Najnovije

Srbija

Škola trenutno najbezbednije mesto, tvrdi ministar prosvete

Nakon 16 dana nastave od 850 hiljada učenika u osnovnim i srednjim školama  od korona virusa obolelo 20 odraslih 52 dece i to je dobar rezultat kaže ministar Mladen Šarčević, prenosi N1.„U Beogradu je od koronavirusa obolelo 16 učenika, od kojih su dva u Osnovnoj školi „20. oktobar“. Mi imamo od 1. septembra slučajeve koronavirusa u školama u Srbiji, sporadične, ali ovo je prvi put da imamo u jednoj grupi uzastopno dvoje učenika u školi "20. oktobar“, objasnio je Šarčević.U osnovnim školama u Srbiji obolelo je 27 učenika.Šarčević je naveo da u srednjim školama ima 25 pozitivnih učenika, uz napomenu da ima i obolelih nastavnika, spremačica i jedan direktor.Deca koja su pozitivna ići će onlajn, ali svaki dan škole je dobar, rekao je Šarčević.„Na području Nišavskog, Pirotskog i Topličkog okruga od koronavirusa trenutno su obolela tri učenika i to osnovac u Prokuplju i po jedan osnovac i gimnazijalac u Nišu“, rekao je agenciji Beta načelnik Školske uprave u Nišu Dragan Gejo.On je rekao da učenik iz Prokuplja i gimnazijalac iz Niša nisu ni pohađali nastavu ovih dana, jer su poštovali meru samoizolacije po povratku sa odmora, dok je osnovac iz Niša bio u školi.„Odeljenje u kome je taj učenik išao na časove je po dogovoru sa roditeljima i lekarima Doma zdravlja prešlo na onlajn nastavu. Oni neće dolaziti u školu narednih 14 dana kako bi bili sigurni da neće doći do prenosa infekcije među drugom decom“, objasnio je Gejo.Prema njegovim rečima situacija je pod kontrolom, a broj obolelih učenika može se smatrati zanemarljivim s obzirom da je na području tri pomenuta okruga više od 20 hiljada osnovaca.

Srbija

Kako brzo i povoljno da napravite onlajn prodavanicu

Dosta biznisa se okrenulo ka elektronskoj prodaji kao rešenju za preživljavanje u pandemiji, a pojavilo se i veliki broj zanimljivih internet servisa, ocenjuje Ivan Minić na svom podkastu Pojačalo.rs. U preseku dostupnih rešenja, Minić kaže da izbor zavisi individualno od biznisa do biznisa. "Svako od vas ko pravi ovako važnu odluku trebao da proba. A kada proba i kada vidi šta mu odgovara da koristi i ko mu odgovara za saradnju, ko dovoljno brzo odgovara na mailove, javlja se na telefon, zaista pomaže korisnicima da naprave prodavnicu kako treba, da je to vrlo verovatno i opcija sa kojom treba da sarađujete", savetuje on.Kako navodi, prva opcija su gotova rešenja za web shop.Prva opcija koja postoji, koja je prilično jednostavna za korišćenje, ali ipak podrazumeva da s jedne strane znate engleski, a sa druge strane, da imate i malo smisla za online i za računare, je opcija na WordPress (www.wordpress.com), savetuje on.Otvorite svoju prodavnicu i svoj sajt, i već od 8 dolara mesečno, s tim da se svi paketi plaćaju godišnje (cena je na mesečnom nivou, ali se plaća godišnja cena unapred).Druga mogućnost je Internet prodavnica ( www.internetprodavnica.net) koja  dugo uspešno posluje.Čak i neki veliki i ozbiljni šopovi koriste njihovu platformu i oni za startni paket za korisnike imaju cenu od 9,99 eura mesečno, i to podrazumeva shop sa do 500 artikala.Niška firma Selltico (www.selltico.com), odnosno tako se ne zove firma, tako se zove brend, je napravila prilično dobro rešenje. I oni nude više paketa. Najpovoljniji paket kreće  od 15 eura i u okviru njega možete da imate 100 artikala. Tu je i NB shop (www.nbshop.rs), ima vrlo dobro i robusno rešenje koje, takođe, koriste razni veliki shopovi. Njihova startna ponuda nije toliko jeftina, onda iznosi 39 eura mesečno i podrazumeva do 300 artikala.Firma koja se nekada zvala Yellow Pages Srbija i štampala je one štampane imenike firmi, a kasnije se prebacila i na online, je, takođe, u ovom prethodnom periodu napravila svoj sistem koji se zove Yell Shops (www.yellshops.com) i gde je najniža cena 60 eura godišnje."Tu imate 50 artikala, ali osim što imate vaš shop u okviru sistema, sve ono imate na svom shopu je izlistano u okviru njihovog zajedničkog shopa, odnosno marketplace-a na kome se nalaze svi korisnici".I poslednji primer koji Minić izdvaja je platforma Cartizz (www.cartizz.com) koja ima setup free koji je 365 eura jednokratno, ali kako ocenjuje, nudi zaista jako lepo i jednostavno, dobro optimizovano rešenje gde pored shopa imate i svoje mobilne aplikacije i, takođe, postoji održavanje od 35 eura mesečno, ali ko uđe u ovom periodu u njihov sistem, prva tri meseca ima gratis.Autor podkasta Pojačalo.rs ističe da pravljenje šopa nije samo kupite platformu, i daje još niz korisnih saveta na sledećem LINKU.

Srbija

Planinari traže da im na Fruškoj Gori investitori oslobode stazu

Iz pokreta Odbranimo šume Fruške gore za subotu najavljen protesatni skup za oslobađanje staze koja je kako se navodi zbog sveopšteg investitorskog napada na prirodu blokirana privatnim kapijama i ogradama, prenosi portal 021.„Mi želimo da prođemo trasom te planinarske staze. Želimo da sve prođe nenasilno. Nećemo preskakati ogradu, nećemo praviti rupe u žici, jer to je ponižavajuće. Nemamo nameru da primenjujemo rušilačke metode. Jednostavno želimo da, nenasilno, prođemo trasama koje su javno dobro“, kaže aktivistkinja Dragana Arsić.Dodaje se da ugrožena staza vodi od Novog Rakovca do Zmajevca, koja je "zbog sveopšteg investitorskog napada na prirodu blokirana privatnim kapijama i ogradama".Ona je i upisana u registar Planinarskog saveza Vojvodine.Akciji se priključio i Ekološki pokret "Odbranimo reke Stare planine", čiji će se lider Aleksandar Jovanović Ćuta, pored ostalih, obratiti na skupu."Želimo tim obraćanjima na početku naše pešačke akcije da pošaljemo poruku nadležnim institucijama u vezi sa neverovatnim napadima na prirodu Srbije, na šume, na reke, na vazduh, na sve ono što je javno dobro. Poruka je da je zaista krajnje vreme da oni počnu da delaju na način koji štiti javna dobra i građane, a ne interes investitora", ističe Dragana Arsić.  Okupljanje je, naglašava se, prijavljeno policiji, a angažovani su i redari. Okupljanje počinje u 11 sati na parkingu ispred manastira Rakovac, odakle se kreće do prve kapije koja je na 30 minuta laganog hoda od manastira.DRŽAVA DALA 2,6 MILIONA EVRA ZA HOTELSKI KOMPLEKS NA FRUŠKOJ GORI

