Najnovije

Srbija

PKS: Kroz program „Druga šansa“ prošlo 70 domaćih kompanija privrednika

Kroz međunarodni projekat "Druga šansa" i obuku sa mentorima prošlo je više od 70 kompanija i privrednika iz Srbije, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS). Oni su dobili podršku i savet kako da ponovo pokrenu biznis nakon neuspeha u prvom pokušaju, što će im koristiti i u 2021. godini kada dospeva naplata odloženih poreza, doprinosa i kredita.  "Prema podacima Small Business Administration (SBA), svega polovina privrednih subjekata preživi prvih pet godina, a samo trećina dođe do desenije poslovanja", kaže Tamara Dunđerović, rukovodilac Centra za programe podrške privredi, i mikro, malim i srednjim preduzećima. Prema njenim rečima ohrabruje činjenica da je gotovo svaki uspešan privrednik barem jednom bio neuspešan, bilo da ga je odbila neka velika kompanija ili investitor, da je pogrešio sa prototipom, dobio otkaz, ili bankrotirao. "Pokretanje poslovanja od nule nije lako, a namera nam je da kroz "Drugu šansu" pomognemo posrnulim firmama i da ih ohrabrimo da ponovo pokrenu biznis", dodaje Dunđerović.Projekat "Druga šansa" realizuje Privredna komora Srbije sa partnerima iz Dunavskog regiona s ciljem da se pomogne privrednim subjektima koji su u procesu restrukturiranja ili stečaja ili su suočeni sa drugim problemima u poslovanju. PKS podseća da nudi edukativnu uslugu mentrostva svima koji su u problemu, a edukacija je usmerena na podizanje kapaciteta firmi,  utvrđivanje greške i razumevanje šta je do nje dovelo, kao i na redefinisanje strategija poslovanja.DRŽAVA ĆE GARANTVATI VRAĆANJE KREDITA KOJE JE UZELA PRIVREDA SPREČITI GUBITAK RADNIH MESTAUkazuje se i na činjenicu da je u zemljama Dunavskog regiona, broj poslovnih neuspeha prošle godine porastao za 3,6 odsto, dok se u Evropskoj uniji oko 200.000 preduzeća svake godine suoči sa nesolventnošću, što rezultira gubitkom 1,7 miliona radnih mesta."U trenutku kada se svi privrednici suočavaju sa posledicama KOVID-19 pandemije koja utiče na povećani rizik poslovanja, možemo očekivati da se broj problematičnih biznisa u narednom periodu poveća", navodi Dunđerović.Ona podseća i da u 2021. godini dolaze na naplatu odloženi porezi i doprinosi, kao i nastavak plaćanja kredita koji su bili pod moratorijumom.Ukazuje i na to da će pad prometa i niže privredne aktivnosti uticati i na kapacitet za vraćanje dugovanja privrednih subjekata, pa će zbog toga jaz biti sve veći.Tamara Dunđerović naglašava i da je tokom trećeg tromesečja premapodacima Narodne banke Srbije, povećana tražnja za kreditima, koja je najpre vođena potrebom za likvidnošću.PKS navodi da u projektu "Druga šansa" učestvuje više od 400 kompanija i privrednika, nacionalnih i finansijskih institucija celog Dunavskog regiona.

Srbija

BCBP: Trećina građana Srbije smatra da je pandemija pogoršala nivo demokratije

Trećina ispitanih građana Srbije smatra da je pandemija praćena opadanjem nivoa demokratije u Srbiji, pokazuju podaci istraživanja javnog mnjenja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), koje je sprovedeno tokom oktobra 2020. godine.Iako čak trećina građana Srbije ne veruje, ili ima ozbiljne sumnje u postojanje pandemije COVID-19, ogromna većina građana misli da će ova zdravstvena kriza imati ozbiljne ekonomske posledice. Rezultati istraživanja pokazuju da je društvo podeljeno po pitanju mera koje su preduzete u odnosu na pandemiju COVID-19, kao i načina na koji nadležne institucije reaguju na ovu zdravstvenu krizu. Građani su iskazali najveće poverenje u zdravstveni sistem, dok je poverenje u predsednika Srbije kao i u Krizni štab za zaštitu zdravlja stanovištva od zarazne bolesti COVID-19 skoro podeljeno.  Ove podele su posledica lošeg informisanja građana o toku i posledicama pandemije i čestih kontradiktornih poruka koje upućuju Krizni štab i organi vlasti, a upravo to je jedan od najvećih problema rukovođenja pandemijom. Najveći broj ispitanih građana smatra da je za bolje upravljanje pandemijom neophodno bolje informisanje, strožije kažnjavanje zbog nepoštovanja mera i bolja organizacija.  Trećina građana Srbije veruje da je pandemija uticala na kvalitet demokratije u Srbiji, a od tog broja, 29,3 odsto smatra da je došlo do erozije demokratije, približno isti procenat  smatra da su odluke nadležnih institucija ugrozile demokratiju, dok skoro četvrtina smatra da je sva vlast u rukama jednog čoveka.  Gotovo 70 odsto građana smatra da je Kina dala najveću finansijsku i humanitarnu pomoć za vreme pandemije. Iako i dalje nije poznato koliki je iznos kineske pomoći, procenjuje se da je Evropska unija bila ta koja je najviše pomogla Srbiju u borbi protiv korone. Kina je ipak u očima građana ubedljivo na prvom mestu, što je rezultat obimne propagande koju je vlast sprovela tokom pandemije.  

