Najnovije

Srbija

Data centri recikliraju samo 20 odsto svog elektronskog otpada

Prema nekim procenama, trenutno na svetu ima oko 44 miliona servera i rok trajanja ovih servera je samo pet godina, iako veliki broj njihovih komponenti može ponovo da se koristi, data centri recikliraju samo 20 odsto svog elektronskog otpada, piše portal Biznis i Finansije.Dok u svetu veliki broj kompanija odbacuje istrošene servere, u Srbiji se firme trude da im produže rok trajanja, ali ne zbog ekološke osvešćenosti, već zbog loše ekonomske situacije.Često isticanje digitalizacije poslovanja kao izuzetno efikasnog rešenja za očuvanje životne sredine, stvorilo je ubeđenje u javnosti da nam tehnologija donosi potpuno ekološka rešenja, bez negativnih uticaja na okolinu.Međutim, svako poslovanje, pa i ono elektronsko, podrazumeva čuvanje velike količine podataka, bilo da su oni u opipljivom, papirnom formatu, ili rezultat binarne aritmetike. Za čuvanje digitalizovanih podataka najčešće se koriste cloud servisi, ali se ti podaci zapravo „arhiviraju“ u data centrima.Data centri se popularno nazivaju farmama servera. To su poslovne zgrade ili čitavi blokovi zgrada u kojima se nalaze moćni kompjuteri i serveri. Oni za svoj rad utroše električne energije koliko i manji grad, jer u data centrima obično radi između 50.000 i 80.000 servera.Osim velike potrošnje struje, industrija servera je daleko od „zelene“ iz još jednog razloga. Prema podacima tehnološke kompanije Supermicro, svake godine data centri generišu oko dva miliona tona elektronskog otpada. Od tog broja, samo 20 odsto otpada se reciklira. Veliku količinu nagomilanog otpada čine upravo serveri.Odlaganje servera predstavlja ozbiljan ekološki problem, jer osim što zauzimaju prostor, oni mogu zagaditi životnu sredinu. Iz tog razloga, sve je više globalnih inicijativa da se serveri recikliraju, ali to nije jednostavan proces. On zahteva stručno rastavljanje njihovih hardvera i izdvajanje onih delova koji mogu i dalje da se koriste, poput kablova, adaptera za kartice i slično.Praktičnije je, kažu stručnjaci, izvršiti prenamenu servera u manje centre za bekap, podršku novim serverima ili u računare koji omogućavaju druge operacije. I koristiti ih dokle god je to moguće.„Preporučeni upotrebni vek servera je tri do pet godina. Međutim, malo je korisnika, posebno u Srbiji, koji mogu da priušte poštovanje ovih preporuka. Zato se serveri često koriste duže od pet godina, pa čak i u sistemima od posebnog značaja – kritičnoj infrastrukturi. Tako se zbog nepovoljne ekonomske situacije njihov rok upotrebe produžava, pa firme na otpade uglavnom odlažu oštećene ili pokvarene uređaje“, kaže Žarko Kecić, rukovodilac sektora za IKT u Registru nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) za BiF.U Srbiji je, prema rečima Kecića, veoma aktivno tržište starih servera i komponenti, i to ne samo „domaćih“, već i onih uvezenih sa Zapada. Kupci starih servera iz njih izdvajaju upotrebljive delove i vrše njihovu prenamenu, ili ih jednostavno ponovo stavljaju u funkciju. Međutim, ovaj proces ne može da ispoštuje principe, moderno rečeno, „zero waste“ ekonomije.Kecić podseća da su odlaganje i reciklaža elektronskog otpada u Srbiji regulisani zakonima i uredbama koje prate trendove evropske regulative. Ipak, dodaje, ako želimo da dostignemo nivo razvijenih zemalja mora se još raditi na razvoju ove delatnosti, „ali i na razvoju svesti o ekologiji i zaštiti životne sredine.Svake godine količina elektronskog otpada u svetu poraste za 2,5 miliona tona, dok količina recikliranog otpada na godišnjem nivou raste za 1,8 miliona tona, dakle sporije od rasta njegove proizvodnje. Samo u prošloj godini, odbačeni gedžeti, mašine i drugi elektronski aparati „težili“ su čak 53,6 miliona tona. Najviše ovog otpada proizvedeno je u Aziji, a sledile su je obe Amerike, Evropa, te Afrika i Okeanija. S druge strane, u 2019. godini je reciklirano svega 17,4 odsto elektronskog otpada, najviše u Evropi (42,5 odsto), objavilo je Globalno partnerstvo za statistiku o elektronskom otpadu, koje su osnovali Međunarodna telekomunikaciona unija, Univerzitet Ujedinjenih nacija i Međunarodno udruženje za čvrsti otpad.

