Program Swiss PRO je u okviru javnog poziva "Da ravnopravnost postane stvarnost" podržao 28 lokalnih samouprava da realizuju projekte koji imaju za cilj osnaživanje mehanizama za rodnu ravnopravnost. Direktn...
Slobodan Đinović iz Unije poslodavaca Srbije u serijalu #KomeJeTeže govori o prednostima i opasnostima koje nosi rad od kuće."Rad od kuće je stvar k,oja će vrlo brzo evoluirati. Imaćete turističke destinacije koje će u fokusu imati rad ambijent... Imaćete i problema jer te ljude onda izolujete zaista ih socijalno distancirate", ocenio je Đinović.Usled ekonomskih nesigurnosti koje se očekuju ove jeseni naš medij je pokrenuo serijal tekstova o uticaju pandemije na tržište rada u Srbiji.Ovde možete pogledati primer ANKETE ili REZULTATE prethodne ankete koju je objavila Nova ekonomija.
Diskriminisanjem žena starosti preko 45 godina na tržištu rada država gubi prihode, povećava rashode, a građani i građanke gube svoje samopouzdanje, osećaj pripadanja, manje su zadovoljni, dok su i materijalno ugroženi. U ovakvoj situaciji se pak mnogo češće nalaze žene nego muškarci, pa se tako nova studija koju je objavilo udruženje "Žene na prekretnici" bavi upravo ekonomskim efektima manjeg učešća žena na tržištu rada, ili jednostavnije – kako bi nam svima bilo mnogo bolje kada bismo imali jednake šanse.Kako ističu autori ovog istraživanja, Jelena Žarković i Marko Vladisavljević, aktivnost žena na tržištu rada raste uporedo sa njihovim godinama, ali samo do jednog momenta.Naime, kako i pokazuje studija, žene prvo "stasavaju" za posao, odnosno verovatnoća da će biti aktivne na tržištu ide uzlaznom putanjom sve do 40-ih godina. Nakon toga verovatnoća opada, pa tako žene sa oko 60 godina imaju sličnu mogućnost da budu aktivne, to jeste da imaju ili traže posao, kao i one žene na početku karijere, u svojim 20-im godinama.Imajući u vidu ovu prekretnicu koju žene doživljavaju oko 40. godine, ne čudi što mnogi strateški dokumenti koji se odnose na zapošljavanje i rodnu ravnopravnost upravo prepoznaju žene sa više od 45 godina kao jednu od najranjivijih grupa na tržištu rada.Poslednja Anketa o radnoj snazi koja se odnosi na drugi kvartal 2020. godine pokazuje da u Srbiji ima ukupno 974.200 žena između 45 i 64 godine, to jeste onih koje još uvek nisu ispunile starosni uslov za penziju, a spadaju u kategoriju "starije radne snage".Od tog broja, oko 548.000 žena je zaposleno, nešto više od 24.000 nezaposleno, a čak 401.400 žena ove starosti je neaktivno na tržištu rada.Prema metodologiji Republičkog zavoda za statistiku, neaktivni su svi oni koji nisu zaposleni, ne zarađuju, ali ni ne traže posao, niti su spremni da počnu da rade.TRAŽE, TRAŽE, PA ODUSTANUVisok stepen neaktivnosti je tipičan za žene starije od 45 godina i karakterističan za ovu grupu. Naime, imajući u vidu brojeve koje smo malopre naveli, možemo izračunati da je oko 41 odsto žena između 45 i 64 godina neaktivno, dok je kod muškaraca istog starosnog doba taj procenat gotovo upola manji – tek oko 24 odsto njih je neaktivno."Za razliku od muškaraca kod kojih je ’zrelo’ doba povezano i sa višom stopom zaposlenosti (uporedite stope zaposlenosti mlađih i starijih muškaraca), ženama se šanse da budu zaposlene smanjuju posle 45. godine”, navodi se u istraživanju koje se bavi položajem žena koje imaju više od 45 godina na tržištu rada, a koje je sprovelo udruženje "Žene na prekretnici".Ukoliko pak uporedimo starije žene sa ženama između 24 i 44 godine, dolazimo do sličnog podatka kao i kod muškaraca – među ovim ženama ima oko 26 odsto neaktivnih.Veća neaktivnost svojstvena je i mlađim ženama, između 15. i 24. godine, o čemu smo pisali i na početku teksta, pa je tako i ovde procenat visok, čak oko 80 odsto, ali treba imati u vidu da se u neaktivne uračunavaju i učenice, kao i studentkinje.Međutim, ono što predstavlja veliki problem kada su u pitanju žene 45+ jeste da razlog njihovog netraženja posla i neučestvovanja na tržištu rada jeste da su često obeshrabrene i da se zapravo prinudno "deaktiviraju", navodi se u istraživanju "Tržište rada u Srbiji – položaj žena 45+"."U ovom poslednjem aspektu je izražena velika razlika između njih i mlađih žena, jer je kod mlađih žena viša stopa nezaposlenosti, što znači da ne odustaju tako lako od potrage za zaposlenjem”, navodi se u istraživanju.ŽENE 45+ UMORNE I OBESHRABRENEOvo udruženje je, zajedno sa lokalnim organizacijama, sprovelo niz obuka i sastanaka sa ženama koje spadaju u ovu starosnu kategoriju ne bi li im pomoglo da nađu zaposlenje ili pokrenu svoje sopstvene biznise.Iskustva sa ovih obuka potvrđuju tvrdnje da su ove žene prošle "i sito i rešeto" tražeći zaposlenje i da su na ovom putu često izgubile i motivaciju i samopouzdanje, što im je sve kasnije predstavljalo značajan teret.Gotovo sve žene koje su učestvovale na obukama su bezuspešno pokušavale da se zaposle, konkurisale su mnogo puta za različite poslove, a u međuvremenu su učile da se bave različitim zanimanjima, da šiju, heklaju, pletu, idu na kurseve za kozmetičara, frizera, pekara, odlaze na prekvalifikacije i slično, objašnjava Snežana Milisavljević iz udruženja "Putokaz" iz Kragujevca."Vidljivo je njihovo razočaranje, a čuli su se i komentari ’ko će mene u ovim godinama’, ’zapošljavaju se samo oni koji imaju vezu’, ’samo stranka može da ti pomogne’. Žene koje su pak bile pozivane da dođu na razgovor za posao su, kako kažu, bile dodatno razočarane, pa čak i ogorčene. Jedna od njih nam je rekla da joj je poslodavac kod kojeg je bila na razgovoru za posao rekao da je ’debela’", dodaje ona u pisanom odgovoru za "Novu ekonomiju".U mestima u kojima se stanovništvo pretežno bavi poljoprivrednim delatnostima, kakav je na primer Aleksandrovac, žene često rade teške fizičke poslove, a nemaju ni slobodno vreme niti godišnji odmor, objašnjava za "Novu ekonomiju" Biljana Petrović iz udruženja "Miona" iz ovog grada."Njihov rad u porodici je neplaćen jer se smatra da je briga o deci, porodici, domaćinstvu i starijim članovima porodice isključivo njihova obaveza. Veliki broj žena nema sopstvene prihode i u potpunosti zavise od muških članova porodice, a zbog patrijarhalnih normi retko nasleđuju imovinu", objašnjava ona.S obzirom na to da su ove