Agencija za privredne registre (APR) pozvala je privredne subjekte i ostale obveznike da u skladu sa zakonom evidentiraju stvarne vlasnike i unesu podatke u Centralnu evidenciju, navodi se u saopštenj...
Rimac Automobili na korak su da preuzmu Bugati od Folksvagena, tvrde izvori bliski upravi Folksvagen grupe, piše portal Breaking the News.Vest je prvo objavio nemački Manager Magazin, potom Rojters i portal Car Magazine. Folksvagen je u procesu konsolidacije portfelja svojih automobilskih brendova. Među njima su Bugati, Porše i Rimac Automobili.Prema nekim navodima uprava Folksvagena potvrdila je ovu transakciju prošle nedelje, ali da se čeka još potvrda nadzornog odbora Folksvagen grupe.Rimac razvija i proizvodi električne sportske automobile, pogonske sisteme i sisteme baterija. Kompanija je takođe dobavljač za druge proizvođače automobila, uključujući automobile Pininfarina. Folksvagenov Porše već ima udeo u Rimcu.Bugati, Mate Rimac i Folksvagen odbili su da komentarišu.
Bez funkcije su ostali načelnik Instituta za medicinska istraživanja prof. dr sc. med. Danilo Vojvodić, načelnik Klinike za urgentnu internu medicinu prof. dr Slobodan Obradović i načelnica Klinike za kožne i polne bolesti prof. dr sc. med. Lidija Kandolf Sekulović, saznaje N1 pozivajući se na izvore bliske njima.Zvanična potvrda ove informacije nije stigla, a prema izvorima N1, u poslednjih nekoliko dana smenjeno je ukupno sedam načelnika Vojno-medicinske akademije.Kako se navodi, ono što je zajedničko svim smenjenim načelnicima je njihova podrška otvorenom pismu koje su Vladi Republike Srbije i ostalim nadležnim institucijama uputili lekari okupljeni u grupi “Ujedinjeni protiv kovida”.Grupa od 350 lekara u proglasu objavljenom 21. jula oštro se ogradila od republičkog Kriznog štaba za borbu protiv kovida-19 i zatražila njegovu smenu, navodeći da se Srbija našla u javno-zdravstvenoj katastrofi.Inače, početkom septembra, inicijativa “Ujedinjeni protiv kovida” prerasla je u udruženje građana, a broj lekara koji su svojim potpisima podržali otvoreno pismo povećao se na skoro tri hiljade.NEFORMALNA GRUPA OD PREKO 300 LEKARA TRAŽI ODGOVORNOSTUDVOSTRUČIO SE BROJ POTPISNIKA INICIJATIVE UJEDINJENI PROTIV KOVIDA
Francuska se već godinama zalaže za uvođenje poreza na emisiju ugljen-dioksida na spoljnim granicama Evropske unije, a sada je tu ideju prihvatila i Evropska komisija koja namerava da je uključi u svoj razvojni plan, piše portal Euractive.Evropski parlament je 16. septembra odobdrio nove poreske prihode. Jedan od izvora prihoda bilo bi i oporezivanje proizvoda iz zemalja sa blažim ekološkim zakonodavstvom, a EU bi na taj način trebalo da dođe do dodatnog novca za fond za oporavak od pandemije vredan 750 milijardi evra.Dugoročni ciljevi francuske inicijative su borba protiv klimatskih promena i zaštita evropskih pravila tržišne konkurencije.Takav potez bio bi prvenstveno prst u oko Pekingu, ali su i Rusija i SAD već stavile do znanja da su protiv takvog evropskog poreza. Brisel je, međutim odlučan i insistira da je odluka konačna."EU neće prihvatiti da roba koja ne odgovara ekološkim standardima, na nefer način konkuriše evropskim proizvodima i istovremeno nanosi štetu našoj planeti", naglasio je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel početkom septembra na Ekonomskom forumu u Briselu.Mišel je rekao da je EU "spremna da u kombinaciji sa oštrijim sistemom trgovine dozvolama za emisiju, uspostavi i mehanizam za granično prilagođavanje emisije CO2, da bi zaštitila jednake uslove takmičenja" na evropskim tržištima.Evropska komisija planira da, u okviru svog Zelenog plana, već u drugom kvartalu 2021. godine predloži odgovarajuću direktivu. To bi ujedno bio i važan izvor prihoda, pošto Komisija, da bi podmirila dugove nastale zbog fonda za obnovu, "postepeno mora da uveća sopstvena sredstva", rekao je evropski komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton. Glavni cilj mehanizma za granično prilagođavanje CO2 (Border Carbon Adjustments, BCA), bio bi da ograniči takozvano "curenje ugljenika" (Carbon Leakage). Tako se naziva proces kada delovi industrije sa visokom emisijom štetnih gasova svoju proizvodnju sele u zemlje sa blažim ekološkim zakonima.Erik Moris, direktor briselske kancelarije Fondacije Robert Šuman, smatra da je diskusija o uvođenju poreza na CO2 deo šireg geopolitičkog konteksta, i da EU postaje sve svesnija sopstvenih