Srbija

Novi generalni direktor kompanije PepsiCo Srbija

Na čelo kompanije PepsiCo za južna tržišta Centralne Evrope i Baltičke zemlje došao je Nuno Pinto Leite, koji preuzima funkciju generalnog direktora u Srbiji. Ova promena je rezultat nove organizacije i ambicioznih planova kompanije PepsiCo za tržište Zapadnog Balkana i Baltika. Svojim izuzetno bogatim profesionalnim i međunarodnim iskustvom, Pinto Leite će doprineti jačanju liderske pozicije kompanije i daljoj poslovnoj ekspanziji.Nuno Pinto Leite se pridružio kompaniji PepsiCo 2017. godine preuzevši rukovodeću poziciju u Velikoj Britaniji, a zatim se pridružio timu u Centralnoj Evropi kao vodeći čovek jednog od najbrže rastućih biznisa u Evropi, a to su zemlje Litvanija, Letonija i Estonija. Prema njegovim rečima, prihvatanje nove pozicije za njega predstavlja veliku čast. „Veliko mi je zadovoljstvo što sam dobio priliku da budem na čelu tržišta u kojima prepoznajem veliki potencijal za rast. Tokom ovog izazovnog perioda prioriteti će nam biti razumevanje novih potreba potrošača, jačanje odnosa sa kupcima, ubrzavanje inovacija i ulaganja u najviše standarde kvaliteta u svakom segmentu poslovanja. Kompanija PepsiCo je jedan od lidera industrije, a Srbija predstavlja proizvodni hub jer pored tržišta bivše Jugoslavije, svojom ekspertizom podržava i tržišta Baltika i Centralne Evrope.  Nastavićemo sa poslovanjem zasnovanim na poštovanju najviših principa i globalnih PepsiCo praksi, ali sa posebnim fokusom i osetljivošću na potrebe lokalnih tržišta“, izjavio je Nuno Pinto Leite.Kako čvrsto veruje da su ljudi glavni pokretač svakog biznisa, njegov fokus će takođe biti na unapređenju korporativne kulture kroz različite segmente kao što su razvoj zaposlenih, novi načini rada u promenjenim uslovima i njihova dobrobit.Svoje dugogodišnje iskustvo sticao je na menadžerskim pozicijama u multinacionalnim kompanijama L’Oreal, Bain & Company, Amazon UK. Po obrazovanju je pravnik, a poseduje i MBA diplomu prestižne London Business School (LBS).

Svet

Apple predstavio nove oznake za zaštitu privatnosti na svojim aplikacijama

Kompanija Apple objavila je koje su nove oznake za svoje aplikacije na njenoj onlajn prodavnici App Store, prenosi portal Axios. Oznake će služiti korisnicima da se informišu o vrsti, načinu i svrsi prikupljanja njihovih podataka prilikom instalacije neke aplikacije.Kako se navodi oznake će korisnicima koristiti pre nego što se odluče da li će instalirati neku aplikaciju na svoj uređaj. Ipak, neki programeri smatraju da su sažeci u kojima se to objašnjava preširoki i da tekstovi mogu da zavaraju korisnike, koji bi pomislili da se o njima skuplja mnogo više informacija, nego što je potrebno.Apple je tokom velike konferencije svtskih programera održane tokom juna najavio da će do januara početi sa praksom kojom od programera zahteva da javno dostavljaju informacije u kojima se precizno navodi koje vrste podataka se sakupljaju o korisnicima aplikacija.Prošle nedelje taj rok je istekao, a Apple kaže da su svi programeri koji izrađuju aplikacije, uključujući i njihove morali odgovore na listu pitanja o podacima koje se prikupljaju.Apple inače na svoje uređaje unapred instalira neke aplikacije, poput Messages-a, a neke od njihe se i ne nalaze na njenoj onlajn prodavnici, jer ni ne mogu da se obrišu sa telefona (na primer).Kompanija je saopštila i da će nove oznake za aplikacije biti objavljene na internet stranicama, što prema nekim njenim kritičarima nije u redu, jer se na taj način, kako smatraju, favorizuju njeni proizvodi.KAKO FUNKCIONIŠE NOVO REŠENJE?Kada korisnik poseti stranicu proizvoda za aplikaciju u Apple prodavnici, stranica mu pokazuje vrste podataka koje neka aplikacija može da prikupi i da li će se i kako oni koristiti.Kako se naglašava podaci koji se sakupljaju i o kojima će korisnici aplikacija biti unapred obavešteni, biće podeljeni u tri kategorije: podaci koji se koriste za praćenje korisnika, podaci o korisniku i podaci koji nemaju veze sa korisnikom.Nova oznaka nutricionističkih sastojaka deo je napora kompanije Apple da zadrži prvo mesto u zaštiti privatnosti svojih korisnika, jer je to kako se ističe "osnovno ljudsko pravo". 