Svet

Zara beleži pad prihoda i velika ulaganja u onlajn prodaju

Španski lanac za trgovinu odećom Inditex saopštio je da u drugom fiskalnom tromesečju imao za skoro trećinu manje prihoda, zbog pandemije, piše portal Seebiz.U razdoblju od tri meseca, uključujući i jul 2020. neto prihodi vlasnika Zare opali su 31 odsto i iznose 4,7 milijardi evra.Neto dobit bila je gotovo tri četvrtine niža nego u istom prošlogodišnjem razdoblju i iznosila je 214 miliona evra.U prvoj polovini fiskalne godine neto prihodi Inditexa pali su 37,5 posto, na osam milijardi evra.Kompanija je to razdoblje zaključila s neto gubitkom od 195 miliona eura, jer su troškovi spajanja i integracije fizičkih i onlajn prodavnica iznosili 308 miliona.U istom razdoblju prošle godine Zara je poslovala sa neto dobiti od 1,5 milijardi evra.Kako se navodi svetla tačka je prodaja putem interneta koja je u prvoj polovini godine skočila za 74 odsto, jer su radnje bile zatvorene, a kretanje ljudi ograničeno.Inditex je u tom razdoblju otvorio Zarine onlajn prodavnice u Argentini, Peruu, Urugvaju, Paragvaju, Bosni i Hercegovini, Albaniji i Alžiru.Nakon ublažavanja mjera suzbijanja pandemije vlasnik brendova Massimo Dutti i Bershka ponovo je otvorio 98 odsto prodavnica.U tekućem je tromesečju je pala je do 6. septembra i to 11 odsto u odnosu na godinu dana ranije, navodi ta kompanija.ZARA ZATVARA RADNJE I JAČA ONLAJN PRODAJU

Srbija

Zakazano iseljenje članu Krova nad glavom, a kuća iz presude ne postoji

Aktivisti Združene akcije "Krov nad glavom" Vojislavu Vuksanoviću i njegovoj porodici ponovo je zakazano iseljenje iz objekta koji ne postoji, saopštila je ta organizacija. Izvršiteljka Mirjana Dimitrijević zakazala je iseljenje Vuksanovićima za 30. septembar, a u zaključku je navela da će na samom izvršenju prisustvovati i veštaci građevinske i geodetske struke sa ciljem da pomognu identifikaciji predmeta izvršenja. Nekoliko veštačenja sudskih veštaka već postoji, jedno u kome je navedeno da se objekat koji se nalazi na navedenoj adresi ne može identifikovati sa onim iz sudske presude, kao i veštačenje iz koga se vidi da predmet sudske presude, objekat od 66 kvadrata, više ne postoji.Dodatni problem je i što se na adresi nalazi više objekata i stambenih jednica, dok u presudi nije precizirano koji od njih je predmet izvršenja.Takođe, na osnovu uvida u zemljišne knjige se vidi da ni jedan od objekata nije upisan kao kuća, kako se navodi u presudi, već zgrade. "Krov nad glavom" je pozvao sve medije, organizacije koje se bave ljudskim pravima, kao i one koji se bave praćenjem rada javnih izvršitelja, da se pojave na zakazanom iseljenju 30. septembra u 12 časova, kako bi "videli na koji način izvršiteljka pokušava da sprovede neizvršivu sudsku presudu".Podsećamo, Nova ekonomija je o slučaju porodice Vuksanović već pisala. Prethodni pokušaj izvršenja bio je 20. marta 2019  godine i tada je izvršiteljka odustala, jer se na licu mesta nisu pristupili izvršni poverioci.U zaključku je tada napisala da nema zakonskih uslova da izvrši presudu, jer se nisu pojavili izvršni poverioci koji treba da preuzmu nepokretnost."Porodica Vuksanović je na ovaj način godinama izložena maltretiranju, neizvesnosti i stresu, jer presuda ne može da se izvrši, a poverioci koriste javne izvršitelje kako bi vršili pritisak u njihovu korist. Prva izvršiteljka nije uspela da izvrši presudu, a onda su angažovali Mirjanu Dimitrijević, kojoj nije prvi put da preuzima predmete, koje drugi izvršitelji ne mogu da sprovedu", navodi se u saopštenju Krova.Dodaju da je izvršiteljka umesto da prvo proveri da li uopšte postoji objekat izvršenja, isto zakazala i pored toga što "kuća koja se navodi u njenom zaključku ne postoji ni u katastru"."Vlasništvo nad novim objektom je trenutno predmet odlučivanja Višeg suda u Beogradu, a poverioci pokušavaju da na svaki način sprovedu neizvršivu presudu kako bi izbegli bilo kakvo iznošenje dokaza i uzeli objekat u kom porodica živi sada već 90 godina", ocenjuje se u dopisu. 

Srbija

Kako se razvija regionalno partnerstvo, solidarnost i odgovornost u novoj normalnosti?