godine, s obzirom na okolnosti izazvane pandemijom, potražnja i prodaja slabije nego prethodnih godina, udruženje "Miona" se sa svojim saradnicama dogovorilo da će na društvenim mrežama reklamirati njihove proizvode i na taj način pomoći ženama iz ove sredine.Ljiljana Petrović iz čačanskog udruženja "Laris", koje je takođe učestvovalo u seriji obuka, objašnjava da su iz razgovora sa ženama iz njihovog kraja došli do zaključka da su žene odustajale od traženja posla zbog toga što se uglavnom, za njihov nivo stručne spreme, nude poslovi koji im nisu prihvatljivi."To su poslovi u butiku, roštilj majstori, restoranski poslovi... I onda se one opredeljuju da ostanu kod kuće i da se bave neplaćenim poslovima, brinu o starijim članovima, brinu o deci, unučićima i slično. Takođe, nadoknade za te poslove su veoma male i onda se one opredeljuju da ostanu kod kuće jer misle da na taj način daju veći doprinos svojoj porodici nego što bi ako donesu to malo novca," objašnjava za "Novu ekonomiju" Ljiljana Petrović.VREDI LI ONO ŠTO SE UČILO U ŠKOLI PRE 30 GODINA?Poslodavci se uglavnom opredeljuju za mlađe za takve poslove, za devojke koje su tek završile srednju školu. Takođe, ono na šta Petrović još skreće pažnju jeste da žene 45+ nemaju dovoljno veština i kompetencija koje se danas traže na tržištu rada."Obrazovanje koje su one stekle pre 30 godina i ovo sad koje je potrebno na tržištu rada je totalno drugačije. I ovde u Čačku samo se otvaraju neke proizvodnje i to što je namenjeno više muškoj populaciji."Kako ona dalje objašnjava, formalno tržište rada kakvo trenutno postoji u Srbiji ne može na odgovarajući način da odgovori potrebama žena koje imaju više od 45 godina. S obzirom na to da one uglavnom ne mogu svoje dane da organizuju na taj način da osam sati fiksno budu prisutne na poslu, a da istovremeno za to dobijaju veoma niske naknade, odlučili su da im pruže nešto drugačije – posao kome mogu da se prilagode i koji može da odgovori na njihove potrebe.Zbog toga osnivaju Udruženje građana "Dar" u kome se desetak žena koje su učestvovale na obukama trenutno bave krojačkim delatnostima, šiju ili vezu. Trenutno popravljaju i prekrajaju garderobu zdravstvenih radnika iz svog kraja, a plan im je da počnu da se bave i popravkama odeće svojih sugrađana.NE MOGU DA OSTAVE STOKU I ODU NA OBUKUDa muka i pandemija mogu da budu ujedinjujući faktor pokazuje i primer Ženskog udruženja kolubarskog okruga (ŽUKO) koji je, iako nije bio deo ovih organizovanih obuka, u svom kraju organizovao onlajn pijacu. I to baš za vreme vanrednog stanja."Suočene sa zatvaranjem pijaca, zabranom kretanja, smanjivanjem otkupne cene mleka i stoke, odlučile smo da sredstva namenjena nekim aktivnostima preusmerimo u pokretanje onlajn prodavnice proizvoda poljoprivrednica", objašnjava predsednica ovog udruženja Jelena Ružić.Ona za "Novu ekonomiju" dodaje da su na početku rada onlajn prodavnice mnoge žene bile skeptične da bi takav vid prodaje mogao da uspe, pa su u prvih sedam dana imale tek tri poljoprivrednice koje su dostavile fotografije i cene svojih proizvoda.Međutim, već nakon prve dostave su i ostale počele da se priključuju, tako da trenutno na Ženskoj pijaci proizvode prodaje oko 30 poljoprivrednica koje i gotovo ceo logistički deo obavljaju same."Da smo nekome pre nekoliko meseci rekle da će poljoprivrednice u 50-im i 60-im godinama, koje pre toga nisu imale nikakvo znanje iz oblasti logistike i organizovanja, same voditi onlajn prodaju i dostavu svojih proizvoda na tržište koje je često udaljeno i preko 100 kilometara, kao na primer Osečina, retko ko bi poverovao, a one su sad prava mala dobro organizovana firma", zaključuje Jelena Ružić.Ne veruju ni poslodavci starijim ženama, pa im uglavnom ni ne daju priliku da se oprobaju u poslu jer postoje predrasude da se one teže adaptiraju na promene, da teže usvajaju nova znanja i da neće moći da ispunjavaju poslovne obaveze, objašnjava Ružić.Ona takođe skreće pažnju na neophodno kompjutersko znanje i poznavanje stranih jezika, sa kojima žene preko 45 godina ređe raspolažu."Nacionalna služba za zapošljavanje često ima različite programe prekvalifikacije ili sticanja novih znanja koji su jako korisni, ali dinamika rada nije prilagođena ženama sa sela."Jedan od glavnih problema je fizička udaljenost mesta organizovanja ovih obuka, jer u mnogim seoskim sredinama ne postoje redovne autobuske linije kojima bi žene mogle da dolaze na ovakve obuke."I vreme održavanja obuka je neprilagođeno njima jer žene na selu imaju svakodnevne obaveze oko životinja i ne može se očekivati od njih da sedam ili 10 dana uzastopno ostave nenahranjenu stoku i pojave se u gradu u 7 sati ujutru.U odnosu na znanje koje će steći, one će uvek dati prednost svojim svakodnevnim obavezama u njivi ili oko životinja, jer to je nešto što je za njih od egzistencijalne važnosti", objašnjava JelenaRužić. Ovi problemi bi bilo jednostavno rešeni, zaključuje ona, ukoliko bi se imalo više razumevanja i ukoliko bi obuke bile organizovane u selima, ukoliko bi se satnice prilagodile ili ukoliko bi bio organizovan prevoz.Svakako da je najvažniji sluh – sluh za one koji nemaju kako da dođe do mesta dešavanja, sluh za one čije znanje je vreme pregazilo, ali koje same ne daju da budu pregažene. Važno je ipak razumeti i one koje su posle mnogo pokušaja odustale. I ne odustati od njih
