Skoro sve dm drogerije u Srbiji, uključujući i one u tržnim centrima, radiće najkasnije do 21 čas, budući da je kompanija dm prepoznata kao prioritetan lanac snabdevanja koji u svom asortimanu sadrži prehram...
Majkrosoft ima novu alatku pod nazivom „Ocena produktivnosti“ koja omogućava menadžerima da prate koliko često radnici koji rade iz svojih domova koriste Word i Excel, koliko imejlova šalju i na koliko su video sastanaka bili prisutni, piše Axios.Ukupno postoji „73 komada detaljnih podataka o ponašanju radnika kojima poslodavci imaju pristup, a svi su povezani sa zaposlenima po imenima na zgodnoj kontrolnoj tabli“, piše Rejčel Sendler iz Forbsa.Pandemija korona virusa znatno je ubrzala usvajanje rada na daljinu, ali je takođe i normalizovala pojačani nadzor i prikupljanje podataka kao što je „Ocena produktivnosti“.Neki poslodavci takođe mere temperaturu radnika i prikupljaju istorije bolesti u ime sigurnosti, dok drugi koriste razne tragače za nadgledanje svojih zaposlenih koji rade iz svojih domova, jer sumnjaju u njihovu sposobnost da posao obave kod kuće.Integrisanje takve invazivne tehnologije nadzora na radno mesto može brzo nagristi poverenje radnika u svoje šefove i naterati ih da daju otkaze.
-270x152.jpg)
Nelt Grupa ostvarila je u 2020. planirani konsolidovani prihod u iznosu od 940 miliona evra. Nelt Grupa, lider u pružanju najsavremenijih usluga u oblasti distribucije i logistike, koji zapošljava 4.000 ljudi u 15 kompanija, na 11 tržišta u Jugoistočnoj Evropi i Africi, preko 25 godina konstantno ulaže u razvoj poslovanja, primenu novih tehnologija i afirmaciju zaposlenih.„Godina koju ispraćamo je bila godina požrtvovanosti svih u Neltu. Naš lanac snabdevanja je neprekidno funkcionisao na svim tržištima na kojima poslujemo i time omogućio nesmetanu nabavku ključnih proizvoda svim potrošačima. Zakoračili smo značajnije u proces digitalizacije, omogućili veću efikasnost poslovnih procesa i nastavili sa investicijama. Bazirana na kompanijskim vrednostima, transformacija biznisa se nastavlja u želji da obezbedimo dugoročnu perspektivu poslovanja Nelta i naših poslovnih partnera“, izjavio je Miloš Jelić, generalni direktor Nelt Grupe. Tokom godine obeležene Covidom, Nelt je obezbedio sve raspoložive mere zaštite i edukacije zaposlenih, vodeći pre svega računa o njihovom zdravlju, ali i o neophodnosti kontinuiteta poslovanja. Donacijom zdravstvenim sistemima u regionu u iznosu od preko 350.000 eura, kompanija Nelt je poslala poruku da je iskren i stabilan partner i oslonac zajednice u kojoj posluje. Kroz kreiranje i lansiranje mobilne aplikacije "Nelt Market" na tržištu Srbije, ponovo je dokazana liderska pozicija kompanije u distribuciji robe široke potrošnje. U saradnji sa principalom Philip Morris International (PMI) pokrenut je globalni pionirski projekat u oblasti digitalne trgovine duvanskim proizvodima ka maloprodaji.Kompanija Neoplanta je kroz najbolje rezultate u istoriji svog poslovanja potvrdila mesto broj jedan u mesnoj industriji, dok je Baby food factory (Fabrika dečije hrane) ispunila ciljeve sa ostvarenim učešćem na tržištu u kategoriji od preko 20%. Nelt je u saradnji sa BFF inicirao i sproveo dva dodatna projekta: akviziciju brenda hrane za bebe Bebi, od Atlantic grupe, čija će se proizvodnja nastaviti u Beogradu a distribucija u Rusiji, dok je osim toga, kreiran i revolucionaran proizvod zdrave hrane pod nazivom Nutrino LAB, koji se odnedavno može naći u radnjama širom Beograda. Planirane investicije za 2021. godinu iznose više od 10 miliona eura, pre svega u proširenje prvog privatnog Intermodalnog terminala u Dobanovcima, ali i drugim ekološkim, tehnološkim i transportnim segmentima poslovanja svih kompanija u okviru Nelt Grupe.