Srbija

Srpska farmaceutska industrija: Skok proizvodnje i izvoza, ali i uvoza

U prvih deset meseci ove godine proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata u Srbijim prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) veća je za 8,6%, dok je izvoz porastao za 8,7%, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS). Ipak, naglašava se da je u spoljnotrgovinskoj razmeni ostvaren deficit, jer je uvoz tih proizvoda za 624,6 miliona evra veći od njihovog izvoza."Farmaceutska industrija u Srbiji je reagovala brzo i odgovorno, održavajući stalnu komunikaciju s regulatornim autoritetima i u vanrednim okolnostima, i obezbedila sigurno snabdevanje lekovima i medicinskim sredstvima, ali i dodatnu pomoć u vidu značajnih donacija", izjavila je Mirjana Vučićević, iz Privredne komore Srbije.Navodi se da su najviše tražene zaštitne maske i rukavice, dezinfekciona sredstva, preparati za jačanje imuniteta, kao i lekovi koji se koriste u terapiji lečenja Kovida 19. Prema istim podacima, najveći skok prodaje proizvoda farmaceutske industrije bio je tokom marta, a širenjem pandemije većina proizvođača je se koncentrisala se na one proizvode za kojima je vladala veća tražnja.Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), od januara do oktobra ove godine, vrednost izvoza domaće farmaceutske industrije veća za 387,1 miliona evra u odnosu na isti period 2019. godine.U istom periodu uvoz farmaceutskih proizvoda vredeo je 1,1 milijardu evra pa je zabeležen spoljnotrgovinski deficit u toj oblasti poslovanja.U kompaniji Hemofarm kažu da su i pored svih teškoća koje je donela pandemija korona virusa zadovoljni ovogodišnjim poslovanjem."Uspeli smo da proizvedemo 6,5 milijardi raznih doza i formi, što je povećanje do šest odsto u odnosu na prošlu godnu, a očekujemo i rast prodaje od pet procenata", rekao je za Tajnug Veljko Pešić iz te kompanije.Prema njegovom mišljenju, farmaceutska indsutrija je na globalnom nivou prošla bolje nego neke druge, ali je i u njoj bilo kompanija koje su prijavile gubitke."Najbitnije je bilo da imate čvrst lanac snabdevanja i širok portfolio koji bi mogao da odgovori potrebama tržišta koje su se u trenutku pandemije javile", izjavio je Pešić.Dodaje da je 70 odsto proizvodnje Hemofarma namenjeno stranom tržištu, kao i da se izvozi u 19 zemalja Evropske unije i na tri kontinenta.

Svet

Terapije zasnovane na psilocibinu dobijaju podršku investitora u SAD

U poslednjih nekoliko meseci u Severnoj Americi zabeležen je nalet aktivnosti sa psihodelicima, naime neki američki gradovi i države legalizovali su psilocibin, a kompanije za biotehničku terapiju uz pomoć psihodelije počele su da prikupljaju institucionalni kapital i osnivaju istraživačke i razvojne centre u inostranstvu, piše magazin fDi.U novembru je država Oregon dekriminalizovala posedovanje svih lekova i legalizovala upotrebu psilocibina - jedinjenja prirodnog porekla koje se nalazi u „magičnim pečurkama“ - za medicinsko lečenje. Ovo dolazi dok biotehnološke kompanije koje razvijaju terapiju psilocibinom, poput Compass Pathways-a, žele da prikupe kapitalna sredstva putem inicijalne javne ponude (IPO).Na obe strane Atlantika, terapija koja koristi psilocibin postaje sve popularnija, dok interes investitora raste. Zalihe psihodelika brzo postaju vruća tema u biotehnološkom sektoruU 2017. godini britanski Centar za mentalno zdravlje procenio je da su mentalni problemi na poslu zemlju koštali 34,6 milijardi funti, u poređenju sa 26 milijardi funti deset godina ranije. Globalna predviđanja za finansijske troškove mentalnog zdravlja kreću se u milijardama, a kako Covid-19 pogoršava stope anksioznosti, depresije i zavisnosti, nije ni čudo što kapital dolazi u pomoć, navodi fDi.Investicijski tragač fDi Markets je ove godine zabeležio dva projekta u ovom sektoru. Uprkos istovremenim naporima za legalizaciju, način na koji se kompanije „udvaraju“ investitorima i stiču regulatorno odobrenje ostaje delikatno.Kanadska kompanija Mydecine, koja razvija i proizvodi lekove od pečurki, otvorila je laboratoriju u Denveru usredsređenu na medicinsku primenu gljiva bez psilocibina i čeka odobrenje američke Uprave za suzbijanje narkotika (DEA).„Mislimo da su SAD neverovatno tržište“, kaže izvršni direktor Mydecine-a Džoš Barč, dodajući da su dekriminalizacija u Oregonu i lobiranje u Vašingtonu doveli do „talasa prihvatanja“ i „promene načina razmišljanja“.Usled pandemije i drugog talasa zaključavanja širom Evrope i Severne Amerike, zabrinutost oko mentalnog zdravlja i blagostanja verovatno će postati još izraženija.Barč očekuje porast posttraumatskog stresnog poremećaja i skok zloupotrebe supstanci, za koje je psilocibin jedinstven tretman. „Ljudi će aktivno tražiti naprednija, inovativnija i manje štetna rešenja“, kaže on.Teško je ne praviti poređenja sa razvojem industrije kanabisa tokom poslednjih 10 godina, pri čemu su se zakonske promene uskladile sa javnim prihvatanjem da bi se stvorila više milijardi dolara vredna medicinska industrija. Napori za legalizaciju u SAD uklonili su veći deo stigme vezane za alternativnu, psihoaktivnu medicinu, a opioidna kriza u zemlji dovela je do veće otvorenosti u pogledu biljnih alternativa.