strateških interesa."Granični porez CO2 omogućava EU da se dokaže i da demonstrira da se brani od klimatskog dampinga. Na taj način ispunjava dva cilja: Onaj koji se tiče Zelenog plana i zaštitu trgovinske politike", izjavio je Moris za portal Euraktiv Francuska, dodajući da "više nije najvažnije da se komercijalni interesi stave iznad svega" i da je to znak "kraja evropske naivnosti", posebno u odnosima sa Kinom.Kako će mehanizam izgledati i funkcionisati, još je neizvesnoJanik Žado, poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu i izvestilac na temu oporezivanja CO2, kaže da se na tome "još radi". "EU mora da dokaže svoj kredibilitet i legitimitet u borbi protiv klimatskih promena i u promeni naših ekonomskih modela", rekao je Žado na sastanku odbora EP za ekonomska i socijalna pitanja.Evropska komisija je 22. jula pokrenula javnu raspravu koja će trajati do 28. oktobra i podnela formular sa opcijama za realizaciju poreza.Prva opcija je carina na robu čija proizvodnja izaziva veliku emisiju CO2 i na sektore u kojima preti "curenje ugljenika". Druga bi bila proširenje evropskog tržišta emisijama CO2 i na uvoz, što bi značilo da uvoznici ili proizvođači iz trećih zemalja moraju da kupuju dozvole iz sistema trgovine emisionim jedinicama EU (ETS).Opcija bi bila i kupovina emisionih dozvola izvan sistema ETS, i konačno uvođenje potrošačkih poreza ili PDV na upotrebu evropskih ili uvoznih proizvoda iz industrijskih sektora sa velikim "curenjem ugljenika". Nemačka je i dalje uzdržanaU Nemačkoj i dalje postoje brojne rezerve prema francuskom planu, iako su predsednik Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel dažbine na CO2 na spoljnim granicama Unije sredinom maja predstavili kao jedan od elemenata u zajedničkom predlogu Fonda za obnovu EU."U teoriji, zamisao je sjajna, ali mora da se dalje razvije da bi mogla da se sprovede. To mora biti učinjeno na način da granična dažbina na CO2 bude podnošljiva i za našu privredu", ocenio je direktor odeljenja za ekonomsku politiku u nemačkom ministarstvu privrede Filip Štajnberg.Štajnberg je rekao da i nemačka vlada razmatra različite modele kako bi dažbina na CO2 na granicama mogla da se primeni.Nikola Bergmans, stručnjak za energetsku i klimatsku politiku u Institutu za održivi razvoj i međunarodne odnose (IDDRI), sa sedištem u Parizu, misli, naprotiv, da su granične dažbine na CO2 važan elemenat ambiciozne politike dekarbonizacije industrije.Bergmans veruje da bi perspektiva poreza na CO2 na spoljnim granicama EU mogla da podstakne globalnu diskusiju o dekarbonizaciji određenih grana privrede sa visokim emisijama. Taj mehanizam mogao bi postepeno, prema njegovoj oceni, da postane i važna poluga međunarodne klimatske politike."Čim nacrt bude o formulisan i predočen, EU bi mogla da se potrudi da izađe u susret trgovinskim partnerima i da im predloži saradnju u dekarbonizaciji pogođenih industrijskih sektora - kao verodostojnu alternativu plaćanju poreza na CO2 na njenim granicama", ocenio je Bergmans.
Kompanija će, kako je saopšteno, zbog povećane koncentracije štetnih čestica u vazduhu odmah krenuti u remont, koji je bio planiran za novembar, javlja RTS."Kompanija pridaje izuzetno veliki značaj zaštiti životne sredine, bez obzira što je i pre preuzimanja RTB-a ovaj problem godinama unazad bio prisutan i što dimni gasovi iz topionice nisu jedini faktor koji utiče na kvalitet vazduha na ovom prostoru", navodi "Ziđin".Kao odgovor na veliko zagađenje, lokalna vlast u Boru je početkom nedelje u Osnovnom javnom tužilaštvu podnela krivičnu prijavu protiv odgovornih u "Ziđinu Koper -u".Iz Tužilaštva poručuju da će javnost dobiti sve informacije kada se završi istraga.Posle ispitivanja, potvrđeno je da su uzroci prekoračenja ozbiljna oštećenja već veoma stare opreme za sakupljanje prašine i dimnih gasova, kao i sistema za odsumporavanje.Kompanija je u saopštenju izrazila žaljenje zbog takve, kako navodi, nepredviđene situacije.Podsećaju i da se pogoni topionice nalaze u dolini, pa da nizak vazdušni pritisak zadržava dim na nižem nivou koji se povećanjem vazdušnog pritiska koncentrišu i podižu uvis. Saopšteno je i da će se izvršiti pregled svih delova opreme u procesu proizvodnje i odmah pristupiti rešavanju svih problema koji budu otkriveni.AEROZAGAĐENJE PA POŽARPored svih dosadašnjih nevolja, Topioica RTB Bor u sredu je prekinula rad zbog požara na cevi koje vode od topionice do fabrike sumporne kiseline. Požar je lokalizovan posle nekoliko sati, a gasilo ga je pet vatrogasnih vozila i nije bilo povređenih.Inače, u Boru je prethodnih dana koncentracija štetnih supstanci stotinama puta veća od dozvoljene.KRIVIČNA PRIJAVA PROTIV KINEZA ZBOG EKOLOŠKE KATASTROFE U BORU