Tokom prošlog meseca 7,8% kompanija iz oblasti prerađivačke industrije smanjilo je broj zaposlenih u odnosu na oktobar, dok je sveha 4,4% povećalo broj svojih radnika, objavila je Privredna komora Srbije (PKS) u svojoj publikaciji Barometar.U odnosu na novembar prošle godine zabeležen je pad indikatora očekivane prodaje na domaćem tržištu od 68%, a na stranom od 80%.Tokom novembra u anketi o broju radnika, 16,7% poslodavaca je reklo da će u naredna tri meseca povećati broj zaposlenih, dok 4,9% planira otpuštanja, što je lošiji rezultat u odnosu na oktobar 2020.MESECI PADA U PRERAĐIVAČKOJ INDUSTRIJI SRBIJE Jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavaju kompanije iz prerađivačkog sektora je nivo likvidnosti, pa je tako 20,3% njih je navelo da im je neizvesnost u naplati potraživanja najveći problem u poslovanju. Broj firmi koje su navele da im je nivo potraživanja previsok, odnosno visok ali izdrživ, blago je smanjen u odnosu na oktobar i iznosi 32,8%.Smanjen je i broj firmi koje planiraju da povećaju obim investicija. Dok je Prošle godine to je planiralo 31,6% firmi, dok će ove godine samo 29,9% kompanija povećavati svoja ulaganja.
Kineski tehnološki gigant Huavej (Huawei) testirao je softver za prepoznavanje lica koji bi mogao da pošalje automatizovane "ujgurske alarme" vlastima kada njegovi sistemi kamera identifikuju članove ove manjinske grupe, navodi se u internom dokumentu koji pruža dalje detalje o kineskom nadzoru koristeći veštačku inteligenciju, piše Vašington poust.Dokument koji su potpisali predstavnici Huaveja otkrila je istraživačka organizacija IPVM i pokazuje da je telekomunikaciona firma 2018. godine radila sa startap kompanijom za prepoznavanje lica Megvii na testiranju sistema kamera sa veštačkom inteligencijom koja je mogla da skenira lica u gomila i proceni starost, pol i etničku pripadnost svake osobe.Ako bi sistem otkrio lice pripadnika većinski muslimanske manjinske grupe, navodi se u izveštaju o testiranju, mogao bi pokrenuti „ujgurski alarm“ - koji bi ih potencijalno mogao označiti za policiju u Kini, gde su pripadnici grupe masovno zatvarani. Dokument, koji je pronađen na Huavejevoj veb lokaciji, uklonjen je ubrzo nakon što su The Post i IPVM zatražili od kompanije komentar.Takva tehnologija je poslednjih godina stekla sve veću ulogu među policijskim odeljenjima u Kini, kažu aktivisti za ljudska prava. Ali dokument baca novo svetlo na to kako je Huavej, najveći svetski proizvođač telekomunikacione opreme, takođe doprineo razvoju te tehnologije, pružajući servere, kamere, cloud-computing infrastrukturu i druge alate koji podmiruju tehnološku moć sistema.Džon Honovič, osnivač kompanije IPVM sa sedištem u Pensilvaniji koja pregledava i istražuje opremu za video nadzor, rekao je da dokument pokazuje koliko je takva diskriminatorna tehnologija postala „zastrašujuća“ i „potpuno normalizovana“.„Ovo nije jedna izolovana kompanija. Ovo je sistematično “, rekao je Honovič.Kompanije Huavej i Megvii priznale su da je dokument stvaran. Portparol Huaveja Glen Šlos rekao je da je izveštaj „jednostavno test i da nije video stvarnu primenu. Huavej za ovu vrstu testiranja isporučuje samo proizvode opšte namene. Ne pružamo prilagođene algoritme ili aplikacije“.Obe kompanije najavile su tri sistema nadzora, a Vašington poust nije mogao odmah da potvrdi da li je sistem sa „ujgurskim alarmom“ testiranim 2018. godine jedan od tri koji se trenutno prodaju.