Srbija

Grad Beograd oglasio rani javni uvid u planove o nadogradnji bunkera

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda saopštio je da je stavio na rani javni uvid dva plana za detaljnu regulaciju ratnih skloništa u Borči i na Čukarici. U dokumentu se navodi i da se ta skloništa "nalaze na površinama definisanim kao zelene površine u otvorenim stambenim blokovima".Ranim javnim uvodiom predviđeno je da dokumenti u zgradi Gradske uprave Beograda budu dostupni građanima do 21. decembra. Prema predloženom planu, ukupno tri skloništa u Borči i jedan na Čukarici mogli bi da se nadograde.Naglašava se da je cilj i da se ti objekti koji su polu-ukopani sačuvaju, jer je njihova prvobitna namena zaštita ljude tokom ratnih dejstava.U elaboratu, koji je dostupan i na sajtu Grada Beograda, na lokaciji dva bunkera u stambenom naselju omeđenom ulicama Bele Bartoka i Ranih vojnih invalida u Borči predlaže se izgradnja objekta sa komercijalnim sadržajem, kao i objekta namenjenog za stanovanje.Foto: Google Maps/Jedna od lokacija bunkera u ulici Bele BartokaNa lokaciji skloništa u ulici Julije Delare koja se takođe nalazi u Borči, u elaboratu se takođe predlaže izgradnja stambenog prostora i naglašava se u da je Borči tim planovima obuhvaćen prostor na potezu površine 14,3 hektara. Na tom potezu, inače se nalaze četiri skloništa, a tri bunkera mogla da budu nadzidana objektima visine do 21 metra.Napominje se i da je odluka o izradi ovog dokumenta doneta je na inicijativu JP "Skloništa" čija je ideja da se stvore povoljni uslovi za nadziđivanje i veću uređenost skloništa i njihovog okruženja."Planirano je nadziđivanje postojećih objekata, a ulazi se neće menjati, i neće biti narušena osnovna funkcija skloništa", navodi se u planovima.BEOGRAD OGLASIO JAVNI UVID ZA JOŠ JEDNU IZMENU PLANA, DA LI PONOVO PRETI SEČA ŠUME Predloženim planom, kako je naglašno, na Čukarici je obuhvaćeno samo jedno sklonište koje se nalazi u bloku između ulica Ratka Mitrovića, Jablaničke i Šavničke.Prostor oko tog skloništa sada je, kako se navodi u elaboratu, a može lako i da se proveri na internet mapama -  zelena površina.Okruženje je zelena površina jer su skloništa nakon izgradnje prekrivena zemljom, sa ciljem da budu otporna na radijaciona dejstva.Nije teško zaključiti da se predloženim elaboratima smanjuju i zelene površine, pa bi građani svakako trebalo da daju svoje mišljenje o tim namerama gradske vlasti u Beogradu, kao i da se o tome pre bilo kakvog izjašnjavanja dobro informišu na navedenim adresama.

Srbija

AiCure i Toptal imenovali predstavnike za Srbiju

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti saopštio je da su kompanije AiCure i Toptal, obe sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama imenovale svoje predstavnike za Republiku Srbiju.Predstavnik kompanije AiCure za Srbiju je Advokatska kancelarija SOG/Samardžić Oreški Grbović iz Beograda, dok je predstavnik za Topal Snežana Marković, sa kojom se može stupiti u kontakt preko imejl adrese serbianprivacyteam@toptal.com.AiCure je kompanija za analizu podataka koja koristi veštačku inteligenciju da bi razumela kako pacijenti reaguju i koliko se pridržavaju pripisanoj terapiji.Toptal kompanija koja nudi platformu za slobodne resurse koja povezuje preduzeća sa softverskim inženjerima, dizajnerima i poslovnim konsultantima.U skladu sa zakonom, ovim predstavnicima se Poverenik ili drugo lice može obratiti u pogledu svih pitanja u vezi sa obradom podataka o ličnosti, a u cilju obezbeđivanja poštovanja odredbi ovog zakona.Poverenik ponovo apeluje na druge strane kompanije koje imaju obavezu imenovanja svog predstavnika u Republici Srbiji, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, da istu obavezu izvrše i time pokažu svest o obavezi poštovanja vladavine prava i privatnosti svojih korisnika.

Srbija

Posle tri godine poslovanja Simit Sarayi zatvorio pekare u Beogradu

Turski lanac pekara „Simit Sarayi“ zatvorio je sve objekte u Beogradu nakon što je zapao u finansijske poteškoće.Poslednja tri lokala koja su radila u samom centru grada su zatvorena, navodno zbog Covid-19, a zbog dugova zakupa privatnim vlasnicima, kao i gradu, u međuvremenu su ostali bez prava na korišćenje prostora, pisao je Blic.Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), kompanija je u kontinuiranoj blokadi od 13. januara ove godine, međutim problemi datiraju još iz 2018. godine, tako da je kompanija od dolaska do danas, u blokadi bila 551 dan. Ukupna blokada juče je iznosila 15,4 miliona dinara. (oko 126.000 evra).U Beograd su došli na „velika vrata“, objašnjava Blic. U jednom trenutku imali su devet prodavnica na najboljim lokacijama i ukupno 120 radnika. „U početku je sve izgledalo fantastično“, kaže jedan od bivših radnika turske kompanije.„Problemi su započeli 2019. godine, prvo su počeli odlaganjem plata, pa smo u decembru 2019. godine dobili pet zaostalih zarada, a zatim je usledilo zatvaranje objekata. Ove godine nismo dobili plate za januar, februar i mart“, kaže bivši radnik i dodaje da su poslednje tri prodavnice prestale da rade u martu, uz obrazloženje lokalne uprave da je reč o privremenom zatvaranju zbog pandemije. Međutim, nije bilo zvaničnog saopštenja vlasnika iz Turske.Za petnaest godina poslovanja turska kompanija je postala pekarski gigant koji ima 426 prodavnica u 22 zemlje gde svakodnevno opslužuje oko milion gostiju.Pre turskog lanca pekara, nekoliko drugih stranih kompanija naglo je napustilo Srbiju, a javnost i radnici bili su šokirani načinima na koji je to učinjeno.

Srbija

Krizni štab nije preporučio nove mere, stare važe do utorka

Krizni štab za borbu protiv covida 19 je razmatrao epidmiološku situaciju i eventualno uvođenje novih mera u Srbiji, ali su one za sada izostale, javio je RTS.Prema saznanjima Javnog servisa, uvođenje novih mera se i dalje razmatra, dok će postojeće ostati na snazi do utorka 15. decembra.Dodaje se i da eventualni razog za uvođenje novih mera leži u činjenici zbog toga što se 19. decembra slavi Sveti Nikola, a kasnije stižu novogodišnji i božićni praznici.Razgovaralo se o meri uvođenja obaveznog karantina i PCR testa za državljane Srbije koji bi došli iz inostranstva, ali odluka o tome još nije doneta.Nova sednica Kriznog štaba zakazana je za ponedeljak, nakon čega bi trebalo da se zna koje mere će važiti nakon utorka.Radio televizija Srbije navodi da su u Beogradu već izašle i ponude za doček Nove godine na dvadesetak različitih lokacija, u zatvorenom prostoru, iako lekari upozoravaju da na takvim mestima postoji najveći rizik od zaražavanja.KRIZNI ŠTAB: MASKE OBAVEZNE ZA SVE I NA OTVORENOM PROSTORU