Donald Tramp doveo u pitanje planove kineske kompanije ByteDance da zadrži većinski udeo u poslovanju aplikacije TikTok na teritoriji SAD, kao deo dogovora sa američkom firmom Oracle, piše Gardijan.“Mogu vam reći da mi se to ne sviđa. Sve mora biti 100 odsto rešeno što se tiče državne bezbednosti,” rekao je Tramp.Naveo je i da će uskoro biti obavešten o bezbednosnim procenama takve mogućnosti.On je takođe bio iznenađen činjenicom da Vašington ne može da zahteva isplatu od kompanija, kao uslov za prihvatanje bilo kakvog dogovora.Trampovu inicijativu prati šest republikanskih senatora koji su pozvali američku administraciju da odbije TikTok dogovor ukoliko u novom odnosu vlasništva ostane veza sa kineskim vlasnikom ByteDance.Tramp je prethodno pretio da će zabraniti aplikaciju na teritoriji SAD ukoliko ne bude prodata nekoj američkoj kompaniji, a u tom slučaju vlada bi primala deo njene zarade.ORAKL POBEDIO U NADMETANJU ZA TIK TOK, NIJE JASNO ŠTA TAČNO DOBIJA Predstavnici državne bezbednosti SAD inače smatraju da bi ByteDance mogao da šalje podatke o američkim korisnicima kineskoj vladi.Međutim, postavlja se pitanje da li Tramp zaista želi da se odrekne oko 100 miliona Amerikanaca koji koriste TikTok, jer su se približili izbori 3. novembra.U međuvremenu Kina je promenila zakon o izvozu i po njemu vlada te zemlje ima prednost kada neka strana kompanija želi da kupi kinesku tehnologiju.Tačnije, prvo se proverava koliko je eventualnom prodajom ugrožen neki njen interes.Kineske vlasti saopštile su da kompanija Byte Dance ne bi trebalo da bude na silu naterana od strane SAD da sklopi dogovor o prodaji apliojacije TikTok.
U Srbiji se godišnje baca gotovo 250.000 tona hrane ili 35 tona po stanovniku, saopštila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), prenosi portal Euractiv.Istraživanje o poznavanju procedura za odgovorno upravljanje otpadom od hrane pokazalo je da ugostiteljski objekti na dnevnom nivou prosečno "proizvedu" oko osam kilograma otpada od hrane, a u zdravstvenim ustanovama u kojima se priprema i služi hrana svakodnevno čak tri i po puta više – do 28 kilograma.Oko 65 odsto ugostitelja i zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u kojima se sprema i služi hrana sav otpad od hrane odvaja, a 19 odsto firmi i ustanova taj otpad baca u kontejner."Trebalo bi najpre sprečiti stvaranje otpada smanjenjem porcija ili boljim planiranjem nabavke, a kada otpad nastane raditi na njegovoj separaciji i kontaktirati ovlašćenog operatera koji će ovaj otpad zbrinuti na adekvatan način koji nije štetan po životnu sredinu", objasnio je Bojan Gligić, regionalni menadžer kompanije Esotron koja se bavi prikupljanjem i obradom otpada.Načelnica Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu zaštite životne sredine Radmila Šerović najavila je da će uskoro biti izmenjen Zakona o upravljanju otpadom, što će otvoriti prostor da se posebnim pravilnikom o upravljanju biorazgradivim otpadom unapredi oblast zbrinjavanja otpada od hrane.Pravilnik bi obavezao sve koji imaju otpad od hrane da ga predaju registrovanom operateru, što je jedan od predloga NALED-a koji je izradio i predlog nacrta pravilnika.
Trenutno je u Nišu aktuaelna akcija za sakupljanje kabastog otpada i ona je besplatna, kažu za Novu ekonomiju u Javnom komunalnom preduzeću Mediana.Svi građani Niša koji žele da odlože kabast otpad mogu to da učine ako tu uslugu zakažu putem kontakt centra, a služba će doći na kućnu adresu i preuzeti tu vrstu otpada.Građani mogu da besplatno odlože građevinski otpad ili zemlju, ali to sami moraju da doteraju na deponiju, kažu u JKP Mediana.Napominju i da preduzeće poseduje liniju za odvajanje i presovanje reciklabilnog otpada koja se nalazi u Reciklažnom centru.ODVAJANJE OTPADA„Posude za prikupljanje reciklabilonog otpada raspoređene su po celom gradu, posebno se odvaja staklo u plave kontejnere, a posebno MET i PET ambalaža, koje je potrebno odložiti u posude za za reciklažu sa logom JKP Mediana“, objašnjavaju u tom preduzeću odgovarajući na pitanja Nove ekonomije.Praksa da se otpad za reciklažu odlaže u posebno namenjene i obojene kante inače je počela da se primenjuje u raznim gradovima Srbije.