Najnovije

Srbija

Univerzitet u Beogradu lane isplatio 15 miliona mimo propisa o zaradama

Univerzitet u Beogradu je tokom 2019. godine obračunao i isplatio najmanje 15,25 miliona dinara za plate i pripadajuće doprinose na teret poslodavca, dodatke i ostale naknade suprotno važećim propisama. Od tog iznosa je 12,33 miliona bilo iz prihoda te institucije, a 2,92 miliona dinara iz sredstava budžeta Republike Srbije, navodi se u izveštaju Državne revizorske institucije (DRI).DRI je takođe utvrdio da je šest od ukupno 20 postupaka javnih nabavki Univerzitet u Beogradu tokom 2018. i 2019. godine sproveo mimo odredbami Zakona o javnim nabavkama.Navodi se da je Univerzitet imao od jednog do šest zaposlenih lica više od maksimalno dozvoljenog broja, i da je po tom osnovu isplatio 5,59 miliona dinara, od čega je 2,92 miliona dinara bilo iz budžetskih sredstava.Najveća visokoškolska institucija u Srbiji takođe je zaposlenima isplatila novogodišnje nagrade u iznosu od 5,53 miliona dinara iz sopstvenih prihoda, a takođe je omogućio isplate dodatka za minuli rad u visini 0,4 odsto od osnovice za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavaca koji se ne smatraju istim poslodavcem, na šta je otišlo 2,34 miliona dinara.Univerzitet je lane za deo zaposlenih na Univerzitetu isplatio 1,79 miliona dinara, primenom uvećanih koeficijenata koji nisu u skladu sa važećim zakonskim propisima.Nepravilnosti u javnim nabavkama ticale su se nedostataka pravilno potpisanih izjava o nepostojanju sukoba interesa, ali i dodele ugovora ponuđaču sa ponudama skupljim od procenjenih vrednosti tendera, bez provere uporedive tržišne cenešto nije bilo propraćeno obrazložnjem Upravi za javne nabavke i DRI u dve javne nabavke.Univerzitet u dva navrata takođe nije objavio obaveštenja o zaključenim ugovorima u propisanom rokuna Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici u dva postupka javne nabavke.

Srbija

Vlada preporučila da se zdravstvenim radnicima omogući godišnji odmor od naredne godine

Vlada Srbije je na poslednjoj sednici donela zaključak kojim se poslodavcima u ustanovama socijalne zaštite i ustanovama zdravstvene zaštite preporučuje da zaposlenima koji imaju obavezu radnog angažovanja tokom epidemije COVID-19 omoguće da iskoriste pripadajući godišnji odmor za 2020. godinu u naredne dve godine.Preporučeno je da prvi deo odmora, u trajanju od dve radne nedelje u kontinuitetu, omoguće zaključno sa 31. decembrom 2021. godine, a preostali deo zaključno sa 30. junom 2022. godine.Dodatno, preporučuje se poslodavcima u sistemu zdravstvene i socijalne zaštite da zaposlenima koji nisu iskoristili deo godišnjeg odmora iz 2019. godine njegovo korišćenje omoguće najkasnije 30. juna 2021. godine, a pre korišćenja pripadajućeg godišnjeg odmora za 2020. godinu.Zaključak je donet na predlog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja,

