Svet
Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) mnoge zemlje širom sveta potrošile su 12.000 milijardi dolara za ublažavanje ekonomskih posledica pandemije, a prema nekim procenama, biće potrebno još nekoliko hiljada milijardi dolara da se spreči ekonomski kolaps, ali pod uslovom da se vakcine pokažu kao efikasne, prenosi magazin Biznis i Finansije."Direktna budžetska podrška firmama i zaposlenima, rad od kuće, preseljenje iz urbanih centara u predgrađa, prelazak na onlajn kupovinu deo je nove svakodnevice i "privremenih rešenja" kojima se ljudi širom sveta bore sa ekonomskim posledicama pandemije", kaže u svom autorskom tekstu za BIF, novinar Dražen Simić.Koliko će još dugo potrajati, niko sa sigurnošću ne može da kaže, a kako se navodi u tekstu, drugi talas pandemije mnoge vlade je zatekao nespremne iako su stručnjaci upozoravali da je još jedan talas neminovan. Simić se osvrnuo i na preporuke predstavnika MMF-a za pomoć privrednicima čije je poslovanje ugroženo zbog pandemije: "Vlade treba da nastave sa pružanjem podrške kroz ciljane gotovinske transfere, dodatke na plate i naknade za nezaposlenost. Takođe, firme koje su ranjive ali održive, treba da nastave da primaju podršku, kroz odloženo plaćanje poreza, moratorijum na plaćanje dugova i direktne injekcije kapitala".One bi kako smatra bile svrstane u domen naučne fantastike, da su se čule pre pandemije i podseća da direktna intervencija države u takvom obimu nije viđena još od raspada SSSR-a i kraha socijalizma. Zato se postavlja i pitanje da li je recept koji MMF sada predlaže za spas u direktnoj posledici sa njegovim stavom starim nekoliko decenija da sve treba prepustiti "nesputanom tržištu".Primećuje i da je veoma prisutno "vrtoglavo zaduživanje", koje se do skora smatralo smrtnim grehom a "sada i službeno ima blagoslov MMF-a". Dodatnim zaduženjem se obezbeđuju, kako kaže pare za vanredne budžetske intervencije i podršku kompanijama, zaposlenima i nezaposlenima. U slučaju SAD kaže Simić, neortodoksna direktna intervencija države kada je pandemija počela, u formi kredita i bespovratnih sredstava firmama i građanima sprečila je totalni kolaps ekonomije, ali se pozitivan efekat nakon par meseci izgubio, pa se u toj zemlji govori o novoj pomoći koju guraju Demokrate i koja je teška 2.000 milijardi dolara.Slična je situacija i u ostalim, pre svega bogatim zapadnim državama, koje imaju isti problem, pa će državna pomoć biti neophodna. Dražen Simić naglašava da će pandemija pre ili kasnije proći, ali je važno da je ona pokazala da finansijska intervencija države, uključujući i direktne transfere građanima, nije nemoguća.NOVA GLOBALNA LABORATORIJSKA MREŽA UPOREĐIVAĆE VAKCINE PROTIV COVID-19
NOVA MERA JE I RAD OD KUĆETokom pandemije javila se i jedna nova mera, a to je rad od kuće i po svemu sudeći, kako se dodaje ona se pokazala i kao opcija koja će biti privlačna i nakon povratka u normalu.Kako je pokazalo istraživanje kompanije ETR na globalnom nivou, šefovi IT odjeljenja kompanija očekuju da će u 2021. godini 34,4 posto njihovih zaposlenih permanentno raditi od kuće, što je duplo više nego što je bio slučaj u 2019. godini. Istraživanja na globalnom nivou takođe pokazuju da trenutno 86 posto poslodavaca namerava da i nakon pandemije nastavi sa praksom rada od kuće, delimično ili u celosti. To je, prema Simićevom zapažanju "potvrda da je u toku radikalna promena poslovne kulture i načina poslovanja".Procene govore i o tome da oko 28 posto zaposlenih u Zapadnoj Evropi može da radi od kuće, dok se u slučaju SAD govori o 37 posto zaposlenih.Pred rada na daljinu, javila se i potreba učenja na daljinu, pogotovo na fakultetima i onlajn nastava se pokazala kao izvodljiva alternativa. Ipak, Simić napominje da u državama gde visoko obrazovanje nije svedeno na čisti biznis i gde dominiraju univerziteti koje finansira država, budućnost onlajn studiranja neće isključivo zavisiti od toga da li je ono profitabilno za vlasnike univerziteta.
