Najnovije

2020

BAT donirao medicinsku opremu za zdravstvene institucije u Vranju

Kompanija British American Tobacco (BAT) donirala je vrednu medicinsku opremu Gradskom štabu za vanredne situacije u Vranju, koja će dalje biti preusmerena zdravstvenim ustanovama koje su na prvoj liniji borbe protiv epidemije virusa COVID – 19 u tom gradu. Ovim potezom BAT je još jednom potvrdio status odgovornog odnosa prema zajednici i lokalnoj samoupravi u kojoj posluje. U okviru donacije za zdravstvene ustanove koje su deo kovid sistema obezbeđena su medicinska sredstva koja će doprineti značajnom povećanju kvaliteta zdravstvene zaštite, u vidu pulsnih oksimetara, bezkontaktnih termometara, zaštitne opreme za medicinsko osoblje i drugih. “Kao predstavnici kompanije kojoj su prosperitet i uslovi zdravstvene zaštite veoma visoko na lestvici prioriteta, izuzetno smo zadovoljni što smo u mogućnosti da odgovorimo na ono što je trenutno najpotrebnije zdravstvenom sistemu u Vranju. Budući da je to grad u kojem naša fabrika godinama uspešno posluje, ova donacija je najmanje što smo mogli da učinimo u znak zahvalnosti zdravstvenim radnicima i lokalnoj samoupravi na posvećenosti u zaštiti zdravlja stanovništva”, istakao je Milorad Krstikeski, direktor kompanije BAT za Srbiju i Crnu Goru. Kao jedan od začetnika principa društveno-odgovornog poslovanja u Srbiji, kompanija BAT je, osim pomenute donacije, tokom celokupnog trajanja epidemije virusa korona pružala podršku zdravstvenom i socijalnom sistemu Srbije, a takva praksa ostaće opredeljenje kompanije i u budućnosti. 

Srbija

Grci će do 2022. držati već uplaćen novac srpskih turista?

Nacionalna asocijacija turistickih agencija Srbije (JUTA) narednih dana će nastojati da napravi pritisak na ambasadu Grčke i da razgovara sa resornim ministarstvom da bi se turističkim radnicima omogućilo da sa PCR testom ipak odu u Grčku i razgovaraju sa partnerima o rešavanju problema srpskih građana i nerealizovanih putovanja, prenosi portal eKapija.Direktor Nacionalne asocijacije Aleksandar Seničić kaže za Tanjug da je cilj da se dobiju vaučeri koji će biti garancija da su Grci dobili novac i da će građani dobiti novac koji su uplatili.Do 15. marta za celu Evropu uplaćeno je oko 150 miliona evra, a 90 odsto aranžmana nije realizovano, dok je najveći deo novca, oko 90 miliona evra avansa za ovu godinu otišlo na Grčku.„Novac smo prebacili partnerima, a gotovo ništa nije realizovano, imamo bojazan, Grci sve češće pomnju da će sredstva vrati tek 2022. bez obaveze da plaćene aranžmane odrade sledeće godine“, rekao je Seničić i naglasio da je zato cilj da predstavnici agencija odu do grčkih partnera i razgovaraju.Seničić je ocenio da će nam za rešavanje problema verovatno biti portebni razgovori na državnom nivou, jer je to novac garajana koji su agencije uplatile partnerima.On smatra da bi država morala da nađe način da bilateralnim razgovorima dođe do rešenja zadovoljavajućeg i za građane i za agencije. Napominje da bi agencije mogle da budu u problemu i naredne godine, ako bi na primer Grci rešili da prodaju aranžmane Bugarima ili nekom drugom.Dodao je da ne postoji način da bilo ko natera Grke na sarađanju sa srpskim turističkim agencijama ako imaju drugi plan.Seničić dodaje da u celoj priči postoji i drugi problem koji se odnosi na to šta će se desiti ako neko od partnera, između ostalog, propadne ili odluči da proda hotel.„Moramo da razgovaramo sa resornim ministarstvom i novom Vladom i moramo da nađemo model za sve zemlje, kako da rešimo problem da imamo obećanje da ćemo moći da radimo pod bilo kojim uslovima makar sa PCR testom“, rekao je Seničić.Seničić je dodao da nema pomaka što se tiče putovanja u Grčku i da očekuje da se to čuje i zvanično.„Tako se ponašaju cele godine i ne verujem da će se promeniti nešto na temu otvaranja granica“, rekao je Seničić.Grčka je, podseća, donela propis gde je davaocima usluga, hotelijerima i vlasnicima privatnih kuća omogućila da "novac koji smo mi uplatili ne moraju da vrate, da mogu da ga vrate početkom 2022. godine".