Srbija

Porodica u doba pandemije: Kad dom ne znači sigurnost

Pandemija nas je primorala da se priviknemo na novu stvarnost, da prihvatimo nove obrasce ponašanja, da se pozdravljamo laktom umesto rukovanjem, da se ljubazno udaljimo od sagovornika umesto da mu se srdačno približimo. Sa druge strane, donela nam je i mnoge brige – hoćemo li ostati zdravi i hoćemo li uspeti da sačuvamo one koje volimo? A što je više onih o kojima brinemo i za koje smo odgovorni, to je i ova lista duža.Zbog toga je i roditeljima glava poslednjih meseci na ivici pucanja. Istraživanje koje je Unicef sproveo za vreme, ali i nakon vanrednog stanja, pokazuje da su roditelji (u istraživanju navode majke/staratelji) najviše brinuli o zdravlju i socijalizaciji deteta, ali i o obrazovanju i o mentalnom zdravlju.Roditelji koji žive u gradu bili su zabrinutiji oko socijalizacije svoje dece, dok su i za vreme vanrednog stanja i nakon njega bili podjednako zabrinuti da li će deca dobiti odgovarajući nivo obrazovanja. To je i razumljivo, imajući u vidu da su škole bile zatvorene sve do kraja prošle školske godine.Sa druge strane, roditelji su bili nesigurniji u svoj ekonomski položaj u junu i julu ove godine nego što je to bila situacija na početku pandemije, u aprilu, kada je na snazi bilo i vanredno stanje. Ipak, kako pokazuje Unicefovo istraživanje, majke i staratelji su bili u lošijem psihičkom stanju u toku vanrednog stanja, kada su često bili i osuđeni na stalno ostajanje kod kuće zbog čestih ograničenja kretanja, nego u junu i julu kada ovih obaveznih ograničenja više nije bilo.KAD NAM STRES UKRADE UTOČIŠTEIako od maja više nema policijskih časova, roditelji koji su učestvovali u Unicefom istraživanju su se i u junu i julu izjašnjavali da i dalje provode više vremena sa svojom članovima porodice nego što je to bilo slučaj pre pandemije. Iako roditelji provode više vremena sa decom, ne znači da je i vaspitavanje lakše niti da je njihov odnos stabilniji.Unicefovo istraživanje pokazuje da roditelji imaju utisak da im je pandemija značajno otežala njihovu ulogu, a dr Ivana Mihić sa Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu objašnjava da je pandemija većinu porodica prinudila na manju ili veću izolaciju, te da je samim tim i značila izostanak podrške koja je porodici uobičajeno dostupna."Na ovaj način snažno podižući stres i ugrožavajući mentalno zdravlje, ona je znatno umanjila kapacitete roditelja da kvalitetno brinu o deci. Dodatno, međutim, ona je intenzivirala sve manje funkcionalne odnose - pojačala je konflikte unutar porodice, na primer", objašnjava Mihić za "Novu ekonomiju".A kada je porodica ispunjena konfliktima i stresom, ona sve teže ispunjava ulogu koju inače ima u životima odraslih, a pre svega dece – da bude izvor sigurnosti i prvi prostor gde tražimo zaštitu, izvesnost i podršku za emotivno zahtevne događaje i stres, objašnjava Ivana Mihić."Kada je i porodica sama pod stresom, ona gubi svoju mogućnost da na ovaj način ponudi sigurno utočište svima nama. Za decu, osim što prestaje da bude dostupni izvor podrške, porodica koja je snažno pogođena krizom, u kojoj su intenzivirani konflikti, izazovi u mentalnom zdravlju i slično - postaje sama po sebi dodatni izvor stresa i ne samo da ne neguje i podržava razvoj i učenje, ona ga ometa", kaže Mihić.IAKO RODITELJI PROVODE VIŠE VREMENA SA DECOM, NE ZNAČI DA JE I VASPITAVANJE LAKŠE NITI DA JE NJIHOV ODNOS STABILNIJI. UNICEFOVO ISTRAŽIVANJE POKAZUJE DA RODITELJI IMAJU UTISAK DA JE PANDEMIJA ZNAČAJNO OTEŽALA NJIHOVU ULOGUUMORNE PORODICEVelike promene koje je pandemija uzrokovala, kao što su deca koja ne idu u vrtiće i škole, roditelji koji su se odjednom našli u ulozi nastavnika i vaspitača dok istovremeno obavljaju svoje poslovne obaveze ali sada kod kuće, primorale su porodice da se ubrzano prilagođavaju, da menjaju svoje navike i svakodnevno funkcionisanje.Sve ovo veoma umara porodice i zasigurno troši njihovu snagu, zaključuje Mihić. Ona dodaje da se u takvim prilikama ispoljavaju psihološki problemi koji su u vezi sa stresom i osećajem izolovanosti, pa da se ljudi često osećaju uplašeno, zbunjeno, uznemireno, tužno, bespomoćno...Ivana Mihić objašnjava da još uvek ne znamo da li su muškarci ili žene više izloženi ovim problemima za vreme pandemije, jer još uvek nemamo podatke o tome."Istraživanja se svakako realizuju i prati se mentalno zdravlje i stres odraslih i dece, ali će rezultati tek biti objavljivani. Tada ćemo imati prilike da bolje razumemo učinak ove pandemije, pa i razlike koje u iskustvima postoje između muškaraca i žena, odraslih, mladih i dece".Ona se, kako kaže, nada da će ti podaci biti dovoljno informativni kako bi osigurali pružanje kvalitetnih oblika podrške mentalnom zdravlju i porodičnom funkcionisanju u situacijama dugotrajnih kriza. U ovoj sada je, dodaje, podrška definitivno izostala i najveći broj porodica je ostao bez podrške i bez dostupnih mogućnosti da njihove potrebe budu prepoznate, a zatim i da na njih bude odgovoreno. Ovo se odnosi na posebne mere podrške koje bi bile usmerene na situaciju pandemije, ali i na veoma nisku fleksibilnost usluga podrške koje porodice dobijaju u redovnim okolnostima, a koje su sada izostale."Razumljivo je da je izazov bio veliki: održati uobičajeni rad, a načiniti još i dostupnim dodatne oblike rada, lako promenljive i izvodljive u situaciji smanjenog broja praktičara koji realizuju podršku porodicama, a izraženijih potreba porodice. Ipak, važno je da budemo svesni da je dobrobit dece i odraslih koji o njima brinu, oslonjena u značajnoj meri na resurse iz zajednice i da je na stručnjacima da osiguraju njihovu dostupnost, pogotovu u situacijama krize".PANDEMIJA NA LEĐIMA MAMAPodršku za vreme pandemije nastojao je da pruži Centar za mame koji je organizovao psihološko savetovalište u okviru koga žene anonimno mogu da potraže pomoć i razgovaraju o svojim problemima. Direktorka ovog centra, Jovana Ružičić, za "Novu ekonomiju" objašnjava da je pandemija na neki način unazadila one rezultate do kojih su žene došle u borbi za rodnu ravnopravnost. Iako je, kako objašnjava, mnogo bolje biti mama, odnosno žena sada nego pre 50 ili 100 godina, ovakve situacije, kao što je pandemija, otkrivaju koliko je zapravo sve to na staklenim nogama."Kada dođe nešto vanredno, vraćamo se na tradicionalnu raspodelu, vraćamo se na naše suštinski tradicionalno društvo. Tako su cenu dodatnih obaveza platile mame. Naše istraživanje je pokazalo da se one gotovo isključivo bave onlajn školom. Dečje potrebe su se povećale, pogotovo dece koja ne idu u školu u ovom periodu. Mame mnogo više i dezinfikuju, čiste, brinu o zdravlju porodice, mnogo više se one brinu o starijima", kaže Ružičić za "Novu ekonomiju".KAD DOM NE ZNAČI SIGURNOSTMeđutim, osim što su žene u toku vanrednog stanja, ali i nakon njega, više čistile, prale, brinule o deci i starijima, one su i mnogo češće nego što je to bio slučaj pre pandemije bile žrtve porodičnog nasilja. O tome svedoči i činjenica da se Autonomnom ženskom centru (AŽC) u prvih mesec dana nakon proglašenja vanrednog stanja za pomoć javilo tri puta više žena nego što je to bila situacija u istom periodu prethodne godine, ističe Mirjana Mitić iz ove organizacije."Gruba procena jeste da su nam se u početku (mart) javljale žene koje su imale iskustvo sa psihološkim i ekonomskim nasiljem, a tek u avgustu one koje su pretrpele oblike fizičkog nasilja i tada su nam govorile da zbog stalnog prisustva izvršioca nasilja u domu nisu bile u mogućnosti da potraže podršku", kaže Mitić u pisanom odgovoru za "Novu ekonomiju".NISAM SIGURNA DA JE DRŽAVA NA BILO KOJI NAČIN, A NAROČITO NE NA ADEKVATAN, ODREAGOVALA NA POVEĆANJE PARTNERSKOG NASILJA ZA VREME VANREDNOG STANJA“, OBJAŠNJAVA MIRJANA MITIĆ SA SOS LINIJEOna dodaje kako su se mnoge žene našle u još ugroženijoj materijalnoj poziciji jer su ostajale bez posla."Pandemija je svakako žene žrtve nasilja stavila u još nepovoljniji položaj i otežala njihov put za napuštanje nasilnih partnera", objašnjava Mitić.AŽC je u ovom periodu zabeležio i povećan broj žena koje do sada nisu s njima kontakirale kako bi prijavile nasilje, a Mitić objašnjava kako je tako nešto razumljivo ukoliko imamo u vidu da se ovoj organizaciji žene najčešće javljaju nakon što su već kontaktirale sa nadležnim institucijama, ali tamo nisu naišle na adekvatan odgovor, pristup ili razumevanje."U trenutku kada institucije daju šture ili nevalidne informacije, žene su pozivale u pomoć SOS telefon za žene sa iskustvom nasilja", ističe Mitić.HALO, POLICIJA?A institucije su na povećanje nasilja u porodici za vreme vanrednog stanja ostale gotovo neme. "Nisam sigurna da je država na bilo koji način, a naročito ne na adekvatan, odreagovala na povećanje partnerskog nasilja za vreme vanrednog stanja. Par zvaničnika je dalo izjave u kojima su podržane žene da prijave nasilje, ali niko nije govorio o prilagođenim uslugama koje bi bile odgovarajuće za žrtve nasilja", objašnjava Mirjana Mitić.Ona takođe ističe da su, radeći na SOS liniji, bile u kontaktu sa institucijama iz različitih opština i da su dobijale odgovore koji su bili neusklađeni i neprovereni. Sve ovo ukazivalo je da su zaposlenima u institucijama nedostajale konkretne instrukcije na koji način bi trebalo da postupaju tokom trajanja vanrednog stanja.Dok su sa jedne strane žene znatno više pozivale SOS broj AŽC-a da razgovaraju o nasilju koje preživljavaju, sa druge strane su državni organi sve manje razmatrali slučajeve nasilja. O tome nam svedoči podatak da su grupe za koordinaciju u saradnju razmatrale gotovo za petinu manje novoprijavljenih slučajeva nasilja u porodici u martu ove godine nego što je to bio slučaj u februaru ili u martu prethodne godine, a taj podatak ističe Mirjana Mitić.Podsetimo, ove grupe predstavljaju tela u kojima sede predstavnici tužilaštava, policijskih uprava i centara za socijalni rad, a koja bi trebalo redovno da razmatraju prijavljene slučajeve nasilja u porodici i za svaki pojedinačno određuju individualni plan, odnosno način kako bi u konkretnoj situaciji trebalo postupati.Pojedinačne grupe se formiraju za manja područja u okviru država, a Mitić kaže kako pojedina tužilaštva u periodu vanrednog stanja nisu održala nijedan sastanak ove grupe."Ono što je najviše zabrinjavajuće u celoj priči jeste da smo od nekih žena koje su nam se javile čule da su im nakon prijave nasilja, policijski službenici savetovali da se ipak pomire sa nasilnicima i oproste jer 'treba da se drže zajedno sada kada su teška vremena'".I upravo to može biti primer situacije kada nam nije lakše kada smo u teškim vremenima zajedno – kada smo poslati da radimo od kuće u kojoj istovremeno trpimo nasilje, kada moramo da objasnimo detetu školski zadatak koji ni sami ne znamo ili kada treba da se igramo sa detetom koje nije u vrtiću, a oči nas bole od celodnevnih onlajn sastanaka. Da li nam je to pandemija otvorila oči da nismo dobri roditelji, partneri, sinovi i ćerke ili je samo otkrila ono što već svi znamo, a to je da su stres i strah ubitačna kombinacija, a da ni kuća nije svima sigurna luka.Projekat "Žene na tržištu rada – ima želje, nema posla" finansiran je iz programa podrške medijima Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Ovaj tekst, celokupan sadržaj i izneti stavovi su isključiva odgovornost Business Info Group kao izdavača Nove ekonomije.