Svet

Borel: Nove tehnologije mogu da štite ali i da ugrožavaju ljudska prava

Nove tehnologije su doprinele razvoju civilnog društva, ali i omogućile vladama da "zbog bezbednosti" pojačaju kontrolu, rekao je visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Žozep Borel na godišnjem forumu o ljudskim pravima EU-Nevladine organizacije, piše Euractiv.Otvarajući skup kojim se obeležava Međunarodni dan ljudskih prava, Borel je podsetio da je njegovo prvo pojavljivanje u mandatu visokog predstavnika pre godinu dana bilo upravo na forumu EU-NVO o ljudskim pravima.Borel je rekao da je protekla godina bila teška širom sveta, da je bilo više kršenja, više zloupotreba i više ograničavanja  ljudskih prava, da je uhapšeno ili ubijeno više branilaca ljudskih prava, čime je samo naglašen značaj rada civilnog društva.Tema ovogodišnjeg foruma je uticaj tehnologije na ljudska prava i Borel je rekao da je potreban evropski i prema ljudskim pravima okrenut pristup digitalnom svetu zbog sve više represivnih zakona, "onlajn i oflajn" restrikcija i  pritisaka na civilni sektor.Prema njegovim rečima, nove tehnologije su pomogle mrežama civilnog društva da porastu ali su i omogućile vladama da pojačaju nadzor i kontrolu, često pod izgovorom bezbednosti.Borel je ukazao na napade na aktiviste NVO, ali i novinare i blogere u Hongkongu, Egiptu, Belorusiji, Kini, dodajući da jeZahvaljujući civilnom društvu, i uz pomoć društvenih mreža, svet saznao za kršenja ljudskih prava i zloupotrebe, saopštio je EEAS.Borel je istovremeno upozorio da nove tehnologije predstavljaju i opasnost jer se preko njih branioci ljudskih prava često proizvoljno proglašavaju za mete, šire se govor mržnje i lažne vesti.Takođe se zahvaljujući novim tehnologijama masovno prikupljaju i analiziraju podaci građana bez adekvatnih mera zaštite, rekao je Borel.EU, istakao je Borel, namerava da smanji sve te rizike a da istovremeno maksimizuje mogućnosti koje pružaju nove tehnologije i to je ključni cilj Akcionog plana za ljudska prava i demokratiju usvojenog u novembru.Narednih dana, najavio je Borel, biće objavljeni i Evropska digitalna strategija, paket zakona o digitalnim uslugama i zatim predstoje zakoni o veštačkoj inteligenciji."To su mere EU za odgovor na nove pretnje i zaštitu naših prava", rekao je potpredsednik Evropske komisije predstavnicima NVO u onlajn obraćanju.

Svet

Od početka pandemije hrvatskim ugostiteljima prihodi manji za 39%

Navodi se da je prijavljeni promet u kafićima i restoranima od marta do kraja novembra dostigao 8,74 milijarde kuna (1.15 milijardi evra), što je u poređenju sa prošlom godinom manje za 5,58 milijardi kuna (739 miliona evra), odnosno za 39%, piše Poslovni.hr.Neki u toj olasti su potonuli mnogo više, a neki manje od prosečnog pada fiskalizovanog prometa, a kada se sageda situacija od početka godine pad je nešto manji jer su neki ugostitelji pre padndemije beležili rast.Navodi se da su na negatvni trend najvše uticale mere protiv pandemije kojima je naloženo zatvaranje kafića i restorana, a sa tim su morali da se pomire i vlasnici teretana.Na alarmantnu situaciju zbog uvedenih ograničenja ovih dana upozorava i event industrija u Hrvatskoj.Sa druge strane, dodatna ograničenja očekuju se i u radu trgovaca.Predsednik Nacionalnog udruženja ugostitelja Marin Medak procenio je da  bi zabrana rada mogla da bude produžena do kraja januara.Kako se navodi, neki od ugostitelja i dalje pokušavaju da pregovaraju sa Nacionalnim stožerom za zaštitu od pandemije, jer žele da im se dozvoli da barem organizuju služenje kafu napolju, ne u zatvorenom prostoru.NEKE DELATNOSTI PROŠLE BOLJEFrizerski saloni i saloni za ulepšavanje tokom drugog talasa pandemije kako se navodi, jer su za razliku od prvo talasa izbegli zaključavanje.Oni prema najnovijim podacima u odnosu na prošlu godinu beleže manji pad u iznosu od 185 miliona kuna (24,5 miliona evra), odnosno za 22%.