Konstruktivan dijalog i argumentovana rasprava u javnom prostoru, naročito u Srbiji, iz godine u godinu sve više blede. Kultura dijaloga ima identičan obrazac: okupimo istomišljenike, razmenjujemo sugestivne stavove i na kraju se svi složimo - da se slažemo.Prisustovati događaju u kojem na jednom mestu imamo dve suprotstavljene strane, deluje praktično nemoguće. Zamislite ljude različitih profila na forumu - predstavnike različitih organizacija civilnog društva, državnih institucija i institucija Evropske unije, ali i predstavnike poslovne zajednice, istraživače i aktiviste. Pretpostavimo da taj forum pruža mogućnosti međusobne razmene mišljenja, suprotstavljanja stavova, komunikacije i umrežavanja na nacionalnom, regionalnom i evropskom nivou. Upravo ovo Beogradska otvorena škola, ostvaruje kroz godišnju regionalnu konferenciju MOVE.LINK.ENGAGE. Već šest godina ova regionalna platforma za diskusiju okuplja najrelevantnije regionalne i evropske aktere iz oblasti evropskih integracija, zaštite životne sredine, unapređenja zapošljivosti, dobrog upravljanja, vladavine prava. Tokom programa zajedno sa ekspertima, zainteresovana javnost u Srbiji i regionu ima priliku da ne samo kritički analizira postojeću situaciju i odluke koje se donose na nacionalnom i evropskom nivou, već i da ponudi alternativu i preko potrebna, rešenja.Šta je to nova normalnost u 2020. godini?Tekuća godina je u svakom aspektu specifična. Nismo mogli ni da zamislimo da će mutacija virusa izazvati pandemiju i tako uzdrmati institucije i ekonomije gotovo svih država sveta.  Kriza izazvana pojavom bolesti Covid-19 u velikoj meri je dovela u pitanje partnerstvo, solidarnost i odgovornost kako u svetu, tako i na Zapadnom Balkanu. Kriza pruža minimalan manevarski prostor, prostor u kom nemamo opcija za pokret ni umrežavanje. Iz tog razloga Evropi je potreban novi pristup u delovanju i povezivanju kako zemalja članica tako i zemalja kandidata. Nov pristup, koji je nastao kao odgovor na pandemiju podrazumeva težnju ka partnerstvu svih sektora društva kao ključnom elementu. A sve navedeno, osigurava veću efikasnost, koherentnost i komplementarnost razvojnih politika Evropske unije u postCovid-19 eri koja nam dolazi.Zato ove godine, Move.Link.Engage preispituje reakciju Evropske unije na pandemiju Covid-19 kako prema zemljama članicama tako i zemljama kandidatima, predstavlja ključne elemente Plana oporavka za Evropu i sagledava uticaj svih dešavanja na region Zapadnog Balkana. Cilj nam je da se šira javnost upozna sa najnovijim pristupima institucija Evropske unije i država članica, pre svega, u procesu donošenja odluka koji može imati ogroman uticaj na proces evropskih integracija u njihovim zemljama. Zajedno sa učesnicima kritički preispitujemo da li je Zapadni Balkan sposoban da se složi oko osnova politike oporavka kao što je to učinila EU? Da li su prakse izgradnje partnerstva u različitim sektorima društava Zapadnog Balkana pokazale da takođe možemo stvoriti dinamičniji prostor za oporavak? Da li su vlade u regionu sposobne da pokažu više odgovornosti i solidarnosti u radu i neguju raznovrsnija partnerstva u skladu sa našim pojedinačnim razvojnim putevima i potrebama pri čemu partnerstvo ne znači samo međusektorsko, već i međudržavno povezivanje. Kao i svih prethodnih godina podržavamo regionalni pristup u usvajanju novih znanja i uvida potrebnih za razvoj civilnog društva i dugoročnog poboljšanja kapaciteta i jačanja uloga organizacija civilnog društva. Iz tog razloga pozivamo sve zainteresovane pojedince i aktiviste da nam se od 21. do 23. septembra pridruže u online prostoru i svojim kritičkim uvidima doprinesu kreiranju solidarnih rešenja. Za više informacija posetite sajt Beogradske otvorene škole. Bojana Džulović, Beogradska otvorena škola

Svet

Vakcina protiv korone će se možda inhalirati, a ne ubrizgavati

Na Medicinskom fakulktetu u Pitsburgu pronađeno je antitelo za koje se tvrdi da bi moglo da bude efikasno u borbi protiv korona virusa, prenosi portal Independent.Naučnici su, kako se navodi uspeli da izoluju najmanji biološki molekul koji potpuno i na specifičan način neutrališe SARS-CoV-2, koji inače uzrokuje novi koronavirus.Antitelo, koje je 10 puta manje od antitela u punoj veličini, korišćeno je za stvaranje leka pod imenom Ab8.Istraživači veruju da bi on mogao da spreči širenje virusa i da ga neutrališu, jer se kako su izvestili pokazao kao visoko efikasan kod miševa i hrčaka i ne izaziva negativne efekte kod ljudi. „Ab8 ne samo da ima potencijal da se koristi kao terapija za Covid-19, već bi se mogao koristiti i da spreči ljude da se zaraze SARS-CoV-2 infekcijom“, rekao je koautor Džon Melors, šef Odeljenja za infektivne bolesti u Pitsburgu i jedan od glavnih ko-autora studije.„Veća antitela su delovala protiv drugih zaraznih bolesti i dobro ih podnose, što nam daje nadu da bi to moglo biti efikasan tretman za pacijente sa Covidom-19 i za zaštitu onih koji nikada nisu imali infekciju i ne poseduju antitela u svom organizmu“, dodao je dr Melors.Izveštaj naučnika govori i o alternativnom načinu primene, putem udisanja, odnosno inhalacije ili putem male šiljate gaze koja se stavalja u nos.„Mala veličina tog ostavlja mogućnost da se lek uzima putem inhalacije ili intradermalno, u okviru slojeva kože, umesto intravenoznog načina primanja“, dodaje se u izveštaju.