Srbija

Počinje kampanja „Novinari su #Neophodni radnici“

Evropska federacija novinara (EFJ) pokrenula je, u partnerstvu sa svojim podružnicama u regionu i u Turskoj, kampanju na društvenim mrežama, radi podizanja svesti o potrebi da se novinari smatraju neophodnim radnicima.Nezavisno udruženje novinara Srbije saopštilo je da je pandemija COVID-19 mnogim novinarima značila duže radno vreme, niže plate, ograničenja putovanja, nedostatak zaštitne opreme i zdravstveno osiguranje, što ih dodatno izlaže virusu."Iako su neke vlade odlučile da kategorizuju novinare kao ključne radnike, zajedno sa radnicima u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, prehrambenoj industriji ili nastavnicima, druge to nisu  učinile. Ovaj status 'neophodnog radnika' omogućava im pristup brojnim pogodnostima kao što su sloboda kretanja, plaćeno bolovanje, zaštitna oprema, novčana naknada ili pristup brizi o deci", dodaje se u saopštenju.NUNS navodi i da ovom kampanjom novinarska udruženja i sindikati podsećaju nas da "iza ekrana ljudi i vesti koje konzumiramo nekoliko puta dnevno, novinari i medijski radnici vredno rade u teškim uslovima kako bi na najbolji mogući način informisali javnost".Generalni sekretar EFJ Rikardo Gutierez pozvao je sve evropske vlade da novinare smatraju neophodnim radnicima i pruže im odgovarajuću nadoknadu."Novinari su bili kritični prema vladinom odgovoru na COVID-19. Oni su verifikovali informacije, držali odgovornim zvaničnike, istraživali mnoge uglove pandemije, intervjuisali stručnjake. Informativni mediji su postali suštinski javni servis, doživeli smo ogroman porast konzumacije vesti. To bi trebalo nekako da se odrazi", kazao je Gutierez.Kampanju koordinira Evropska federacija novinara (EFJ) u okviru projekta koji je finansirao UNESCO "Izgradnja poverenja u medije u jugoistočnoj Evropi i Turskoj" u partnerstvu sa podružnicama u Albaniji (APJA), Bosni i Hercegovini (BH Novinari), Kosovo (AJK), Crna Gora (SMCG), Severna Makedonija (SSNM), Srbija (SINOS i NUNS) i Turska (TGS).

Svet

Google odlaže povratak u kancelarije, ali ipak odbija trajni rad od kuće

Gugl (Google) odlaže povratak zaposlenih u kancelarije do 1. septembra, a od zaposlenih će se očekivati da se lično pojave na poslu najmanje tri dana u nedelji, navodi se u imejlu izvršnog direktora Sundara Pičaija, piše CNBC.„Kada smo u martu zatvorili većinu kancelarija, nismo znali kojim će tokom krenuti pandemija“, rekao je Pičai u imejlu zaposlenima u nedelju uveče. „Prilagodili smo se. Nastavili smo da inoviramo. A sa novim vakcinama na pomolu, zahvaljujući neverovatnoj domišljatosti naše medicinske i naučne zajednice, sada se nazire povratak u normalu“, dodao je on.U julu je Gugl postao prva velika kompanija koja je objavila da će zaposlenima omogućiti opciju da rade od kuće do sredine 2021. godine.U septembru je Gugl rekao da je počeo da radi na „hibridnom“ modelu rada, jer je većina zaposlenih rekla da žele da se vrate u kancelariju u nekom trenutku, ali ne puno radno vreme.Druge konkurentne tehnološke kompanije, poput Tvitera i Fejsbuka, rekle su da zaposleni mogu raditi na daljinu „zauvek“ ili tokom naredne decenije, omogućavajući zaposlenima da se presele u druge regione ako to žele.Zaposleni u Guglu nadali su se sličnoj fleksibilnosti, ali Pičaijev imejl sugeriše da će Gugl imati strože zahteve od svojih konkurenata.Očekuje se da će zaposleni u regionima koji nisu na visokom nivou rizika provesti najmanje tri dana u kancelariji i dva dana kod kuće.„Moraćete da radite iz kancelarije i očekuje se da živite blizu vašeg radnog mesta“, pisalo je u mejlu.Tehnološki gigant je takođe rekao da planira da promeni dizajn kancelarija kako bi smanjili rizik od zaraze.Planira da zaposlenima ponudi opcije kao što su rezervacija mesta za saradnju do desetak ljudi i obezbeđivanje otvorenih prostora za veća okupljanja.Google razmatra trajno uvođenje fleksibilne radne nedelje