Srbija

Država će garantovati vraćanje kredita koje je uzela privreda

Naredne nedelje pred narodnim poslanicima će se naći Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije, putem koje će država garantovati vraćanje kredita koje će banke izdavati za likvidnost ili obrtna sredstva. Primenom tog propisa bi olakšao malim i srednjim preduzećima pristup neophodnim sredstvima, ali i smanjila cena zaduživanja kod komercijalnih banaka.U obrazloženju zakona se navodi da je garnatna šema "neohodan nastavak preduzetih mera za podršku privredi", a da je cilj da se kroz mehanizam garantovanja države poveća likvidnost privrednih subjekata za kredite koje odobravaju banke, te da će garancija koju izdaje Republika Srbija u korist banaka biti "bezuslovna, bez prava na prigovor i naplativa na prvi poziv".Da bi banke bile osigurane, Srbija se obavezuje da će za tu namenu obezbediti sredstva u budžetu, a maksimalni iznos garnacije na nivou osiguranog portfolija biće 480 miliona evra.Izdavaće se pojedinačne garancije po portfoliju svake pojedinačne banke, sa stopom pokrića 80 odsto i stopom maksimalne garancije 30 odsto.Početkom otplate kredita, pojedinačna garancija će se sukcesivno i automatski umanjivati, srazmerno umanjenju iznosa glavnice.Kamatne stope će uređivati banke u skladu sa svojom kreditnom politikom, a u iznosu ne većem od jednomesečne stope belibora, uvećane za 2,50 odsto odsto za kredite odobrene u dinarima, ičo u iznosu koji nije veći od tromesečne stope euribora uvećane za 3 odsto, za kredite u evrima.Ukupna naknada po kreditu ne može biti veća od 0,5 odsto od iznosa odobrenog kredita, instrument obezbedjenja kredita su dostavljene najmanje menice korisnika i većinskog vlasnika korisnika (jednako ili veće od 25 odsto), korisnik kredita ne može isplaćivati dividendu ni povraćaj pozajmice osnivača u prvih godinu dana po zaključenju ugovora o kreditu, a korisnik kredita neće vršiti u toku grejs-perioda privremenu otplatu nekih drugih i postojećih zajmova kod banaka.Iznos po pojedinačnoj garanciji neće biti obnovljiv, zbog efikasnosti mehanizma garantovanja i da bi se smanjila mogućnost da se garancijama obuhvataju revolving krediti i kratkoročni krediti, perioda otplate do 12 meseci. Namena kredita je isključivo za finsiranje likvidnosti i obrtnih sredstava, isključena je mogućnost refinansiranja i privremena otplata nedospelih rata postojećih kredita, kao i refinansiranje kredita kod drugih banaka.Iznos realizacije kredita od strane banaka je regulisan Predlogom zakona i pratećom uredbom, na iznose do 2 milijarde eura.Ko sve može da koristi kredite koje garantuje i država?preduzeće sa sedištem u Republici Srbiji, uključujući i poljoprivredna gazdinstva, a koje je registrovano u APR-u i klasifikoano kao preduzetnik, mikro, malo ili srednje privredno društvo, u skladu sa Zakonom o računovodstvu, lice koje nije registrovano u APR-u, ali ima zvanično objavljene finansijske izveštaje i klasifikovano je kao preduzetnik, ili mikro, malo i srednje preduzeće, u skladu sa Zakonom o računovodstvu, lice kome je u skladu sa kreditnom politikom banke odobren novi, ili zanavljanje postojećeg kredita, za koji Republika Srbija može garantovati banci, u skladu sa uredbom.Garantnu šemu neće moći da koriste preduzeća koja su 2019. godine bila u teškoćama, koja imaju dospele a neizmirene poreske obaveze, u kojima republika, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava imaju učešće u vlasništvu preko 50 odsto.Dodatno, iz novih mera biće isključeni korisnici čija su dugovanja bila u statusu neizmirenih obaveza prema propisima NBS ili prema kojima je banka preduzela mere restrukturiranja u period od 12 meseci pre kraja februara 2020. godine, kao i privredna društva nad kojima se sprovodi sporazumno finansijsko restrukturiranje, stečaj ili likvidacija.Srbija će izdavati Pojedinačnu garanciju isključivo ako je kredit pušten u tečaj najkasnije do 31. jula 2021. godine, da je rok otplate kredita do 36 meseci (od puštanja u tečaj), a u ovaj rok je uračunat i grejs period od devet do 12 meseci, osim u slučajevima primene moratorijuma navedenog propisima NBS zbog ublažavanja pandemije.Ugovor o kreditu mora biti zaključen do 30. juna 2021. godine i pušten u tečaj do 31. jula 2021. godine.

Video

Hoće li pandemija doneti trgovcima nedelju kao neradni dan?

Radoslav Topalović iz Samostalnog sindikata trgovine Srbije za serijal #KomeJeTeže govori o mogućnosti zabrane rada nedeljom u trgovini."Mi smo tu inicijativu pokrenuli još pre četiri godine... Niko od nadležnih nije bio eksplicitno ni za ni protiv", naveo je Topalović.Usled ekonomskih nesigurnosti koje se očekuju ove jeseni naš medij je pokrenuo serijal tekstova o uticaju pandemije na tržište rada u Srbiji.Ovde možete pogledati primer ANKETE ili REZULTATE prethodne ankete koju je objavila Nova ekonomija.