Kalifornijska kompanija Joby Aviation, koja razvija električne avione sa vertikalnim sletanjem i poletanjem, preuzima aplikaciju Uber Elevate, prenosi CNBC. Na avio-taksi čeka se već nekoliko godina, ali se startap preduzeća već udružuju u nameri da ga konačno i pokrenu.Prema najavama, očekuje se da će avio-taksi moći da se nađe u upotrebi već 2023. godine i tada će Joby moći da koristi Uberovu aplikaciju koja je razvijena za avionski taksi.Iako uslovi transakcije nisu objavljeni, Uber je kako se navodi pristao da investira 75 miliona dolara u Joby Aviation, pored 50 miliona koji su već uloženi ove godine, kao deo finansiranja kompanije Series C."Bili smo ponosni na naše partnerstvo sa Uber Elevate prošle godine, a još smo ponosniji što smo ih danas dočekali u Joby timu“, izjavio je Joe Ben Bevirt.Transakcija dolazi samo dan nakon što je Uber prodao svoj Advanced Technologies Group, kompaniji Aurora, koja razvija autonomne automobile.POTPREDSEDNIK ERBASA ZA JIE: BUDUĆNOST GRADSKOG PREVOZA JE LETEĆI TAKSI Rastankom sa Advanced Technologies Group-om i Uber Elevate, Uber narednih godina neće morati da ulaže stotine miliona dolara u razvoj usluge "autonomnog" prevoza i vazdušnog taksija.Za kompaniju Joby Aviation, Uber Elevate mogao bi da znači da će njihovi budući korisnici moći jenodstavno da koriste i usluge avio-taksija i usluge Uberovog običnog gradskog taksija.Kompanija je napravila i testira potpuno električni avion koji može da prevozi četiri putnika i pilota na rastojanju do 150 milja pri maksimalnoj brzini od 200 milja na sat. Cene korišćenja avio-taksija još nisu poznate, ali kada budu objavljene biće jasno da li će on moći masovno da se koristi.
Veliki nagradni konkurs SBB fondacije rEKOnstrukcija završen je 24. novembra, a nakon mesec dana prijavljivanja i izuzetno kreativnih ekoloških rešenja, žiri je imao veoma težak zadatak.Na adresu neprljajnemasizgovor.rs pristiglo je 510 predloga, među kojima se kao najbolji izdvojio Pošumljavanje kako bi nadoknadili za svoju emisiju ugljenika. Realizatori pobedničkog rešenja na 37 ari zemljišta u blizini Kruševca sade šumu i doprinose borbi protiv klimatskih promena. Drugo mesto osvojio je predlog Oživljavanje sela Pakleštica u okolini Pirota, a treće Ulepšaj svet oko sebe. Četvrto mesto osvojilo je pet rešenja, a zbog velikog broja izuzetnih ekoloških projekata žiri SBB fondacije je odlučio da dodeli još 10 specijalnih nagrada. Sve ostale učesnike obradovaće i mali znak pažnje.Konkurs rEKOnstrukcija, koji je deo inicijative Ne prljaj. Nemaš izgovor!, počeo je 23. oktobra a učesnici su slali snimke ili fotografije u kojima se vidi na koji način oni brinu o svojoj okolini svakodnevnim životnim navikama. Rekonstrukciju su podržali i brojni saradnici i javne ličnosti među kojima su poznati glumci, voditelji, ekološki aktivisti i mnogi drugi koji su prepoznali značaj ovakve akcije čiji su prioritet i misija borba za očuvanje životne sredine.
Državni Fond za razvoj odobrio je ukupno 195 zahteva za kredite u ukupnom iznosu od 968,6 miliona dinara, objavio je Fond na svojoj internet stranici.Prema njihovim podacima, odobreno je 16 zahteva za investicione kredite u iznosu od 299,2 miliona dinara kreditnih i 63,9 miliona dinara bespovratnih sredstava.Pored toga, odobreno je 112 kredita za likvidnost pravnim licima i preduzetnicima kao finansijska podrška u uslovima izazvanim pandemijom kovid-19 u iznosu od 355,3 miliona dinara.Turističkim, ugostiteljskim i putničkim delatnostima odobreno je 53 kredita za likvidnost u ukupnom iznosu od 253,4 miliona dinara.S druge strane, Fond za razvoj je odbio 83 zahteva za kredite, od kojih je polovina bila za likvidnost, odnosno za finansijsku podršku u uslovima pandemije.Fond je odobrio dva dugoročna kredita za investicije u iznosu od 37,5 miliona dinara, i jedan za trajna obrtna sredstva u iznosu od 4 miliona dinara.Odobreno je i 11 zahteva u iznosu od 19,1 miliona dinara kreditnih i 9,2 miliona dinara bespovratnih sredstava za startap kredite po Programu podsticanja razvoja preduzetništva.Kako je Fond naglasio na svojoj internet stranici prijem zahteva će se vršiti dok se sredstva iz Programa ne utroše, a najkasnije do 10. decembra 2020. godine, a nakon naznačenog datuma zahtevi po ovom programu se neće razmatrati.