Srbija

Uprava za veterinu apeluje na oprez, virus ptičjeg gripa potvrđen u Hrvatskoj

Visoko patogeni soj virusa ptičjeg gripa (Avijarne influence, HPAI) tokom ove godine potvrđen je u populaciji domaće živine i ptica u 20 evropskih zemalja, saopštila je Uprava za veterinu. Naglašava se da je samo tokom novembra od tog virusa obolela živina na farmama u devet zemalja, među kojima je i susedna Hrvatska."S obzirom na to da je uzročnik prisutan u divljoj i domaćoj populaciji različiti su mogući načini nastanka infekcije koja može biti izazvana neposrednim ili posrednim kontaktom sa divljim pticama ili putem prometa i ljudi koji mogu mehanički preneti virus", navodi se u saopštenju Uprave za veterinu.Kako se objašnjava, poslednja prijava žarišta HPAI evidentirana je 25. novembra u Francuskoj i Belgiji.Hrvatska je lokacija koja je najbliža Srbiji i u toj zemlji virus je potvrđen u Koprivničko-Križevačkoj županiji 21. novembra.Ministarstvo poljoprivrede je u cilju sprečavanja unošenja i širenja zarazne bolesti naredbu kojom se zabranjuje ili ograničava unos pošiljki živine, ptica i proizvoda živinskog porekla iz zemalja i regiona koji su zahvaćeni tom bolešću.Objašnjava se da se u slučaju pojave HPAI u Srbiji propisane mere koje se primenjuju na zaraženom gazdinstvu, kao i u zaraženom i ugroženom području, čije se granice određuju posebnim rešenjem.POLJSKA PROIZVELA NAJVIŠE ŽIVINSKOG MESA U EVROPSKOJ UNIJI ZVATI VETERINARA ČIJM SE POJAVI SUMNJANapominje se da Avijarna influenca spada u naročito opasne bolesti životinja koje se obavezno i hitno prijavljuju čak i u slučaju sumnje na njenu pojavu. Svaka promena opšteg zdravstvenog stanja živine na farmama i gazdinstvima praćene iznenadnim uginućima i respiratornim simptomima ili dijarejom predstavljaju prvi pokazatelj da se radi o pojavi zarazne bolesti koja se mora odmah prijaviti veterinaru ili veterinarskom inspektoru.Kada se prijavi sumnja napominje se da je neophodno da se dekontaminiraju radnici, odeća, obuća i oprema u živinarniku.Živinarnik treba napustiti i ne smeju se posećivati druge farme sa živinom i pticama.Živinu ne treba premeštati, prodavati, niti jesti meso i jaja od živine sa farme i mora se voditi evidenciju o bolesnim i mrtvim jedinkama.

Svet

Američka Uprava za hranu i lekove odobrila uzgoj GMO svinja

Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) odobrila je genetski modifikovane svinje za upotrebu u ishrani i medicinskim proizvodima, piše CNBC.Svinje, koje je razvila medicinska kompanija Revivicor, mogle bi se koristiti u proizvodnji lekova, za obezbeđivanje organa i tkiva za transplantaciju i za proizvodnju mesa koje je bezbedno za ljude sa alergijama na meso.„Odobrenje životinjskog biotehnološkog proizvoda za hranu i kao potencijalni izvor za biomedicinsku upotrebu predstavlja ogromnu prekretnicu za naučne inovacije“, rekao je komesar FDA Stiven M. Han u saopštenju za štampu.Svinje se zovu GalSafe svinje jer im nedostaje molekul koji se naziva alfa-gal šećer, što može izazvati alergijske reakcije. Alfa-gal šećer nalazi se kod mnogih sisara, ali obično ne i kod ljudi. Alfa-gal sindrom (AGS), koji uzrokuje ozbiljnu alergiju na meso, može se desiti nakon ujeda krpelja. Iako još uvek nije posebno testiran za ljude sa AGS-om, FDA je utvrdila da su svinjski proizvodi GalSafe sigurni za jelo za opštu populaciju.Pored njihovog potencijala za sigurniju konzumaciju, postoji nekoliko potencijalnih medicinskih upotreba svinja GalSafe. Od njih bi se mogli napraviti lekovi poput heparina, uobičajenog razređivača krvi izvedenog iz životinjskog tkiva, sigurnijim za ljude sa AGS-om. Svinje GalSafe takođe mogu biti korisne u transplantaciji organa, jer alfa-gal šećer može biti uzrok odbacivanja organa. Svinje još nisu testirane na potencijal za transplantaciju, pa su potrebna dalja istraživanja.Ovo nije prvi put da FDA odobrava genetski modifikovane životinje. FDA je 2009. odobrila genetski izmenjene koze, a 2015. godine i piliće koji su se koristili u proizvodnji lekova, ali svinje GalSafe označavaju prvi put da je FDA odobrila genetski izmenjenu životinju i za ljudsku i za medicinsku upotrebu.

Srbija

Lađari: Godinama upozoravamo da je plovidba kod Smedereva nebezbedna

U Udruženju profesionalnih lađara Srbije (UPLS) kažu za Novu ekonomiju da su zajedno sa svojim poslodavcima apelovali kod nadležnih institucija da se plovidba Dunavom kod Smedereva učini bezbednijom. Naglašavaju i da su zbog čestih neprijatnosti i pljački  u tom području tražili sastanak sa novim ministrom policije."Ukoliko problemi ne počnu ozbiljno da se rešavaju bićemo prinuđeni da ovaj problem podignemo na međunarodni nivo, jer sve je više stranih brodova koji doživljavaju neprijatnosti i pljačke", kaže za Novu ekonomiju kapetan Branislav Vajda iz Udruženja profesionalnih lađara Srbije.Prema njegovim rečima, policija nema adekvatnu opremu, niti sa trenutnim resursima može da se izbori sa tim problemom. Kaže i da su dobili obećanja da će se problem rešiti, pa sada prate situaciju. "Tražili smo razgovor sa novim ministrom policije po ovom i drugim pitanjima vezanim za bezbednost plovidbe te ćemo se nakon obavljenog sastanka izjasniti do kraja po ovom pitanju", rekao je Vajda.UPLS je tokom vikenda saopštio i da je na Adi Huji koja se nalazi blizu Pančevačkog mosta u Beogradu potonuo brod koji je bio ostavljen bez posade.Tada su napomenuli i da je reč o trećem potonuću jednog broda za samo mesec dana, kao i da je u poslednje dve godine potonulo čak 11 brodova na našim rekama.Lađari u Srbiji često ukazuju i na druge probleme koji se javljaju u bezbednosti plovidbe, a kao jedan od razloga za to navode dugogodišnju nebrigu države u toj oblasti saobraćaja.Čedomir Savković