Svet

Britiš petroleum: Očekujemo ubrzan pad potražnje za naftom

Prema najnovijoj analizi Britiš petroleuma, naftu će praktično zameniti čista električna energija, a pandemija taj proces samo ubzava, prenosi Gardijan."Naša vizija o energetskoj budućnosti sveta je se promenila zbog uticaja pandemije Covid-19 i veće borbe protiv klimatskih promena. Beleži se veliki pad potražnje za naftom. Prelazak na obnovljive izvore energije mogao bi da se ubrza ako države odluče da investiraju u ekološki ekonomski oporavak od pandemije ", izjavio je Spencer Dale, glavni ekonomista u Britiš petroleumu.Najnovije analize te kompanije, ukazuju da je rekordna potražnja za naftom možda već dostigla svoj vrhunac i da se suočava sa najvećim padom u poslednjih nekoliko decenija.Dodaje se da se potražnja za naftom možda nikada neće u potpunosti oporaviti od uticaja pandemije koronavirusa, a i tak pad potražnje mogao bi da dostigne rekorde.Prema tim procenama, naftu će zameniti čista električna energija koju proizvode vetroelektrane, hidroelektrane i solarni paneli.Razlog za to vidi se u činjenici da je rast proizvodnje obnovljive energije obara sve dosadašnje rekrode. CENE NAFTE PADAJU UPRKOS DOGOVORU O REKORDNOM SMANJENJU PROIZVOVNJE Potražnja nafte je inače svoj vrhunac dostigla prošle godine, a za narednih 30 godina, navode se tri moguća scenarija.U jednom od njih, koji ne predviđa ubrzanje borbe protiv klimatskih promena, potražnja za naftom ostaje slična kao 2019, sve do pada 2035. Izveštaj je inače potvrdio upozorenje nezavisnih eksperata, da će pandemija pokrenuti pad potražnje za naftom."Izveštaj će nam pomoći da bolje razumemo promene na polju potražnje energije i da u narednih trideset godina razvijamo planove i postanemo kompanija koja će proizvoditi energiju koja će oslobađati minimalne količine CO2", rekao je izvršni direktor Britiš petroleuma, Bernard Lonei. Glavni deo izveštaja govori o padu potražnje za naftom u iznosu od 55 odsto do 2050. godine.On je u skladu sa Pariskim klimatskim sporazumom koji ograničava rast globalnog zagrevanja na 2 stepena Celzijusa u odnosu na period pre industrijalizacije.Drugi deo izveštaja, u kojem se namerava ograničenje globalnog zagrevanja na 1,5 stepena Celzijusa, predviđa pad potražnje za naftom za 80 procenata u istom tom periodu.Britiš petroleum je u avgustu najavio da će osam puta povećati investicije u čistu energiju do 2025. i deset puta do 2030.Istovremeno planira samanjenje proizvodnje fosilnih goriva za 40 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Srbija