Šta je osim hrabrosti potrebno da se razgovor sa prijateljima pretvori u biznis ili da se sati besplatnog rada pretvore u pristojne plate? Da li Srbija ima vrata na koja bi mladi mogli da pokucaju i da kažu "imam genijalnu ideju, imam super ekipu, imam želju i znanje, nemam novac i treba mi savet"?"Iskreno, jedina misao mi je bila – kad ću ako neću sad", započinje svoju priču Marina Zec, koja je pre nešto više od dve godine pokrenula sajt Oblakoder.U trenutku kada se rodila ideja, Marina je imala 22 godine, dok je sajt lansiran kada je Marina napunila 23."To je bio jedini trenutak kada sam ja završila fakultet, imala dovoljno prostora i energije da znam da sam dovoljno mlada, da mogu da radim jedan posao plus još jedan, pa da se borim za neku ideju."Ideja je, kako objašnjava, bila da stvori nešto novo, ali i da napravi mesto na kome će ona i kolege moći da imaju dostojanstvenu zaradu, jer dok je studirala novinarstvo na Fakultetu političkih nauka bila je okružena prijateljima koji su do unedogled volontirali u većim redakcijama bez ikakve nadoknade.Prvo je sa koleginicom poželela da pokrene blog, a zatim je ideja u razgovoru sa drugima rasla sve do momenta dok nisu oformili ekipu od njih petoro i krenuli u razradu zamisli."Mi smo prvih šest meseci samo razmišljali, o imenu, o konceptu, kako će sve to da izgleda", kaže Marina.DUGAČAK PUT OD IDEJE DO NOVCAOblakoder, portal za mlade, lansiran je 25. maja 2018. godine, ali je put do prvih zarada još uvek bio dugačak."Mi smo sve vreme bili u minusu, to jest od samog nastanka... Bez novca smo radili do maja 2020. Dve godine rada bez ikakvog novca, u ozbiljnom minusu zbog toga što smo mi i organizovali događaje i imali dizajnerku koja je i dan-danas sa nama, radili na izradi sajta... To su sve stvari koje nisu besplatne i trudili smo se da naš sadržaj bude kvalitetan, da imamo na primer neke fotografije, da možemo nekoga za to da platimo. Tu je bilo puno dovijanja", navela je onaKako kaže, godinu dana nakon zvaničnog pokretanja sajta, to je postao posao sa punim radnim vremenom i momenat kada to već postaje opterećujuće, imajući u vidu da prihoda i dalje nema."Svi smo radili druge poslove, neki su dobijali novac od roditelja i uvek je postojalo to kao krajnja instanca i prostor za pomoć, ali recimo ja sam radila u marketinškoj agenciji, radila sam kao PR, kao frilenser. Tako da, uglavnom smo od tih para finansirali sve ostale aktivnosti."Marina objašnjava da su Oblakoder, osim što su ga zaveli u registru medija, registrovali kao nevladinu organizaciju. Razlozi za takav potez su se pre svega odnosili na mogućnost projektnog finansiranja, ali i na ambiciju da Oblakoder u budućnosti ne bude samo magazin, već i mesto okupljanja mladih koji bi bili okrenuti aktivizmu."To nam je ostavilo najviše prostora i najmanje imate troškova, to je isto veoma bitna stvar. Jer mi prve dve godine nismo imali nikakav obrt novca i da smo bili bilo kako drugačije registrovani imali bismo troškove, a ne bismo imali odakle da platimo."KONKURSI NISU PODRŠKA ZA MALE, NEGO DOTACIJE ZA VELIKEIako kao nevladina organizacija ne mogu da konkurišu na državne konkurse koji se odnose na pomoć mladim preduzetnicima i startapima koji su pre svega tržišno orijentisani, Marina kaže da su kao medij koji se bavi kulturom pokušali da konkurišu na konkurse Ministarstva kulture i informisanja, ali i na one koje je raspisivao Grad Beograd.Međutim, tu su veoma brzo naišli na razočaranje."Mi smo se prve dve godine prijavljivali na sve konkurse i ni na jednom nismo dobili nikakvu podršku. Poslednji je bio na gradskom nivou, konkurs za javno informisanje i na tom konkursu su pojedine redakcije, iako je uslov da ne možete da se prijavite sa više od jednog projekta, i koje nisu samo orijentisane na grad, a mi jesmo lokalno orijentisani, dobile finansije za različite projekte i to za nekoliko njih. I u tom trenutku smo rešile da više nećemo tražiti pare ovde. I isti taj projekat koji nije prošao na gradskom nivou, prošao je na evropskom", kaže Marina.NEDOSTATAK MENTORSKE PODRŠKEKada su od jedne evropske organizacije dobili novac za projekat na kome trenutno rade, počelo je i sve ono što su na početku sebi zacrtali kao cilj – redovne plate, stalno zaposlenje za Marinu i još tri koleginice, tim honoraraca, prostor u kome je smeštena redakcija...Uz sve to Marina sa ponosom ističe da je u prethodne dve godine kroz Oblakoder prošlo oko 50 saradnika i da je sve to deo misije koju su sebi zadali, a to je da podrže i razvijaju vršnjačko obrazovanje, ne bi li jedni od drugih učili.Marina dodaje da im je u radu najteže bilo to što na putu od ideje do njene realizacije nisu imali nikakvu podršku, a naročito ne podršku od strane države.Kako objašnjava, sve je zavisilo od ličnih kontakata i to pre svega u drugim nezavisnim medijima koji su im pomagali svojim savetima."Bilo bi idealno da su postojala neka vrata na koja smo mi mogli da pokucamo i da neko nama da i pruži pomoć, ne samo finansijsku, već baš tu mentorsku u razvoju naše biznis ideje i koliko ona može da se razvije i na koje načine."DRŽAVA OBEZBEDILA NEPOVRATNA SREDSTVAU Srbiji postoji nekoliko vrata na koja mladi mogu da pokucaju kada reše da pokrenu svoj biznis – Fond za razvoj koji malim privrednicima nudi bespovratna sredstva u visini do trećine ukupnog ulaganja, Nacionalna služba za zapošljavanje koja dodeljuje sredstva za samozapošljavanje, ali kao najznačajniji vid podrške za pre svega tehnološke startape Digitalna Srbija u svom istraživanju "Startap skener" ističe podršku Fonda za inovacionu delatnost.Ovaj Fond počeo je sa radom 2011. godine i od tada je dodelio ukupno 15,8 miliona evra za 352 projekta koja su realizovala 288 preduzeća u 59 istraživačko-razvojnih organizacija, navodi se u "Startap skeneru".To je, primera radi, oko 40 puta manje sredstava nego što je Srbija izdvojila samo za jednu isplatu univerzalne pomoći "100 evra svakom punoletnom građaninu".DIGITALNO OBRAZOVANJE ZA SVEMeđutim, postoje startapi koji su zahvaljujući grantovima Fonda za inovacionu delatnost uspeli da značajno razviju svoj proizvod. Jedan od njih je platforma "Shtreber" koja osnovcima nudi školsko gradivo predstavljeno na zanimljiv i jednostavan način, kroz različite igrice, zadatke ili kvizove."Nas je 2019. godine podržao Fond za inovacionu delatnost kroz program ranog razvoja. Grant je za nas bio ključan i zahvaljujući njemu smo ovde gde smo danas. Novac nam je pomogao da razvijemo proizvod, a uspešna saradnja sa Fondom, investitorima je poslala signal da smo dobar potencijal za ulaganje", objašnjava za "Novu ekonomiju" Stefanija Lukić, suosnivačica i vođa projekta "Shtreber".Kako Stefanija objašnjava, ideja je bila da se svakom detetu obezbedi besplatan pristup digitalnom obrazovanju. Ono je međutim svoj potpuni potencijal pokazalo upravo u toku pandemije.O tome svedoči i podatak da je od početka pandemije ova platforma zabeležila povećanje broja korisnika i poseta za čak 260 odsto, dok se istovremeno produžilo i vreme koje korisnici provode za "Shtreberu".Osim državnog Fonda, Stefanija