Srbija

„Putevi Srbije“ za dve godine nepravilno potrošili pola milijarde evra

Subvencije javnim preduzećima "Putevi Srbije" i "Koridori Srbije" su rebalansom budžeta za ovu godinu povećane sa 9,7 na čak 25 milijardi dinara. Ova sredstva se koriste za izdržavanje i izgradnju puteva, pa bi ovo trebalo da je dobra vest, jer se povećavaju ulaganja u infrastrukturu koja je kod nas i dalje prilično zapuštena. Međutim, kada se tome dodaju nalazi izveštaja Državne revizorske institucije (DRI) o javnim nabavkama u JP "Putevi Srbije" za 2018. i 2019. godinu, onda stvari i ne izgledaju tako dobro.Inače su javne nabavke u Srbiji crna rupa u kojoj nestaje značajan deo javnog novca. Prema izveštaju DRI o poslovanju za 2019. godinu, utvrđene su nepravilnosti u visini od 2,82 milijarde dinara ili 9,7 odsto, "što znači da je svaki deseti dinar, u javnim nabavkama koje smo revidirali, nepravilno potrošen".Revizija JP "Putevi Srbije" urađena je ove godine pa se nije našla u ovom izveštaju, ali da jeste stvari bi izgledale još mnogo lošije. Naime, prema nalazima DRI, JP "Putevi Srbije" su skoro pola milijarde evra u toku 2018. i 2019. godine potrošili sa greškama i nepravilnostima u primeni ili uopšte preskačući Zakon o javnim nabavkama.Na primer, preduzeće uopšte nema dokumentaciju o tome kako je utvrđivalo procenjenu vrednost javnih nabavki u vrednosti od 7,18 milijardi dinara, što je važan korak u procesu nabavki koji obezbeđuje da se ne uzimaju prenaduvane ponude.Za 30 postupaka javnih nabavki u vrednosti od šest milijardi dinara nisu bili ispunjeni uslovi za pokretanje postupka, najčešće zato što te nabavke nije uopšte ni bilo u planu nabavki. Nabavke u vrednosti od čak četiri milijarde dinara naknadno su dodavane u plan nabavki i po pet meseci nakon što je javna nabavka obavljena.U JP "Putevi" su revizorima objasnili da je to rađeno zbog hitnosti i po nalogu osnivača, odnosno države, ali kako se navodi u izveštaju, ti razlozi za hitnost nisu dokumentovani. Zatim, kod 22 javne nabavke u vrednosti od 4,6 milijardi dinara postupci i ugovori nisu urađeni po zakonu.Recimo, u planu nabavki stoji jedna stavka, a u tenderu druga. U preduzeću su objasnili da se ne radi o drugačijem predmetu nabavki, već o preciziranju istog predmeta nabavki, ali državni revizori ne prihvataju objašnjenje "jer se kod navedenih javnih nabavki radi o očigledno drugačijim predmetima javnih nabavki od onih koji su navedeni u Planu nabavki i Odluci o pokretanju postupka, sa drugačijim radovima i drugačijim deonicama puta na kojima se izvode radovi".Za oko dve milijarde dinara preduzeće je pokrenulo postupke javne nabavke sa drugačijim predmetom nabavke od nabavke koja je planirana. Dalje, za posao vredan 1,3 milijardi dinara "Putevi", iako je u ugovoru stajalo, nisu od ponuđača uzeli bankarsku garanciju za dobro izvršenje posla.Kod jednog posla od pet miliona dinara ne samo da nisu vratili neotvorenu ponudu koja je kasno dostavljena, već su je posle i prihvatili. Zatim, ima slučajeva da članovi komisije nisu potpisali izjave o sukobu interesa, kao i da nisu prijavili Upravi za javne nabavke i DRI tender na kome su prihvatili ponudu za 120 miliona dinara skuplju od procenjene vrednosti radova, kao i da nisu imali dokumentaciju o tome kako su procenili vrednost tih radova.Na kraju, u 2018. i 2019. godini radovi u vrednosti 51,38 milijardi dinara su sprovedeni bez raspisivanja tendera, što je neopravdano po mišljenju revizora. Naime, JP Putevi Srbije su preuzeli ugovor sa 24 preduzeća o održavanju puteva još iz 1992. godine, u kome stoji da će se primenjivati dok se ne raspiše postupak javnih nabavki, koje "Putevi" od 2006. godine, kada su nastali, ne sprovode.Njihovo objašnjenje je da ne sprovode javne nabavke zato što nemaju para "za sveobuhvatno održavanje mreže državnih puteva, kako leti tako i zimi" i zato što čekaju da se kategorišu državni putevi, za šta je potrebno snimiti sve putne pravce. Osim toga, deo novca je potrošen na urgentne radove, ali ispostavilo se da oni nemaju propisanu dokumentaciju koja bi potvrdila da su ti radovi bili urgentni.Šlag na tortu je što je DRI utvrdila da je direktor JP Putevi Srbije više od šest godina u v. d. stanju, što je protivzakonito i preporučio Nadzornom odboru da izabere direktora po zakonu. Ipak, ovo nije pitanje za preduzeće već za Vladu, koja već godinama održava v. d. stanje u javnim preduzećima.U takvim okolnostima zanimljivo je videti koje vrednosti JP "Putevi Srbije" neguju, bar u svojim godišnjim izveštajima. Na vrhu su zakonitost u radu i vršenju usluga, kompetentnost, profesionalizam, etičnost i odgovornost, efikasnost i efektivnost.Nekako baš u vreme kada je izveštaj o reviziji trošenja novca JP "Putevi Srbije" objavljen, v. d. direktora Zoran Drobnjak je najavio da će tražiti od Vlade poskupljenje putarina za pet do šest odsto. Inače, ove godine skoro ne postoji tranzitni saobraćaj koji je donosio značajna sredstva od putarina.Prema ranijoj izjavi Drobnjaka, do kraja avgusta je gubitak na putarinama bio 40 miliona evra. Novi ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović je ocenio da "građane Srbije u ovom trenutku ne možemo da opterećujemo novim nametima. Smatramo da pre svega moramo da radimo na podizanju unutrašnje efikasnosti u javnim preduzećima".Istovremeno, odnosno u poslednje dve godine, JP "Putevi Srbije" napravili su gubitak od 28 milijardi dinara, odnosno više od 230 miliona evra. U prošloj godini gubitak je dostigao celih 16,8 milijardi dinara.U finansijskim izveštajima objašnjavaju da je gubitak posledica toga što se u bilansima preduzeća nalazi vrednost svih državnih puteva kojima upravljaju, pa stoga imaju ogroman trošak amortizacije. "Putevi" su u prošloj godini imali poslovne prihode od 33,5 milijardi dinara i rashode od 48,7 milijardi dinara, odnosno gubitak iz poslovanja od 15,25 milijardi dinara.Istovremeno troškovi amortizacije puteva su iznosili 10,7 milijardi dinara, pa bi čak i da nisu ni dinara dali za amortizaciju, bili u gubitku pet milijardi dinara. Treba reći i da su u prošloj godini 20 milijardi dinara dobili iz državne kase. Oko 10 milijardi su subvencije koje se knjiže kao poslovni prihodi i koriste se za održavanje puteva, a 10 milijardi su dugovi po inostranim kreditima za izgradnju puteva koje država otplaćuje umesto preduzeća.Ovakvih kredita država je od 2009. do sada otplatila u iznosu od 632 miliona evra. Oni se vode u bilansu "Puteva" kao obaveza prema državi, a još 2015. godine pokrenuta je inicijativa da država to pretvori u kapital preduzeća.S obzirom na to da je država 100 odsto vlasnik JP "Putevi Srbije", to je ravno otpisu duga.Ipak, jasno je i da prihodi od putarine ne pokrivaju ni blizu troškove održavanja puteva. U prošloj godini prihodi su iznosili 22,3 milijarde dinara, a održavanje 10 milijardi više. S druge strane, uporedne analize sa okolnim zemljama pokazuju da su naše putarine među skupljima u regionu.Dakle, sva je prilika, a i izveštaj DRI pokazuje, da ima dosta prostora za "povećanje unutrašnje efikasnosti". Inače, JP "Putevi Srbije" upravljaju državnom imovinom vrednom 523 milijarde dinara ili 4,5 milijardi evra. Kako upravljaju, pokazuje i podatak iz njihovog finansijskog izveštaja za 2019. godinu, da su na 100 dinara poslovnog prihoda ostvarili 45,5 dinara poslovnog gubitka.Prema mišljenju Dragana Dobrašinovića iz Koalicije za nadzor javnih finansija, da ima države - tužilaštva i sudova - to bi bilo procesuirano."Izveštaj najvažnije državne institucije koja se bavi kontrolom trošenja javnih sredstava objavljen je pre više od mesec dana i bilo je dovoljno vremena do sada da se pokrenu procesi. Kod nas nema pravnih posledica, niti sankcija za zloupotrebe. Tamo se ne radi o malim, administrativnim greškama, već se radi o grubim kršenjima zakona. Radi se o skoro 500 miliona evra", smatra on, dodajući da za razliku od pravnih, ekonomskih posledica ima.Prema njegovim rečima, jasno je da bi manje novca bilo potrošeno da je urađeno sve po zakonu."To je tako i rađeno da bi neko zaradio. Cilj je da se istisne konkurencija i pošto im je komplikovano bilo da to rade kroz procedure javnih nabavki i tehničku dokumentaciju, pretpostavljajući da se time niko neće baviti, odlučili su da ne primenjuju zakon. A jasni su i strogo propisani izuzeci kada se ne primenjuje zakon o javnim nabavkama", ističe Dobrašinović uz komentar da se i u postupcima javnih nabavki potiskuje konkurencija, dok se u slučajevima kada se postupak i ne sprovodi, konkurencija automatski briše."Nekoliko dana posle objavljivanja izveštaja, traže povećanje putarine. Od naših sredstava, jer dobijaju i pare iz budžeta, rade ovako i još preko traže još novca. I te subvencije se prelivaju poslovnim partnerima. Ne samo da se poslovi dobijaju mimo pravila, po dogovorima, a ne po zakonima ove zemlje, nego se još na njima prave ekstraprofiti. To je slika kataklizme pravnog sistema zemlje. I može se izvesti zaključak koji je i važniji od trošenja novca, a to je da u ovoj zemlji nema ni tužilaštava ni sudova. Služe da pokriju korupciju", rezigniran je Dobrašinović.Prema istraživanju Koalicije za nadzor nad javnim finansijama od 100 najvećih ugovora koje je država potpisala u okviru javno-privatnih partnerstava, javnih nabavki i međudržavnih sporazuma prošle godine u 72 nema konkurencije, odnosno nema drugog ponuđača.U narednih 19 su samo dve ponude, ali može se, ocenjuje Dobrašinović, pretpostaviti da je u dosta slučajeva reč o fiktivnim, simulovanim ponudama da se prikaže da ima konkurencije. Samo u devet ugovora ima tri i više ponuđača.U suzbijanju konkurencije veliku ulogu igraju međudržavni sporazumi."Međudržavni sporazumi direktno suspenduju konkurenciju i oni i služe da bi vrh vlasti direktno skapao poslove. Tako se ugovaraju ne samo poslovi već i krediti", napominje naš sagovornik.Gradnja puteva u Srbiji iz godine u godinu postaje sve skuplja, a Danijel Dašić, građevinski inženjer, ističe da nije problem samo u zaobilaženju javnih nabavki već i da je problem što je deo troškova potpuno neopravdan.On podseća na izveštaj komisije za izgradnju istočnog kraka Koridora 10 gde je nađeno da je uplaćeno 24 miliona evra, ali ne zna se za šta. Kasnije je taj izveštaj netragom nestao.Miloš ObradovićProjekat "Javna preduzeća u Srbiji" finansira National Endowment for Democracy. Ovaj tekst, celokupan sadržaj i izneti stavovi su isključiva odgovornost Business Info Group kao izdavača Nove ekonomije i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja National Endowment for Democracy.

