše telekomunikaciono tržište: „Petina naših korisnika u potpunosti iskoristi GB iz svog paketa i ima potrebu za dodatnom količinom date, 40% korisnika ponekad iskoristi svu datu iz paketa pa onda povremeno ima potrebu za dodatnom količinom date. Imajući u vidu izazovnu godinu i navike koje su usvojene tokom ovog perioda, procenili smo da je pravi trenutak da napravimo korak dalje. NEO NEO paketi podrazumevaju zaista neograničeni internet. To znači da sve vreme trajanja ugovora, dakle svih 24 meseca, korisnici imaju istu brzinu protoka, nema ograničenja GB koje potroše.“, istakao je u obraćanju medijima Đorđe Vuksanović, glavni direktor za transformaciju u Vip mobile i A1 Slovenija.Predstavnici Vipa su se na virtuelnoj konferenciji, osvrnuli i na trendove u potrošnji internet saobraćaja i potrebe korisnika u novoj digitalnoj eri. U trećem kvartalu 2020. ukupna potrošnja interneta putem mobilne mreže među korisnicima u Srbiji dostigla više od 119.7 miliona GB, što je skoro 49% nego u istom periodu prošle godine, pokazao je izveštaj RATEL-a. Od toga je kroz Vip mrežu razmenjeno čak 47.9 miliona GB, što je 40% od ukupne količine razmenjenih mobilnih podataka.  „ Da bismo podržali rekordno povećanje internet saobraćaja koje očekujemo sledeće godine usled promenjenih navika korisnika, obezbedili smo i rekordna sredstva koja ćemo investirati u unapređenje tehnologije. Kako bismo unapredili data servise, za narednu godinu planiramo nastavak proširenja kapaciteta 4G mreže u celoj zemlji, kao i dodatna infrastrukturna proširenja na području Beograda i Vojvodine.“, istakao je Nenad Zeljković, glavni direktor za tehniku, Vip mobile i A1 Slovenija.

Srbija Građevina

Beograd objavio nove cene nepokretnosti, koga čeka veći porez?

Nove cene po kojima će se obračunavati porez na zemljište i nekretnine u 2021. godini na teritoriji Grada Beograda, loklna samouprava prestonice objavila je u Službenom listu grada Beograda. U nekim delovima grada cene stambenog kvadrata veće su i za oko devet hiljada dinara, dok je cena stambenog kvadrata u prvoj ekstra zoni poslovanja za 167.845 dinara veća od cene stana u najdaljoj, osmoj zoni.Cena kvadrata građevinskog zemljišta u prvoj zoni ekstra poslovanja u 2021. godini biće 66.946 dinara, što je za oko tri hiljade dinara više nego u 2020. godini, kada je određeno da ona bude 63.707 dinara. Cena kvadrata stana u ekstra zoni poslovanja biće 206.838 dinara, dok je za 2020. godinu bila 195.052 dinara. Za kuću u toj zoni će se računati cena od 175.023 dinara po kvadratu, što je takođe skuplje od prošlogodišnjih 174.576 dinara.Zaprvu ekstra zonu stanovanja cena kvadrata građevinskog zemljišta koja će se koristiti za oporezivanje biće nekih 100 dinara veća, dok se za stanove sa 213.395 dinara "popela" na 219.402, što je više za šest hiljada dinara. Za kuće u tojzoni stanovanja cena je manja za oko 1.500 dinara,  umesto prošlogodišnjih 226.573 pala je na 225.012 dinara.Cene kvadrata stana u prvoj zoni veće su za nekih devet hiljada dinara, pošto je Gradska uprava upisala cenu od 199.942 dinara kao novu umesto prošlogodišnjih 190.091 dinara. Cena kvadrata kuće u prvoj zoni takođe je veća iznosi 175.093 dinara umesto 174.567 koliko je određeno za prethodnu godinu.Građevinsko zemljište u drugoj zoni beleži poskupljenje od oko 1000 dinara, stanovi su skuplji za oko 7.500 dinara (sa 141.885 cena je skočila na 148.356 dinara), dok kvadrat jedne kuće takođe beleži rast za oko 2.300 dinara (sa 128.979 na 131.373 u 2021. godini).Poskupeli su i stanovi u trećoj zoni, sa 101.547 na 108.021 dinara, dok je cena kvadrata stambene kuće pojeftinila za nekih 900 dinara znatno, jer je za 2020. bila 93.742 , dok je za 2021. 92.857 dinara).Cena kvadrata građevinskog zemljišta u poslednjoj osmoj zoni ostala je ista i ona iznosi 796 dinara, ali su stanovi skuplji za oko 1.300 dinara (36.665 dinara za prošlu i 38.993 za 2021. godinu). Skuplje su i kuće 33.448 dinara obračunava se po kvadratu za tekuću, dok će za za 2021. godinu biti 34.380, što je nekih 800 dinara više.