Inicijativa #hiljadekamera koju zastupa Share fondacija pozvala je građane i organizacije da učestvuju u zajedničkom finansiranju pravne i građanske borbe za zabranu biometrijskog nadzora u Srbiji. Svi zainteresovani građani mogu da doniraju novac putem internet stranice Doniraj.rs. Za finansiranje kampanje do sada je prikupljeno više od 500.000 dinara, a cilj je da se skupi milion dinara. Sva prikupljena sredstva koristiće se za analizu tehnologije i pokretanje pravnih mehanizama protiv masovnog nadzora, a nastaviće se i sa mapiranjem i obeležavanjem kamera u javnom prostoru, a sprovodiće se i druge građanske akcije, edukacija i informisanje šire javnosti o tim problemima."Pametne kamere za biometrijski nadzor postavljaju se u javnim prostorima Beograda, čak i u vreme pandemije, najavljujući vreme "nove normalnosti" svakodnevnog kršenja prava građana zaštićenih Ustavom i zakonima", navodi se u saopštenju inicijative #hiljadekamera.Prema rečima njenih predstavnika, sistem koji omogućava prepoznavanje lica i analizu kretanja na osnovu masovnog, neselektivnog prikupljanja ličnih podataka, u Srbiji se uvodi putem procesa koji nije transparentan. Naglašavaju da je javnost do danas ostala uskraćena za informacije o ceni tog sistema, lokacijama kamera i rizicima po privatnost građana.Sve dosadašnje aktivnosti na tom polju finansirane su isključivo resursima aktivista i organizacija okupljenih u pomenutoj inicijativi, a građani se sada pozivaju da učestvuju u izgradnji informisanog, otvorenog društva koje će upotrebljavati korisne i kontrolisane tehnologije. To će, kako objašnjavaju doprineti da se ne plati previsoka cena građanskim slobodama. Prikupljanje donacija trajaće do 5. januara, a za podršku od 1000 i više dinara predviđeni su paketi zahvalnosti koji obuhvataju informativne sadržaje o digitalnim pravima i bezbednosti na internetu, stikere za obeležavanje kamera, ali i odevne predmete koji su dizajnirani da zbunjuju sistem za prepoznavanje lica.POKRENUTA PETICIJA PROTIV MASOVNOG NADZORA "NE SNIMAJ MI LICE!" REAKCIJA NA IZOSTANAK DRUŠTVENE DEBATEPlatforma hiljade.kamera.rs nastala je kao reakcija na izostanak društvene debate i informacija od javnog značaja, a građani su počeli sami da mapiraju sistem za nadzor. Do danas je kako je naglašeno, na ovaj način verifikovano gotovo trostruko više kamera sa biometrijskim karakteristikama u odnosu na broj koji je objavio MUP. Prema toj mapi, Beograd trenutno ima 1001 kameru na 469 lokacija, a otkrivene su i brojne neusaglašenosti sa važećim zakonima, izostanak analize rizika i potreba.Takođe dodaje se da je utvrđeno i da ne postoji unapred definisan plan lokacija predviđenih za kamere, koji bi bio baziran na detaljnoj analizi krivičnih dela, kako je ranije najavljeno iz policije. Prošlog meseca, inicijativa je pokrenula i peticiju za zabranu biometrijskog nadzora, u okviru kampanje koja se vodi širom Evrope.
-270x152.jpg)
Kompanija PepsiCo donela je odluku da će do 2022. godine na devet tržišta Evropske unije izbaciti iz upotrebe plastiku dobijenu od sirove nafte koja služi za izradu ambalaže. Naime, ambalaža čitavog asortimana brenda Pepsi biće izrađena od reciklirane plastike (reciklirani polietilen tereftalat ili rPET), a kompanija će i dalje kontinuirano raditi na unapređenju modela za ponovnu upotrebu i dopunu, kao što je Sodastream model. Kompanija procenjuje da će prelazak na izradu boca od 100% reciklirane plastike godišnje eliminisati preko 70.000 tona plastike na bazi fosilnih goriva i ujedno smanjiti emisiju ugljenika po boci za približno 40%. Godine 2018. kompanija je najavila da će do 2030. dostići procenat od 50% kada je u pitanju upotreba reciklirane plastike na tržištima Evropske unije i do sada je već dostigla čak 30%. Najava o prelasku na 100% upotrebe rPET ambalaže predstavlja značajno ubrzanje ka postizanju tog cilja. Nemačka, Poljska, Rumunija, Grčka i Španija preći će