„Takođe u dve opštine postoje takozvane plave kante koje su zadužila individualna domaćinstva gde odlažu reciklabilni otpad, a mi kao JKP Mediana redovno prikupljamo otpad iz tih kanti i ne odovozimo ih na deponiju već u Reciklažni centar radi daljeg tretmana. Ova usluga je takođe besplatna“, napominju u Mediani.Pored Niša, postavljanje posebnih kanti za otpad zaživelo je i u Užicu.U tom gradu je na primer, u okviru projekta „Predgrađa recikliraju – Uspostavljanje sistema upravljanja otpadom u prigradskim naseljima Užica i Tuzle/SUBREC“, početkom godine počela raspodela komunalne opreme za 2.500 domaćinstava. Čedomir Savković
U autentičnom ambijentu pod vedrim nebom, kao u vreme najvećeg dramskog stvaraoca, sinoć je, 16. septembra, uz ovacije publike spuštena zavesa na 7. Šekspir festival!Ovaj jedinstveni festival, održan u bašti velelepne vile Stanković u Čortanovcima, simbolično je zatvorio Moj Šekspir - predstava Nikite Milivojevića u kojoj su proslavljeni glumci: Svetozar Cvetković, Svetlana Bojković, Zijah Sokolović, Vojislav Brajović, Milica Mihajlović, Nebojša Dugalić, Jelena Đulvezan i prevodilac Šekspirovih dela Zoran Paunović, najvećeg dramskog pisca smestili u sadašnjost, predstavljajući ga kroz dogodovštine iza scene i iskustva stečena nastupima u Šekspirovim pozorišnim delima. Tokom pet festivalskih dana, publika je uživala u nesvakidašnjem spoju muzike i komedije. Festival je otvoren koncertom Betoven i Šekspir u izvođenju Gudačkog kvarteta Beogradske filharmonije.U gotovo intimnoj, jedinstvenoj festivalskoj atmosferi, publika je na neki način i sama bila deo pozorišnih predstava odigranih na otvorenom, baš kao u vremenu Šekspirovog života i stvaralaštva. Muzika je billa osnov i inspiracija i za kreiranje ideje predstave Kako vam drago - romantične komedije koja je nastala kao plod saradnje Narodnog pozorišta u Nišu, Kruševačkog pozorišta i Internacionalnog Nišville Jazz festivala a prema konceptu Nikite Milivojevića. Publika je imala priliku da uživa i u nastupu Šabačkog pozorišta kroz komediju Dva viteza iz Verone rediteljke Mie Knežević ali i da pogleda čuvenu dramu Toma Stoparda o dvojici sporednih likova iz Šekspirovog Hamleta Rozenkranc i Gildenstern su mrtvi novosadskog Srpskog narodnog pozorišta a u režiji Igora Pavlovića. Nakon zatvarnja ovogodišnjeg, sedmog po redu Šekspir festivala, Nikita Milivojević, osnivač i direktor festivala, je izjavio: Naša namera i motiv da vratimo osmeh publici su se ispostavili tačnim. Jedna od stvari po kojoj ću pamtiti ovaj festival je ta da smo svih ovih pet večeri mogli da vidimo puno radosti u gledalištu i na sceni, što je bilo naročito lepo. Mogu da kažem da je festival bio i bolji nego što smo očekivali, imajući na umu promenjen koncept usled aktuelnih okolnosti. Ono što takođe smatram važnim je da se ispostavilo da se u našim manjim pozoristima i sredinama poput Šapca, Subotice, Niša. Kruševca, Zrenjanina, igra Šekspir. A to je vrlo ohrabrujući znak. Šekspir festival, jedinstven kulturni događaj, prošle godine je Evropska mreža festivala i zvanično uvrstila u listu najznačajnijih na Starom kontinentu. Festival, osmišljen kako bi predstavama pod vedrim nebom istinski dočarao atmosferu Šekspirovog doba negujući uspomenu na najvećeg svetskog dramskog stvaraoca, od početka se održava uz podršku Pokrajinske vlade, Opštine Inđija, Ministarstva kulture, Grada Novog Sada, UNIQA osiguranja i MTS Telekom Srbija.Sam Šekspir je rekao da je vera u radost gotovo ista kao i sama radost. Za nas je radost što omiljeni Festival poklonika umetnosti i kulture raste sa nama već sedam godina. Svima nam je potrebno više smeha, optimizma i dobre energije. Šekspir festival sve to objedinjuje na ovom jedinstvenom mestu na kom, u Šekspirovom duhu, radost i vedrina sigurno nalaze put do svoje publike – rekla je Sonja Marić, direktorka marketinga i korporativnih komunikacija UNIQA osiguranja. Iako održan u drugačijim okolnostima koje su donele novi programski koncept, bez inostranih gostiju, u novom terminu i sa manjim brojem mesta za gledaoce, 7. Šekspir festival je pokazao koliko se publika uželela pozorišne scene. Ulaznice su rasprodate već prvog dana najave Festivala, a tražila se karta više pa poklonici umetnosti nestrpljivo očekuju 2021. godinu i svojevrsni “pozorišni praznik” koji će nesumnjivo biti 8. Šekspir festival!