Srbija

Rok bendovi bez pomoći države, za razliku od estradnih izvođača

Muzičari ne mogu da rade na crno, svi oni, po odluci Vlade Srbije od pre par godina, moraju da imaju ugovor sa klubom u kom nastupaju, u kome će jasno biti navedeno koliko su plaćeni. Svaki poslodavac, vlasnik kluba ili kafića, imaće obavezu da im uplati minimalac - za mesec dana 22.000, a ako rade jedan dan - imaće oko 1000 dinara. To znači da se porez koji poslodavac treba da plati odbija od novca namenjenog muzičaru.Iako je ovaj zakon zamišljen da brani interese kako muzičara tako i poslodavaca, u praksi to nije slučaj i zato mnogi muzičari pronalaze „rupe“ i dogovaraju se sa vlasnicima klubova kod kojih sviraju, rekao je za Novu ekonomiju Aleksandar Mihajlović, bubnjar benda Efekat.„Bendovi sklapaju posebne ugovore sa ugostiteljima koji su tu prisutni samo u slučaju da dodje inspekcija, u slučaju da inspekcije ne bude taj ugovor se cepa i baca“, objašnjava on."Licencirani smo svi, svake godine vadimo licence koje nisu jeftine, jer je država takav sistem napravila da ovim poslom ne mogu da se bave svi, već samo licencirani muzičari koji su deo nekog muzičkog udruženja, ali ovaj sistem definitivno nije na strani muzičara, već na strani države", dodaje sagovornik Nove ekonomije.Nakon izbijanja pandemije, muzičari zajedno sa ugostiteljima našli su se u problemima, pa su tako primorani da rade druge poslove kako bi preživeli."Država nije davala nikakvu pomoć i po svemu sudeći muzičari je ne interesuju. Nisu dovoljno „zvučni“ kao recimo penzioneri. A kako većina njih ne plaća porez i doprinose to je samo još jedan razlog da se država „pravi luda“ na probleme u kojima se trenutno nalaze", rekao je Mihajlović i dodao da su članovi njegovog benda sada primorani da se bave drugim stvarima, jer muzikom ne mogu.

Srbija

Kreditni rejting Srbije na nivou BB+

Rejting agencija Standard and Poor's je u poslednjem izveštaju potvrdila ocenu kreditnog rejtinga Srbije na nivou BB+ i zadržala stabilne izglede za njegovo dalje povećanje, saopštila je Narodna banka Srbije.Standard and Poor's očekuje privredni pad od 1,5 odsto ove godine, u odnosu na prethodno projektovanih negativnih 3,5 procenata u maju mesecu, kao i da će Srbija naredne godine stvariti privredni rast od 4,50 odsto.Dodaje se i da je smanjenjem javnog duga u prethodnom periodu stvoreno dovoljno fiskalnog prostora da se u uslovima krize podrži dodatno zaduživanje za paket mera podrške privredi, što je ujedno usporilo ekonomski pad srpske privrede, navedeno je na sajtu Ministartsva finansija.U izveštaju se navodi da je potencijalna ekonomska šteta od šoka izazvanog pandemijom koronavirusa ublažena zahvaljujući zajedničkom paketu mera podrške Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije, koji iznosi skoro 13 odsto BDP-a.Narodna banka Srbije je smanjila referentnu kamatnu stopu za kumulativnih 100 baznih poena na 1,25% tokom 2020. godine i povećala likvidnost bankarskog sektora putem svop i repo-transakcija."Usled potrebe da se finansiraju mere podrške privredi i građanima kako bi se smanjio uticaj krize u 2020. godini, došlo je samo do privremenog blagog porasta učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu i već u narednoj godini očekuje se da će se javni dug vrati na prethodni opadajući trend", dodaje se u saopštenju.Agencija navodi da su bankarski sistem i kurs dinara ostali stabilni, da su devizne rezerve na rekordnom nivou i da je nivo problematičnih kredita značajno smanjen sa 22,4 odsto koliko je iznosio u 2015. godini na 3,40% od ukupnog iznosa na kraju septembra 2020. godine.