Izdavaštvo

Lideri društvene odgovornosti 2020.

U vreme pred novogodišnje praznike i završetak jedne teške godine koja će se pamtiti po zdravstvenoj krizi na globalnom nivou, treba „osvetliti" brojne filantropske inicijative i brojke o rastu dobročinstva...

Srbija

Više od polovine članica AmCham-a očekuje povećanje obima poslovanja

Uprkos jakom uticaju pandemije Covida-19 na globalnu i domaću ekonomiju, članice Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) umereni su optimisti u pogledu očekivanja za 2021. godinu, pokazju rezultati AmCham-ovog istraživanja Osmo prolazno vreme.U 2021. godini. većina kompanija članica AmCham-a, tačnije 56 odsto, očekuje povećanje obima poslovanja i rast, dok 30 odsto planira novo zapošljavanje. Neizvesnost koja prati pandemiju uzrokovala je da njihova očekivanja u proseku budu od petine do trećine niža nego u istom periodu prošle godine.Najoptimističniji pokazatelj je u vezi sa planiranim investicijama je da čak dve trećine članstva planira da dodatno investira u narednoj godini, što govori o njihovoj dugoročnoj posvećenosti i očekivanju brzog oporavka nakon prestanka pandemije. Najveći izazov u narednoj godini 70 odsto članica vidi u nepredvidivosti pandemije, zatim u efikasnosti rada državne uprave 48 odsto, dok 46 odsto zamera nepredvidivost izmene i primene propisa. Najveća administrativna opterećenja za članice proizilaze iz poreskih, carinskih i propisa iz oblasti deviznog poslovanja.Tokom 2020. godine, 65 odsto kompanija članica AmCham-a beleži pad poslovanja, a uticaj pandemije najviše se odrazio na pad investicija, zatim na pad profita i prihoda, dok je zaposlenost u najvećoj meri održana na nivou iz prethodne godine, navodi se u istraživanju.Kada govorimo o efikasnosti Vlade u pomoći privredi za vreme pandemije, najbolje je ocenjen prvi paket mera državne pomoći, i to kao sveobuhvatan i pravovremen. Iako pozdravljaju ovaj paket mera, većina kompanija članica AmCham-a, tačnije 59 odsto, nije koristila ove mere, dok u 41 dosto članica koje jesu iskoristile ovu mogućnost, uglavnom spadaju mikro, mala i srednja preduzeća. Najviše korišćene mere državne pomoći su direktna pomoć (minimalna zarada za zaposlene) i odlaganje plaćanja poreza za 2021. godinu.Iako je manje od pola kompanija AmCham-a koristilo državnu pomoć u 2020. godini, čak 82 odsto kompanija smatra da će ona biti potrebna i u 2021. godini. AmCham članice smatraju da pomoć treba da bude usmerena ka najpogođenijim sektorima (turizam, HORECA, izvoznim sektorima koji imaju veliki pad tražnje) i prema veličini - mikro, malim i srednjim preduzećima. Istraživanje je pokazalo da bi najefikasnija pomoć bila smanjenje opterećenja zarada ili nadomešćivanje dela zarada, kao i smanjenje drugih poreskih i neporeskih nameta.Preporuka članica AmCham-a za hitne reforme, dok traje pandemija, je omogućavanje potpune elektronske komunikacije privrede sa svim državnim organima i ubrzan razvoj e-uprave, dalje povećanje kapaciteta zdravstva kroz sinergiju javnog i privatnog zdravstva, kao i pojednostavljivanje međunarodnih plaćanja i naplaćivanja kroz izmene administrativno zahtevnih procedura koje nameće Zakon od deviznom poslovanju.Dugoročno poboljšanje poslovne klime - Bez obzira na izazove pandemije, institucionalne reforme su i dalje na samom vrhu prioriteta članica AmCham-a. Unapređenje vladavine prava, efikasnost pravosuđa i borba protiv korupcije, i dalje se pominju kao neizostavni preduslov za održivo poboljšanje poslovne klime.Ukrštanjem prioritetnih reformi i najvećih izazova sa kojima se susreću kompanije, istraživanje AmCham-a je kao ključne za napredak ekonomije u 2021. godini prepoznalo:- Unapređenje vladavine prava, efikasnosti pravosuđa i smanjenje korupcije;- Unapređenje transparentnosti zakonodavnog procesa (uz konsultacije sa privredom), a posebno praćenje primene propisa i merenja njihovog efekta;- Unapređenje efikasnosti javne administracije kroz omogućavanje elektronskog komuniciranja sa svim organima, optimizacija procedura, pa njihova digitalizacija – posebnu pažnju posvetiti poreskim, carinskim i procedurama iz oblasti deviznog poslovanja;- Sinergija javnog i privatnog zdravstva, radi postizanja boljih efekata u zaštiti zdravlja građana;- Predvidivost poreskog i parafiskalnog opterećenja, i reforma Poreske uprave;- Dalje suzbijanje sive ekonomijeIstraživanje koje AmCham od 2013. godine sprovodi među svojim članicama svake godine daje prikaz percepcije članstva AmCham-a o poslovnom okruženju u Srbiji, njihovom poslovanju u tekućoj i planovima za narednu godinu, kao i preporuke Vladi Srbije za poboljšanje poslovnog okruženja i oporavak privrede.

Svet

Ugasi svetla: Protivljenje Poljaka vetu na budžet EU i fond za oporavak od koronavirusa