na korišćenje 100% rPET ambalaže do 2021. godine, dok će ambalaža brenda Pepsi u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Belgiji i Luksemburgu biti 20% rPET do 2022. godine. Ovo se odnosi na sve punionice u vlasništvu kompanije PepsiCo, koje se nalaze na pomenutim tržištima, kao i njihove franšize. „Posvećeni smo akciji za rešavanje problema sa plastičnim otpadom. Radimo na tome da naše boce za piće budu izrađene od 100% reciklirane plastike kako bismo smanjili upotrebu pakovanja izrađenog na bazi fosilnih goriva. Ostvarenje ovog cilja započinjemo na devet tržišta Evropske unije i radimo na njegovom proširenju i na druga evropska tržišta, čim se budu stvorili uslovi“ izjavio je Silviu Popovici, izvršni direktor kompanije PepsiCo za Evropu i dodao: „Saradnja između svih zainteresovanih strana širom EU je ključna za rešavanje ovog problema. Potrebno je dizajnirati ambalažu koja se može reciklirati, zatim smanjiti količinu plastike i olakšati potrošačima njeno recikliranje. U saradnji sa predstavnicima sistema za upravljanje otpadom i drugim zainteresovanim stranama, moramo prikupiti što više boca tako da plastika nikada više ne postane otpad. Svako može i treba da zauzme određenu ulogu u razvoju cirkularne ekonomije”. Ključna stavka u pogledu povećanja dostupnosti reciklirane plastike pogodne za ponovnu upotrebu za ambalažu hrane i pića jeste omogućavanje da se boce što lakše recikliraju. Skoro 90% ambalaže PepsiCo portfolija je već biorazgradivo, pogodno za recikliranje i kompostiranje. Posvećenost kompanije PepsiCo izradi reciklirane plastike u skladu je sa kampanjom Evropske komisije, a sve u cilju omogućavanja da se 10 miliona tona reciklirane plastike iskoristi za kreiranje novih proizvoda na tržištima EU do 2025. godine. Za više informacija o održivom pakovanju posetite www.pepsico.com/sustainability/focus-areas/packaging
Unija poslodavaca Srbije saopštila je da podržava osnovni cilj Predloga zakona o digitalnoj imovini, odnosno regulisanje i unapređenje tržišta kapitala, korišćenje digitalne tehnologije ...
U novoj epizodi podkasta Neću da ćutim, urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović razgovara sa urednicom portala Glas Šumadije Jovankom Nikolić.Pored novinarstva, Jovanka se bavi i proizvodnjom domaće rakije, ima "Podrum Dramić", u selu Cvetojevac blizu Kragujevca.Glavna tema podkasta je kome je teže tokom pandemije, zaposlenima ili poslodavcima.
Američki predsednik Donald Tramp potpisaće izvršnu naredbu kojom se osigurava da se prioritetni pristup vakcinama protiv COVID-19 koje je nabavila američka vlada daje američkom narodu pre pružanja pomoći drugim državama, rekli su u ponedeljak visoki zvaničnici administracije, javlja agencija Rojters.Trampova administracija uverena je da će imati dovoljno vakcina za sve koji žele da se vakcinišu do kraja drugog kvartala 2021. godine, rekao je jedan zvaničnik osporavajući priču Njujork tajmsa da je američka vlada krajem leta odbila ponudu Fajzera (Pfizer) da otkupi više doza vakcine.Tramp, koji se suočio sa oštrim kritikama zbog rukovanja pandemijom koronavirusa, željan je da preuzme zasluge za brzi razvoj i distribuciju vakcine, navodi Rojters.Jedan zvaničnik rekao je da će izvršna naredba dovesti do formulisanja smernica za američke vladine agencije da pomognu drugim zemljama da nabave vakcinu kada se zadovolji potražnja u Sjedinjenim Američkim Državama.Bilo je nejasno zašto je potrebna izvršna naredba kako bi se osiguralo da se vakcine prvo distribuiraju na domaćem tržištu, mada se činilo da je naredba delom dizajnirana da podvuče Trampovu filozofiju „Amerika pre svega“ uoči dolazeće administracije novoizabranog predsednika Džoa Bajdena.Bela kuća održaće samit u utorak kako bi objasnili planove za distribuciju vakcina kroz Trampovu operaciju „Warp Speed“. Tramp i drugi zvaničnici će govoriti.Razvijači vakcina Fajzer i Moderna neće prisustvovati samitu.