Srbija

PKS poziva poslodavce da se uključe u novi ciklus dualnog obrazovanja

Svi poslodavci koji žele da se uključe u sistem dualnog obrazovanja u narednoj godini treba da do 31. januara 2021. godine dostave Izjavu o spremnosti, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS). Naglašava se da će u ponudi biti pet novih obazvonih profila koji su uvedeni na inicijativu privrede.Među novim ponuđenim zanimanjima biće tehničar za oblikovanje nameštaja i enterijera, obućar, trgovinski tehničar, stolar i tehničar štampe. Napomnje se da prilikom prijavljivanja, pored Izjave o spremnosti za uključivanje u dualno obrazovanje poslodavci podnose i zahtev za akreditaciju.Prateću dokumentaciju za akreditaciju poslodavci dostavljaju najkasnije 10 dana od datuma podnošenja izjave i zahteva, elektronskim putem na mejl: obrazovanje@pks.rs ili na adresu Privredne komore Srbije, Resavska 13-15, Beograd. Više informacija poslodavci mogu dobiti na internet stranicama PKS i Dualno obrazovanje.Konačnu odluku o odobrenim odeljenjima po dualnom modelu obrazovanja Ministarstvo prosvete donosi objavljivanjem Konkursa za upis učenika u srednje škole, koji se očekuje krajem marta 2021. godine.Dualni sistem inače predstavlja model srednjeg stručnog obrazovanja u okviru koga se znanje stiče u školi i kompaniji. U zavisnosti od obrazovnog profila za koji se učenik opredeli, on već u prvom razredu može da počne sa realizacijom učenja kroz rad u kompanijama. Učenjem kroz rad učenici usvajaju praktična i primenljiva znanja u realnom radnom okruženju, u kompaniji.U tekućoj školskoj godini oko 6.900 srednjoškolaca učenje kroz rad, a do sada je više od 4.000 učenika završilo školu po dualnom modelu obrazovanja.PKS podseća da je inicirala uvođenje dualnog modela obrazovanja u sistem srednjeg stručnog obrazovanja pre više od pet godina.

Svet

EU predstavlja zakon koji će suzbijati moć tehnoloških giganata

Evropska unija treba danas da predstavi zakon koji utvrđuje stroga pravila za tehnološke gigante koji posluju u bloku, kojima žele da ograniče moć globalnih internet kompanija na evropskom tržištu, piše Dojče vele.Nacrt zakona, nazvan Zakon o digitalnim uslugama i Zakon o digitalnim tržištima, daje posebne propise zbog kojih bi kompanije, uključujući Gugl, Epl, Amazon, Fejsbuk i druge, mogle da se suoče sa pozamašnim kaznama zbog kršenja pravila.Nacrt zakona utvrdiće listu toga šta sme i šta ne sme da se dešava prilikom poslovanja i kažnjavaće sve internet divove koji ta pravila budu kršili.Firme bi mogle biti kažnjene sa 10 odsto godišnjeg prihoda zbog kršenja pravila konkurencije, a ukoliko neka kompanija uporno bude kršila pravila biće joj u potpunosti zabranjeno poslovanje na evropskom tržištu.Kompanije će morati da obaveštavaju EU pre bilo kakvih planiranih spajanja ili akvizicija, a određene vrste podataka moraju se deliti sa regulatorima i rivalima.Evropski komesar za konkurenciju Margret Vestager i evropski šef za digitalne poslove Tjeri Breton trebalo bi danas da predstave nacrt zakona.Glavni cilj zakona je ažuriranje zastarelog zakonodavstva Unije iz 2004. godine.