„Pozivam vladare da dođu sebi! Nije kasno! [...] Vratite se vladavini zakona i sukob sa Evropskom unijom će se sam rešiti. Međutim, ako uzrokujete da Poljska izgubi ogromne sume novca za dalji razvoj i obnovu, a pritom nas izvedete iz našeg evropskog doma, neće vam oprostiti ni istorija ni ljudi “, apelovao je predsednik poljskog senata Tomaš Grocki vladajućoj stranci Pravo i pravda (PiS) tokom njegovog pojavljivanja na TV Poland 27. novembra. Iako se taj medijski kanal smatra „glasnikom“ PiS-a, zakonom je zabranjeno odbijanje javne izjave predsednika poljskog senata, čak i ako je on ili ona predstavnik opozicije.Šta je bio podsticaj za takvu izjavu u javnosti? Odakle potreba za apel vladarima obraćajući se najširem segmentu poljskog stanovništva?Čini se da ova poruka nije samo glas razuma i nije samo poziv vladarima da razmisle o svojim postupcima. Najviše od svega, skreće pažnju građanima na probleme sa kojima će Poljska morati da se suoči ukoliko stavi veto na predloženi budžet Evropske unije (EU) i fond za oporavak od koronavirusa.Poljska se odlučila za veto delimično zbog toga što je EU 20. decembra 2017. godine aktivirala Član 7 Ugovora o Evropskoj uniji. Poljska vlada pokušava da opravda veto izjavom da se brani i time potvrđuje svoju moć.Nije iznenađujuće što je povezivanje isplate sredstava EU sa poštovanjem vladavine zakona nezgodno za zemlju u kojoj je potonja očigledno ugrožena. Naime, Poljska je prva zemlja u istoriji EU protiv koje se koristio Član 7, koji se često naziva „nuklearnom opcijom“. EU opravdava upotrebu ovog člana zbog sve većeg zanemarljivanja vladavine zakona u Poljskoj, politizacije pravosuđa i podrivanja nezavisnosti Ustavnog suda. Zbog toga su brojni slučajevi koji uključuju poljsku vladu pred Evropskim sudom pravde.U borbi protiv sopstvenih građana i EU, poljska vlada pronašla je saveznika u mađarskom premijeru Viktoru Orbanu. Obe zemlje su poslednjih godina oslabile vladavinu zakona i stavile veto na budžet EU i fond za oporavak od koronavirusa u iznosu od 1,8 biliona evra. Kako bi ojačali glas obe zemlje, premijeri Poljske i Mađarske sastali su se u četvrtak, 28. novembra u Budimpešti i branili svoje zemlje u zajedničkoj izjavi, tvrdeći da je predloženi mehanizam EU proizvoljan i da bi mogao da se koristi kao sredstvo za vršenje političkog pritiska na suverene države.Premijer Poljske Mateuš Moravjecki je kasnije ponovio svoj stav o poljskom vetu tokom video konferencije sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u petak, 29. novembra. U međuvremenu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der lajen predložila je da se na spornu uredbu EU, kojom se isplata sredstava EU uslovljava vladavinom zakona, uloži žalba Sudu pravde Evropske unije, koji bi proverio usklađenost sa ugovorima o EU. Zvuči dovoljno pošteno.Premijeri obe zemlje zadržali su svoj stav, istovremeno pominjući mogućnost kompromisa nakon sastanka u Varšavi 30. novembra. Međutim, čak i sada, neposredno pred samit EU zakazan za 10. i 11. decembar, koji će biti presudan za budžet EU, Moravjecki i Orban u pozadini traže podršku za veto u Sloveniji i Portugalu.U tom kontekstu, govor predsednika poljskog senata zvuči još dramatičnije. Podsetio je na sramotnu ulogu koju je pravo veta imalo u istoriji Poljske, dovodeći zemlju do progresivnog razdvajanja zakona, što je 1795. rezultiralo podelama i 123-godišnjim odsustvom Poljske sa svetske karte. Gospodin Grocki je takođe upozorio da u slučaju veta „poljoprivrednici, preduzetnici, lokalne samouprave, medicinari - niko od nas neće dobiti novac“. Kao takvi, „očekujemo poštovanje nacionalnog interesa i povlačenje veta, koji je toliko suprotan poljskom razumu. To je protiv poljskih ekonomskih, političkih i strateških interesa.“ Ovo je glas razuma koji se u današnjoj Poljskoj ne čuje često.U međuvremenu, u utorak, 1. decembra, svetla su se ugasila u mnogim poljskim kućama, kancelarijama i javnim zgradama kako bi narod pokazao osudu na vladin veto na budžet EU i fond za oporavak od koronavirusa. To je simboličan odgovor na neznanje i kratkovidnost naše vlade. To je takođe poruka za vladajuću Ujedinjenu desnicu da su Poljaci svesni destruktivnih posledica koje bi ovaj veto značio za sve nas.Tekst pisala doktorka Magdalena M. Baran

Srbija

Govor mržnje na internetu: Kada se svađate sa slikom na ekranu, a ne sa živim bićem

Internet može da se posmatra kao jedan "brisani prostor" koji omogućava ljudima da iza neke lažne slike ili imena pišu sve što im padne na pamet i da mrze koga god hoće. Vanredeni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Jelena Kleut naglašava za Novu ekonomiju da ljudi često takve probleme uoče tek kada se nekim ljudima iz njihovog bližeg okruženja desi neki sličan incident.Prema rečima Jelene Kleut, problem je što "ljudi i dalje najčešće smatraju virtuelni svet bezbednim i vode se logikom, neće se to meni desiti", pa tek kada im se nešto desi, shvate koliko prostora za razna nepočinstva omogućava digitalni svet. Drugu stvar u celoj priči o botovima, lažnim vestima i lažnim predstavljanjem na internetu predstavlja kritički pristup medijima. Jelena Kleut kaže smatra da je često nejasno šta se zapravo traži od građana, kada se od govori o takvoj vrsti pristupa informacijama."Da bi ste vi shvatili da ne možete da budete čipovani vakcinacijom ili da maske ne mogu da budu antene, vi morate da imate nekakvo bazično zvanje iz biologije, fizike, tako da ja mislim da je početak kritičkog mišljenja građana ove zemlje u dobrom obrazovanju", smatra profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.Podseća i da sve potiče od većeg ulaganja u obrazovanje, a to podrazumeva bolje motivisane i bolje plaćene profesore, kao i dobre udžbenike. "Tada jedan deo ovih problema koje (sada) imamo, nećemo imati", smatra naša sagovornica. PORAST NEPOVERENJADruga stvar na koju Jelena Kleut ukazuje je povrenje, jer imamo "rudimentarni problem sa time da su građani sluđeni i da ne znaju kome da veruju". "Sve te tradicionalne institucije kojima se verovalo, naučna zajednica, masovni mediji, institucije u našem slučaju, one su delimično i same zaslužne što su dovele (do toga) da se sroza poverenje u njih, a delimično su bile na meti populista u poslednjim godinama", smatra sagovornica Nove ekonomije.Objašnjava da su građani sluđeni onda kada čuju da ne mogu da veruju nauci, medicini, a kada čuju da se ne može verovati ni medijima, oni zapravo često prestanu da ih prate. Na taj način se kao naglašava građani isključe iz dnevnog priliva informacija, pa počnu da veruju samo informacijama koje im je poslao neko iz najbližeg okruženja."Ispostavlja se da od jednog vajber naloga na drugi vrlo lako i brzo putuju različite lažne vesti, neproverene informacije i kojekakve druge stvari", naglašava sagovornica Nove ekonomije.Smatra i da kod građana treba razvijati kritičko mišljenje i tako što će se svaka institucija čije je poverenje poljuljano, baviti sama sobom i nastojati da ga vrati. Prema njenim rečima, u medijskoj sferi to već postoji i time se bave kuće koje štite integritet profesije, tu je i Savet za štampu, kao i organizacije koje se bave proverom tačnosti (backcheckers-i).LAŽNE VESTI U KONTEKSTU PANDEMIJEJelena Kleut kaže da se , prema izveštajima i istraživanjima pokazalo da se tokom pandemije pojavljuje više lažnih vesti iz domena informacija o korona virusu:"Pokazuju se nekakvi nepoznati stručnjaci koji nešto objašnjavaju, pa se na kraju ispostavi da to nisu nepoznati stručnjaci nego nepostojeći stručnjaci iz nekih drugih zemalja", podseća sagovornica Nove ekonomije.Prema njenom mišljenju, u mnogim sferama života pokazalo se da je pandemija ogolila problem lažnih vesti i učinila ga "sto puta uticajnijim i društveno relevantnijim". Ipak, naglašava da ne treba zaboraviti i kakve su psoledice."Ukoliko vi sada širite ove lažne vesti koje su bliske teorijama zavere, da luk pomaže ne znam čemu kod korone, to onda može da ima dalekosežne posledice ne samo po zdravlje pojedinaca, nego po javno zdravlje, svih nas kao građana, smatra Jelena Kelut.ANONIMNOST I GOVOR MRŽNJE NA INTERNETUČesto se govori i o izvesnom "doprinosu" novih platformi onlajn komunikacije i društvenih mreža porastu sučajeva govora mržnje. Ljudi se na na takav način izražavanja lakše odluče, jer mogu da se lažno predstavljaju."Problem sa tom onlajn mržnjom je što ona najčešće dolazi iz te anonomnosti", smatra Jelena Kleut.Prema njenim rečima o tome treba da se uči u školama i da se ljudima, pored jednog osećaja empatije "ugrađuje u svest". Osobe koje možda ne poznaju i koje se pojavljuju kao lik na ekranu, takođe su živa bića."Činjenica da se sve dešava u virtuelnom prostoru stvara osećaj kod učesnika da taj čovek koji je napadnut nije stvaran, nego je samo neka virtuelna persona", ukazuje sagovornica Nove ekonomije.Problem je međutim i što je potrebno dosta vremena dok tužilaštvo za visokotehnološki kriminal otkrije hejtere. Prema načinu rekacije ljudi kada dobiju neku pretnju ili stravičnu poruku vidi se kako kaže Jelena Kleut da oni reaguju ljudski, "kao da im je to neko rekao na ulici"."Mislim i da je to jedan važan deo medijskog opismenjavanja, razumevanje da potencijal anonimnosti nije dozvola da sve može da se kaže", zaključuje sagovornica Nove ekonomije.Čedomir Savković