E-biznis Onlajn trgovina

E-commerce kao ključ za dodatni uspeh preduzeća

Online panel srpske asocijacije menadžera – trendovi elektronske trgovine u srbijiElektronska trgovina u Srbiji ima potencijal, budućnost i u vreme pandemije pokazalo se koliko je ovaj segment neizostavan deo poslovanja. Mala i srednja preduzeća povećavaju za 30 odsto svoj bilans uspeha ukoliko imaju e-prodavnice. U e-commerce poslovanju kvalitet usluge je sve bolji, a kupci jačaju poverenje u ovaj način kupovine - samo je deo zaključaka sa online panela „Trendovi elektronske trgovine u Srbiji – e-commerce kao ključ uspeha u novim vremenima“ u organizaciji Srpske asocijacije menadžera. Razgovor je vodila Jelena Bulatović, izvršna direktorka SAM-a. Snimak konferencije možete pogledati na linku: https://www.youtube.com/watch?v=ThgDZpxiZts„Elektronska trgovina u Srbiji iako pokazuje značajan rast i potencijal, još uvek ima puno prostora za razvoj i neophodno je podsticanje pozitivnih trendova u ovoj oblasti“, izjavila je državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Tatjana Matić, u uvodnom obraćanju na onlajn konferenciji. Matić je navela da je u prethodne tri godine vrednost realizovanih transakcija u e-komercu porasla za 300 odsto, dok je tokom uvođenja vanrednog stanja usled pandemije većina trgovaca zabeležila rast e-trgovine od 50 do čak 300 odsto, a nakon ukidanja vanrednog stanja zadržala porast od oko 100 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. „Prateći trendove verujem da će se rast e-trgovine nastaviti kako zahvaljujući već redovnim e-kupcima, tako i pojavljivanjem novih kupaca koji se sada upoznaju sa sigurnošću i kvalitetom onlajn trgovine, ali i trgovcima koji sve više otvaraju onlajn kanale prodaje“, istakla je Matić.Prema istraživanju USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj, jasno je potvrđeno da je stopa rasta kompanija koje imaju web shop i e-commerce kao opciju znatno veća od prosečnog rasta kompanija u Srbiji, odmah iza rasta kompanija koje su i izvoznici i imaju opciju online kupovine. „Ogromna većina smatra da je e-commerce bitan i da će rasti i globalno i u Srbiji. Put ka digitalnoj ekonomiji bio je dobar, nužan i neizbežan i pre pandemije. Pravila socijalnog distanciranja samo su ga učinili hitnijim. Ono što je bilo ranije na dugoročnom planu i što kompanije nisu prepoznavale da treba da se uradi danas i juče, sada je došlo kao ključ nekog poslovanja. Više od trećine ispitanih privrednika između marta i juna smatraju da je okretanje digitalnim solucijama, naročito e-commerce rešenjima, za oporavak, preživljavanje i bolje podnošenje posledica pandemije izuzetno bitno. Iako postoji problem nedostatka informacija i na strani privrede i na strani potrošača, ono što je donelo vetar u leđa ideji da e-commerce jeste ključ za rast privrede u Srbiji je i činjenica da je privreda imala dobra iskustva, a 85 odsto kupaca je bilo prezadovoljno i nisu imali problema“, kaže Dragana Stanojević, direktorka, USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj.Postojale su velike predrasude i nepoverenje građana u e-trgovinu i u skladu s tim Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je u saradnji sa USAID programo za ekonomski razvoj izdao vodiče za e-trgovinu, koji otklanjaju sumnje u online trgovinu. Jedna od glavnih poruka Vodiča je da postoji razlika kad se kupuje online kod registrovanih prodavnica, onih koje nude opciju online plaćanje u odnosu na to kad se kupuje bez prethodnog istraživanja i kod nepoznatih prodavaca.„Neosporno je da je prelazak na digitalno poslovanje ubrzan i neophodan. Kako bi se zadovoljile potrebe postojećih, ali i čitave nove generacije digitalno naprednih potrošača, a uz izbegavanje rizika da novčani tokovi završe u sivoj zoni, potrebna je veća saradnja javnog i privatnog sektora na edukaciji, kao i osmišljavanje podsticaja koji će dodatno pogurati bezgotovinsko poslovanje. Važno je paralelno se fokusirati na sve učesnike u platnom sistemu jer je lanac uvek jak onoliko koliko i njegova najslabija karika i zato mi u kompaniji Mastercard radimo na tome da sigurna plaćanja budu integrisano dostupna korisnicima onda i tamo gde su im zaista potrebna u cilju stvaranja jednog glatkog korisničkog iskustva“, zaključio je Nikola Mehandžić, direktor poslovnog razvoja za tržišta Zapadnog Balkana u kompaniji Mastercard.Poslednjih meseci je e-commerce postao kiseonik privrede.„Imali smo trgovce koji su bili spremni na ono što nas je sačekalo, ali imamo i puno onih koji nisu verovali. Ono što se desilo je rast, a što je mnogo važnije jeste da su kupci probali da kupuju online, preživeli su i ostali tu sa nama. Moramo da zajedno radimo na tom eko sistermu na prodaji, ali i zadovoljstvu kupaca. E-commerce možemo porediti sa rudnikom, morate da uđete u dubinu, radite na procesima, digitalnoj transformaciji, timovima, partnerima u smislu digitalnih platformi, kao i u segmentu plaćanja i logistike. Apel za sve one koji su eventualno propustili prethodni talas, da uđu u ovaj segment, imamo rast od 100 odsto, kupci ostaju. E-commerce nam se uveliko dešava i na nama svima je da se procenti još povećaju“, kaže Zorana Milidrag, predsednica, eCommerce Asocijacija SrbijeMikroelektronika izvozi oko 99,8 odsto svojih proizvoda, prodaje u 140 država, a Nebojša Matić, CEO ove kompanije smatra da je kompletan proces e-commerca transparentan i nije problematičan. „Bili smo među prvima koji su 2000. godine imali ovakav šop. Oko 50 odsto proizvoda prodajemo preko online prodavnice i 50 odsto preko distributera. Bili bismo u strahovito lošoj situaciji da ne postoji online prodaja, ona je integrisana u naš poslovni model. Zahvaljujući online načinu poslovanja, mi smo, u lošoj pandemijskoj situaciji bez problema radili, i proizvodili i prodavali. Kada je o sigurnosti reč, naša praksa pokazuje da smo za svih 15 godina imali samo pet prevara. Online poslovanje ne treba da bude tema. Savet malim kompanijama da ne kreću odmah u komplikovane procese i rešenja, već da postepeno grade svoje prisustvo na internetu“. Srpska asocijacija menadžera najavljuje nove online događaje i pružanje informacije, saznanja i podrške poslovnoj zajednici, sa posebnim fokusom, pored očuvanja biznisa i poslovanja, na pripremi kompanija da što spremnije dočekaju period oporavka nakon krize.