Srbija

NBS omogućila nove olakšice za korisnike kredita

Narodna banka Srbije (NBS) propisala je bankama obavezu da dužniku (fizičkom licu, poljoprivredniku, preduzetniku ili privrednom društvu) koji usled okolnosti izazvanih pandemijom COVID-19 nije u mogućnosti da izmiruje svoje finansijske obaveze na njegov zahtev odobri olakšicu u otplati obaveza.Olakšice koje su predviđene odlukama odnose se na reprogram i refinansiranje kredita i obaveza iz finansijskog lizinga, uz odobravanje grejs perioda od 6 meseci i odgovarajućeg produženja roka otplate tako da mesečne obaveze dužnika ne budu veće od onih iz plana otplate pre odobravanja olakšica.Tokom grejs perioda, banka obračunava kamatu, pri čemu se dužnik, u samom zahtevu, opredeljuje da li će plaćati kamatu tokom trajanja grejs perioda ili nakon njegovog isteka.Danas donete Odluka o privremenim merama za banke u cilju adekvatnog upravljanja kreditnim rizikom u uslovima pandemije COVID-19 i Odluka o privremenim merama za davaoce finansijskog lizinga u cilju adekvatnog upravljanja kreditnim rizikom u uslovima pandemije COVID-19 predviđaju koje kategorije stanovništva imaju pravo na olakšice.Centralna banka je procenila da potrebu za olakšicama imaju nezaposlena lica, dužnici čiji su prosečni neto mesečni prihodi u poslednja tri meseca ispod proseka zarada u Republici Srbiji, kao i dužnici sa prosečnim neto mesečnim prihodima u poslednja tri meseca do 120.000 dinara, a čiji neto mesečni prihod je manji za 10 ili više odsto u odnosu na prihod pre 15. marta 2020. godine, a čiji stepen kreditne zaduženosti, odnosno opterećenost mesečnih primanja kreditnim i drugim obavezama iznad 40 odsto tih prihoda.Za poljoprivrednike, preduzetnike i privredna društva ocenjeno je da je olakšice u otplati obaveza potrebno ponuditi naročito dužnicima koji su u 2020. godini imali pad poslovnih prihoda od najmanje 15 odsto u odnosu na 2019. godinu ili kod kojih je došlo do prekida poslovanja dužnika u neprekidnom trajanju od najmanje 30 dana usled pandemije COVID-19.Takođe, pravo na olakšice imaće i dužnici koji su u docnji dužoj od 30 dana u materijalno značajnom iznosu po osnovu bilo koje obaveze na koje se odluka primenjuje.Pored navedenog, ostavljena je mogućnost bankama i davaocima finansijskog lizinga da na obrazložen zahtev dužnika, ukoliko usled drugih činjenica i okolnosti ocene da je došlo do pogoršanja finansijskog položaja i nemogućnosti izmirivanja obaveza dužnika, odobre olakšice dužniku.Drugi kreditni proizvodi, kao što su kreditna kartica ili dozvoljeno prekoračenje računa, mogu biti obuhvaćeni olakšicama u skladu sa ovom odlukom, na način da se odobri kredit za refinansiranje obaveza po osnovu tih proizvoda uz grejs period od šest meseci, i ugovorenu mesečnu otplatu."Posebno ističemo i da banke, odnosno davaoci finansijskog lizinga ne mogu naplatiti naknadu za preduzete mere i aktivnosti u skladu sa odlukama, kao ni troškove koje mogu imati u vezi s tim merama i aktivnostima, uključujući i troškove za obradu zahteva klijenta, osim troškova neophodnih za odobravanje potraživanja, a koje ne utvrđuje banka odnosno davaoci finansijskog lizinga (npr. kreditni biro ili katastar nepokretnosti)", dodaje se u saopštenju.U skladu sa odlukama, banke i davaoci finansijskog lizinga će najkasnije do 22. decembra na svojoj internet prezentaciji i u svojim poslovnicama objaviti obaveštenje kojim se dužnici informišu o mogućnostima podnošenja zahteva za dobijanje olakšica, kao i o uslovima koji u tom smislu treba dužnik da ispunjava.Svi dužnici koji ispunjavaju propisane uslove mogu podneti banci/davaocu finansijskog lizinga zahtev za dobijanje olakšica elektronskim putem ili poštom, kao i u poslovnim prostorijama do 30. aprila 2021. godine.Banka, odnosno davalac finansijskog lizinga dužni su da o zahtevu dužnika odluče i o toj odluci obaveste dužnika u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.Donete odluke stupaju na snagu sutra 15.12.2020. godine, te su dužnici već od narednog dana u mogućnosti da bez obzira na obaveštenje banaka/davaoca finansijskog lizinga podnesu zahtev za dobijanje navedenih olakšica.

Svet

Hrvatska odobrila pomoć za nacionalnu avio-kompaniju

Vlada Hrvatske odobrila je državnu pomoć svojoj nacionalnoj avio-kompaniji Kroacija erlajns u ukupnom iznosu od 600 milijuna kuna (79,34 miliona evra), preneo je portal Index. Navodi se da je 350 miliona kuna (46,28 miliona evra) namenjeno dokapitalizaciji, dok ostatak ukupne sume predstavlja vlasnički zajam toj kompaniji.Pomoć Kroacija erlejnsu (Croatia Airlines) odobrena je u skladu sa odlukom Evropske komisije kojim se EU članicama omogućava da dodatno pomognu privredi.Država je to učinila povećanjem kapitala i zajma deoničara, sa ciljem da se reši likvidnost kompanije i oporavi njen kapital, navodi se u samoj odluci.EVROPSKA KOMISIJA DALA ZELENO SVETLO ZA DRŽAVNU POMOĆ KROACIJA ERLAJNSU Ministar mora, saobraćaja i infrastrukture Oleg Butković rekao je da je pandemija koronavirusa imala i da još ima razoran uticaj na globalni avio-saobraćaj industriju, koji se suočava sa najtežom krizom do sada.Prema njegovim rečima, Kroacija erlajns nije bila izuzetak, pa je zabeležila pad saobraćaja od 65% do 90% u odnosu na 2019. godinu.Ističe i da državni avio-prevoznik ima stratešku ulogu u saobraćajnoj infrastrukturi Hrvatske, što se pokazalo ključnim i u kriznim vremenima tokom pandemije. Sredstva za pomoć hrvatskoj nacionalnoj avio-kompaniji osigurana su rebalansom državnog budžeta za 2020. godinu.