Svet

Održivost postaje ključni element nove strategije UNIQA grupe

Kao deo svoje nove korporativne strategije „UNIQA 3.0 - seme budućnosti“, UNIQA udvostručuje napore na postizanju novih ciljeva u očuvanju klime i održivosti. UNIQA je već krenula u akciju početkom 2019. godine kada je najavila i obavezala se na izlazak iz poslova osiguranja kompanija koji se bave ugljem. Održivost - ili ESG (upravljanje životnom sredinom, društveno i korporativno upravljanje) kako je poznato u finansijskoj industriji - predstavlja srž nove korporativne strategije.Strategiju održivosti UNIQA gradi na 5 stubova:• Investiciona politika usklađena sa ESG-om koja podržava austrijski i evropski put ka klimatskoj neutralnosti 2040. i 2050. godine• Proizvodi koji su usmereni na održivost• Uzorno operativno upravljanje sa pažnjom na ekološke i društvene ciljeve• Transparentno i kontinuirano izveštavanje o napretku u oblasti održivosti i spremnost da se podvrgne procesima rejtinga• Bliski i kooperativni odnos sa zainteresovanim stranama i udruženjima na promociji održivostiOdrživa investiciona politikaKao deo svoje investicione politike, UNIQA radi na kontinuiranom poboljšanju sistema bodovanja ESG portfelja koji je uveden kako bi se dosledno nastavilo na putu ka klimatskoj neutralnosti. Pritom se UNIQA posebno oslanja na međunarodnu saradnju sa priznatim udruženjima, sindikatima i društvima i čvrsto je utvrdila osnovne principe odgovornog ulaganja u svojim smernicama. „Pariski klimatski ciljevi“ kontinuirano su integrisani u investicioni proces kako bi se podržali evropski i nacionalni klimatski ciljevi. Da bi pratila realnu ekonomiju na putu ka upravljanju istinski štedljivim resursima, UNIQA dalje proširuje „zelene“ investicije novim investicijama vrednim najmanje milijardu evra do 2025. godine.Politika „zelenih“ proizvodaŠto se tiče vlastitih proizvoda, UNIQA planira da proširi postojeći portfolio dodatnim ekološkim mogućnostima ulaganja i da dodatno podrži održive planove penzionisanja. Pored toga, UNIQA želi da motiviše klijente da usvoje održiviji način života i privređivanja i na taj način im postepeno ponudi potpuno održiv asortiman proizvoda. Kao prvi korak u ovom pravcu, UNIQA se fokusira na dopunske module proizvoda (npr. E-mobilnost, domaćinstva sa niskim emisijama i poslovanje) i poboljšani kvalitet konsaltinga u pogledu efikasnosti resursa i smanjenja CO2. Uzorno operativno upravljanjeUNIQA se obavezala na cilj korporativne grupe da kontinuirano smanjuje sopstveni uticaj CO2, tako da će njene operacije biti klimatski neutralne najkasnije do 2040. godine. Posebna pažnja posvećena je tekućem radu na uvođenju voznog parka i poslovnim putovanjima koji su „zeleniji“. U Austriji će se prosečne emisije CO2 iz službenih automobila smanjiti sa sadašnjih, već uzornih 99g CO2/km, na 80g CO2/km do 2025. Pored toga, fotonaponske instalacije, poboljšanje sistema grejanja/hlađenja, uvođenje LED dioda za osvetljenje kao i opšte nadgledanje energije su na dnevnom redu. UNIQA će u budućnosti takođe pažljivo pratiti međunarodne sertifikate, standarde i održivo operativno upravljanje među svojim dobavljačima.Transparentno i stalno izveštavanjeNapredak koji UNIQA postiže na putu ka većoj održivosti i klimatski neutralnim operacijama u potpunosti je transparentan i predstavljen u redovno objavljenim izveštajima o napretku. U aktivnom diskursu sa ESG rejting agencijama, UNIQA nastoji da kontinuirano poboljšava svoj ESG rejting kroz dalje procese izveštavanja.Članstva i kooperacijeDa bi udružila snage za važne ekološke i socijalne ciljeve, UNIQA teži članstvu u Globalnom dogovoru Ujedinjenih nacija (UNGC), Principima za odgovorne investicije (UN EP-FI) i Principima za održivo osiguranje (UN EP-FI) doprinoseći međusobnoj razmeni informacija i strategija. Da bi konsolidovala i koordinirala stavove, ciljeve i programe, UNIQA će takođe u budućnosti nastaviti da u istom cilju sarađuje sa predstavnicima javnosti (ministarstva, opštine, nadzorni organi, nevladine organizacije, itd.), kao i sa svojim zaposlenima i investitorima.