Srbija

Vlada Srbije potvrdila odluku o minimalcu

Na sednici Vlade Srbije usvojen predlog Ministarstva rada o minimalnoj ceni rada za 2021. Godinu, javlja agencija Beta.Odluka se odnosi na minimalne cene rada za period januar – decembar 2021. godine i njom je utvrđena visina od 183,93 dinara (neto) po radnom satu, što je ukupno 32.126 dinara. Visina minimalne cene rada za ovaj period određena je na osnovu analize parametara koju je izvršilo Ministarstvo finansija.  Reč je o povećanju od 6,6 odsto u odnosu na minimalac iz 2020. godine, tako da je veći za oko dve hiljade dinara. Odluka je kako se navodi doneta da bi se zadržala radna mesta i očuvale privredne aktivnosti u uslovima epidemije virusa Covid – 19.Ministar Zoran Đorđević je rekao da se „neće odustati od cilja“ da plata do 2025. godine bude 900, a penzija 440 evra.STIGLA ODLUKA O MINIMALCU, ČEKA SE POTVRDA VLADEUNIJA POSLODAVACA: KOMPROMIS OKO MINIMALCA REALAN, MUŽNE DODATNE MERE

Svet

Kina želi bolju saradnju sa EU, ali ne pominje trgovinske ustupke

Kineski predsednik Si Đinping najavio je, tokom virtuelnog sastanka sa vođama Evropske unije, proširenje poljoprivredno-prehrambenih uvoza iz najvećeg trgovinskog bloka na svetu i saradnju po pitanju globalnog zagrevanja, ali nije spominjao ustupke po pitanju većeg pristupa tržištu, piše South China Morning Post.Fokus na investicioni sporazum skrajnut je, između ostalog, i zbog toga što su Evropljani insistirali na temi ljudskih prava, posebno prilikom postupanja zvaničnog Pekinga u Hong Kongu i Sinkjangu.U svrhu popravljanja odnosa nakon pandemije koronavirusa, Si je tokom video poziva sa tri vodeće članice EU naveo da se takođe nada dogovoru kojim bi se zaštitilo postojeće interesovanje investitora za Kinu.Na konferenciji za štampu nakon sastanka, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen navela je da "i dalje ima dosta toga što treba da se uradi", ciljajući na pristup tržištu Kine i održivost saradnje."Što se tiče pristupu tržištu, to nije pitanje (kompromisa dve strane), već je to pitanje uravnoteživanja (trenutne) asimetrije i otvorenosti naših tržišta. Kina mora da nas ubedi da vredi (sa njom) sklopiti dogovor o investiranju", navela je ona.Međutim, dok EU insistira da je prioritet i dalje kineska reforma ograničavajućeg pristupa tržištu, postoji i pitanje potencijalnog kršenja ljudskih prava, putem novog zakona od državnoj sigurnosti nedavno usvojenog u Hong Kongu."Ne postoje dva identična politička sistema na svetu" rekao je Si na sastanku, kako prenosi kineska državna agencija Sinhua.Osim poziva na pošten dijalog, kineski lider je takođe zatražio od EU da očuva otvorenost poslovanja sa Kinom, imajući u vidu nedavne javne politike koje se tiču restrikcija kineskih tehnologija i politika očuvanja konkurencije.KO SU NAJVEĆI EVROPSKI PARTNERI KINE?Najveće evropske investicije u Kini trenutno imaju Nemačka, sa 16,75 milijardi dolara u direktnim stranim investicijama, zatim Francuska i Švedska sa 12,06 i 8,42 milijardi dolara, preneo je Politico EU.Luksemburg je uložio 7,11 milijardu, što je najveća evropska investicija u odnosu na bruto domaći proizvod države, čak 10,22 odsto ukupnog BDP-a, dok su za Nemačku i Francusku investicije samo 0,42 i 0,43 odsto BDP-a.Ukupne strane direktne investicije Kine u evropske zemlje od 2000. do 2019. godine iznose ...Ujedinjeno Kraljevstvo je bilo daleko najvažnije odredište za kineski novac, ali ulaganja u zemlje poput Finske, Portugalije, Luksemburga i Malte ističu se u odnosu na veličinu njihovih privreda. 

Srbija

Ko bude želeo da trguje kriptovalutama, moraće da izvadi licencu

Uskoro se očekuje javna rasprava o Nacrtu Zakona o digitalnoj imovini, koji bi trebalo da uredi oblast kriptovaluta i blokčejna, piše portal Startit."Oni koji posluju u ovoj oblasti morać da poštuju pravila o pranju novca i zabrani finansiranja terorizma, a biće uspostavljen i sistem za borbu protiv prevara. Licencu će, u zavisnosti od konkretne delatnosti, davati Narodna banka Srbije i/ili Komisija za hartije od vednosti", objašnjava Dušan Romčević, inspektor u Komisiji za hartije od vrednosti. "Biće utvrđeni kapitalni zahtevi, fit and proper zahtevi, organizacioni, kadrovski i tehnički zahtevi za lica koja pružaju usluge povezane s virtuelnim valutama, kao i nadzor nad svim aspektima njihovog poslovanja", opisuju u Narodnoj banci kako će izgledati Zakon o digitalnoj imovini. Poseban akcenat biće na izdavanju i poslovanju digitalnim tokenima, što bi trebalo da omogući nov metod finansiranja poslovanja, pre svega malih i srednjih preduzeća. Sistem koji se uspostavlja omogućiće da se u Srbiji na legalan način i preko licenciranih platformi, ulaže u bitkoin kao i u druge oblike digitalne imovine.ŠTA LJUDE NAJČEŠĆE ZBUNJUJE"Digitalne valute, tokeni, kriptovalute i bločejn nisu nužno povezani pojmovi. Svi ti nazivi i način na koji čitava industrija funkcioniše, čine ljude zbunjenima. Upravo tu je prostor u kojem se pojavljuju prevaranti koji jure laku zaradu", objašnjava Marija Blešić, iz Belgrade Crypto Community. "Da bi pojedinac znao šta kupuje i šta rudari mora da uradi istraživanje: koja je to valuta, čemu služi, kako radi, kako im izgleda github, šta piše u whitepaper. Sledeće što može da uradi jeste da nađe taj projekat na Redditu, Discordu ili Telelegram grupi i raspita se u zajednici", objašnjava Blešić. Dešava se napravi, objavi i proda neka kriptovaluta, a onda tim nestane sa novcem, ali to se lako prepozna, jer ima jak marketing, dok prave kriptovalute imaju decentralizovan sistem i na njima takve prevare ne mogu da se dese. Zakoni u Srbiji trenutno se dotiču kriptovaluta samo kroz regulative o pranju novca i zabrani finansiranja terorizma, što ne sprečava prevare, ali otežava razvoj digitalne industrije. U Srbiji inače postoji problem sa vlasništvom firmi, jer oko 24.500 preduzeća nije upisalo pravog vlasnika u Agenciji za privredne registre.Prema studiji Evropskog parlamenta, početkom godine vrednost kripto imovine bila je veća od 250 milijardi dolara, a skoro polovina godišnjih transakcija može da se poveže sa nelegalnim aktivnostima.