-615x345.jpg.webp)
Kompanija Coca-Cola proglašena je treću godinu zaredom najgorim proizvođačem plastičnog otpada na svetu, u izveštaju koji otkriva razmere globalne krize izazvane plastičnim otpadom, piše britanski Independent.Tokom svoje godišnje revizije plastičnog otpada pronađenog na plažama, u rekama, parkovima i zajednicama širom sveta, Break Free From Plastic utvrdio je da su plastične boce Coca-Cole ubedljivo najveći zagađivači.Otkriveno je 13.834 komada plastike ove kompanije na 51 od 55 ispitivanih lokacija - više od ukupnog broja Nestle-a (8.633) i Pepsi-a (5.155), koji su bili drugi i treći najgori zagađivači.U okviru projekta u kojem je učestvovalo 15.000 dobrovoljaca, prikupljeno je gotovo 350.000 delova plastičnog otpada, od čega je 63 procenta označeno prepoznatljivom markom. Ukupno je u anketi identifikovano više od 5.000 brendova.Greenpeace je optužio Coca-Colu, Nestle i PepsiCo da se nisu adekvatno nosili sa plastičnom krizom i da su se "udružili" sa naftnim kompanijama kako bi proizveli još više materijala štetnog po okolinu.„Da bi zaustavile ovu krizu i borile se protiv klimatskih promena, multinacionalne kompanije kao što su Coca-Cola, PepsiCo i Nestle moraju da okončaju svoju zavisnost od plastične ambalaže za jednokratnu upotrebu i da se odmaknu od fosilnih goriva“, rekla je Ebigejl Agvilar, koordinatorka plastične kampanje za Greenpeace za jugoistočnu Aziju.Izveštaj dolazi samo nekoliko mjeseci nakon što su tri proizvođača bezalkoholnih pića optužena za „licemjerje“, nakon što se u izvještaju tvrdi da su se javno obavezali da će smanjiti plastični otpad, dok tiho podrivaju reforme održivosti putem lobističkih grupa i trgovinskih udruženja.Prema istraživanju fondacije Changing Markets, Coca-Cola je i dalje najveći zagađivač plastike na svetu, sa „plastičnim otiskom“ od 2,9 miliona tona godišnje.
Finski parlament usvojio je zakon kojim se kineskim kompanijama zabranjuje isporuka 5G opreme, prenosi Telecompaper. Među glavnim razlozima naodi se bolja sajber bezbednost, kao i eliminisanje konkurenata domaćim dobavljačima.Finski parlament (Eduskunta) usvojio je predlog da se kineske kompanije Huavei i ZTE isključe iz svih nadmetanja u oblasti telekomunikacija u toj zemlji, kao i da se ograniči upotrebu njihove opreme.Kako se naglašava, kompanije i javna uprava će se obavezati da eliminišu 5G premu svih kineskih kompanija. Predlog se objašnjava brigom za nacionalnu bezbednost i zaštitu domaćeg dobavljača telekomunikacone opreme, kompanije Nokia.BRITANCI NE MARE ZA TRAMPOV PORAZ, IPAK ZABRANJUJU HUAWEI U predlogu novog zakona navodi se da su švedska sigurnosna policija (Sapo) i britanska obaveštajna agencija MI6 označili Kinu kao bezbednosnu pretnju, kao i da je Švedska nedavno zabranila upotrebu opreme kineskih proizvođača za 5G mreže. U predlogu se podseća i da je Velika Britanija to učinila tokom jula, kao i da Nemačka i Francuska značajno ograničavaju položaj kineskih dobavljača telekomunikacione opreme zbog zaštite sajber bezbednosti.Kako je ranije odlučeno, u Švedskoj tehnologija kineskih kompanija mora postepeno da se ukida do 2025. , a u Britaniji do 2027. godine.Od nove situacije na tržištu već je uspela da profitira švedska komanija Ericsson, što je činjenica koja se pored ostalih takođe naglašava u predlogu koji je usvojio finski parlament.HUAWEI: U BRITANIJI STOP ZA 5G OPREMU, U SRBIJI GLAVNI DOBAVLJAČ TELEKOMA
Uber je odustao od razvoja sopstvenog samovozećeg automobila, privodeći kraju jedan od najambicioznijih pokušaja razvoja potpuno autonomnog vozila, piše Fajnenšal tajms. Kompanija će umesto toga svoje poslovanje usmeriti ka Aurori, startapu za autonomna vozila koju podržavaju Amazon i Sekvoja (Sequoia), gde će preuzeti manjinski udeo po znatno umanjenoj proceni.Uber je pre četiri godine preuzeo vođstvo u trci za razvoj autonomne tehnologije vozila, prevazilazeći rivale, uključujući Gugl i Teslu, u pokušaju da oformi flotu samovozećih taksija.Međutim, napori kompanije bili su poremećeni tragedijom kada je žena poginula u nesreći u kojoj je učestvovalo njihovo autonomno vozilo 2018. godine, a investitori Ubera su zatim pritisli kompaniju da se usredsredi na to da njihovo osnovno poslovanje dovede do profitabilnosti.Uber će prebaciti svoje odeljenje koje se bavilo razvojem autonomne tehnologije za vozila, koje ima 1.200 zaposlenih u Auroru, koja trenutno broji 600 radnika i uložiće 400 miliona dolara.Vrednost Aurore trenutno se procenjuje na 2,5 milijarde dolara, a iz tog startapa kažu da će investicija Ubera tu vrednost povećati čak četvorostruko na 10 milijardi dolara.Uberov projekat autonomnih vozila bio je značajan odliv gotovine za kompaniju, ali je vrednost procenjena na 7,25 milijardi dolara nedavno u aprilu 2019. godine, kada su Tojota i SoftBank uzeli manjinske udele.