Srbija

Završena transakcija, Komercijalna i zvanično deo NLB grupe

Okončana je kupoprodajna transakcija Komercijalne banke slovenačkoj NLB grupi, potvrdila je Narodna banka Srbije, a pisale su Novosti.Postupak po zahtevu Nove Ljubljanske banke (NLB) za sticanje vlasništva u Komercijalnoj banci okončan je 9. decembra, donošenjem Rešenja Narodne banke Srbije (NBS), kojim je data prethodna saglasnost NLB-u za sticanje direktnog kontrolnog vlasništva, koje će joj omogućiti 83,23 odsto glasačkih prava u Komercijalnoj banci, navodi se u saopštenju NBS-a.Na vanrednoj sednici skupštine akcionara Komercijalne banke smenjen je Upravni odbor banke i postavljeni su novi članovi, iz NLB banke.Kako u NBS kažu, dobijanjem njihove saglasnosti, stekli su se uslovi za realizaciju transakcije – preuzimanje banke, koja podrazumeva isplatu kupoprodajne cene i sprovođenje promene vlasništva nad akcijama banke u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti na osnovu Ugovora o kupoprodaji akcija zaključenog između Republike Srbije i NLB. Rok u kome se transakcija može najkasnije realizovati je, kako objašnjavaju, do usvajanja prvih narednih godišnjih finansijskih izveštaja, odnosno revidiranih finansijskih izveštaja NLB-a.„Što se tiče razrešenja postojećih članova Upravnog odbora Banke i donetih odluka Skupštine o njihovom razrešenju, oni stupaju na snagu, kako je to i navedeno, kumulativnim ispunjenjem određenih uslova, a koji se, između ostalog, odnose na realizaciju predmetne transakcije promene vlasništva u Banci, tj. na njeno preuzimanje od strane njenih novih akcionara“, navodi se u saopštenju NBS.Vanredna sednica skupštine Komercijalne banke održana je dva dana posle preuzimanja, 11. decembra, a tada je razrešena dosadašnja predsednica UO Marija Sokić, predsednik Upravnog odbora banke, kao i članovi Daniel Pantić, Dejan Hadžić, Katarina Šušić, Goran Knežević i Zoran Jović. Novi predsednik UO je Arčibald Kremser, a članovi su Blaž Brodnjak, Ursula Kovačić, Igor Zalar, Marko Jerić, Vesna Vodopivec, Nenad Filipović, Gaj Ričard Stil Stivens i Dragan Đuričin.Od kada je objavljena vest, krajem februara, da je Komercijalna banka prodata slovenačkoj Novoj ljubljanskoj banci za oko 450 miliona evra, čekalo se gotovo deset meseci i zvanično preuzimanje. Ministar finansija Siniša Mali ranije je najavljivao da će transakcija biti okončana do kraja godine. Kako su ranije u NBS rekli, čekalo se da NLB pribavi sve dokumente da bi dobili saglasnost za preuzimanje.Sredinom juna NLB banka podnela je zahtev Narodnoj banci Srbije za sticanje direktnog vlasništva, a po podnošenju zahteva, procenjivana je njegova urednost, odnosno da li su zahtev i podneta dokumentacija kompletni i da li su podneti u skladu s propisima.Pre nego što je NBS dala saglasnost, procenjivana je ispunjenost propisanih uslova koji se odnose na finansijsko stanje, poslovnu reputaciju i strateške ciljeve potencijalnog sticaoca vlasništva u banci. Kako objašnjavaju u NBS, rađena je procena ispunjenosti svih propisanih uslova u skladu sa Zakonom o bankama, propisima NBS donetim na osnovu tog zakona, internim aktima, procedurama, što predstavlja pravni okvir za odlučivanje o podnetom zahtevu.

Svet

Nemačka pokrenula fond za razvoj startapa vredan 10 milijardi evra

Krajem prošlog meseca, Fond za budućnost, kako je nazvan, odobren je od strane nemačkog Bundestaga, koji bi trebalo da pomogne startapima u kasnoj fazi razvoja da prošire svoje poslovanje, piše Sifted.„Investicioni fond za tehonologije budućnosti” obezbediće 10 milijardi evra za startap ekosistem do 2030. godine, u nadi da će tako privući najmanje 20 milijardi privatnih investicija.Najava nemačkog Fonda za budućnost predstavlja veliku vest, posebno imajući u vidu da su startapi do sada tradicionalno imali problema sa prikupljanjem sredstava od domaćih investitora i uglavnom su se oslanjali na inostrane fondove rizičnog kapitala (VC).Prema izveštaju kompanije Dealroom iz marta ove godine, udeo domaćeg kapitala je najmanji od svih većih ekosistema Evrope. Strane investicije (najviše iz SAD i Azije) rasle su dvostruko brže u odnosu na domaće.Međutim, Kristijan Mejle, predsednik nemačkog udruženja startapa kaže da „još uvek ne treba slaviti“ jer i dalje ostaju pitanja o tome kako će model finansiranja zapravo funkcionisati, ko će u ekosistemu dobiti novac i koliko će taj program biti efikasan u jačanju startapa.Za sada se pretpostavlja da će KfW, državna banka za razvoj, dobiti dodatna sredstva da ih uloži u fondove rizičnog kapitala (VC). Postoji nada da će ovo podstaći privatne institucije, poput penzionih fondova, da ulažu, što bi na kraju dovelo da više para koji odlaze startapima.Deo ostatka para bi trebalo da ode u Evropski investicioni fond (EIF), koji ulaže u VC firme na evropskom nivou, i u High-Tech Gründerfonds, koji ulaže direktno u tehnološke kompanije koje se nalaze u ranoj fazi i imaju visok potencijal rasta.Prema rečima jednog od članova odbora KfW-a ovaj fond može da bude početni podstrek koji je nemačkoj startap sceni neophodan da bi rasla.Nemačka savezna vlada sporo je nudila podršku startap ekosistemu zbog regulatornih prepreka i, često, nerazumevanja među političarima o potrebama kompanija koje rastu.Mejle kaže da su nedavni razgovori koje je Nemačko udruženje startapa vodilo sa političarima bili izuzetno pozitivni. Nada se da će ovo biti početak dugoročnog partnerstva između nemačke vlade i osnivača startapa i udruženja širom zemlje.

Svet

„Folksvagen“ zbog problema sa kočnicama povlači oko 40 hiljada novih automobila

Nemačka kompanija Folksvagen prisiljena je da povuče sa tržišta desetine hiljada svojih novih automobila zbog problema na papučicama kočnica, potvrdio je njen predstavnik, a prenosi Poslovni.hr.Naglašava se da će kompanija povući oko 38.100 automobila modela Golf, Tiguan, Touran i T-Roc iz 2020. godine. Nešto manje od 17.600 takvih vozila nalazi se na domaćem, nemačkom tržištu.Predstavnik kompanije saopštio je da zbog neispravnih kočnica nije zabeležena nikakva šteta ni nesreća.Tokom internih pregleda vozila inženjeri su otkrili da pločica papučice na koju se oslanja noga vozača tokom kočenja može da se u nekim situacijama izobliči ili čak odvoji od podloge. Problem je kako je naglašeno uočen kod automatskih automobila i vozila prilagođenih vožnji levom stanom.U Europi se levom stranom vozi u Velikoj Britaniji, Irskoj, na Kipru i Malti. Među ostalim zemljama pravilo leve strane na snazi je u Japanu, Indiji i Australiji.Povučena vozila treba da se provere i po potrebi poprave, saznaje se iz izvora u sedištu automobilskog giganta u Volfsburgu.Nemačka savezna uprava za trgovinu automobilima nadgleda postupak opoziva i objasnila da je akcija pokrenuta zbog "neispravno zavarenog spoja".

Srbija

NIS usvojio biznis plan za 2021. godinu

Naftna industrija Srbije (NIS) saopštila je da je njen odbor direktora usvojio biznis plan za 2021. godinu, kojim je potvrđen nastavak projekata i investicija u vrednosti od 20,8 milijardi dinara. Tokom naredne godine, kompanija planira i da pusti u rad Termoelektranu-toplanu Pančevo.Cilj kompanije je, kako se naglašava da se obezbedi stalno poslovanje i realizacija ključnih projekata u makroenomskim uslovima izazvanim pandemijom COVID-19.NIS saopštava da će najviše ulaganja biće realizovano u oblasti istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, u dalju modernizaciju prerađivačkih kapaciteta i razvoj maloprodajne mreže u Srbiji i regionu. Naglašava se da će se i dalje realizovati proces digitalne transformacije u svim oblastima poslovanja, a jedan od prioriteta biće i unapređenje zaštite životne sredine, kao i povećanje bezbednosti na radu.Od konkretnih projekata, u 2021. godini planirano je puštanje u rad Termoelekrane-toplane Pančevo (snage do 200 MW), projekta koji NIS realizuje u saradnji sa kompanijom "Gasprom energoholding".PRIORITETI NIS-A LIKVIDNOST, INVESTICIJE I PLATE U PUNOM IZNOSU U novoj elektrani proizvodiće se toplotna i električna energija prvenstveno za potrebe Rafinerije nafte Pančevo, dok će deo proizvedene električne energije biti usmeren u energetski sistem Srbije.U oblasti istraživanja i proizvodnje, fokus će biti na najperspektivnijim projektima u Srbiji, Rumuniji i Bosni i Hercegovini. U modernizaciji Rafinerije nafte u Pančevu, prioritet će biti počinjanje aktivnosti koje će omogućiti projekat rekonstrukcije FCC (postrojenja katalitičkog krekinga) i izgradnju novog postrojenja ETBE (visokooktanske komponente benzina), koji će biti realizvani u narednim godinama. U oblasti prometa, najviše ulaganja biće ostvareno u modernizaciju maloprodajne mreže u Srbiji i regionu, kao i početak projekta rekonstrukcije skladišta NIS-a.I u narednoj godini NIS će nastaviti da sprovodi program za povećanje operativne efikasnosti, kao jednu od mera za prevazilaženje nepovoljnih makroekonomskih trendova. Na sednici su razmatrani i različiti krizni scenariji u slučaju da se produže negativni tržišni trendovi.