Srbiju će nadzirati 8.000 kamera

Srbiju će umesto 1.000, nadzirati 8.000 kamera i prema Pravilniku o načinu snimanja na javnom mestu i načinu saopštavanja namere o tom snimanju, Ministarstvo unutrašnjih poslova moraće svaku kameru da obeleži, piše portal Startit.Ukoliko se na javnom mestu vrši nadzor, nužno je da postoji znak koji ukazuje da se na tom mestu trajno ili povremeno snima.Lokacije kamera za nadzor resorno ministarstvo, prema pravilniku, mora da pruža na svojoj znaničnoj internet stranici.Iz Share fondacije podsećaju da je Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti još krajem maja utvrdio kako je čitava procedura nadzora i procena njenog uticaja u neskladu sa zakonom.  Zato ukazuju da je vrlo diskutabilno da li je pravilnikom predviđen način adekvatnog obaveštavanja građana o obradi njihovih podataka i pravima koja imaju u tom pogledu pripadaju.„Zvanično obeležavanje policijskih kamera jeste bitan korak ka transparentnosti, ali se i dalje primećuju ogromne razlike u lokacijama kamernih mesta i broju kamera kada se uporede ažurirani MUP-ov spisak i građanska mapa”, zaključuju u Share fondaciji. Međutim, samo obeležavanje kamera nije dovoljno, niti je najveći problem. Ono što jeste sporno je način na koji će se podaci sa tih kamera čuvati i obrađivati, a posebno onih pametnih kamera.

Srbija

Bioskopi u Srbiji zbog korone izgubili oko 20 miliona evra

Od prvog septembra otvoreni su gotovi svi bioskopi u Srbiji, od velikih lanaca poput Cineplexxa, Art Viste, Cinegrand/MCF i drugih, do malih prikazivača okupljenih u udruženju koje čini 23 bioskopa sa 31 salom. Međutim, ne očekuje se potpun oporavak ovog sektora do kraja godine.Kako kaže Ivan Hinić, predstavnik distributera i prikazivača filmova u Cineplexxu, bioskopi su najverovatnije najteže pogođena grana, jer su fiksni troškovi izrazito visoki.Trenutna procena gubitka bioskopa za ovu godinu je oko 20 miliona eura.U mesecima tokom karantina, distribucija novih filmova potpuno je obustavljena, a projekcije filmova će se u narednom periodu održavati u smanjenom kapacitetu.Uz dodatnu pomoć države, bioskopi će moći da opstanu sa smanjenim kapacitetom do kraja godine.„Mi moramo da se nadamo da će poseta bioskopima pre svega biti moguća, a onda i rasti tokom vremena. Interesovanje postoji, prvi rezultati su u okvirima predviđenih, ali ne očekujemo potpuni povratak do kraja godine“, kaže Hinić.„Ako početkom sledeće godine dostignemo rezultate koji su na nivou prethodnih, moći ćemo da kažemo da smo na putu oporavka. Sve ovo naravno, ako se epidemija ne povrati u nekom većem obimu. Sa druge strane veliki filmski studiji pružaju podršku i sve je više najava velikih filmskih hitova“, dodaje on.Jelena Kostadinović Burazor iz Kombank Dvorane kaže da je zatvaranje bioskopa zbog panedmijske krize značajno poremetilo funkcionisanje te institucije, koja je istovremeno i kultni objekat u kome se održavaju i raznovrsni kulturno-umetnički događaji."Za Kombank Dvoranu gubitak je višesturk i višeslojan. Šest meseci nije mali period, i otvaranje bioskopa, iako veoma značajan momenat, još ne može da nadomesti gubitke koje je Kombank Dvorana pretrpela", kaže Burazor.Prihodi bioskopa bili su na apsolutnoj nuli gotovo pola godine, ali zahvaljujući pomoći države, uspeli su da zadrže zaposlene u mesecima bez ikakvog prihoda.„Iskreno smo zahvalni na onome što je Vlada Srbije do sada učinila. To nam je omogućilo da zadržimo zaposlene u mesecima bez ikakvog prihoda. S obzirom da do kraja godine ne očekujemo intenzitet poslovanja ni blizu onoga što je bilo do pandemije, nadamo se da ćemo dobiti i neku dodatnu pomoć“, zaključuje Hinić.