ističe da im je od velike pomoći bila i mentorska podrška koju su dobili učešćem na Startap akademiji koju organizuje organizacija Startit, ali i nagrada koju su 2018. godini dobili od Fondacije Đoković za najbolju tehnološku inovaciju u službi čoveka, a zahvaljujući kojoj su učestvovali na Gugl laučpedu (Google Launchpad)."Shtreber" trenutno ima sedam zaposlenih i oko 50 stručnih saradnika, a samo u oktobru imali su oko 300.000 jedinstvenih korisnika i preko pola miliona poseta.BEZ POREZA I DOPRINOSE U PRVIH GODINU DANAOsim direktnih novčanih davanja, Vlada Srbije je krajem 2019. godine donela set mera koji se odnose na niz poreskih olakšica novoosnovanim startapima, kao i na podršku u vidu neplaćanja poreza i doprinosa za osnivače ovih firmi, kao i za do devet zaposlenih u prvoj godini poslovanja.Ovakva vrsta olakšica prilikom zapošljvanja mogla bi umnogome da pomogne startapima, o čemu svedoči i priča Jovana Milovanovića, jednog od suosnivača startapa Trastid (Trusteed) i Skajlid (Skylead) koji je sa svojim kolegom u ovu priču ušao pre donošenja olakšica, pa im je zapošljavanje dodatnih ljudi bilo veoma otežano.Jovan je sa svojim kolegom Nikolom prvo započeo izgradnju Trastida. Tada su sa idejom da naprave alatku koja bi u radu pomogla influenserima na Instagramu prijavili da učestvuju u Inkubatoru koji je organizovao Ekonomski fakultet u Beogradu.Osnovali su startap Trastid (Trusteed) i počeli sa radom, finansirajući se uglavnom od besplatnih kredita koje su dobijali učešćem u različitim projektima.Ipak, kako kaže Jovan, do finalne verzije same alatke nikada nije došlo. Razlozi su bili različiti – nisu svi članovi tima uspeli da se u potpunosti posvete radu u nastajućem startapu jer su radili druge poslove, ali se i naplata korišćenja njihovog proizvoda za klijente iz inostranstva pokazala kao izazovna jer u Srbiji u tom momentu za ovako nešto nisu postojali razvijeni načini.KAKO STRANCU NAPLATITI USLUGU?Na problem deviznog poslovanja, na koje se startapi mahom oslanjaju, skreće pažnju i inicijativa Digitalna Srbija u svom istraživanju. Oni ističu kako je glavni kočničar u digitalizaciji deviznih transakcija Zakon o deviznom poslovanju (ZDP)."Kompanije registrovane u Srbiji, pre svega zbog ZDP-a, ne mogu da pristupe većini svetski poznatih platformi za plaćanje i trgovanje na mreži, što smanjuje konkurentnost domaćih kompanija, posebno onih koje žele da prodaju svoje proizvode i usluge u inostranstvu", navodi se u istraživanju "Startap skener".Jovana, međutim, odustajanje od Trastida nije sprečilo da nastavi da radi na novim idejama. Kroz rad na samom Trastidu, uvideo je značaj Linkdina (Linkedin) uz pomoć koga su stupali u kontakt sa potencijalnim klijentima, pa je tako sledeći korak bilo osnivanje novog startapa, Skajlida (Skylead), koji je imao za cilj da napravi alatku koja bi automatizovala slanje zahteva i poruka na ovoj mreži.Skajlid su osnovali zajedno sa još dvoje kolega koji su, za razliku od Jovana i Nikole, iz programerskih voda. Pa su, dok su oni radili na razvijanju biznisa i vođenju firme, dvojica drugih suosnivača radili na razvijanju samog alata. Na taj način su uštedeli, jer, osim dizajnerke i još jednog programera, nisu imali potrebe za angažovanje dodatnog kadra."Dobra stvar kod pravljenja softverskog proizvoda je to što troškovi nisu veliki. Potrebni su laptop i znanje, to su najvažniji resursi. Za razliku od nekog biznisa za koji vam trebaju mašine i stvari koje povećavaju troškove", objašnjava Jovan.Jovan i Nikola su prodali svoj udeo u Skajlidu i trenutno rade na razvijanju agencije koja će upravo koristiti Skajlid kao alatku pomoću koje će drugim firmama pronalaziti potencijalne klijente.DRŽAVA DA OHRABRI PRIVATNIKE DA ULAŽU U STARTAPIpak, nemaju svi mladi u Srbiji jednake mogućnosti da pokrenu svoj sopstveni posao. Mnogo zavisi od toga odakle dolaze i gde se školuju. Pre svega zato što je startap scena pre svega koncentrisana na Beograd.Kako pokazuju rezultati "Startap skenera" 71 odsto startapa dolazi iz Beograda, iz Novog Sada 15 odsto i iz Niša 4 odsto. Takođe, iako startap ekosistem u Srbiji ide uzlaznom putanjom, Digitalna Srbija u svom istraživanju ističe da je neophodno povećati ulaganja u finansiranje startapa na samom njihovom početku, koje je u Srbiji trenutno 90 odsto niže u odnosu na svetski prosek.S obzirom na to da iskustvo širom sveta pokazuje da su investicije privatnog sektora mnogo delotvornije od onog koji dolazi iz sfere javnog. Zbog toga država treba pre svega da podstiče privatna preduzeća da ulažu u startap ekosistem i da radi na stvaranju novih lokalnih investitora i novih fondova, kao i da uz pomoć poreskih olakšica umanji rizik investitora koji se odluče da novac ulože u neku startap ideju.Katarina BaletićOvaj tekst je podržao Balkanski fond za demokratiju. Stavovi izraženi u tekstu ne predstavljaju nužno mišljenje Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda SAD, već su isključivo odgovornost Business Info Group
Nova ekonomija nastavlja sa svojim serijalom tekstova posvećenom potresima na tržištu rada koje je izazvala pandemija koronavirusa. Najveći broj čitalaca koji je odgovorio na poslednju anketu, skoro 95 odsto njih, smatra da zaposleni u Srbiji rade više nego što je potrebno, odnosno da je ravnoteža između radnog i slobodnog vremena značajno narušena.Nešto više od polovine njih (oko 56 odsto) navodi da im na radnom mestu više odgovara fleksibilno radno vreme, do 44 odsto njih preferira tačno određen početak i kraj radnog dana.ANKETA JE I DALJE OTVORENA I DOSTUPNA OVDEKako građani ocenjuju uticaj pandemije na tržište rada pročitajte OVDE.Nova ekonomija vas i dalje poziva da nam šaljete svoja iskustva i komentare putem našeg portala ili društvenih mreža.Rezultate prethodne ankete možete pogledati OVDE.
Udruženje noćnih barova i klubova tražilo je od Grada Beograda da se renta ugostiteljskim objektima u gradskim i državnim prostorima umanji za 90 odsto, za periode od 15. marta do 15. maja, kao i tokom ...
Na nedavno završenom sajmu visokokvalitetne hrane "Belgrade Food Show", koji je ove godine realizovan u online formatu od 23. do 25. novembra, 90 domaćih izlagača i oko 20 proizvođača hrane iz Severne...