Srbija

Postavljena nova gnezda za orlove krstaše

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije saopštilo je da je tokom oktobra, novembra i decembra širom Vojvodine postavilo 12 platformi za gnežđenje orlova krstaša. Kako objašnjavaju, ugroženim pticama na...

Svet

Ljudi u Centralnoj i Istočnoj Evropi sve više štede u doba pandemije

Širom Centralne i Istočne Evrope (CIE) ljudi uglavnom odvajaju više novca u vidu mesečne štednje ili investicija u 2020. godini nego što su to činili prethodne godine, pokazuju podaci novog istraživanja Erste grupe.Iako su štediše u zemljama CIE i dalje posebno neskloni riziku i favorizuju tradicionalne štednje, najnovije istraživanje „Money Matters“ IMAS-a sprovedeno za Erste grupu u Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Srbiji, otkriva da je udeo ispitanika koji je nezadovoljan sa iznosom koji štede ili ulažu opao 2020. godine.Ljudi koji su uspeli ove godine da odvoje više novca po strani mogli su to da učine zahvaljujući većim prihodima i poboljšanom ukupnom nivou zaposlenosti, kao i odlaganjem ili otkazivanjem većih kupovina.Istovremeno, 2020. godine takođe je zabeležen porast udela ispitanika koji su rekli da se njihova lična finansijska situacija generalno pogoršala u poslednjih nekoliko godina, a kao glavni razlozi za to navedeni su povećani životni troškovi i Kovid-kriza.Štediše širom zemalja centralne i istočne Evrope koje je anketirao IMAS uspeli su ove godine da na mesečnom nivou odvoje više nego godinu dana ranije. Najveći porast zabeležili su Česi i Srbi i to za 9 odsto na godišnjem nivou, nadmašujući rast prosečnog mesečnog obima štednje u Rumuniji (rast od 6 odsto), kao i u Mađarskoj (rast od 3 odsto), Slovačkoj i Hrvatskoj (obe su porasle za 2 odsto).Opšti trend povećanja mesečne ušteđevine u zemljama CIE još je jasniji kada se upoređuju rezultati najnovijeg istraživanja sa onima iz 2015. godine. U svim zemljama ljudi su 2020. godine redovno odvajali znatno više novca nego što su to činili pet godina ranije. Porast prosečnog mesečnog iznosa koji se štedi ili ulaže bio je posebno snažan u Češkoj (porast za 43 odsto u evrima) i Mađarskoj (rast za 34 odsto). Suprotno tome, štediše u Hrvatskoj uspevaju izdvojiti samo 5 odsto više mesečno u evrima nego 2015. godine.Pridaje se sve veći značaj štednjiŠirom regiona ljudi pridaju veći značaj redovnom štedenju ili ulaganju nego što je to bilo pre pet godina, dok je udeo nezadovoljnih štediša i investitora znatno manji.Udeo ispitanika koji su rekli da je ušteda ili redovno ulaganje novca za njih lično „veoma važno“ ili „prilično važno“ u 2020. godini kretao se od 69 odsto u Srbiji do 86 odsto u Slovačkoj.Biti spreman za „kišne dane“ glavna je motivacija koju ljudi pominju za odvajanje novca na mesečnom nivou. Raspoloživost novca za manje i veće akvizicije, kao i za renoviranje, i dalje je drugi razlog koji se najčešće pominje i dobija na značaju kako iz godine u godinu, tako i iz perspektive pet godina. Još jedan istaknuti motiv za ostavljanje novca po strani, posebno za ispitanike u Centralnoj Evropi, uključuje zaštitu starosne dobi - kako bi se pojačale penzijske odredbe, ranije se penzionisalo ili obezbedila adekvatna nega.U ostvarivanju tih ciljeva, štediše na većini tržišta CIE i dalje se oslanjaju prvenstveno na tradicionalne štedne proizvode kao što su štedne knjižice, kartice i računi. Ostali tradicionalni bankarski proizvodi poput životnog osiguranja takođe ostaju popularni u celom regionu.

Srbija

Zašto se u Srbiji manje posluje sa „integritetom“?

Organizacija Transparentnost Srbija saopštila je da u Srbiji nisu u potpunosti obezbeđeni uslovi za poslovanje privrednih subjekata sa integritetom. Prema rezultatima njihovog istraživanja, to je manjim delom zbog nedostatka propisa, a većim delom je posledica nedovoljnog angažvanja državnih organa u njihovoj primeni.Tokom istraživanja, kako se navodi, razmatrana su pitanja podmićivanja javnih službenika, primanje mita u privatnom sektoru, pranje novca, nedozvoljeni dogovori kroz koje se umanjuje konkurencija, neprimeren uticaj na donošenje odluka, javne nabavke, pravila računovodstva i revizije, zaštita uzbunjivača i rad organa koji utiču na privredu. Navodi se da zakonske odredbe u većini posmatranih oblasti pružaju čvrstu osnovu za podsticanje i održavanje integriteta poslovanja, ali su uočeni nedostaci u propisima, pa se zbog toga u praksi javljaju štetne posledice.Transparentnost naglašava da je mnogo problema u primeni zakona, jer je uočen relativno mali broj istraženih slučajeva o njegovom kršenju. Kako se naglašava, to je u vezi i sa nedovoljnim kapacitetom pojedinih institucija. Drugi razlog je izloženost državnih organa koji primenjuju zakone političkim uticajima i to rezultira nejednakim tretmanom preduzeća i pojedinaca u sličnim situacijama. Naglašava se i da onda kada državni kontrolni organi vrše kontrole, veliki deo svojih kapaciteta koriste da bi se proverilo i obezbedilo formalno poštovanja propisa, dok suštinski prestupi ostaju u velikoj meri neprovereni. Istražujući uslove za poslovanje sa integritetom, Transparentnost se bavila i kvalitetom kompanijskih politika za borbu protiv korupcije, primenom pravila o internim kontrolama u reviziji, transparentnošću poslovanja i saradnjom sa drugim akterima u borbi protiv korupcije.Mere za jačanje integriteta u poslovnom sektoru su delimično zasnovane na zakonskim pravilima, a znatno više zavise od inicijative samih privrednih subjekata. Navodi se da se zbog toga javljaju značajne razlike u obimu primenjenih mera u zavisnosti od veličine kompanije, udela međunarodnog kapitala u vlasništvu, profesionalizacije menadžmenta i oblasti poslovanja. Nedovoljni su i spoljni podsticaji privatnom sektoru da promoviše integritet svog poslovanja.U privatnom sektoru postoji i odijum prema korupciji, koji još uvek nije dovoljno artikulisan u smeru preduzimanja aktivnosti od opšteg interesa. Takva situacija je jednim delom posledica velikog uticaja javnog sektora na privredne tokove u zemlji, kao i zavisnosti kompanija od povezanosti sa vlastima, posebno kada su u pitanju mala preduzeća na lokalnom nivou, navodi Transparentnost Srbija. 