Od Nove godine u Beogradu će važiti novi računi za porez na imovinu, a cene su određene u odnosu na zonu u kojoj se zemljište ili nekretnina nalazi, podseća Biznis.rs. Naglašava se i da se veći porezi očekuju i za kuće i za stanove koji se koriste za obavljanje neke delatnosti."Visina poreza na imovinu zavisi od prosečnih cena odgovarajućih nepokretnosti po zonama koje svake godine utvrđuje jedinica lokalne samouprave na osnovu stvarnog prometa nepokretnosti", kaže Gordana Aritonović poreski savetnik iz PSK Accounting agency.Kako se dodaje, do sada je jedinica lokalne samouprave utvrđivala prosečnu cenu odgovarajućih nepokretnosti po zonama na osnovu cena koje su važile u periodu od 1. januara do 30. septembra i to u onoj godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez."Sada je taj period proširen na 12 meseci, pa se prosečne cene utvrđuju na osnovu prometa koji se desio u periodu od 1. oktobra godine koja prethodi tekućoj godini, do 30. septembra tekuće godine. Tekuća godina, u smislu ovog zakona, je godina koja prethodi godini u kojoj se utvrđuje porez", objašnjava Aritonović.BEOGRAD OBJAVIO NOVE CENE NEPOKRETOSTI, KOGA ČEKA VEĆI POREZ VEĆI POREZ ZA OBJEKTE KOJI SE IZDAJUNaglašava se da na osnovu novih izmena i dopuna zakona može biti drastično povećan porez za stanove koji se pretežno koriste za obavljanje delatnosti. To kako naglašava Aritonović, znači da se za stan u kome se obavljaju neke delatnosti koriste prosečne cene koje važe za poslovne zgrade, a ne prosečne cene koje važe za stanove. "Ovo može biti drastično u opštinama, odnosno zonama u tim opštinama u kojima su prosečne cene poslovnog prostora znatno veće u odnosu na cene stambenog prostora (što je slučaj u opštini Novi Beograd)", napominje Gordana Aritonović.Ona napominje i da je dosadašnjim zakonom bila propisana obaveza da se neka nepokretnost oporezuje u skladu sa njenom pretežnom namenom, jer se poreske činjenice utvrđuju prema njihovoj ekonomskoj suštini."Postoji čak i mišljenje ministarstva koje upravo govori o tome", naglašava Aritonović.Prema njenim rečima, ukoliko se stan ili kuća za stanovanje kao jedinstvena nepokretnost, u celini ili u pretežnom delu koriste za obavljanje (neke) delatnosti, onda se za utvrđivanje osnovice poreza na imovinu razvrstavaju u grupu koja je označena kao "Poslovne zgrade i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti koji služe za obavljanje delatnosti".Ovo kako se naglašava može da dovede i do povećanja poreza na imovinu za stanove koji se koriste za izdavanje na jedan dan (stan na dan), kao i za seoske kuće koje se koriste za turizam, jer je njihova pretežna namena za obavljanje delatnosti.Napominje se da je prosečna cena poslovnog prostora na tržištu uglavnom veća u odnosu na prosečene cene stambenog prostora, naročito kuća za stanovanje.