Srbija

NBS preporučuje zamenu starih „švajcaraca“

Narodna banka Srbije (NBS) podseća građane da je Nacionalna banka Švajcarske tokom maja najavila da će u prvoj polovini 2021. godine iz opticaja povući novčanice osme serije švajcarskog franka i predložila njihovu zamenu.NBS podseća da se radi o novčaniama švajcarskog franka koje su puštene u opticaj u periodu između 1995. i 1998. godine, kao i da će Narodna banka Švajcarske tačan datum povlačenja najaviti dva meseca ranije."Preporučujemo da se novčanice osme serije švajcarskog franka polože kod banaka na deviznu štednju, prodaju za dinare, konvertuju u drugu valutu ili zamene za opticajne novčanice švajcarskog franka (devetu seriju)", navodi NBS.Narodna banka podseća i da je deveta serija novčanica švajcarskog franka puštena u opticaj u periodu 2016–2019. godine. Naglašava se da će banke i ovlašćeni menjači prestati sa otkupom starih novčanica pre nego što one zaista postanu vanopticajne, jer je i njima potrebno vreme da izvrše prodaju novčanica koje se izbacuju iz opticaja.Dodaje se da će zamena novčanica biti moguća i kasnije, kada one prestanu da se koriste, ali na šalterima Nacionalne banke Švajcarske u Bernu i Cirihu ili putem slanja poštom istoj toj banci.Stare novčanice se povače iz opticaja zbog efikasnijeg sprečavanja falsifikovanja.Šesta serija, koja je povučena 2000. godine takođe može da se zameni na taj način, dok sedma nikada nije puštena u opticaj jer se čuva kao rezervna.

Svet

Krah turizma u Herceg Novom

U Herceg Novom je ove sedmice boravilo 772 turista, 49 odsto manje u odnosu na isti prošlogodišnji period, javlja RTCG.Prema podacima hercegnovske Turističke organizacije (TO), od ukupnog broja turista, 763 su strana, a devet domaći.U domaćinstvima boravi 689 gostiju, a u hotelima 83.U auto-kampovima i hostelima nema prijavljenih turista.

Srbija

20 godina komšijske kupovine

Prepoznatljiva komšijska usluga, širok asortiman proizvoda, uvek sveže voće i povrće i osmesi prodavaca koji svakodnevno dočekuju svoje kupce deo su svakodnevice Maxi supermarketa. Vodeći se ob...

Svet

Google servisi širom Evrope trenutno van funkcije

Većina Gugl servisa kao što su gmail, Meet, Hangouts, Teams i ostali trenutno nisu u funkciji širom Evrope, a uzrok još uvek nije poznat.Od danas oko podneva bilo je nemoguće sa računara pristupiti na gmail-u, kao i ostalim servisima kao što su Meet, Teams, Hangouts, pa čak i YouTube.Problemi su, sem u Srbiji, prijavljeni u Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj, Rumuniji, Norveškoj, Švedskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu, kao i u većini evropskih zemalja.Svima se, pri pokušaju pristupa Guglovim servisima pokazivala poruka „Temporary Error 500“.Gugl se još uvek nije oglašavao povodom ovog problema.

Svet

Huawei: 5G povećava globalni BDP do 2030. godine

Globalna konsultantska kompanija STL Partners procenjuje da će 5G mreža do 2030. godine povećati globalni bruto domaći proizvod (BDP) za 1,4 biliona dolara, objavljeno je na samitu "TrustInTech" kompanije Huawei , prenosi Seebiz.Samit kompanije Huawei već drugu godinu za redom okuplja vodeće svetske stručnjake u industriji ICT (informaciono-komunikacione tehnologije), akademske zajednice i ekonomiste iz celog sveta.U godini koju obeležava broba protiv pandemije posebno se ističe ključna uloga ICT infrastrukture za ekonomski oporavak i naglašena potreba za otvorenom saradnjom i hrabrim usvajanjem novih tehnologija."Slično kao što je prvi veštački satelit Sputnik uspešno lansiran 1957. godine, dovodeći čovečanstvo u doba istraživanja svemira, sazrevanjem 5G tehnologije sve će se promeniti", ocenio je direktor tehničke službe Huawei Carrier Business Group-a, Pol Skanlan. Prema njegovim rečima industrija je počela da brzo usvaja nove poslovne modele koje donosi 5G mreža.HUAWEI 5G OPREMA ZABRANJENA I U FINSKOJEkspert za digitalnu transformaciju kompanije Huawei Enterprise Edvin Dinder naglasio je ključnu ulogu 5G tehnologije, veštačke inteligencije i cloud onlajn baza podataka tokom pandemije:"Korišćenjem najsavremenije tehnologije, zdravstveni pregledi su trajali kraće, kombinacijom veštačke inteligencije i oblak memorije lekovi brže pronalazili, a veliko olakšanje osetili su i građani koji su koristili novu visoku tehnologiju za rad od kuće i oni koji su pomoći nje nastavili školovanje". Stefani Linč-Habib, generalna direktorika organizacije GSMA, rekla je da je uvođenje 5G mreže ove godine rezultiralo sa više od 100 novih 5G mreža u 47 zemalja.Na samitu je bilo osvrta i na aktuelno, kako se navodi, složeno geopolitičko okruženje."Politika treba da izbegava tehnička pitanja. Moramo ostati iskreni i otvoreni za pokretanje tehnološke saradnje", naglasio je Rajan Ding, izvršni direktor kompanije Huawei.Ovu godinu obeležile su i odluke nekih zemalja, poput Velike Brtanije, Francuske, Nemačke, Švedske, Finske i drugih, da izbace ili ograniče korišćenje opreme kompanije Huawei u razvoju nove 5G mreže.