Svet

Italija kaznila Epl zbog lažnih tvrdnji o vodootpornosti uređaja

Italijanski regulator za zaštitu konkurencije odredio je tehnološkoj kompaniji Epl (Apple) kaznu od 10 miliona evra, zbog agresivnih poslovnih praksi u toj zemlji, piše Telecompaper.Optužbe su se ticale tvrdnji kompanije da je više iPhone modela, kao što su iPhone 8, iPhone 8 Plus, iPhone XR, iPhone XS, iPhone XS Max, iPhone 11, iPhone 11 Pro i iPhone 11 Pro Max, vodootporni na vodu, bez pojašnjenja da je to bio slučaj samo u kontrolisanim laboratorijskim uslovima.Kompanija je takođe prekršila italijanski zakon o zaštiti potrošača time što je odbila da pruži podršku u slučajevima kada su uređaji kupaca bili oštećeni, kao i time što nisu adekvatno pojasnili uslove i ograničenja tvrdnji o vodootpornosti.Epl je prethodno pre par godina dobio identičnu kaznu od 10 miliona evra u Italiji, zbog skandala o namernom smanjenju performansi uređaja.Kazna je izdata nakon što je kompanija priznala da je namerno ograničavala performanse starijih uređaja nakon ažuriranja softvera.

Srbija

Još 250 miliona dinara iz budžeta za kašnjenje presuda privrednih sudova

Vlada Srbije je donela odluku da iz tekućih budžetskih rezervi prenese 250 miliona dinara Privrednim sudovima "za isplatu novčanog obeštećenja stranaka za utvrđenu povredu prava na suđenje u razumnom roku".Odlukom koju je potpisala pretsednica Vlade Ana Brnabić, Privrednim sudovima ide 250 miliona dinara iz budžetskih rezervi.Sredstva tekuće budžetske rezerve iz tačke 1. ovog rešenja, raspoređuju se u okviru Razdela 6, a o realizaciji ovog rešenja staraće se Ministarstvo finansija.Ovo rešenje objavljeno je u Službenom glasniku Republike Srbije.