U naučnoj studiji koju je uradio Francuski nacionalni institut za poljoprivredna istraživanja (INRAE) objavljeni su novi rezultati o mikrozagađivačima vodenih tokova, preneo je Euractiv. Istraživači su tokom analize koristili uzorke vode koje ispuštaju fabrike za preradu otpadnih voda i došli su do zaključaka o nespornom uticaju mikrozagađivača na životnu sredinu.Veliki izazov postrojenjima za preradu otpadnih voda je kako se navodi samo bavljenje supstancama koje pronalaze u vodi tokom njenog prečišćavanja, počev od pesticida, ugljovodonika, ostataka lekova i hormona. Oni imaju nisku koncentraciju u vodi, merenu u mikro ili nanogramima po litru vode. Ti molekuli, koji su poznati kao "mikro zagađivači" nastaju usled različitih ljudskih aktivnosti i dospevaju u vodotokove.Prema istraživanju koje je objavljeno u časopisu Water Research poslednjeg dana novembra ove godine, minimalne koncentracije tih molekula imaju, kako se navodi "značajan potencijalni uticaj" na reke i ostale vodene ekosisteme.Ipak, studija je analizirala samo trećinu od 286 mikrozagađivača koje su identifikovali Evropska unija i uticajni naučni radovi."Nedostatak novih podataka i informacija o efektima tih supstanci na vode podstakao nas je da se usredsredimo na 88 vrstamolekula", kaže Dominik Patjuro, istraživač u laboratoriji za ekološku biotehnologiju INRAE nstituta.Naglašava se i da su ti mikrozagađivači imali značajnog efekta na životnu sredinu, jer su verovatno odgovorni za nestanak jedne vrste vodozemaca na svakih deset godina.Među zagađivačima su pesticidi, kao što je cipermetrin, molekul prisutan u insekticidima, hormoni, poput estrogena, kao i vrlo rašireni antibiotik amoksicilin."Svi ovi molekuli se nalaze u našim rekama zbog ljudskih aktivnosti“, objašnjava je Patjuro.Prema njegovim rečima pesticidi potiču sa poljoprivrednog zemljišta, dok hormoni i ostaci lekova dolaze direktno od onoga što ljudi ili životinje konzumiraju. Pod životinjama se kako se naglašava misli i na domaće životinje koje se gaje u stočarstvu i na kućne ljubimce.ZLATIBOR USKORO DOBIJA POSTROJENJE ZA PRERADU OTPADNIH VODA SUPSTANCE KOJE NIKADA NISU SMELE DA SE NAĐU NA TRŽIŠTUNeke supstance mikrozagađivači se kako se napominje prilično dobro razgrađuju, poput hormona estradiola, druge međutim, poput polihlorovanih bifenila (PCB), nastavljaju da zagađuju ekosisteme, ponekad čak i decenijama.Iako su PCB klasifikovane kao toksične i kancerogene i zabranjene u Francuskoj još od 1987. godine, one su ipak pronađene u otpadnim vodama."To su uporne supstance koje se vrlo slabo razgrađuju. Nikada ih nije trebalo ni puštati na tržište", kaže francuski naučnik.Ipak, naglašava se da su efekti mikrozagađivača na ljudsko zdravlje su manje očigledni, za razliku od očiglednog uticaja na vodene ekosisteme. Potencijalni uticaj na ljudsko zdravlje i dalje ostaje relativno nizak, dodaje se u studiji."Nismo stalno uronjeni u vodene tokove kao druge vrste, niti pijemo vodu kada ona izlazi iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda", navodi se u studiji.U Francuskoj je upotreba fitosanitarnih proizvoda zabranjena na svim javnim prostorima od 2017. godine, a vlada se obavezala da će smanjiti i upotrebu sredstava za zaštitu bilja za 50% do 2025. godine .Čišćenje vode takođe, kako se dodaje ima svoju cenu, a prema planu francuskog Ministarstva za životnu sredinu koji važe do naredne godine, troškovi uklanjanja jednog kilograma pesticida iz vode procenjuju se na iznose koji se kreću od 60.000 do 200.000 evra.
Dojče banka je u svom novom izveštaju izrazila pozitivniji pogled za globalni rast za 2021. godinu, ali je upozorila da dva ključna rizika još uvek mogu pokvariti ekonomski oporavak od kovid-krize, pisao je CNBC.U najnovijem izveštaju banke objavljenom u sredu pod nazivom „Nada na pomolu“, istraživači Dojče banke ažurirali su svoje prognoze o globalnom rastu ekonomije zbog vesti o vakcinama protiv korona virusa poslednjih nedelja.„Sa stopama efikasnosti na vrhu očekivanja, ovo otvara mogućnost za mnogo brži povratak u normalu nego što se očekivalo pre samo mesec dana“, primetio je glavni ekonomista grupe Dojče banke Dejvid Folkerts-Landau.Sa vakcinom na pomolu, Dojče banka smatra da je „verovatno da će se globalni BDP (bruto domaći proizvod) vratiti na nivo pre virusa u drugom kvartalu sledeće godine“.Globalni BDP u 2020. godini smanjiće za 3,7 odsto, pri čemu će američka ekonomija pasti za 3,6 odsto, evrozona će opati za 7,4 odsto, a Kina za 2,2 odsto.2021. godine Dojče banka predviđa da će američka ekonomija rasti 4 odsto, ekonomija zone evra oporaviće će se za 5,6 odsto, a kineska ekonomija će porasti 9,5 odsto.Nemački zajmodavac upozorio je da postoje dva ključna rizika koja bi mogla poremetiti ovaj scenario.Prvi rizik predstavljaju izazovi koje predstavlja izravnavanje krive virusa kako nastupa zima i moguća kašnjenja u proizvodnji, distribuciji i prihvatanju vakcine u javnosti.Dojče banka očekuje da široko rasprostranjena vakcinacija započne u prvom kvartalu 2021. godine u naprednim ekonomijama, a zatim da se širi postupak nastavi u drugom kvartalu. Ipak, „još uvek je neizvesno da li će stanovništvo prihvatiti vakcinaciju i da li vakcina može postati obavezna“.Svetska zdravstvena organizacija je upozorila još 2019. godine da je odbijanje vakcina jedna od prvih 10 pretnji globalnom zdravlju.Drugi ključni rizik proizlazi iz mogućeg finansijskog poremećaja s obzirom na to da su „centralne banke i fiskalne vlasti preduzele agresivne akcije, posebno u SAD-u i Evropi“ kako bi se suprotstavile ekonomskoj krizi izazvanoj pandemijom.„Vidimo sve veći rizik od finansijskih poremećaja niz puteve koji proističu iz rastuće precenjenosti imovine i povećanja nivoa duga vođenih neophodnim ekstremima do kojih su prešli podsticaji monetarne i fiskalne politike“, rekli su istraživači.
Svim ugostiteljima i ostalim privrednicima u Hrvatskoj koji koriste državne poslovne prostore i kojima je obustavljen rad na osnovu odluke Nacionalnog stožera civilne zaštite, neće biti naplaćena kirija dok traju protivpandemijske mere, odlučila je Vlada Hrvatske, preneo je Seebiz.Prema rečima ministra prostornog uređenja, graditeljstva i državne imovine Darka Horvata, odlukama štaba za borbu protiv kovida-19 od 20. i 27. novembra obustavljen je rad ugostiteljskih objekata, pa je neophodno da im se pomogne.Naknade za korišćenje poslovnog prostora u državnom vlasništvu privrednici kojima je obustavljen rad, kako se navodi sve dok se mere ne ukinu.ZAGREPČANI ZAUSTAVILI SVOJ "BEOGRAD NA VODI" Oni kojima nije obustavljen rad i koji budu imali pad prihoda od 60 i više odsto u razdoblju od 1. decembra, pa sve dok mere budu na snazi, biće oslobođeni kirije srazmerno padu svojih prihoda. Obračun će se vršiti u odnosu na prethodni mesec, a uslov za dobijanje pomoći biće da se zadrže radnici."Vlada je odlukom o otpisu potraživanja po računima za poslovne prostore u državnom vlasništvu od 2. jula ove godine poduzetnicima već otpisala račune za maj i april ove godine u iznosu većem od 5,8 milijuna kuna (740.915 evra)", podsetio je ministar Horvat.
Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici najnovije preporuke Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19, po kojima će ugostiteljskim objektima...