Srbija

IVANA DA SREDI PRVO Banke žalbe

Žalbe na zamrzavanje kreditaPovodom odluke da se građanima i privredi omogući zamrzavanje kredita, NBS je primila određen broj pritužbi, koji prema njihovoj oceni nije veliki.Broj pritužbi i drugih obraćanja Narodnoj banci Srbije kojima su građani i pravna lica izražavali svoje nezadovoljstvo u vezi s primenom prvog zastoja u otplati obaveza dužnika prema bankama (moratorijum) je neznatan, oko 0,01% onih na koje je primenjen moratorijum , odnosno manje od 0,01% onih koji imaju obaveze prema bankama na koje se ovaj moratorijum mogao primeniti. NBS, međutim,nije htela da dostavi u apsolutnom iznosu proj žalbi iako je jasno na osnovu prethodne računice da joj je taj broj poznat.Ističe se da je NBS brzo reagovala na sva pitanja i obraćanja građana, a ne samo na osnovane pritužbe.Ako se u obzir uzmu ovi brojevi, činjenica da je moratorijum uveden u uslovima vanrednog stanja, kao i da su banke u izuzetno kratkim rokovima sprovele sve aktivnosti kako bi se obezbedili tehnički i administrativni preduslovi da se ova mera primeni na izuzetno velik broj korisnika – jasno je da je reč o meri koja je bila pažljivo osmišljena i odmerena i koja je pravilno sprovedena u odnosu na daleko najveći broj korisnika. Taj zaključak potvrđuje i broj korisnika koji se opredelio da prihvati drugi moratorijum. Na početku primene moratorijuma odnosio na to što im banka nije omogućila prevremenu primenu moratorijuma (na njihove rate koje su dospele nakon stupanja na snagu Odluke a pre 31. marta), dok se nakon prestanka moratorijuma korisnici uglavnom obraćaju u vezi sa obračunom kamate. tražili da se moratorijum primeni i na rate koje su dospele pre stupanja na snagu Odluke o moratorijumu; tražili da se moratorijum primeni na kredite koji su odobreni nakon stupanja na snagu Odluke; tražili da se moratorijum primeni i na kredite koje nisu odobrile banke (već Fond za razvoj ili jedinice lokalne samouprave); žalili se na to što poslodavci, iako su korisnici prihvatili moratorijum, nisu prekinuli obustave po osnovu administrativnih zabrana; što su odbili moratorijum, ali im banka nije naplatila ratu; što im banka nije omogućila da odustanu od moratorijuma tokom njegovog trajanja; Smetalo im je što se Odluka ne odnosi na obaveze koje su u postupku izvršenja; što im uz ponudu nije dostavljen novi plan otplate; žalili se na obračun kamate nakon primene moratorijuma. Što se tiče dužnika-pravnih lica, NBS je primila vrlo mali broj njihovih obraćanja i ona su se uglavnom svodila na otvorena pitanja u vezi s primenom moratorijuma na specifične kreditne aranžmane koji su odobreni tim licima.Propisani postupak po pritužbi podrazumeva obavezu korisnika da se pisanim prigovorom prethodno obrati banci, pa da tek onda (ako nije zadovoljan odgovorom koji mu banka dostavi ili ako mu banka ne odgovori u propisanom roku od 15 dana) podnese pritužbu Narodnoj banci Srbije (za koju je propisan rok od 3 meseca da sprovede sve potrebne radnje, pribavi izjašnjenje banke, utvrdi eventualne nepravilnosti, preduzme mere i korisnika o tome obavesti).Obračun kamate Kada je reč o tome na šta su se korisnici žalili u vezi sa obračunom kamate,  korisnici su uglavnom postavljali pitanja zašto se uopšte obračunava ugovorena kamata za vreme trajanja moratorijuma, a nakon primene moratorijuma, stizala su pitanja u pogledu uvećanja anuiteta. U odgovorima je pojašnjeno da za vreme trajanja vanrednog stanja banka nije obračunavala zateznu kamatu (kamatu zbog docnje) na dospela, a neizmirena potraživanja, dok istu nije obračunavala ni nakon prestanka vanrednog stanja za potraživanja koja su dospevala tokom trajanja moratorijuma. Kada je reč o redovnoj ugovorenoj kamati, ona se obračunavala za vreme trajanja moratorijuma, u skladu sa zaključenim ugovorom između banke i klijenta. Takođe, korisnicima je ukazano na to da su banke bile dužne da svim klijentima koji su koristili moratorijum bez dodatnih troškova dostave novi plan otplate – sačinjen na način kojim se obezbeđuje potpuna informisanost klijenata o svim elementima obaveza i načina njihovog izmirivanja, i da je uvećanje anuiteta nakon perioda zastoja rezultat datih mogućnosti klijentu da obaveze nastale tokom perioda zastoja finansira raspoređivanjem na produženi period otplate.Korisnici su dodatno informisani da se otplata obaveza po prestanku moratorijuma nastavlja u skladu sa tim planom (uz produženje roka otplate za period trajanja moratorijuma), ukoliko u razumnom roku (na koji je bilo potrebno da ukaže banka prilikom dostavljanja plana otplate) od banke nisu zahtevali neki drugi alternativni način izmirenja obaveza dospelih za vreme trajanja moratorijuma, pri čemu je banka bila u obavezi da im jasno predoči moguće alternativne opcije koje mogu da zatraže (a koje su kao mogući alternativni modeli objavljeni na sajtu NBS). Naime, pored osnovnog modela, mogućnosti otplate u vezi sa kojima je banka bila dužna da im izađe u susret, ukoliko to zatraže, jesu da po isteku zastoja plate odjednom sve anuitete iz perioda zastoja (glavnicu i kamatu, u kom slučaju im anuitet ostaje isti), ili da po isteku zastoja plate kamatu koja se odnosi na period zastoja (uz produženje roka otplate, pri čemu im takođe anuitet ostaje isti). Napomenuto je da su sve banke dužne da omoguće otplatu obaveza istovetno, na prethodno navedeni način.U vezi s pitanjem koje se odnosi na utvrđene nepravilnosti, kao što smo već naveli, bilo je pojedinačnih slučajeva da banke nisu primenile moratorijum pre 31. marta iako je korisnik to zahtevao ili da nisu naplatile ratu iako je korisnik odbio moratorijum, ali su ove nepravilnosti, po pravilu, odmah otklanjane, i to bez posledica za korisnike. Dakle, banke su u najvećem broju slučajeva reagovale odmah nakon što je NBS ukazala na nepravilnu primenu moratorijuma i otklanjale nepravilnost bez ikakvih štetnih posledica za korisnike, tako da nije bilo potrebe da Narodna banka Srbije rešenjem nalaže otklanjanje nepravilnosti. U onim ređim slučajevima, kada sporni odnos između korisnika i banke nije ovako rešen, u toku su  postupci po pritužbi (čije je propisano trajanje 3 meseca), i Narodna banka Srbije će u svakom takvom postupku, ako utvrdi nepravilnost u vezi s primenom moratorijuma, banci naložiti da je otkloni.   