Svet

Vrednost Bitcoina prvi put premašila dvadeset hiljada dolara

Bitcoin je u sredu prvi put u istoriji premašio vrednost od 20.000 dolara, zbog sve veće potražnje institucionalnih investitora za digitalnom valutom, piše CNBC.Najvrednija virtuelna valuta na svetu trgovala se za 5,6 odsto više, za oko 20.600 američkih dolara, prema tržišnim podacima kompanije Coin Metrics, povećavajući svoj dosadašnji dobitak na više od 180 odsto.Analitičari smatraju da je skok vrednosti digitalne valute usledio zbog velikih ulagača poput Pola Tudora Džounsa i Stenlija Drakenmilera koji su premeštali svoja sredstva u kripto valutu, dok su kompanije kao Square i MicroStrategy koristile sopstvene bilanse za kupovinu Bitcoina.Bitcoin je imao sličan skok 2017. godine kada je vredeo blizu 20.000 dolara, što je bilo praćeno naglim povlačenjem kada je pao na oko 3.000 dolara, međutim analitičari tvrde da sve veća zainteresovanost velikih firmi sa Vol strita samo pospešuje vrednost ove kripto valute.

2020

„Zajedno jedni za druge“

U izazovnoj 2020. godini koja nas je uvela u svet takozvane nove normalnosti i promena, iz kompanije dm drogerie markt poručuju da je humanost ostala jedina konstanta. Vođen misijom da poslovni uspesi i društvena odgovornost treba da budu ista strana medalje, drogerijski lanac, nakon finansijskih rezultata, sumira i realizovane aktivnosti koje imaju za cilj da našu zajednicu učine boljim mestom za život svih nas i generacija koje dolaze.Prilagođavajući se neizvesnim okolnostima u kojima se našla globalna zajednica, kompanija dm ostvarila je promet od 15,6 milijardi dinara i porast od 17,7 odsto u poslovnoj 2019/20. godini. Pored novih investicija i projekata, dm je u 2020. godini učvrstio poziciju jedne od  kompanija sa izraženim društveno-odgovornim poslovanjem, nižući nove humane inicijative. Drogerijski lanac dm od početka poslovanja pruža podršku zdravstvenim institucijama širom Srbije, dok je pomoć zdravstvu ove godine bila naročito dragocena, budući da je dm u svim zemljama u kojima posluje donirao medicinske respiratore. U novembru 2020. kompanija je donirala Institutu za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ dva medicinska respiratora, anesteziološka ventilatora Primus, nemačkog proizvođača Dreger, ukupne vrednosti od 36.000 evra, s ciljem da doprinese borbi protiv virusa korona, ali i da olakša oporavak hroničnim bolesnicima koji se leče u zdravstvenim ustanovama širom zemlje. Svoju poslovnu vodilju „Zajedno jedni za druge“ dm je nastavio da potvrđuje i prilikom svakog otvaranja novih i preuređenja postojećih drogerija kada donira deo prometa zdravstvenim i obrazovnim institucijama kroz tradicionalni humanitarni sat. Samo tokom ove godine kompanija je na ovaj način prikupila više od 3,5 miliona dinara koji su raspoređeni različitim ustanovama u vidu robe i kupovine neophodne opreme.  Još jedna aktivnost koja prerasta u tradiciju jeste davanje novog značenja Crnom petku pod sloganom „Giving is the new black“, kada kompanija dm umesto ponude popusta tog dana donira pet odsto celokupnog prometa u humanitarne svrhe. Tako je dm i ovog poslednjeg petka u novembru, dok su izlozi prodavnica širom sveta pozivali na vrtoglava sniženja, usmerio 3.000.000 dinara narodnim kuhinjama Crvenog krsta Srbije, a slična akcija sprovedena je i u drugim zemljama dm koncerna.Pored toga, dm je donirao robu u vrednosti od 1.750.000 dinara koja je, između ostalih, upućena Sigurnoj kući u Beogradu, Udruženju „Nada za životinje – Riska“, kao i Opštoj bolnici u Novom Pazaru u vidu maski, rukavica i dezinfekcionih sredstava. Na polju zdravstva, drogerijski lanac svakog novembra, u okviru kampanje dMovember, podseća na važnost uroloških pregleda i samopregleda kao ključne prevencije kobnih muških bolesti koje se najčešće javljaju bez ikakvih simptoma, kao što su rak prostate i rak testisa. Pored niza edukativnih aktivnosti, dm je u okviru ove kampanje opredelio 490.800 dinara Klinici za urologiju u Novom Sadu za obezbeđenje prateće medicinske opreme koja je neophodna za detektovanje ovih bolesti.Kao kompanija koja svaki segment poslovanja boji u zeleno, dm od 2019. godine, u saradnji sa Adria Media Groupom i institucionalnim partnerima, sprovodi projekat „Zasadi drvo“ koji ima za cilj stvaranje zdravije budućnosti. Na samom početku projekat je zabeležio istorijski rekord u našoj zemlji kada je u samo jednom danu posađena čak 51.000 sadnica, dok je za novu sezonu postavljen novi cilj koji uključuje pošumljavanje na više od 100 lokacija širom Srbije. Poslednje tri godine dm podržava akciju „Čepom do osmeha“ koja ima za cilj obezbeđivanje pomagala deci s invaliditetom i smetnjama u razvoju širom Srbije. Za njih je, zahvaljujući saradnji kompanija dm drogerie markt, Loreal (brend Garnier) i Udruženja „Čepom do osmeha“, kao i podršci kupaca, kroz sve dm prodajne objekte prikupljeno čak 63 tone plastičnih čepova i time obezbeđeno 1,4 miliona dinara za nabavku 54 pomagala.Još od davne 1973. godine, kada je osnovan, dm ima jedan princip: „Čovek u centru poslovanja“. Do dana današnjeg ova vodilja ostala je ista, zbog čega će drogerijski lanac nastaviti da bude oslonac zajednice u godinama koje dolaze, ali i motivacija drugim kompanijama i pojedincima da čine dobra dela koja pokreću svet.

Srbija

Vladimir Lučić novi generalni direktor kompanije Telekom Srbija

Nadzorni odbor kompanije Telekom Srbija imenovao je Vladimira Lučića za generalnog direktora te kompanije. Vladimir Lučić rođen je u Šapcu 1971. godine. Završio je Elektrotehnički fakultet u Beogradu i MBA studije po programu Univerziteta institut Kurt Bosch iz Švajcarske. Deo je tima Telekoma Srbija od osnivanja kompanije 1997. godine, sa manjim prekidima u periodu kada je radio i profesionalno se usavršavao u Švedskoj i Nemačkoj. U Telekomu Srbija, Lučić je, između ostalog, obavljao važne poslove na mestu direktora Mobilne telefonije Srbije od 2003. i direktora Direkcije za komercijalne poslove od 2008. godine, a na mesto generalnog direktora Telekoma Srbija dolazi sa pozicije izvršnog direktora M:tel Crna Gora i pozicije koordinatora za internet i multimediju Telekom Srbija grupe.Lučić je na mestu generalnog direktora nasledio Predraga Ćulibrka, koji je tu funkciju obavljao duže od osam godina.