Srbija

Marka Žvaka dobitnik nagrade Novog optimizma

Dušanu Čaviću i Dušanu Šaponji, autorima emisije "Marka žvaka", danas je na Međunarodni dan ljudskih prava uručena nagrada "Dobar primer novog optimizma", koju dodeljuje pokret Novi optimizam.Osnivač pokreta Novi optimizam Branislav Guta Grubački, izjavio je da je, "sada više nego ikad važno da zadržimo veru u bolje društvo i u bolje sutra u Srbiji"."Ekipa 'Marka Žvaka' je u svojim emisijama na autentičan način stavljala fokus na ono ljudsko u čoveku, na onaj nukleus čovečnosti i plamen koji nas, sve dok tinja, tera da verujemo da nada i dalje postoji. Upravo zbog toga se ceo njihov angažman uklapa u koncept novog optimizma koji mi negujemo", naveo je Grubački.Laureat Dušan Šaponja je istakao da mu nagrada veoma znači, jer mu u porodici stalno govore da je preterani optimista, te da nagrada svemu tome daje smisla."Danas je Međunarodni dan ljudskih prava. Često smo pod utiskom ljudi koje snimamo. Jedna od priča koje smo nedavno radili je ona o socijalnim stanovima u naselju Kamendin. To su ljudi koji su dobili te stanove kao socijalni slučajevi. Masa njih danas živi bez struje, pod pretnjom izvršitelja. Bilo bi super kada bi se neko sem nevladinih organizacija koje se bave takvim pričama, iz samog Grada pozabavio time", rekao je Šaponja.Uz dodelu nagrada, simbolično je na otvorenom obeležen i 16. rođendan pokreta Novi optimizam, uz poštovanje svih epidemioloških mera.