Sutra od 18 časova svi građani koji se u Srbiju vraćaju iz država koje imaju veliki broj zaraženih korona virusom imaju obavezu da se elektronski prijave, a ako imaju simptome, da se jave kovid ambulante, izjavio je za RTS epidemiolog Predrag Kon."Ja obično kažem, niko nije u konfliktu ni sa kim, nego je samo u sukobu sa zakonom. Ovo je samo podsećanje svakog građanina da to nije više njegova lična stvar da li će se javiti u ambulantu ili ne, znači mora da se javi ako ima tegobe, kao što su povišena temperatura, gubitak čula ukusa i mirisa i ostale respiratorne tegobe", poručio je Kon.Kon naglašava i da ne bi bilo dobro da se svi odmah upute u ambulante, jer bi to izazvalo gužve, naročito jer se očekuje da u zemlju uđe 50 hiljada ljudi nedeljno.To, naglašava nijedna kontrola izolacije ne bi mogla da izdrži, a prijave već postoje kao test samoprocene na portalu e-zdravlje i veoma su jednostavne, jer se popunjavaju ličnim podacima.Od podataka koje je potrebno uneti tu su granični prelaz i datum prelaska, uz ostale lične podatke, a nadzor ističe posle 10 dana.KON: ODRŽATI STABILNU EPIDEMIOLOŠKU SITUACIJU Kon kaže da je to mera gde kazna nije glavni način borbe, već je potrebno shvatiti da onaj ko se bahato ponaša, ne prijavi se, a dovede do posledica i zaražavanja, pogotovo ako dođe do tragičnih posledica, ne može da izbegne ono što piše u zakonu.Dodaje i da završetak nadzora podrazumeva odjavu posle deset dana.Član Kriznog štaba kaže da su druga mesta rizika škole, slave, praznici, i dodaje da će taj isti sistem najverovatnije biti primenjivan i kasnije, uključujući i doček Nove godine.Smatra da je druga varijanta vanredno stanje.BLAGI PORAST BROJA ZARAŽENIHDirektorka Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović izjavila je da u pojedinim gradovima, u Beogradu, Kragujevcu, Zaječaru dolazi do blagog porasta broja zaraženih korona virusom.Ona je za Javni servis rekala da se u tim gradovima posebno sprovode mere nadzora.
Kurs digitalnog marketinga - Professional level Digitalni kanali komunikacije neophodna su podrška biznisu i tome u prilog govori činjenica da je procenat ljudi koji istražuju neki proizvod na društvenim mrežama, pre nego što ga kupe, svake godine sve veći. U Americi ovaj procenat trenutno iznosi 82 odsto, pokazuje Ge shopper reaserch study istraživanje. Važnost digitalnih kanala komunikacije pokazala se i tokom pandemije korona virusa, kada su korisnici počeli da provode još više vremena na društvenim mrežama, a vodeće svetske kompanije su usled različitih restrikcija većinu svojih aktivnosti prebacili upravo na svoje digitalne platforme. Da bi digital bio prava podrška biznisu potrebno je poznavati inovativne alate i razumeti sve procese koje podrazumeva razvoj organizacije i pojedinca u digitalnom okruženju.Zbog toga je agencija Homepage, na osnovu svog dugogodišnjeg rada sa raznim klijentima, kreirala Kurs digitalnog marketinga - Professional level u okviru svoje platforme Homepage akademije, koji je namenjen vlasnicima biznisa, liderima u organizacijama i profesionalcima koji žele da se usavršavaju u sferi digitalnog marketinga. Kurs digitalnog marketinga - Professional level postavlja standarde i upoznaje polaznike sa procesima koje bi jedna organizacija trebalo da prođe prilikom planiranja svojih aktivnosti na digitalu, iz ugla iskusnih digitalnih stručnjaka. Velika prednost ovog kursa je to što će polaznici imati priliku da sagledaju svoje resurse i mogućnosti u odnosu na digitalnu komunikaciju. Na osnovu svih predavanja, oni će moći da zaključe gde se oni nalaze na lestvici digitalne transformacije, odnosno koja je njihova digitalna zrelost, šta je to što njihovom poslovanju najviše odgovara na digitalnim kanalima komunikacije, ali pre svega biće upoznati sa svim nivoima digitalnih procesa, što će ih učiniti zaista digitalno transformisanim liderima. Za strateški pristup digitalnoj transformaciji i komunikaciji od posebnog značaja polaznicima kursa će biti predavanja Lazara Džamića. Lazar Džamić je tokom svog višedecenijskog iskustva u oblasti marketinga i digitalnog marketinga prepoznat kao jedan od poznatih svetskih digitalnih stratega, a svoje znanje i iskustvo sticao je tokom rada u nekoliko vodećih britanskih agencija i u samom Guglu, gde je imao priliku da sarađuje sa kompanijama poput Procter & Gamble, Unilever, Tesco, Lexus, Visit Wales, Waitrose, GAP, Glenfiddich, Virgin Holidays i mnogim drugim. Predavanja Lazara Džamića, između ostalog, daće odgovore na pitanja šta stvarno znači digitalna komunikacija jedne organizacije, koje su uloge različitih sektora, šta je to mapiranje potrošačke putanje (costumer journey), šta predstavlja Google-ov koncept - Moments that matter. Kurs digitalnog marketinga - Professional level sadrži 240 lekcija i traje šest meseci. Obuhvata i executive i manager level digitalnih aktivnosti, tako da će svi polaznici imati uvid u sve nivoe procesa digitalne komunikacije, od operativnih do strateških.Na kraju, važan deo ovog kursa je TEST Digitalne transformacije koji se polaže online, nakon svih odslušanih online predavanja. Na testu će se proveravati znanje koje su korisnici stekli tokom trajanja kursa, nakon čega će dobiti sertifikat Homepage akademije kao potvrdu svoje digitalne transformacije.Osoba nakon odslušanog kursa dobija široko i sveobuhvatno znanje koje joj omogućava da učestvuje i upravlja svim procesima koji se odnose na digitalne kanale komunikacije, postavlja adekvatne ciljeve i meri rezultate učinjenog.Do kraja septembra traje promotivni period i Kurs digitalnog marketinga - Professional level možete poručiti po 30% nižoj ceni na platformi Homepage akademije.