Srbija

Građani se žale na obračun kamata na zamrznute kredite

Žalbe na zamrzavanje kreditaPovodom odluke da se građanima i privredi omogući zamrzavanje kredita, NBS je primila određen broj pritužbi, koji prema njihovoj oceni nije veliki.Broj pritužbi i drugih obraćanja Narodnoj banci Srbije kojima su građani i pravna lica izražavali svoje nezadovoljstvo u vezi s primenom prvog zastoja u otplati obaveza dužnika prema bankama (moratorijum) je neznatan, oko 0,01% onih na koje je primenjen moratorijum , odnosno manje od 0,01% onih koji imaju obaveze prema bankama na koje se ovaj moratorijum mogao primeniti. NBS, međutim,nije htela da dostavi u apsolutnom iznosu proj žalbi iako je jasno na osnovu prethodne računice da joj je taj broj poznat.Ističe se da je NBS brzo reagovala na sva pitanja i obraćanja građana, a ne samo na osnovane pritužbe.Ako se u obzir uzmu ovi brojevi, činjenica da je moratorijum uveden u uslovima vanrednog stanja, kao i da su banke u izuzetno kratkim rokovima sprovele sve aktivnosti kako bi se obezbedili tehnički i administrativni preduslovi da se ova mera primeni na izuzetno velik broj korisnika – jasno je da je reč o meri koja je bila pažljivo osmišljena i odmerena i koja je pravilno sprovedena u odnosu na daleko najveći broj korisnika. Taj zaključak potvrđuje i broj korisnika koji se opredelio da prihvati drugi moratorijum. Na početku primene moratorijuma odnosio na to što im banka nije omogućila prevremenu primenu moratorijuma (na njihove rate koje su dospele nakon stupanja na snagu Odluke a pre 31. marta), dok se nakon prestanka moratorijuma korisnici uglavnom obraćaju u vezi sa obračunom kamate. tražili da se moratorijum primeni i na rate koje su dospele pre stupanja na snagu Odluke o moratorijumu; tražili da se moratorijum primeni na kredite koji su odobreni nakon stupanja na snagu Odluke; tražili da se moratorijum primeni i na kredite koje nisu odobrile banke (već Fond za razvoj ili jedinice lokalne samouprave); žalili se na to što poslodavci, iako su korisnici prihvatili moratorijum, nisu prekinuli obustave po osnovu administrativnih zabrana; što su odbili moratorijum, ali im banka nije naplatila ratu; što im banka nije omogućila da odustanu od moratorijuma tokom njegovog trajanja; Smetalo im je što se Odluka ne odnosi na obaveze koje su u postupku izvršenja; što im uz ponudu nije dostavljen novi plan otplate; žalili se na obračun kamate nakon primene moratorijuma. Što se tiče dužnika-pravnih lica, NBS je primila vrlo mali broj njihovih obraćanja i ona su se uglavnom svodila na otvorena pitanja u vezi s primenom moratorijuma na specifične kreditne aranžmane koji su odobreni tim licima.Propisani postupak po pritužbi podrazumeva obavezu korisnika da se pisanim prigovorom prethodno obrati banci, pa da tek onda (ako nije zadovoljan odgovorom koji mu banka dostavi ili ako mu banka ne odgovori u propisanom roku od 15 dana) podnese pritužbu Narodnoj banci Srbije (za koju je propisan rok od 3 meseca da sprovede sve potrebne radnje, pribavi izjašnjenje banke, utvrdi eventualne nepravilnosti, preduzme mere i korisnika o tome obavesti).Obračun kamate Kada je reč o tome na šta su se korisnici žalili u vezi sa obračunom kamate,  korisnici su uglavnom postavljali pitanja zašto se uopšte obračunava ugovorena kamata za vreme trajanja moratorijuma, a nakon primene moratorijuma, stizala su pitanja u pogledu uvećanja anuiteta. U odgovorima je pojašnjeno da za vreme trajanja vanrednog stanja banka nije obračunavala zateznu kamatu (kamatu zbog docnje) na dospela, a neizmirena potraživanja, dok istu nije obračunavala ni nakon prestanka vanrednog stanja za potraživanja koja su dospevala tokom trajanja moratorijuma. Kada je reč o redovnoj ugovorenoj kamati, ona se obračunavala za vreme trajanja moratorijuma, u skladu sa zaključenim ugovorom između banke i klijenta. Takođe, korisnicima je ukazano na to da su banke bile dužne da svim klijentima koji su koristili moratorijum bez dodatnih troškova dostave novi plan otplate – sačinjen na način kojim se obezbeđuje potpuna informisanost klijenata o svim elementima obaveza i načina njihovog izmirivanja, i da je uvećanje anuiteta nakon perioda zastoja rezultat datih mogućnosti klijentu da obaveze nastale tokom perioda zastoja finansira raspoređivanjem na produženi period otplate.Korisnici su dodatno informisani da se otplata obaveza po prestanku moratorijuma nastavlja u skladu sa tim planom (uz produženje roka otplate za period trajanja moratorijuma), ukoliko u razumnom roku (na koji je bilo potrebno da ukaže banka prilikom dostavljanja plana otplate) od banke nisu zahtevali neki drugi alternativni način izmirenja obaveza dospelih za vreme trajanja moratorijuma, pri čemu je banka bila u obavezi da im jasno predoči moguće alternativne opcije koje mogu da zatraže (a koje su kao mogući alternativni modeli objavljeni na sajtu NBS). Naime, pored osnovnog modela, mogućnosti otplate u vezi sa kojima je banka bila dužna da im izađe u susret, ukoliko to zatraže, jesu da po isteku zastoja plate odjednom sve anuitete iz perioda zastoja (glavnicu i kamatu, u kom slučaju im anuitet ostaje isti), ili da po isteku zastoja plate kamatu koja se odnosi na period zastoja (uz produženje roka otplate, pri čemu im takođe anuitet ostaje isti). Napomenuto je da su sve banke dužne da omoguće otplatu obaveza istovetno, na prethodno navedeni način.U vezi s pitanjem koje se odnosi na utvrđene nepravilnosti, kao što smo već naveli, bilo je pojedinačnih slučajeva da banke nisu primenile moratorijum pre 31. marta iako je korisnik to zahtevao ili da nisu naplatile ratu iako je korisnik odbio moratorijum, ali su ove nepravilnosti, po pravilu, odmah otklanjane, i to bez posledica za korisnike. Dakle, banke su u najvećem broju slučajeva reagovale odmah nakon što je NBS ukazala na nepravilnu primenu moratorijuma i otklanjale nepravilnost bez ikakvih štetnih posledica za korisnike, tako da nije bilo potrebe da Narodna banka Srbije rešenjem nalaže otklanjanje nepravilnosti. U onim ređim slučajevima, kada sporni odnos između korisnika i banke nije ovako rešen, u toku su  postupci po pritužbi (čije je propisano trajanje 3 meseca), i Narodna banka Srbije će u svakom takvom postupku, ako utvrdi nepravilnost u vezi s primenom moratorijuma, banci naložiti da je otkloni.   