Svet

Fejsbukova predizborna ograničenja nisu umanjila doseg političkih oglasa

Amerikanci su videli više političkih oglasa na Fejsbuku u nedelji pre predsedničkih izbora 2020. u odnosu na nedelju ranije, uprkos ograničenjima kompanije za nove političke oglase tokom tog perioda, prema Global Witness-u, grupi za ljudska prava koja se zalaže za tehnološke propise, piše Axios.Prema podacima Global Witness-a izvedenim iz Fejsbukove globalne biblioteke oglasa, politički oglasi prikazani su približno 5,3 milijarde puta na platformi u SAD-u u nedelji pre izbora, što je porast od 5 odsto u odnosu na nedelju ranije.Fejsbuk je u nedelji pre izbora od političkih oglasa uzeo oko 110 miliona dolara, samo 4 odsto manje u odnosu na nedelju ranije.Predsednički izbori bili su ključni test za Fejsbuk i druge vodeće društvene platforme koje su želele da dokažu da mogu da spreče širenje dezinformacija. Kritičari tvrde da su mere poput ograničavanja novih političkih oglasa jedva ostavile trag.Međutim, kompanija nikada nije nameravala da period ograničavanja novih oglasa umanji domet političkog oglašavanja. Umesto toga, mere su pomogle Fejsbuku da izbegne prikazivanje oglasa u poslednjem trenutku pre izbora koji mogu imati obmanjujuće poruke i čiji je cilj, recimo, obeshrabrivanje ljudi da glasaju, jer kompanija ne bi imala vremena da pregleda i blokira takve oglase.„Zahtevanjem da se svi politički oglasi podnesu 10 dana pre izbora, omogućilo je da naša biblioteka političkih oglasa bude unapred popunjena čime su svi oglasi bili dostupni za pregled“, rekao je portparol kompanije u izjavi dostavljenoj Global Witness-u. „Ovo je bila važna mera za borbu protiv dezinformacija i pomogla je“, dodao je on.„Transparentnost je samo polazna tačka“, rekla je Naomi Herst, šefica kampanje za digitalne pretnje u Global Witness-u, dodajući da je „nemoguć posao“ spoljnih moderatora i šire javnosti da procene da li su određeni oglasi problematični.Fejsbuk je takođe nametnuo potpuno zamrzavanje američkog političkog oglašavanja koje je stupilo na snagu odmah nakon zatvaranja birališta. Ta zabrana je još uvek na snazi, jer su se širile dezinformacije o procesima i rezultatima izbora.

Srbija

Uskoro se kroje lokalni budžeti, da li privrednike očekuju veći nameti?

Kase u gradovima i opštinama u Srbiji su pod velikim pritiskom, a tokom marta su dobile i nalog da svoje izdatke moraju da smanje za 20 odsto, pa privrednici strahuju da će im lokalne samouprave od sledeće godine povećati porez na imovinu i druge parafiskalne namete, pišu Večernje novosti.Na to podsećaju u Mreži za poslovnu podršku i ističu da će više detalja biti poznato krajem godine, kada budu definisani lokalni budžeti. S druge strane, ekonomista Ivan Nikolić smatra da ukoliko takva namera i postoji, neće moći da se realizuje zbog problema u kojima se nalazi privreda. "Problem je što firme za istu namenu plaćaju po dve,tri različite naknade, jednu republici, drugu lokalnoj samoupravi, treću nekom fondu koji skuplja novac, na primer, za reciklažu", objašnjava koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragovljub Rajić. Prema njegovim rečima tokom ove godine već su uvedene neke dažbine kroz komunalne usluge, a kompanije u nekim opštinama se žale da su dobile novu naknadu koja se zove protivpožarno održavanje."To im ide kroz komunalne usluge, iako to već plaćaju odvojeno, jer imaju ugovore sa firmama za zaštitu od požara", napominje Rajić.KOMPANIJE PLAĆAJU BLIZU 600 DAŽBINA"Kompanije plaćaju oko 590 parafiskalnih nameta, a ima čitav niz nerešenih pitanja u vezi sa kriterijumima na osnovu kojih se određuju i zašto se uvode", ističe predstavnik Mreže za poslovnu podršku.On dodaje da je neophodno napraviti registar tih dažbina kako bi se znalo kakve su obaveze privrednika. Podseća da je ove godine uvedena i ekološka taksa, kao i da mnoga preduzeća izdvajaju za ekološku zaštitu preko komunalnnih usluga.Rajić ističe da samo porez na imovinu predstavlja sve teže opterećenje, kao i da se privrednici plaše da će on ponovo biti povećan, kao što je bilo i u prethodnim kriznim situacijama.Suprotno mišljenje ima ekonomista Ivan Nikolić koji kaže da nisu najavljeni nikavi novi nameti, ili povećanje poreskih oblika"S obzirom na probleme u kojima se privreda nalazi, sumnjam da će lokalne samouprave uspeti da je realizuju, jer im je za to potrebna saglasnost Ministarstva finansija ili Vlade", istakao je Nikolić.U Mreži za poslovnu podršku naglašavaju da je tokom ove godine bilo dosta pozitivnih primera iz gradova i opština koji su odložili naplatu različitih naknada i zakupa poslovnog prostora, ali da zbog kresanja budžeta imaju veliki problem da obezbede finansiranje. Informacije o eventualnim povećanjima dažbina stigle su im kako dodaju od menadžera kompanija koje posluju na području nekih lokalnih samouprava koje kako kažu planiraju povećanje dažbina.Da je i tokom pandemije bilo poskupljenja komunalnih usluga, svedoči i primer Grada Užica gde je krajem septembra odlučeno da poskupi voda i to za 18 odsto.