Kako je pandemija donela razne promene u načinu života i rada, a poslovanje je nekoliko meseci bilo obavljano isključivo preko interneta, tržište domena je tako zabeležilo značajan rast na globalnom nivou.Rast broja registrovanih naziva domena išao je ruku pod ruku sa procvatom e-trgovine. Istraživanja pokazuju da je u prvih šest meseci 2020. godine 50 odsto svih u svetu više koristilo digitalne ili onlajn metode plaćanja nego pre pandemije.Taj trend nije zaobišao ni Srbiju, a podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je u prvom tromesečju 2020. godine zabeleženo 3,98 miliona transakcija preko interneta, što je 48,13 odsto više nego u istom periodu 2019.Svetski mediji izveštavali su o intenzivnom porastu broja registrovanih naziva domena koji sadrže reč korona ili kovid, a koji ilustruje i ukupan rast na ovom tržištu (jedan registar generičkih domena prijavio je milion novoregistrovanih naziva domena od početka godine do kraja maja).Istraživanja su pokazala da je do kraja marta 2020. registrovano čak 100.000 naziva domena u kojima se javljaju pojmovi vezani za pandemiju. Registri generičkih domena (.com, .info i dr) morali su da obrate posebnu pažnju na takozvane "kovid" nazive domena, jer su iza nezanemarljivog broja takvih vrebali hakeri, navodi se u izveštaju Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS).Kako se prodaja i protok novca „preselio“ na internet, to je, naravno, na globalnom nivou pratio i kriminal. Phishing sajtovi su se namnožili, a spam sa temom korone je postao uobičajena stvar. Međutim, nisu samo nazivi domena sa temom korone zadavali glavobolje, već i oni koju su sadržali imena popularnih aplikacija i platformi za saradnju i onlajn sastanke, kao što je Zoom.
Evropski zdravstveni sistemi trenutno su suočeni sa dugogodišnjim problemima koji dovode do toga da je čak 20 odsto potrošnje potpuno "bespotrebno", kazao je Mark Person, zvaničnik Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD)."Pod bespotrebnim ne mislimo samo na stvari koje se mogu uraditi bolje, mislimo na stvari koje uopšte ništa ne znače, ili su čak loše po pacijente. Neverovatno je da čak deset odsto potrošnje u bolnicama ide na popravljanje grešaka u terapiji", rekao je Person, a prenosi Euractiv.On navodi da prečesto ljudi dobiju pogrešnu negu, poput ljudi kojima zamene kuk ili izvade kutnjak, iako im te procedure u datom trenutku ne trebaju.Takođe smatra da stanovnici nekih evropskih zemlja previše koriste antiobiotike."Kod prevelikog korišćenja može da se razvije otpornost na takve lekove, zbog čega samo lečenje postaje teže, a zdravstveni sistemi često kupuju skupe patentirane lekove kada bi obični bili dovoljni", kaže Euractiv.Administrativni troškovi su ponekad previše visoki, a korupcija taj trošak može dodatno uvećati."Sa svim ovim zajedno, lako dobijamo da je 20 odsto potrošnje potpuno bezpotrebno, što je teško popraviti budući i da sami pacijenti nekada nisu dobro informisani i zahtevaju određeno lečenje, čak i kada nije prikladno, poput antibiotika ili operacije", smatra zvaničnik OECD.On kao rešenje predlaže uvođenje integrisanih budžeta, gde provajderi zdravstvenih usluga ne bi naplaćivali svaku aktivnost posebno, već uopštenu zdravstvenu negu, što bi ih naterao da naglasak stave na prevenciju bolest a ne lečenje.Trenutna kriza ukazala je na specifične probleme između zdravstvene i socijalne nege, gde je stav da briga o starijim osobama ne spada u uopštenu zdravstvenu nege dovela u nekim zemljava do katastrofalnih rezultata, gde je socijalna nega bila manjeg prioriteta, institucije za brigu o starijima nisu imale adekvatne protokole, ljudi su prebacivani iz bolnica direktno u domove za negu bez testiranja itd.Integrisanje zdravstvenih i socijalnih budžeta može znatno da pomogne, ali stvari kao što su briga o kvalitetu, redovne provere, zajednički informacioni sistemi i standardizovane procedure isto su toliko važne."Problem nije u individuama, već u sistemu koji nije prikladan ni za pacijente, ni za one koji moraju da plaćaju zdravstvenu negu", zaključio je Person.