Nemački sud rekao je američkoj kompaniji za proizvodnju električnih vozila Tesli da obustavi krčenje šume na mestu predložene fabrike u Grinhajdu nakon što su ekolozi rekli da bi seča drveća mogla ugroziti zmije koje hiberniraju, piše agencija Rojters."Landesumweltamt (državna uprava za zaštitu životne sredine) i Tesla sada će biti konsultovani, oni treba da podnesu za seču do danas popodne, a onda ćemo proceniti situaciju", rekao je u utorak portparol upravnog suda u Frankfurtu na Oderu na istoku Nemačke.Teslina dozvola da započne izgradnju prve evropske fabrike i dizajnerskog centra zavisila je od uslovnog odobrenja lokalnih planskih vlasti, koje su dužne da se konsultuju sa lokalnim ekološkim grupama i zajednicom.Ekološki aktivisti iz lokalne grupe, NABU, rekli su za Rojters da glatka zmija, poznata i kao Coronella austriaca, možda hibernira na tom mestu i da aktivnost seče drveća može poremetiti njihov zimski san.Lokalne vlasti takođe razmatraju tvrdnje NABU-a da bi i Lacerta agilis, poznata i kao peščani gušter, mogla biti izložena riziku Teslinim širenjem.Proizvođač automobila je prošlog novembra najavio planove za izgradnju fabrike u Grinhajdu, van Berlina, sa planovima da fabrika počne raditi i radi do 1. jula 2021. godine, kako bi započela izgradnju svog električnog vozila, Model I.Berlinski Tagesspiegel prvi je izvestio da je obustavljeno krčenje šume.
Ukupni prihodi državne kase tokom oktobra u Crnoj Gori iznosili su 136,4 miliona evra, dok su rashodi bili 188,6 miliona, pa je deficit samo u tom mesecu iznosio 52,2 miliona evra, pokazuju podaci Centralne banke, a prenosi portal Bankar.me.Dodaje se da je taj manjak pokriven trošenjem depozita koji su uzeti ranije, kao i novim zaduženjima.Planirani prihodi, prema rebalansu iz juna, trebali su da budu 171,2 miliona, ali je naplaćeno samo 136,4 miliona evra.Od PDV-a prihodovano je 50,2 miliona evra ili deset miliona manje od iznosa koji je utvrđen prethodnim planom. Ti je istovremeno i iznos koji je 15 miliona manji nego u istom mesecu prošle godine.JAVNI DUG CRNE GORE 2021. GODINE DOSTIŽE ČETIRI MILIJARDE EVRA Od poreza na dohodak fizičkih lica u kasu se slilo 8,9 miliona, dok je plan bio da to bude 12,2 miliona. Manja je i naplata akciza, 17,3 miliona evra, odnosno 2,6 miliona manje od planiranog i 3,3 miliona manje od naplate u oktobru 2019. godine.Od obaveznih doprinosa za zarade za penzijsko, zdravstveno i osiguranje od nezaposlenosti naplaćeno je 46,8 miliona eura, što je 10 miliona manje od plana, ali i je nešto veći iznos u odnosu na isti mesec prošle godine, kada je od tih uplata država prihodovala 46,5 miliona evra.PRIHOD CRNE GORE OVE GODINE OD STRANIH TURISAT MANJI 800 MILIONA
Američka Savezna komisija za komunikacije (FCC) dodelila je Maskovoj SpejsIks (SpaceX) kompaniji federalne subvencije vredne skoro 900 miliona dolara za podršku razvijanja satelitske internet mreže pod nazivom Starlink koja za cilj ima da pruži internet konekciju ruralnim mestima širom Amerike, javlja CNBC.SpejsIks je osvojio 885,5 miliona dolara na FCC-evoj aukciji vrednoj ukupno 9,2 milijarde dolara, ili oko desetinu sredstava koja se dele između 180 kompanija. Poznate kao „aukcija I faze“ FCC-ovog Fonda za ruralne digitalne mogućnosti, subvencije su zamišljene da budu podsticaj dobavljačima širokopojasnih usluga da pruže usluge u „ruralna“ i teško dostupna područja Sjedinjenih Američkih Država.Subvencije će biti „raspodeljene tokom narednih 10 godina“, rekli su iz FCC-a, u obliku „jednakih mesečnih plaćanja“ sve dok svaki dobavljač ne „ispuni sve obaveze“ za dovođenje širokopojasne usluge u ponuđene oblasti."Sredstva će se raspodeliti kada podnosioci zahteva završe dugotrajni postupak prijave i budu ovlašćeni da dobiju podršku", rekla je glasnogovornica FCC-a En Vajgl u izjavi za CNBC.Očekivalo se da će FCC na prvoj aukciji dodeliti 16 milijardi, ali je na kraju taj iznos bio 9,2 milijarde dolara. Agencija je rekla da će preostalih 6,8 milijardi dolara uložiti u planiranu „aukciju II faze“, koja sada ima budžet od 11,2 dolara koja će biti usmerena na „delimično opslužena područja“.Starlink je SpejsIksov plan za izgradnju međusobno povezane internetske mreže sa hiljadama satelita, dizajnirane za pružanje interneta velike brzine bilo gde na planeti. U oktobru je kompanija započela javni beta test Starlink-a, čija je cena usluga 99 dolara mesečno.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