Srbija

PKS organizuje besplatne konsultantske programe za mikro, mala i srednja preduzeća

Besplatni konsultantski program za mikro, mala i srednja preduzećaCentar za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije poziva mikro, mala i srednja preduzeća da se prijave za besplatni konsultantski program Speed 2.0 koji je namenjen ublažavanju posledica izazvanih pandemijom Covid-19, navodi se u saopštenju PKS-a.Sva mikro, mala i srednja preduzeća koja zapošljavaju između 5 i 249 zaposlenih i redovno izmiruju obaveze prema državi, mogu da se prijave za program Speed 2.0 na sajtu Centra za digitalnu transformaciju.Digitalna transformacija ne podrazumeva prevashodno kupovinu hardvera i softvera, time i nove troškove za firme, već predstavlja promenu radi unapređenja komunikacije sa dobavljačima ili kupcima, marketinga, kao i poslovnih procesa i modela. Konsultanti CDT-a su već radili sa blizu stotinu mikro, malih i srednjih preduzeća u Srbiji u okviru sličnog programa Speed 1.0, tokom prvog talasa pandemije, pomažući firmama da ublaže direktne posledice pandemije Covid.Sva preduzeća koja apliciraju za program najpre će imati mogućnost da popune dva upitnika, odnosno test digitalnog imuniteta i digitalne konkurentnosti. Kroz tu samoevaluaciju, dobiće uvid u to koliko su spremna za izazove poslovanja u okruženju, izmenjenom zbog pandemije covid 19, a takođe i kolika je njihova konkurentnost u eri poslovanja, obeleženoj digitalnom transformacijom. Program Speed 2.0 je razvijen uz podršku Privredne komore Srbije i Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ.

Srbija

Wiener Stadtische osiguranju uručen žig „Zaštićeni potrošač“

Wiener Städtische osiguranje nastavlja sa unapređenjem sistema menadžmenta kvaliteta za upravljanje zadovoljstvom korisnika u oblasti pružanja usluga osiguranja, uskladivši se sa principima  novog standarda SRPS ISO 10002:2019.Prema proceni Republičke unije potrošača, Wiener Städtische osiguranje zadovoljava sve neophodne uslove kojima se klijentima pr uža najviši nivo kvaliteta usluge  osiguranja i  brine  o zaštiti njihovih prava prilikom postupanja sa prigovorima.Uz Uverenje o ispunjenosti uslova za SRPS ISO 10002:2019, kompaniji Wiener Städtische osiguranje uručen je i žig „Zaštićeni potrošač“, zakonom zaštićeni znak poverenja, namenjen klijentima kao garant da je ova kompanija brine o svojim klijentima i njihovom zadovoljstvu pruženim uslugama.Wiener Städtische osiguranje je deo vodeće austrijske osiguravajuće kompanije Vienna Insurance Group (VIG), lidera u centralnoj i istočnoj Evropi, sa tradicijom dugom dva veka.