Svet

Europol upozorava: Velika tražnja donosi i lažne vakcine protiv COVID-19

Tokom drugog talasa pandemije korona virusa, članice Europola i treće zemlje pozivaju se na veću budnost u vezi sa mogućim učešćem kriminalaca u procesu razvoja i distribucije vakcina. Europol ukazuje na činjenicu da je potražnja za lekovima protiv gripa bila veća nego što je uobičajeno, pa u mnogim zemljama postoji rizik od njihove nestašice.Opasnost kako se naglašava dolazi od velike tražnje koja se očekuje onda kada se pojavi nova vakcina. Do prevara može da dođe i onda kada neke zemlje usled nestašice koja bi mogla da bude prouzrokovana velikom tražnjom, odluče da potraže vakcinu na "nekim drugim" mestima.Kako se naglašava, sumnja se i da će kriminalci deliti razne dezinformacije kako bi prevarili pojedince i kompanije. Naglašava se i da je već bilo slučajeva gde su se na raznim "crnim" internet platformama oglašavali "originalni" brendovi farmaceutskih kompanija koji su u navodnoj završnoj fazi testiranja.Upozorava se da te falsifikovane vakcine mogu da predstavljaju značajan rizik za javno zdravlje, jer mogu da budu neefikasne ili toksične, zbog proizvodnje u laboratorijama bez neophodnih higijenskih standarda. Napominje se i da one mogu da cirkulišu na ilegalnim tržištima, ali da mogu i da se uvedu na legalno tržište.BRITANCI OBJAVILI KO NE SME DA KORISTI PFIZER/BIONTECH  VAKCINU Europol podeća i da je u aprilu ukazao na moguće prevare putem društvenih mreža na kojima su se nudile navodne verzije vakcine protiv Covida-19. Kako se navodi, sumnje u razne kriminalne aktivnosti kasnije su potvrđene i u njihovom novembarskom izveštaju, gde je navedeno da je distribucija nekvalitetnih i falsifikovanih farmaceutskih proizvoda, uključujući i navodne vakcine protiv Covida-19 i dalje jedna od kriminalnih aktivnosti koja je u uskoj vezi sa aktuelnom pandemijom.

Svet

Pronađena „Inina“ gasna platforma koja je nestala tokom oluje

Gasna platforma hrvatske naftne kompanije "Ina", "Ivana D", koja je tokom subote nestala u oluji na severnom delu Jadrana, pronađena je na dnu mora, javio je N1."O uzrocima puknuća i o početku akcije izvlačenja ostataka (platforme) još je prerano govoriti", izjavio je Ivan Šantić, predstavnik Nacionalne središnjice za nadzor pomorskog prometa.Brod "Junak" koji ima robotsku dizalicu jutros je stigao na poziciju gde se nalazila Inina gasna platforma "Ivana D" kako kako bi pronašao platformu koja je izgubljena uslijed jakog juga i nevremena na moru.Kompanije "Ina" saopštila je da je gasna platforma "Ivana D" prestala da šalje signal u subotu, kao i da se nije videla sa obližnje platforme "Ivane A".ININA GASNA PLATFORMA NESTALA U OLUJI NA SEVERU JADRANA "Na dnevnoj bazi radimo preglede i održavanja, zatim imamo godišnje sertifikovanje, dvoipogodišnje preglede i petogodišnje dubinske preglede kada se kontroliše kompletna podmorska struktura. Na platformi "Ivana D" to je izvršeno 2018. godine, relativno nedavno i nije ustanovljena nikakva teškoća", izjavio je nedavno operativni direktor "Ine", Tvrtko Perković.Prema njegovim rečima kompanija je sigurna da održavanje nije uzrok te nesreće."PANDEMIJSKI" GUBICI PRIMORALI HRVATSKU INA GRUPU DA OTPUŠTA RADNIKE

Svet

Vlada Crne Gore novim zaduživanjem vraća stare dugove

Crna Gora je uspešno završila emisiju evroobveznica na međunarodnom tržištu u iznosu od 750 miliona evra po kamatnoj stopi od 2,95 odsto, a veći deo ovog iznosa najavljuje se za otplatu starih nepovoljnih dugova, koji uključuju ranije obveznice i skupe komercijalne zajmove, dok se ostatak planira za rast i oporavak privrede, što bi trebalo da uključuje pomoć privredi, piše portal Bankar.Iako je rejting zemlje B + (S&P) sa negativnim izgledima (tzv. junk), interesovanje stranih investitora bilo je iznenađujuće veliko. Potražnja je bila skoro 2,5 milijardi evra, odnosno tri puta više od ukupnog iznosa emisije, prenose crnogorski portali.Ovo zaduženje je najverovatnije omogućilo plaćanje obaveza po osnovu evroobveznica koje dospevaju 2021. godine u iznosu od 227 miliona evra (plus kamate).Postignuta cena od 2,95 odsto, međutim, nije najniža postignuta, imajući u vidu da je prošlogodišnja evroobveznica od 500 miliona evra izdata sa kamatom od 2,55 odsto.Mandatar Zdravko Krivokapić najavio je u svom izlaganju da će za normalno funkcionisanje državne kase sledeće godine nedostajati 500 miliona evra, ali o ovoj emisiji nije bilo zvaničnih najava, niti najava Ministarstva finansija.Na naplatu u narednoj godini državi stiže oko 400 miliona evra starih dugova, od čega 240 miliona treba isplatiti u martu.Koliko će tačno novca od ove emisije otići na vraćanje dugova biće poznato nakon što nova izvršna vlast Crne Gore obavi razgovore sa stranim kreditorima kod kojih ima skupe kredite i napravi računicu šta će sve platiti.Jedan od tih kredita je uzet kod Kredit Svis banke i za njega su založene i državne zlatne rezerve. Na ovaj kredit je ukazivala Državna revizorska institicija (DRI) u jednom od ranijih izveštaja, upozoravajući na ogromne izdatke koji idu na kamate.Saldiranje ove emisije biće 16. decembra, a do tada se i dalje može obavljati trgovina.“Crna Gora je danas dobila ekonomsku budućnost. Masovna otpuštanja, smanjivanje plata i penzija i drugi scenariji koji su bili predviđeni za novu vladu su izbegnuti na najbolji način po Crnu Goru. Obezbeđen je novac za vraćanje nepovoljnih starih kredita i investiranje u naš rast i oporavak”, objavio je ministar finansija Milojko Spajić, a očekuje se da javnosti objasne na šta će se konketno odnositi dobar deo pozajmice koji se ne odnosi na stari dug.Funkcioneri Socijaldemokrata (SD) i Socijaldemokratske partije (SDP) – bivši ministri, Damir Šehović i Raško Konjević kritikovali su novo zaduženje, pitajući da li je to prvi “reformski potez”, gde će ići dobar deo pozajmice.Crna Gora je dosad već zadužena 3,7 milijardi evra.