Fejsbuk je ili ignorisao ili sporo reagovao na izveštaje da je putem njihove društvene mreža i upotrebom lažnih naloga, uticano na izbore i druga politička pitanja širom sveta, navodi BuzzFeed News.Bivša zaposlenaFejsbuka Sofi Zang tvrdi da je tehnološka kompanija ili ignorisala ili sporo reagovala na slučajeve gde jeNedavno otpuštena Sofi Zang u svojoj objavi, koja se sastoji od 6,600 reči, navodi specifične primere vlada i političkih partija koje su pomoću koordinisanih kampanja lažnih naloga uticale na javno mišljenje u svojim zemljama, što uključuje Indiju, Ukrajinu, Španiju, Brazil, Boliviju i Ekvador.Zang implicira da je optuštena nakon oglašavanja svojih primedbi višem menadžmentu, nakon čega joj je rečeno da prestane da se bavi pitanjima ispod svoje uloge, koja obuhvata analiziranje platforme kako bi se spoznalo ”koordinisano neautentično ponašanje.”Takvo ponašanje odnosi se na bot mreže i drugu zlonamernu aktivnost, često sa svrhom uticanja na neko političko pitanje. “Fokusiramo se na regione visokog prioriteta poput Sjedinjenih Američkih Država i zapadne Evrope,” napisala je.U Boliviji navodi da je naišla na ”neautentičnu aktivnost koja podržava opozicionog predsedničkog kandidata” za 2019. godinu, i odlučila da tu aktivnost ne prioritizuje. Par meseci kasnije, politika zemlje je propala, dovodeći do ostavke predsednika Evo Moralesa, kao i ”masovnih protesta i desetina smrti.”Fejsbuku je trebalo devet meseci da reaguje na koordinisanu kampanju koja je koristila hiljade naloga kako bi podigla javno mišljenje o predsedniku Huan Orlando Hernandezu.”“Lokalni timovi potvrdili su da je predsednikov tim za marketing otvoreno priznao organizaciju te aktivnosti,” napisala je, dodajući da je uprkos očiglednoj prirodi prekršaja, gašenje operacije i dalje trajalo godinu dana.Međutim, nakon što je Fejsbuk preuzeo mere protiv operacije, lažni nalozi ponovo su bili aktivni samo dve nedelje nakon gašenja.Zang navodi da je odbila otpremninu od 64,000 dolara jer bi to podrazumevalo potpisivanje sporazuma o ćutanju, što bi joj ograničilo sposobnost da javno priča o kompaniji.Njena objava takođe pokazuje da zaposleni, čak i na srednjem nivou kompanije, u poljima poput posmatranja podataka, imaju znatnu moć unutar Fejsbuka kojom mogu uticati na aktivnost visokih pozicija poput svetskih vođa.
Prosečna cena novogradnje stanova u Srbiji je u prvom polugodištu tekuće godine iznosio je 166.764 dinara (oko 1.420 evra) po kvadratu, saopštio je Republički zavod za statistiku.Ne računajući gradove, odnosno gradske opštine, više od polovine lokalnih samouprava u Srbiji je prometovalo svega tri ili manje stanova novogranje.Najmanja prosečna cena kvadrata zabeležena je u Tutinu (47.514 dinara po kvadratu), dok su najskuplji kvadrati u beogradskoj opštini Savski venac (395.633 dinara).Posmatrano prema opštinama, najviše cene novoizgrađenih stanova zabeležene su u beogradskim opštinama, gde je prosečna cena iznosila 226.589 dinara (oko 1.920 evra).Pored beogradskih opština, po visokim cenama izdvojile su se i Čajetina, Novi Sad, Vrnjačka Banja, Užice, Kragujevac i tri niške opštine (Crveni krst, Medijana i Palilula).Površina prodatih novoizgrađenih stanova u proseku je iznosila 54 kvadrata.
Fejsbuk na taj način od februara 2021. želi da oglašivačima omogući bolje performanse u kampanji i smanji im troškove oglašavanja, a najveći broj oglasa u jednom danu bio bi do 250piše portal Netokracija.„Svaki put kada je jedan oglas prikazan, takozvani Ads Delivery System raspoznaje ciljnu grupu ljudi za koju smatra da je najrelevantnija za određeni oglas – optimizujući tako performanse same reklame“, naveli su iz kompanije povodom planiranih promena.„Velike platforme za oglašavanje poput Facebooka i Google-a sve više stavljaju akcenat na automatska podešavanja. Ko god da je navikao na manuelnu optimizaciju biće primoran da se sve više oslanja na algoritme i mašinsko učenje i pomiri sa gubitkom kontrole“, primetio je Nemanja Arizanović iz Tehnomanije.Kada oglašivači distribuiraju previše reklama simultano, svaki oglas posebno ima slabiju vidljivost jer određeni broj oglasa ne prođe.To govori i u prilog činjenici da je više novca potrošeno na oglašavanje pre nego što su dostignute optimalne performanse oglasa i to bi trebalo da reši veštačka inteligencija.„Ovo je vest koja je odjeknula u Paid Social svetu i izazvala brojne reakcije oglašivača“, otkriva Filip Mateković iz domaćeg startapa Hunch. Prema njegovim rečima, trenutno je prisutno preko sedam miliona advertajzera na Fejsbuku.Činjenica je da će Fejsbukov ad limit biti udarac koji će najviše osetiti manji oglašivači koji pojedinačno na oglase troše manje od 100 hiljada dolara u najjačem mesecu po pitanju potrošnje.KAKO ĆE SE RAČUNATI OGLASIKako Mateković objašnjava, prema Fejsbuku, Dynamic Product Ads (product catalog ads) će se računati kao jedan Ad, a u okviru DPA kampanja moguće je imati desetine hiljada proizvoda i oni će biti pod jednim oglasom. Ukoliko se vrši kreativno testiranje sa tri verzije DPA ad-a za 100.000 proizvoda, Facebook će računati kao tri oglasa a ne 300.000.Mateković je, između ostalog, dao savet svim oglašivačima da prilagode svoje plaćene strategije za društvene mreže za 2021. godinu. „Sa druge strane, oglašivači i brendovi će biti više fokusirati na poruku i njenu efikasnost i ocenjuje da sve to može da dovede do boljih rezultata“, kaže Ivan Živković iz kreativne agencije Pioniri.Živković objašnjava i da je prema pojedinim tvrdnjama čak 80% sadržaja na društvenim mrežama đubre, pa veruje da to može da se primeni i na oglase. Novina u vezi sa Facebook oglasima globalno će pogoditi neke najveće igrače, ali Živković napominje da to ne očekuje u Srbiji i regionu uopšte, jer je reč o malom tržištu.Čitava promena u vezi sa plasiranjem oglasa na Facebooku trebalo je da se dogodi 2020. godine, ali je situacija sa COVID-19 pandemijom uticala na pomeranje rokova.