Sa više ljudi koji rade od kuće tokom pandemije, granice između posla i privatnog života su zamagljene i zbog toga zakonodavci u EU žele da radnicima daju "pravo da se isključe", odnosno da ne budu dostupni za bilo šta vezano za posao, piše Dojče vele.Otprilike trećina svih zaposlenih u bloku trenutno radi iz svojih domova, prema agenciji Associated Press (AP).U sredu su zakonodavci EU doneli neobvezujuću rezoluciju tvrdeći da pojedinci imaju temeljno „pravo na prekid veze“ sa poslom. Odbor za zapošljavanje Evropskog parlamenta glasao je 31 prema 6, sa 18 uzdržanih, za to da se ljudima dozvoli odmor i pozvao je Evropsku komisiju da stvori pravila koja „sustižu novu realnost“ rada, prema Aleksu Agiusu Salibi , malteškom socijalističkom političaru koji je predvodio rezoluciju.„Posle meseci rada na daljinu, mnogi radnici sada pate od negativnih neželjenih efekata kao što su izolacija, umor, depresija, bolesti mišića ili očiju. Pojačava se pritisak da uvek budemo dostupni što rezultira neplaćenim prekovremenim radom i osećajem prezasićenosti“, rekao je Saliba.Meru odbora sada mora odobriti celokupno veće pre nego što se ona može podneti Komisiji i vladama država članica EU na glasanje.Zakonodavci koji podržavaju rezoluciju kažu da je potreba da zaposleni budu dostupni putem pametnih telefona ili imejla danonoćno štetna za mentalno zdravlje i dobrobit i da bi radnicima trebalo omogućiti da budu van mreže, a da zbog toga ne trpe odmazde poslodavaca.
Multifunkcionalna aplikacija kompanije Glovo i globalni lider u digitalnim plaćanjima Visa započeli su zajedničku saradnju u Srbiji, kako bi pružili podršku lokalnim trgovcima i komšijskim radn...
Kompanija je Aveco d.o.o. saopštilo je danas da nije tačno da će se postrojenje koje bi trebalo da bude izgrađeno u Mladenovcu baviti preradom opasnog otpada, kao i da je studija uticaja tog projekta na životnu sredinu bila dostupna na uvid javnosti do 3. novembra 2020. godine, odnosno duže od predviđenog zakonskog minimuma. U odgovoru na tekst koji je Nova ekonomija prenela iz lista Danas, zakonska zastupnica te kompanije dodaje i da u tom periodu niko od Mladenovčana nije učinio ni najmanji napor da navedenu studiju pročita, ili da u zakonskom roku iznese primedbe, "na šta su svakako bili ovlašćeni".Kompanija navodi da je to preduzeće osnovano i registrovano u potpunosti sa zakonima Republike Srbije, a da se projekti tretmana i skladištenja otpada izrađuju zbog zaštite životne sredine u svim razvijenim društvima, "kako bi se obezbedio pravilan tretman opasnog i neopasnog otpada bez negativnog uticaja na životnu sredinu".To privredno društvo dodaje i da je tačno da bi skladište opasnog i neopasnog otpada trebalo da, nakon sprovedene celokupne procedure u skladu sa pozitivnim zakonodavstvom, započne sa radom, na lokaciji nekadašnje fabrike "Petar Drapšin".Navodi se i da se lokacija "Petra Drapšina" po urbanističkom planu nalazi u industrijskoj zoni, na kojoj se mogu obavljati samo srodne aktivnosti (poput skladišta, strovarišta, magacini, proizvodno zanatstvo, industrija, građevinarstvo, prateći poslovni prostor, objekti male privrede), odnosno da se postrojenje neće nalaziti "u naselju", kako je u tekstu navedeno."Zapravo, radi se o skladištu, ne fabrici, što je zainteresovanima moglo i moralo biti poznato da su učinili napor da se upoznaju sa samim činjenicama. Dobijanje dozvola za takvo skladište je proces, koji traje. Aveco d.o.o. je podneo zahtev za dobijanje građevinske dozvole lokalnoj samoupravi, na osnovu čega su dobijeni lokacijski uslovi, u skladu sa zakonima i važećim propisima. Na osnovu tih uslova pripremljen je projekat za rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju i prenamenu postojećeg industrijskog objekta, a Studija uticaja na životnu sredinu koja je stavljena na uvid javnosti je samo jedan od koraka", navodi se u odgovoru.Dakle, u pitanju nije "postrojenje za tretnam i odlaganje opasnog otpada" kako je prvobitno navedeno u tekstu, već "skladište za odlaganje opasnog i neopasnog otpada", uz eventualno usitnjavanje neopasnog otpada do 15 tona na dan.Na prenetu informaciju da se u blizini nalazi manja reka, predstavnica kompanije navodi da rečicu Seravu prate duže od godinu dana, koliko traje monitoring životne sredine za potrebe izrade Studije uticaja na životnu sredinu."Tokom celog perioda je vidljiva zagađenost te rečice, s obzirom da se u nju baca sve i svašta. To je u ovom momentu očigledno način na koji se u lokalnoj sredini baca otpad, s obzirom da rešenje za odlaganje opasnog i neopasnog otpada koji se u ogromnim količinama proizvodi samo u domaćinstvima tokom godine ne postoji. Taj i takav otpad se razbacuje po okolini, a ovaj projekat je trebalo da bude deo rešenja tog problema", dodaje se u saopštenju.Aveco d.o.o.napominje da je u procesu dobijanja potrebnih dozvola pribavio sve neophodne studije u skladu sa pozitivnim propisima, a da je neistinit i navod da je "Studija o proceni životne sredine urađena za samo dve nedelje"."Na prvom mestu, vreme izrade ovakvih ili sličnih studija nije propisano. Svejedno, studija je izrađivana duže od godinu dana, uz praćenje svih parametara u skladu sa pravilima struke. Takav podatak nije mogao biti poznat, niti se iko potrudio da do istog dođe, ali se ipak pojavljuje u predmetnom tekstu. U nastavku napominjemo da je Aveco d.o.o. u procesu dobijanja potrebnih dozvola pribavio sve neophodne studije u skladu sa pozitivnim propisima", dodaje se u saopštenju.