Svet

Evropska unija najavljuje regulaciju i oporezivanje kriptovaluta

Na neformalnom sastanku Saveta za ekonomska i finansijska pitanja u Berlinu sa ministrima finansija država članica EU razgovarano je o efikasnom i poštenom oporezivanju i izazovima koje predstavlja digitalizacija 21. veka, piše portal Seebiz.Nemačka, Francuska, Italija, Španija i Holandija od Evropske komisije zahtevaju stroža pravila za kriptovalute, poput Fejsbukovog projekta Libra, rekao je nemački ministar financija Olaf Šolc na marginama neformalnog sastanka. Naglasio je da oni zadržavaju pravo zabrane takvih valuta."Postoji jednostavan princip: samo centralna banka, Evropska centralna banka, može imati dozvolu za izdavanje valuta", citirala je Šolca nemačka novinska agencija dpa.On je naglasio da projekt Libra ne bi smeo ugroziti ovaj princip. Prema njegovim rečima, pet zemalja je vrlo zabrinuto i čeka predloge Evropske komisije u vezi s jasnim pravilima, koja bi poseban naglasak stavila na prevenciju terorizma i pranje novca.Kritike Libre i sličnih projekata od samog početka su dolazile od vlada, centralnih banaka, regulatora i supervizora finansijskog sistema, kao i od tehnoloških stručnjaka iz celog sveta. Među najglasnijim vladama su Francuska, Nemačka i Italija, koje su prošle jeseni najavile mere za blokiranje Libre.Strahovi nekih zemalja od pranja novca su neutemeljeni. Nekoliko studija otkriva da su najveći problem na ovom području tradicionalne fiat valute. Nedavno istraživanje međunarodnog međubankarskog sistema SWIFT takođe je pokazalo da je uloga kriptovaluta u pranju novca često preterana.Analitičari pišu da je pranje novca i dalje jedan od najozbiljnijih problema globalnog finansijskog sistema. Samo u Sjedinjenim Državama, prema UN, fiat valute peru između 800 milijardi i 2 biliona dolara godišnje. Kriptovalute zauzimaju izuzetno mali udeo ovog "tržišta"."Otkriveni slučajevi pranja novca uz pomoć kriptovaluta ostaju relativno mali u poređenju sa obimom pranja novca tradicionalnim metodama", ističe se u studiji.Prema SWIFT-u, kriptovalute retko peru čak i novac stečen sajber napadima i iznudama. Tradicionalne metode, kao što su gotovinske firme ili trgovina drogom, češće se koriste.Očekuje se da će Brisel ovog meseca predstaviti predloge za regulaciju kriptovaluta.

Svet

Orakl pobedio u nadmetanju za TikTok, još nije poznato šta tačno dobija

Kineska kompanija Bajtdens (ByteDance) obavestila je Majkrosoft da neće prodati američki deo poslovanja svoje aplikacije TikTok, već da će stupiti u partnerstvo sa korporacijom Orakl, javlja Rojters."Uvereni smo da je naš predlog bio dobar za korisnike TikToka i da bi zaštitio interesa nacionalne bezbednosti. Da bismo to uradili, napravili bismo značajne promene kako bismo osigurali da usluga ispunjava najviše standarde sigurnosti, privatnosti... i borbe protiv dezinformacija", saopštio je Majkrosoft.Neimenovani Rojtersovi izvori navode da je kineski tehnološki gigant dogovorio partnerstvo sa Oraklom, kako bi izbegla zabranu poslovanja u SAD.Vol strit džurnal, pozivajući se na sopstvene izvore, javlja da je Orakl zapravo dogovorio otkup TikTokovog poslovanja u Sjedinjenim Državama, ali napominje da dogovor "verovatno neće imati oblik klasične (direktne) prodaje".S druge strane, kineska državna televizija CGTN javila je rano jutros da Bajtdens neće prodati kod svoje aplikacije ni Oraklu ni Majkrosoftu, kao ni drugim američkim firmama.Orakl će početi da upravlja podacima TikTokovih korisnika u SAD, a između dve firme i dalje teku pregovori o o preuzimanju udela u američkom poslovanju TikToka.Predsednik SAD Donald Tramp dao je prošlog meseca kompaniji Bajtdens rok da proda ili obustavi operacije u Americi ili da se suoči sa zabranom poslovanja.