Srbija

INAT Samit u digitalnom formatu sa eminentnim predavačima iz IT i HR industrije

Ovogodišnji, četvrti po redu, INAT samit (Innovation Attitude Summit) biće održan od 9. do 11. decembra. Učesnici će imati priliku da čuju iskustva kolega, koji će govoriti sa kojima izazovima su se susretali programeri i kako su promenili način rada.Organizatori navode da digitalni format predstavlja značajne promene, imajući u vidu da je komunikacija između predavača i posetilaca tokom pauza za kafu "jedna od prvih asocijacija na INAT samit", a da nisu želeli da njihova konferencija bude samo još jedan u nizu onlajn događaja IT zajednice.INAT samit će tako obezbediti :Onlajn umrežavanje uz dosta humora i zanimljive teme iz IT-a i života Pristup štandovima kompanija  27 konferencijskih sesija sa predavačima iz čitavog sveta koje ćete moći da odgledate do 15. februara 2021. godine Registrujte se za konferenciju i saznajte: - Kako veštačka inteligencija i mašinsko učenje podstiču razvoj IT biznisa?- Koji su najvažnije metrike u razvoju IT proizvoda? - Šta pokazuju globalni trendovi: koji programerski jezici i tehnologije će biti najtraženiji do 2025. godine?- Kako IT timovi iz našeg regiona mogu sarađivati sa ekosistemima u Severnoj Americi, Evropi i Aziji? - Šta nam donosi Cloud revolucija što se tiče bezbednosti podataka?Aleksandar Mastilović, konsultant za telekomunikacije i pionir za pametne gradove u našem regionu, govoriće o tehnologiji koja može da poboljša kvalitet života ljudi i o procesu urbanizacije uzimajući u obzir etički i socijalni uticaj sve većeg prisustva tehnologije i njene primene. Govornici koji se pored Aleksandra sa ponosom ističu su i: Bill Le Voir-Barry, CTO iz američke kancelarije IBM-a; Miri Rodriguez iz Microsofta; Emilia Korczynska iz londonske produkt kompanije Userpilot, Velimir Bulatović koji unutar organizacije Lazy Brain radi na mnogim AI/ML projektima.Kao i svake godine, predstavnici vodećih IT kompanija iz Srbije će biti i govornici i izlagači sa digitalnim štandovima, a biće predstavljeni i podsticaji i fondovi za inovativne kompanije koji su dostupni od 2021. godine.Prijavite se ovde za konferenciju i iskoristite opciju tri karte po ceni dve.Odaberite Team Spirit karte ukoliko dolazite sa još dvoje koleginica ili kolega (karte koštaju po 46 evra u dinarskoj protivvrednosti).Za one koji ipak učestvuju kao pojedinci IT Professional karta se može nabaviti za 69 evra u dinarskoj protivrednosti.Karte za studente su potpuno besplatne.Na sajtu konferencije možete pronaći više informacija o konferenciji, novim govornicima i temama koje će oni pokriti. Verujemo da je umrežavanje danas značajnije nego ikada ranije i ohrabrujemo vas da proširite zajednicu ljudi koji mogu postati vaši potencijalni saradnici. 

Srbija

APR: Oko 15 odsto preduzeća nije evidentiralo stvarne vlasnike

U Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika APR-a više od 140.000 registrovanih subjekata do sada je elektronski evidentiralo svoje podatke, saopštila je Agencija za privredne registre.  Agencija dodaje i da je više od 85% registrovanih subjekata koji su u obavezi da poštuju Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika ispunilo svoju zakonsku dužnost.APR napominje da su u najvećem procentu svoje obaveze ispunile zadužbine (94%), akcionarska društva (93%), društva sa ograničenom odgovornošću (88,50%) i ustanove (83,50%).Podatke o stvarnim vlasnicima u najmanjem procentu do sada su evidentirala predstavništva stranih pravnih lica (30%), predstavništva stranih zadužbina (50%), predstavništva stranih udruženja (54%) i otvorena akcionarska društva (58%).Naglašava se da podatke o stvarnim vlasnicima treba da evidentiraju subjekti  koji su tek osnovani i oni koji manjaju vlasničku strukturu, članove organa ili u slučaju da registruju neku drugu promenu na osnovu koje su stekli svojstvo stvarnog vlasnika.APR: PRIVREDA SRBIJE 2019. GODINE POSLOVALA U PLUSU, NETO PROFIT PAO ZA 15 ODSTO Agencija podseća da se centralna evidencija stvarnih vlasnika vodi u elektronskom obliku, kao i da joj obveznici pristupaju preko internet stranice.APR napominje da će na svom sajtu objavljivati podatke u okviru Centralne evidencije stvarnih vlasnika i dodaje da su registrovani subjekti u obavezi da u periodu od deset godina čuvaju tačne i ažurne podatke i dokumenta na osnovu kojih su odredili stvarne vlasnike. Dodaje se da je svrha toga da ti podaci budu dostupni, dok je sa druge strane APR dužan da omogući elektronsku razmenu podataka sa državnim organima i Narodnom bankom Srbije, a u cilju nadzora i kontrole evidentiranja stvarnih vlasnika.Agencija podseća da su poslednje izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma iz 2017. godine izvršene krajem 2019. godine. Njihov cilj je, kako se dodaje da se unapredi sprečavanje pranja novca i sprečavanje finansiranja terorizma.