Održana je onlajn diskusija „Ekonomski izazovi Srbije u procesu evropskih integracija“ koja je imala za cilj da upozna novinare, organizacije civilnog društva i širu javnost sa napretkom Srbije u razvijanju funkcionalne tržišne privrede, sposobne da se nosi sa pritiscima evropskog tržišta i sa time kako je ekonomske reforme ocenila Evropska komisija (EK) u svom godišnjem izveštaju. Učesnici diskusije, Ranka Miljenović, Izvršna direktorka Centra za evropske integracije (CEP) i Aleksandar Milošević, urednik Ekonomije u dnevnom listu Danas govorili su između ostalog i o ulozi koju u reformskom procesu ima Program ekonomskih reformi (ERP) – najvažniji strateški dokument u ekonomskom dijalogu Srbije i Evropske unije.Ispunjavanje ekonomskih kriterijuma, pored političkih kriterijuma jeste osnovni uslov za članstvo Srbije u Evropskoj uniji. Međutim, dok ekonomska poglavlja čine i najveći deo usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom, ona često bivaju zasenjena političkim temama.Uspeva li Srbija da „prevari“ Brisel kada su ekonomski pokazatelji u pitanju?„Brojke se ne mogu prevariti, samo treba pogledati sve, a ne birati one koje nam se dopadaju. Mi volimo da kažemo da smo imali privredni rast od 4,3 odsto prošle, a zaboravljamo da smo svih prethodnih godina imali rast od oko 2 odsto, pa smo imali recesije. Mi smo posle krize imali rast od 2 odsto, a kao zemlja u razvoju trebalo je da imamo 5 do 6 odsto i to pokazuje da se naša zemlja razvija vrlo sporo“, započeo je diskusiju Aleksandar Milošević, urednik Ekonomije u dnevnom listu Danas.Prema rečima Miloševića tvrdnje da se Srbija razvija istom brzinom kao Nemačka je tvrditi kao da „dete raste istom brzinom kao odrasla osoba“. Takođe naglašava da Srbija ima veliki potencijal u poljoprivredi koji nije iskorišćen.Koliko je Srbija ekonomski spremna za članstvo u Evropskoj uniji? „Ako pogledate poslednji izveštaj Evropske komisije za 2020. godinu, videćete da i prema njihovoj proceni iako su pomenuli da je bilo određenog napretka, taj napredak nije suštinski. Mi se tu već godinama unazad ne pomeramo“, rekla je Ranka Miljenović Izvršna direktorka Centra za evropske integracije (CEP).Kako Miljenović objašnjava, kada bi postojala skala od jedan do pet, Srbija bi bila „na slaboj trojci“ što se tiče ekonomske pripremljenosti za zajedničko evropsko tržište i za sve izazove koji očekuju našu privredu što nije dovoljno.Da li je Srbija spremna za Poglavlje 8?„Poglavlje 8 je jedno od najtežih poglavlja u procesu pregovora, zaštita konkurencije i državna pomoć je jedno od osnovnih načela EU i Hrvatska je to poglavlje najduže pregovarala“, ukazuje Miljenović i dodaje da u Srbiji progresa po tom pitanju nema već šest godina.Dodaje da je minimalnog napretka bilo prošle godine usvajanjem novog zakona o državnoj pomoći, ali da u praksi stvarnog progresa nema po pitanju Poglavlja 8. „Pitanje državne pomoći je veoma osetljivo pitanje. Vi biste onda morali da se bavite i pitanje Er Srbije, Telekoma, Junajted grupe i ko je tu i koliko povlašćen. To su pitanja koja su politički i ekonomsko osetljiva i to će Srbija vrlo sporo rešavati“, rekao je Milošević.Kako je objasnio, potrebno je još mnogo rada da Srbija zatvori bilo koja ekonomska pitanja u pregovorima sa Evropskom unijom.Uobličavanje pokazatelja napretka u sprovođenju ERP-a i strukturnih reformi u Srbiji jako loše„Država i organi uprave koji rade na formulisanju tih strukturnih reformi, te pokazatelje formulišu na jednom bazičnom nivou. Ne pokazuju uticaj reformi, već samo šta je usvojeno“, objasnila je Miljenović.Prema rečima oba sagovornika, problem sa kojim se Srbija suočava poslednjih godina je odliv mozgova, odnosno odlazak mladih kadrova iz Srbije. Mladi ljudi nemaju veru u budućnost u svojoj zemlji.Doseg tog problema postao je jasan posebno tokom pandemije, kada Srbiji fali stručnog kadra u zdravstvu. Nema dovoljno lekara i medicinskih sestara, jer su odlučili da napuste zemlju.Kako bi Srbija bila bliža evropskoj integraciji potrebno je rešiti veliki broj problema i izazova, počev od vladavine prava, konkurencije, zaposlenosti, ekologije, pa i svih ekonomskih pitanja, zaključeno je na onlajn diskusiji.Diskusiju su organizovali Centar savremene politike (CSP) i portal European Western Balkans (EWB) u saradnji sa Centrom za evropske politike (CEP) i Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u okviru projekta “Pripremi se za učešće – P2P” koji je podržan sredstvima Evropske unije.
U okviru programa "PlayUK 20/21" Britanski konzul (British Council) saopštio je da organizuje onlajn i mentorski program za mlade kreativce u gejming industriji, pa će izabrani učesnici moći da se usavršavaju uz pomoć britanskih stručnjaka."PlayUK 20/21" je kako se objašnjava razigrani i inspirativni digitalni program koji okuplja kreativce iz industrije video igara širom Ujedinjenog Kraljevstva i Zapadnog Balkana. British Council podseća da su se u poslednje tri godine uživo održali gejming događaji u većim gradovima Zapadnog Balkana, kao i uspešne onlajn sesije u između marta i avgusta ove godine.PlayUK je platforma kroz koju British Council podržava kreativnost u digitalnoj umetnosti, nudi pristup novim veštinama i znanju, stvara i jača interakciju između umetnosti i tehnologije. Kroz ostvarivanje veza između praktičara raznih digitalnih i umetničkih disciplina iz zemalja Zapadnog Balkana i Velike Britanije, PlayUK se bavi i istraživanjima u oblasti kodiranja, hardvera, igara i performansi, teorije igara, virtuelne stvarnosti, veštačke inteligencije, proširene stvarnosti, animacija, imerzivni i ostalih digitalnih postupaka u umetnosti. Ove sezone u saradnju je uključena Marie Foulston, koja je višestruko nagrađivani kreativni producent revolucionarnih izložbi, video-igara, instalacija i digitalnih projekata. Ona je osmislila program podjednako interesantan i inspirativan kako za profesionalce, tako i za digitalne entuzijaste, a prošle godine proglašena je jednom od 100 najuticajnijih žena britanske industrije video-igara. PRIJAVA NA MENTORSKI PROGRAMPrijavljivanje na mentorski deo programa počelo je prošle nedelje i trajaće do 10. decembra u 17 časova.Program će početi u januaru 2021. godine i 10 kreativaca na početku karijere u video igrama imaće šansu da 3 meseca rade sa posebno odabranim mentorima, ekspertima iz ove industrije iz cele Velike Britanije. Svi učesnici programa imaće po 8 sati individualnih mentorskih sesija tokom kojih će im eksperti pomoći da ustanove svoje ciljeve, ambicije, razvojne potrebe, kao i da istraže načine da sve to i ostvare. Program sadrži i razigrani onlajn događaj koji će učesnicima biti prilika da svoj rad prikažu publici iz celog sveta, navodi se u saopštenju Britanskog konzula.Dodaje se da će PlayUK u proleće 2021. godine organizovati specijalnu onlajn izložbu na kojoj će biti predstavljeni rezultati tog mentorskog programa. Sadržaj izložbe će, kako se dodaje, obogatiti i video-igre za široki spektar njihovih ljubitelja, kao i ljubitelja digitalne umetnosti.
Od uvođenja poreza na dodatu vrednost u Srbiji pre 16 godina, PDV se naplaćuje i na donacije hrane. Prema podacima iz 2018. gotovo 500.000 ljudi u Srbiji nije u mogućnosti da zadovolji osnovne životne potreb...
Arkadija Grupa (Arcadia Group), multinacionalna ritejl kompanija sa sedištem u Londonu, suočava se sa velikom krizom u poslovanju, koja je pogoršana zatvaranjem mnogih radnji tokom pandemije korona virusa, a ugrožena su i radna mesta 13.000 zaposlenih, prenosi Jutarnji list. Vlasnik Arkadije kako se dodaje za sada je potržio spas kroz predstečajni postupak.Kolaps kompanije je u medijima opisan kao najveći u korporativnom svetu Britanije tokom korona-krize.Vlasnik Arkadija Grupe, Ser Filip Grin, angažovao je stručnjake za stečaj iz revizorske kuće Dilojt (Deloitte) da nađu kupce zainteresovane za preuzimanje kompanije koja je vlasnik brendova Topšop (Topshop), Topman, Mis Selfridž (Miss Selfridgea), Doroti Perkins (Dorothy Perkins), Evans i Barton (Burthon).Pokretanje postupka restrukturiranja zaštitiće kompaniju od potraživanja kreditora, dobavljača odeće i vlasnika prostora u kojima su smeštene trgovinske radnje pomenutih brendova, dok se za njih ne nađu kupci.RUSKI LANAC MARKETA PLANIRA DA DOĐE U SRBIJI, PLANIRA DA OTVORI VIŠE OD 100 PRODAVNICA Iz uprave kompanije kažu da ih je u problem dovela pandemija odnosno zatvaranje trgovinskih radnji na duže vreme. To su, prema njihovi rečima, najteži uslovi poslovanja sa kojima su se do sada suočili. BBC piše da nije pomoglo ni to što su vlasnici poslovnog prostora snizili cenu zakupa za trgovinske radnje kako bi pomogli kompaniji.Prema pisanju Gardijana, Arkadija Grupa je pokazala slabost jer je godinama odlagala prilagođavanje novim uslovima poslovanja odnosno orijentisanje ka onlajn prodaji i ulaganje u digitalni marketing. Ipak, analitičari sektora maloprodaje očekuju da će popularniji brendovi, poput Topšopa i Topmana, lako naći nove vlasnike. Kada je reč o zaposlenima, 9.300 od ukupno 13.000 radnih mesta je "na čekanju". Još nije poznato da li će biti otpuštanja i kolikom obimu.