Srbija

Srbija u grupi zemalja sa malim riizikom od pretnji po mir

Srbija je na 34. mestu ovogodišnjeg Normandijskog indeksa koji ocenjuje nivo pretnji po mir, bezbednost i demokratiju u svetu, pokazao je novi izveštaj tink tenka Evropskog parlamenta EPRS, javlja portal Euractiv.U poređenju sa 2019, rezultati Normandijskog indeksa 2020 ukazuju na blago smanjenje pretnji po mir i bezbednost na planeti.Normandijski indeks, koji se ove godine radi drugi put, razlikuje se od drugih indeksa po tome što je prilagođen pristupu i delovanju EU u oblasti mira i bezbednosti.Krirerijumi na osnovu kojih je rađen Normandijski indeks su: klimatske promene, sajber bezbednost, demokratski procesi, ekonomske krize, zavisnost u energetici, fragilnost države, kriminal, dezinformacije, terorizam, nasilni konflikti,  naoružanje.U izveštaju "Mapiranje pretnji po mir i demokratiju u svetu" najbolje plasirane zemlje su Norveška, Australija i Švajcarska, kao i godinu dana ranije.Evropska unija (27 članica) tretirana je kao celina među 136 zemalja obuhvaćenih indeksom i nalazi se na 11. mestu sa indeksom 7,54 pri čemu 10 znači da nema rizika a O (nula) ukazuje na veliku pretnju po mir.Svetski prosek je 5,64 poena.Srbija je na istom mestu kao 2019, sa ocenom 6,5 , i nalazi se u grupi zemalja sa malim rizikom od pretnji po mir.Od zemalja iz okruženja, Crna Gora je na 28. mestu a Albanija deli 30. poziciju sa još tri zemlje.  U grupi zemalja sa malim rizikom je i Severna Makedonija, na 42. mestu svetske liste, dok je Bosna i Hercegovina (BiH) među državama sa umerenim rizikom i plasirana je na 74. mestu.Međutim, BiH, Albanija i Crna Gora su u grupi onih koji su najviši napredovali u odnosu na prethodnu godinu - BiH se popela za 12 mesta a Albanija i Crna Gora za po devet.Istovremeno su na listi najviše pali Šri Lanka, za 19 mesta, i Nikaragva i Brazil, za po 15.Među najvećim gubitnicima je i Severna Makedonija koja se u 2020. u odnosu na 2019. spustila za deset mesta.Velika Britanija je na 17. mestu liste, SAD su 48, Kina 89, Rusija 107. a Turska 122.Na dnu liste je Centralnoafrička Republika a među najslabije plasiranim su i Irak, Avganistan, Pakistan, Čad, Jemen.Izveštaj sadrži i studije slučaja za 40 zemalja ali među njima nije Srbija.Predgovor za izveštaj napisao je predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli koji je istakao da nas je 2020, verovatno više nego ijedna godina poslednjih decenija, podsetila da bezbednost ne treba da uzimamo "zdravo za gotovo" i da pretnje po bezbednost i demokratiju mogu da budu u različitim oblicima."I pre pandemije u nekim delovima sveta mir, bezbednost i stabilnost nisu bili deo svakodnevnog života. Klimatske promene, terorizam, sajber napadi, trgovina oružjem za masovno uništenje, siromaštvo i pregogranični kriminal, samo su neki od faktora koji ruše mir", naveo je Sasoli.Sasoli je istakao da je unapređenje mira i međunarodne bezbednosti temelj spoljne politike EU i dodao da je Evropski parlament posvećen ponovnom aktiviranju multilateralizma za razvoj, bezbednost i mir.EPRS je dizajnirao i uradio Normandijski indeks zajedno sa Institutom za ekonomiku i mir i na osnovu podataka te organizacije.