Srbija

Otvoren konkurs KAKTUS Talents Award

Marketing mreža 3. i 4. novembra organizuje šesti po redu festival integrisanih komunikacija KAKTUS 2020. Pod sloganom „Unique in being different“, ove godine akcenat festivala je na ljudima koji rade u advertising industriji, bez obzira bili na strani agencije ili kompanije, a koji svakodnevno grade struku i svojim delima ostavljaju trag u društvu, navodi se u saopštenju.Kao i prošle godine, KAKTUS 2020 ponudiće učesnicima kvalitetan i raznovrstan program iz različitih oblasti integrisanih komunikacija, a učesnici će, tokom dva dana trajanja festivala, biti u prilici da online poslušaju vrhunske stručnjake iz svih krajeva sveta. Pored uobičajeno kvalitetnog programa, Marketing mreža će, uz podršku kompanije Delta Holding, po drugi put, organizovati takmičenje mladih talenata iz agencija u Srbiji – KAKTUS Talents.Na takmičenje mogu da se prijave mladi profesionalci iz kreativnih, PR, digitalnih i medijskih agencija u Srbiji, starosti do 32 godine. Ove godine mladi talenti pokazaće svoju kreativnost i inovativnost u okviru kategorije Kreativna upotreba medija, odnosno imaće zadatak da odgovore na brief kroz tri kanala komunikacije po izboru (tradicionalne ili online). Cilj ovog takmičenja jeste da podstakne i motiviše mlade u kreativnoj industriji, ali i ukaže stručnoj javnosti na njihove potencijale, talente i kreativnost. Pored toga, ovo takmičenje ima humanitarni karakter, a radovi i ideje koje budu kreirani u okviru takmičenja biće donirani socijalnom preduzeću ili udruženju na čiji brief su takmičari imali zadatak da odgovore.„U vremenu ovako brzih promena kakve se događaju u 21. veku ne možete stvari raditi na način na koji ste radili ne pre 30, nego ni pre pet godina. Zbog toga su mladi, talentovani ljudi pitanje opstanka za jedan sistem, pa i za jednu kompaniju. Oni donose svež pogled na svet, nova razmišljanja, energiju, ideje i kada im se daju konkretni zadaci pružaju veliki doprinos poslovanju. Potrebno je iskreno verovati u mlade. A zatim i napraviti akcioni plan za njihovo uključivanje u sistem i zadržavanje u njemu. KAKTUS Talents projekat upravo radi na osnaživanju potencijala mladih u kreativnoj industriji i promociji njihovih talenata“, rekla je Tanja Vasojević, menadžerka komunikacija u kompaniji Delta Holding.Prijavljivanje timova za takmičenje otvoreno je do 25. septembra na sajtu https://kaktus.rs/dan-talenata-2020/ i potpuno je besplatno. Festival KAKTUS 2020 podržalo je preko 45 medijskih kuća iz celog regiona, kao i kompanije Mercator S, Apatinska pivara, Pepsico – Marbo Product, Frikom, Ušće Shopping Centar i Jaffa Crvenka. Zlatni sponzor festivala je Delta Holding, srebrni sponzor Forma Ideale, dok je ove godine bronzani sponzor kompanija Mastercard. Partneri festivala su agencije – Direct Media United Solutions, Ovation BBDO, Headline, Degordian, Info Media Group, Alma Quattro i DPC Group. Festival su podržali i Nova Communications, Digital Element, Chameleon Ruma, Propix i Srpska asocijacija menadžera.

Svet

Uprkos pandemiji Fejsbuk kupuje još poslovnog prostora

Pored namere da većinu zaposlenih usmeri na rad od kuće, Fejsbuk nastavio sa kupovinom neiskorišćenog sedišta kompanije maloprodajnih lanaca REI za proširenje svog poslovnog prostora, prenosi CNN."Iako Facebook predviđa da će 50 odsto njegovih zaposlenih raditi na daljinu u sledećih 5-10 godina, kancelarije su i dalje su od vitalnog značaja u našoj kulturi i pomoći će nam  da se prilagodimo očekivanom rastu i zadovoljimo potrebe zaposlenih koji više vole da rade iz kampusa", saopštio je Fejsbuk.Kompanija REI je u avgustu objavila da prodaje kompleks površine 400 hiljada kvadratnih metara u Belevuu u Vašingtonu gde je ovog leta planirao da se useli.U ponedeljak je objavljeno da je postignut dogovor o prodaji imovine za 390 miliona dolara. Fejsbuk će kupiti zgradu i veći do zemljišta za 367,6 miliona dolara, dok će jedan programer postati vlasnik neuređenog dela imovine od dva hektara za ostatak prodajne cene.FEJSBUK ĆE SVOJIM ZAPOSLENIMA OMOGUĆITI RAD OD KUĆE DO KRAJA GODINE Poput mnogih tehnoloških kompanija, Fejsbuk je početkom pandemije većinu zaposlenih preusmerio na rad od kuće, a prošlog meseca produžio je tu odluku do jula naredne godine.Izvršni direktor Mark Zukerberg rekao je ranije da bi polovina zaposlenih na Fejsbuku u narednih 5-10 godina mogla trajno da radi od kuće.Ipak, uprkos tome, zaposleno je još osoblja i proširen je poslovni prostor.CNN podseća da je 65 odsto zaposlenih izrazilo želju da se vrati u kancelariju.