Novi vlasnik Aerodroma "Nikola Tesla", francuska kompanija "Vansi" moće će da otpušta zaposlene od 22. decembra, a za otpremninu se do sada kako piše Politika prijavilo 280 radnika.Prema koncesionom ugovoru francuska kompanija moći će da smanjuje broj zaposlenih, a gubitke u poslovanju zbog pada broja putnika pokušao je da ublaži tako što je ponudio otpremnine koje se kreću od osamsto hiljada do milion dinara za 1.326 stalno zaposlenih. Preostalih 300 radnika koji su angažovani po ugovoru obavešteni su da produžetka saradnje za većinu njih, kako se navodi, neće biti."Ne znamo šta će se dešavati u narednom periodu. Situacija je prilično nepovoljna. Sve je nekako nedefinisano. Šta će biti posle 22. decembra, ne znamo i svi strahujemo od toga. Poslodavac ništa nije najavio, samo su rekli da će biti nova sistematizacija", izjavila je Vesna Vilotić, predsednica sindikata "Zajedno" Aerodroma "Nikola Tesla".Ona podseća da je u vreme kada je koncesija startovala država izdejstvovala zaštitni period od dve godine za sve stalno zaposlene radnike u kom nikoga neće moći da otpuste po osnovu tehnološkog viška. Prema njenim rečima, trenutno pregovaraju o kolektivnom ugovoru, odnosno o godišnjim odmorima, platama i tehnološkim viškovima.Za socijalni program se kako kaže prijavilo 280 stalno zaposlenih, ali dodaje da ne zna koliko ih je dobilo otpremnine. KAKVO JE INETRESOVANJE ZA OTPREMNINE?Vesna Vilotić kaže i da je poslodavac program dobrovoljnog odlaska prvenstveno namenio za administraciju, ali da zaposleni u tom sektoru nisu preterano zainteresovani. Ona dodaje da su se za otpremninu mahom prijavili ljudi koji rade operativne poslove, ali napominje da oni potrebni poslodavcu, pa ne treba očekivati da će ih se lako odreći. Poslodavac je kako naglašava obećao i da će zadržati trećinu radnika pod ugovorom, kojih je trenutno 300.BEOGRADSKI AERODROM U KORONA KRIZI NAJPROMETNIJI U REGIONU RUKOVODSTVO: U TOKU RESTRUKTURIRANJEU kompaniji "Belgrade airport" kažu da je u toku restrukturiranje kompanije kroz program dobrovoljnog odlaska za zaposlene na neodređeno vreme."Odziv zaposlenih je na očekivanom nivou, s obzirom na to da su ponuđeni paketi konkurentni i usklađeni su sa dobrom tržišnom praksom", kažu u toj kompaniji.Tvrde i da će angažman onima koji su zaposleni na određeno vreme biti produžen u slučajevima kada postoji jasna poslovna potreba u okolnostima kada je značajno smanjen obima posla i avio-saobraćaja."Napominjemo da je kompanija zadržala sve svoje zaposlene na određeno vreme tokom trajanja kovid krize više od osam meseci, uprkos činjenici da su bili na plaćenom odsustvu", ističu u preduzeću "Belgrade airport".Predstavnici tekompanije uvreravaju i da će nakon restrukturiranja njena organizacija biti bolje usklađena sa trenutnim poslovnim potrebama i obimom saobraćaja. Napominju, cilj je da se održi poslovanje i sačuva što više radnih mesta za budući, "postkovid" rast. Objašnjavaju i da su usvojili model restrukturiranja sa ciljem da smanje troškove zbog drastičnog uticaja pandemije na vazušni saobraćaj.
Gugl (Google) je prekršio američke zakone o radu špijunirajući radnike koji su organizovali proteste zaposlenih, a zatim otpustivši dvojicu, prema žalbi koju je danas podneo Nacionalni odbor za radne odnose (NLRB), piše The Verge.U žalbi se navode dvojica zaposlenih, Lorenc Berland i Ketrin Spajers, koje je kompanija otpustila krajem 2019. godine u vezi sa aktivizmom zaposlenih.Berland je organizovao zaposlene protiv Guglove odluke da sarađuje sa kompanijom IRI Consultants, firmom koja je nadaleko poznata po naporima protiv sindikata, kada je otpušten jer je pregledao kalendare drugih zaposlenih. Sada je NLRB utvrdio da je Guglova politika koja brani zaposlenima da gledaju kalendare ostalih zaposlenih nezakonita.Nekoliko drugih zaposlenih otpušteno je nakon protesta, ali NLRB je utvrdio da su samo otpuštanja Berlanda i Spajers kršila radne zakone.„Guglovo angažovanje IRI-ja je nedvosmislena izjava da uprava više neće tolerisati organizovanje radnika“, rekao je Berland u izjavi.Spajers je otpuštena nakon što je kreirala iskačući prozor (pop-up) za zaposlene u Guglu koji posećuju veb lokaciju IRI Consultants.„Zaposleni u Guglu imaju pravo da učestvuju u zaštićenim usklađenim aktivnostima“, navodi se u iskačućem prozoru.Kompanija je rekla da je Spajers prekršila bezbednosne politike, i naškodila reputaciji kompanije u tehnološkoj zajednici. Sada je NLRB utvrdio da je otpuštanje bilo nezakonito.„Ove nedelje NLRB je podneo žalbu u moje ime. Otkrili su da sam ilegalno otpuštena zbog pokušaja da pomognem kolegama “, rekla je Spajers.Ako se Gugl ne odluči za nagodbu, žalba će narednih meseci ići pred upravnog sudiju, navodi Njujork tajms. Kompanija bi mogla biti primorana da isplati zakasnele zarade i Berlandu i Spajers i da ih ponovo zaposli ako izgubi slučaj.Gugl nekada poznat kao najsrećnija tehnološka kompanija, proteklih godina je u centru raznih skandala. Kompanija je bivšem izvršnom direktoru Andiju Rubinu platila 90 miliona dolara nakon istrage seksualnog uznemiravanja, koja je pokrenula talas protesta u kancelarijama širom sveta. U šetnjama je učestvovalo više od 20.000 zaposlenih i izvođača radova.Radnici su takođe protestovali zbog odluke kompanije da sarađuje sa Ministarstvom odbrane na projektu „Maven“, AI inicijativi koja bi mogla da pomogne SAD-u da poboljša svoje mogućnosti napadanja bespilotnim letelicama. U 2018. godini više od 3.100 zaposlenih potpisalo je peticiju kojom se izvršni direktor Sundar Pičai poziva da se povuče iz projekta.U izjavi poslatoj The Verge-u, Guglov portparol je pojačao stav kompanije. „Ponosni smo na tu kulturu i zalažemo se da je branimo od pokušaja pojedinaca da je namerno potkopaju - uključujući kršenje bezbednosnih politika i unutrašnjih sistema“, rekao je.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