Svet

U Evropi radi više od 6,1 milion softverskih stručnjaka

U evropskim državama je 2019. godine radilo više od 6,1 miliona programera, a samo tokom te godine broj programera porastao je za oko 400.000, prema podacima istraživanja o stanju evropske tehnologije (State of European Tech) objavljenom povodom Međunarodnog dana programera, piše portal Euractiv.Srpska IT industrija izdvaja se po tome što žene čine između 15 i 20 odsto softverskih inženjera.Filip Gort iz beogradske kancelarije digitalne agencije Namics, navodi da ne postoje tačni podaci o broju programera na srpskom IT tržištu, ali da je, prema poslednjoj analizi "State of European Tech", Srbija rangirana u grupi država koje imaju do 85.000 programera."Prilikom interpretacije ovog istraživanja treba uzeti u obzir da nije istaknuto koja je metodologija korišćena zbog čega bi, za preciznije podatke o broju programera, trebalo pogledati i druge analize. Na primer, Statistički godišnjak Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da je u Srbiji oko 64.000 ljudi zaposleno u sektoru informisanja i komunikacija, ali treba imati na umu da tu ne govorimo samo o programerima", napominje Gort.Osim po nivou znanja, veštinama i ekspertizi programera, srpska IT industrija izdvaja se i po broju žena softverskih inženjera, navodi se u saopštenju agencije Namics. Prema proceni Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija procenat žena u srpskom IT sektoru je između 15 i 20 odsto.Analiza "State of European Tech" pokazuje da je broj programera u državama Evrope porastao za oko 400.000 tokom samo jedne godine, a tome u prilog ide i podatak evropske agencije za statistiku Eurostat da se evropska IT industrija razvija pet puta brže neko ostatak ekonomije u Evropi.Međunarodni dan programera ustanovljen je 2009. u Rusiji gde je i zvanično priznat kao praznik. Od tada se obeležava svakog 256. dana u godini zato što broj 256 označava količinu različitih vrednosti koje se mogu predstaviti 8-bitnim bajtom (najmanjom jedinicom za predstavljanje podataka na računaru).Međunarodni dan programera obeležava se 12. septembra u prestupnoj, a 13. septembra u prostoj godini.

Srbija Japanske investicije

Japanski Nidec Corporation zainteresovan za gradnju fabrike u novosadskoj industrijskoj zoni

Japanska kompanija Nidec dolazi u Novi Sad, pa će tako ovaj proizvođač malih elektromotora izgraditi fabriku u industrijskoj zoni kod rafinerije, piše portal eKapija.Dolazak japanske kompanije Nidec u Novi Sad, koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, potvrdio je i pokrajinski premijer Igor Mirović. "Zahvaljujući radu Pokrajinske vlade i Razvojne agencije Vojvodine i stalnom prisustvu na velikim sajmovima investicija, japanska kompanija Nidec dolazi u Novi Sad", napisao je Mirović na svom Instagram nalogu.On je dodao i da je prvi kontakt ostvaren sajmu u Minhenu i nakon dve godine pregovora potvrđen je njihov dolazak."Zaposliće više stotina ljudi u novosadskoj industrijskoj zoni kod rafinerije", naveo je.Međutim, prema gradonačelniku Novog Sada, odluka nije definitivno doneta, pregovori su u toku, a japanska delegacija bi naredne nedelje trebalo da dođe u Srbiju."Sledeće nedelje bi iz Japana trebalo da dođe visoka delegacija u Beograd i Novi Sad. Novi Sad je jedan od potencijalnih gradova u Evropi gde oni razmišljaju o investiciji. Niko nam u Srbiji nije konkurencija, ali jesu drugi gradovi u Evropi. I država, pokrajina i grad Novi Sad su dali ozbiljnu ponudu i garancije da želimo da vidimo takvu investiciju. Vrednost investicije može da bude od pola do milijardu dolara i nekoliko hiljada zaposlenih", rekao je novosadski gradonačelnik, koji je tom prilikom najavio i moguć dolazak još jedne divizije nemačkog Continental-a.Nidec Corporation osnovana je u Japanu 1973. godine i jedni su od svetski najznačajnijih proizvođača malih elektromotora koji se nalaze u hard diskovima, električnim aparatima i automobilima.

Srbija

Zapitajmo se: Da li sam fašista?

Specijalno za Novu ekonomiju: Lana Engel, MSc psiholog, ACT terapeut, www.diaid.nl Zapitajmo se: Da li sam fašista? (razlika konstruktivnog od destruktivnog nacionalizma) Verovatno ste se, možd...