Svet

Hiljade veb-stranica širom Evrope i Balkana ugašeno zbog prodaje falsifikovane robe

Više od 20.000 veb lokacija zatvoreno je zbog prodaje falsifikovane robe širom EU i zapadnog Balkana, piše portal Bankar.U okviru zajedničke akcije Europola, Eurojusta, Interpola i nacionalnih centara za kontrolu intelektualne svojine pod nazivom IOS, zatvoreno je 21.910 veb lokacija koje nude nepostojeće ili falsifikovane proizvode za onlajn prodaju.Zaplenjeni su različiti proizvodi, od falsifikovanih farmaceutskih proizvoda, preko piratskih filmova ili softvera, do ilegalnog prenosa TV signala i muzike, vrednog više od 2,5 miliona evra.Zaplenjeno je 22.614 kozmetičkih artikala, 22.042 dodataka za mobilne telefone, 69.657 bočica parfema, 8.929 komada odeće, 7.480 kutija deterdženta i 4.800 kutija kondoma.Operacija je izvedena u 26 zemalja sveta od toga 15 u EU i tri u regionu i to u Albaniji, Bosni i Hercegovini i Srbiji.Ovo je jedanaesta operacija u okviru operacije IOS, koja je započela 2014. godine u sklopu vladinih napora da „Internet učini sigurnijim mestom“.Pored policijskih i pravnih mera, Zavod EU za intelektualnu svojinu sprovodi kampanju za informisanje građana o rizicima i načinima kako da se zaštite od kupovine falsifikovanih proizvoda na mreži, pod nazivom „Don’t F *** (ake)Up“.

2020

ADBOOKA za SOS Dečija sela Srbija!

Promocija drugog izdanja publikacije ADBOOKA, u izdanju Marketing mreže i uz medijsku podršku lista Nedeljnik, organizovana je na šestom nacionalnom festivalu integrisanih komunikacija KAKTUS 2...

Srbija

Posečen drvored na niškom bulevaru, građani negoduju

Građani Niša tražili su da se sačuva drvored kedrova na Bulevaru Nemanjića, ali i pored apela on nije sačuvan, prenose Južne vesti. Nakon obarnja drveća ostao je transparent "Ne secite niške kedrove", a usledile su i burne reakcije na društevnim mrežama.I pored doskorašnjih protesta građana protiv seče prepoznatljivog drveća na Bulevaru, radnici zelenila JKP Mediana ipak su skupljali oborene kedrove. Oni objašnjavaju da su ih 2006. godine zasadili, da su bili neproceljive vrednosti, ali i da im je naloženo da ih poseku.Novinari Južnih vesti kažu da su poslali pitanja Kabinetu gradonačelnice Niša. Navode da traže informacije o planovima za to mesto, kao i potvrdu o tome da li je planirana izgradnja parkinga.Dodaje se da su tanovnici tog dela Niša ogorčeni jer su kedrovi ulepšavali grad i bili su izvor zdravlja.Građani se pitaju i da li je prilaz budućem tržnom centru na tom mestu mogao da bude sa neke druge strane, a bilo je i onih koji su o novim aktivnostima gradske vlasti govorili kao o nečemu što je nezamislivo i što ide do "granica virtuelnog".