Svet

Egipat: Otkrivene mumije na lokalitetu blizu Stepenaste piramide

U Egiptu je otkrivena misteriozna kolekcija kovčega za koje se smatra da sadrže ljudske mumije stare više od 2500 godina, prenosi CNN."Trinaest zapečaćenih kovčega, koji su pronađeni naslagani jedan na drugi u bunaru dubokom skoro 12 metara, toliko su dobro očuvani da su originalni detaljni dizajni i boje jasno vidljivi", saopštilo je egipatsko Ministarstvo turizma i starina.Očekuje se da će arheolozi u drevnom nalazištu Sakari, koje se nalazi oko 20 milja južno od Kaira, poznatom po Stepensatoj piramidi, narednih dana pronaći još otkrića na tom mestu.Za tu piramidu se inače veruje da je najstarija na svetu.Ono što ove sarkofage čini posebnim je činjenica da su hiljadama godina ostali netaknuti i da su još zapečaćeni.Egipatsko Ministarstvo turizma i antikviteta saopštilo je da su sarkofazi pronađeni u grobnici koja se nalazi oko 11 metara ispod zemlje i da su bili naslagani jedni na druge. Tako su dobro očuvani da se na nekim još nalazi obojeni deo drveta, au grobnici su pronađene i tri zapečaćene niše. Ministar Kaled Al-Anani rekao je da se u ovoj grobnici verojatno nalazi još sarkofaga, navode agencije.Naučnici smatraju da je Sakara bila nekropola u Memfisu, prestonici drevnog Egipta.Egipćani su tokom 3000 godina tamo sahranjivali svoje mrtve. Na tom području nisu samo sahranjeni plemići, već i građani srednje ili radničke klase.Imena i identitete sahranjenih Egipćana tek treba otkriti, s obzirom na to da se arheološka iskopavanja nastavljaju.

Svet

Kina zabranila domaćim medijima da izveštavaju o filmu „Mulan“

Kineske vlasti tražile su od tamošnjih medijskih kuća da ne pokrivaju izlazak Diznijevog igranog fila Mulan, u uredbi izdatoj usled međunarodne kontroverze oko veze filma snimanog u Sinkjangu, piše Rojters (Reuters).Tri anonimna izvora rekla su za Rojters da su primili obaveštenje o zabrani, a dva su navela da je direktivu uputila Kineska administracije za sajber-prostor.U samoj uredbi nije naveden razlog, ali izvori veruju da je zbog veze filma sa kontroverzom oko Sinkjanga.Film je delimično snimljen u Sinkjangu, a produkcija se zahvalila tamošnjim vlastima, zbog čega su mnogi na društvenim mrežama tražili bojkot filma.Ugnjetavanje etničkih Ujgura i drugih muslimana u Sinkjangu kritikovalo je više međunarodnih organizacij, Sjedinjene Amerike Države, kao i aktivisti za ljudska prava.Film, baziran na kineskoj narodnoj priči, napravljen je sa fokusom sve važnije kinesko tržište.Film je već bio bojkotovan zbog toga što je glavna glumica javno podržala hongkonšku policiju i njihovu reakciju prema demonstrantima u Hongkongu.Međutim, prepolovljeni kapaciteti bioskopa usled mera zaštite protiv koronavirusa već su ograničili prihode od filma, još pre nego što je izdata uredba po kojoj se zabranjuje medijsko praćenje filma.Usled pandemije film je, umesto u bioskopima, na mnogim tržištima izašao na Diznijevom striming servisu, gde se može gledati za dodatnih 30 dolara na već plaćenu mesečnu pretplatu.

Srbija

Ministarstvo najavilo povećanje penzija od januara

Januarske penzije biće uvećane u skladu sa "švajcarskom formulom", koja podrazumeva usklađivanje postojećih iznosa sa 50 odsto inflacije i 50 odsto rasta prosečne zarade, saopštilo je MInistarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja.Dodaje se da će ukupno povećanje penzija u periodu 2012. do 2021. godine iznositi 30,9 odsto, a za da je penzionerima koji primaju novčani iznos kao uvećanje uz penziju to uvećanje 37,5 odsto."(To) znači da osoba koja je imala 20.000 dinara 2012. godine imaće 27.499 dinara, a ko je imao 30.000 dinara imaće 39.284 dinara", dodaje se u saopštenju.Direktorka Fonda PIO Dragana Kalinović ocenila je da se na održiv način unapređuje rast standarda penzionera, u skladu sa postignutom fiskalnom konsolidacijom i dostizanjem ekonomske stabilnosti."Zahvaljujući uspostavljenoj fiskalnoj disciplini, obezbeđen je stalni rast visine penzija kroz redovna usklađivanja, a takođe su uvedene i dodatne isplate penzionerima, ali bez narušavanja održivosti sistema. Prema tome, na održiv način se unapređuje rast standarda penzionera", rekla je Kalinović.U saopštenju se navodi i da je naplata izvornih prihoda Fonda od 2012. godine imala izrazito pozitivan trend i da su od 51,1 odsto, koliko su učestvovali u prihodima Fonda 2012. godine, tokom 2019. godine dostigli 74,6 odsto ukupnih prihoda.

Srbija

Savet: Kome smeta borba protiv korupcije, Vladi ili ministarki?

Savet za borbu protiv korupcije tvrdi da je dobio odgovor ministarke Zorane Mihajlović u kojem se najavljuje i "latentna" obustava njegovog rada.Savetu je taj odgovor inače stigao povodom ministarkinog izveštaja o realizaciji infrastrukturnih projekata javnog preduzeća Železnice Srbije.U saopštenju se dodaje da sve upućuje da ministarki Mihajlović smeta borba protiv korupcije, pa se stručna javnost i građani pozivaju da samostalno protumače dopis:"Potpredsednica Vlade i Ministarstvo će pokrenuti procedure da Vlada preispita rad Saveta u nazad nekoliko godina, rezultate rada, način, kriterijume i kvalitet izveštaja, kao i način davanja preporuka, kako bi se ovo telo reformisalo i angažovalo stručne i profesionalne ljude koji će svojim radom pomoći dodatno Vladi da bude uspešnija i efikasnija", stoji u odgovoru Zorane Mihajlović.Savet se pita i da li je u pitanju lično ili obraćanje u ime Vlade Srbije i dodaje da je nudio pomoć i preporuke bilo kojoj Vladi ali da pretnji i ucena od strane vlasti nije bilo."Samo je Savet za borbu protiv korupcije radio svoj posao i očigledno je da joj smetamo. Želja ministarke Mihajlović je da nemamo nijedno telo koje radi na borbi protiv korupcije", smatra članica Saveta za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić.Vasilić kaže i da je Mihajlovićevoj zasmetao izveštaj Saveta o Javnom preduzeću "Železnice Srbije" u kome su otkrivene zloupotrebe i nenamensko trošenje novca iz kredita.Odgovorila je i na tvrdnju Mihajlovićeve da su članovi Saveta "nestručni" i da kontrolišu investicione projekte, što kako naglašava, nije tačno:"U našem Savetu rade iskusni pravnici i ekonomisti, dobri poznavaoci zakona. Ja pitam Zoranu Mihajlović koje ona ima kvalifikacije da se bavi investicionim projektima?", rekla je Vasilić.Dodaje i da su više puta tražili podatke o  trošenju novca za izgradnju autoputeva, ali da nije dobijena sva dokumentacija. Međutim, za Železnice Srbije je dobijena neophodna dokumentacija i taj izveštaj je kompletiran, naglasila je Vasilić.Vasilić je kaže da je rad Saveta smetao svakoj vlasti, a da "naročito smeta ovoj vlasti koja ne dozvoljava suprotno mišljenje.Savet za borbu protiv korupcije je inače obavestio javnost da radi na analizi ugovora između Telekom Srbija a.d. Beograd i firme Wireless Media, čiji je vlasnik Igor Žeželj.O transakcijama Telekoma i dve firme Igora Žeželja, nedavno je govorila doskorašnja opoziciona poslanica Marinika Tepić.Ona je između ostalog tvrdila da je uprava Telekoma Žeželju obezbedila novac građana da kupi tabloid Kurir, kao i dodatnih 28 miliona evra za proizvodnju drugih medijskih sadržaja.