Uprkos najvećem kvartalnom padu bruto domaćeg proizvoda u proteklih 20 godina, BDP-a Srbije je u drugom kvartalu bolji od očekivanog, što se može pripisati strukturi industrije, dobrom prinosu ...
Vest da je Svetska banka obustavila objavljivanje svog globalnog indeksa lakoće poslovanja, popularnu Doing Business listu, prošla je potpuno ispod radara i bez uobičajene promocije sposobnosti Vlade Srbije koja je prisutna u vreme objavljivanja indeksa, svakog oktobra.Ovo ne treba da čudi jer srpskim vlastima ovaj indeks godinama služi kao dokaz za popravljanje poslovnog ambijenta. Iako Srbija nije spomenuta eksplicitno kao zemlja u čiji se napredak sumnja, galopirajuće napredovanje na rang listi za samo nekoliko godina i preticanje nekih članica EU, otvaraju prostora za pitanje da li će nakon revizije podataka u Svetskoj banci, i Srbija biti predmet istrage zajedno sa prozvanom Rusijom, Kinom, Saudijskom Arabijom i Uzbekistanom.Naime, ove zemlje su, baš kao i Srbija, zabeležile velike skokove na listi, pa se sumnja da se pravni okvir za poslovanje preduzeća baš toliko popravio. Kina je na primer bila među deset poslovnih okruženja koja su se najbrže poboljšavala u 2020. godini, pa se tako popela sa 46. mesta na 31. i time prestigla Francusku.Srbija sada zauzima 44. poziciju među 190 rangiranih zemalja na globalnom indeksu lakoće poslovanja, a u kategoriji dobijanja građevinskih dozvola nalazi se na 9. poziciji.Šta je čudno u napretku Srbije? Pogledajte u videu"Ja sam iskreno iznenađen. Ova odluka za pauziranje indeksa je malo neočekivana, kaže za Novu ekonomiju Svetozar Tanasković, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.On ističe da prilikom tumačenja ove odluke Svetske banke treba imati u vidu i političku pozodinu i promenje odnose Amerike i Kine. Kako objašnjava, indeks meri promene u regulatornom okviru, ono što je na papiru, ali nema način da izmeri da li se to primenjuje u praksi zbog čega često postoji problem da se objasni dobra pozicioniranost nekih država."Ako znate unapred šta se meri, i ako imate jasnu metodologiju, a ovaj indeks je u potpunosti transparentan, onda je vrlo jasno šta treba da uradite u vrlo kratkom roku da biste recimo olakšali elektronsko izdavanje dokumenata ili izdavanje građevinske dozvole. Ali, to u praksi ne znači da će svako preduzeće imati isti tretman na tržištu", ističe Tanasković.Koga treba pitati za pravo stanje kad je reč o uslovima poslovanja u Srbiji, pogledajte u videu.Prema Tanaskovićevim rečima, odluka o pauziranju indeksa je vezana je za neragulatnosti u samoj Svetskoj banci. Navodi se da je moguće da su određene zemlje zbog političkih pritisaka ili određenih interesa investitora bile bolje pozicionirane. "Pitanje je gde su oni uvideli problem, da li na licu mesta kad su podaci prikupljani ili kasnije u samoj Svetskoj banci kad je vršena obrada. Što se tiče Srbije, pitanje je koliko će duboko ići revizija. Ili će se skoncentrisati na par zemalja koj su spomenute ili će doći do promene metodologije (za izračunavanje indeksa) koja će u obzir uzeti i druge indikatore koji će promeniti poziciju svih zemalja, ne samo Srbije", navodi on.Prema nekim kritičarima, izveštaj Svetske banke podstiče korupciju, koja se ne ogleda u indeksu.Građevinske dozvole su idealan primer, u velikoj većini slučajeva, neke kompanije dobijaju građevinske dozvole pre zakonski propisanog vremena, što donosi brojne poene u indeksu lakoće poslovanja.
Carine koje su Sjedinjene Države odredile za robu iz Kine vrednu više od 200 milijardi dolara su nelegalne, presudila Svetska trgovinska organizacija (WTO), javlja agencija Beta.Tom odlukom je prvi put presudila protiv serije carina koje je administracija predsednika SAD Donalda Trampa uvela nizu zemalja, koje su njeni rivali, ali i saveznici.Tramp je više puta kritikovao WTO da se nepošteno odnosi prema SAD.Telo WTO za rešavanje sporova nije prihvatilo argument SAD da su nedozvoljene aktivnosti Kine štetne po američke interese u oblastima krađe intelektualne svojine i transfer tehnologije.Presuda teoretski omogućava Kini da uvede uzvratne carine na američku robu vrednu milijarde dolara.Međutim, nije verovatno da će ona imati veliki konkretan uticaj, bar ne u kratkom roku, jer SAD mogu da se žale na odluku, a sud WTO za žalbe trenutno ne funkcioniše, najviše jer Vašington odbija da prihvati nove članove tog tela.Sud za žalbe, koji donosi konačne presude u trgovinskim sporazumima, ne funkcioniše od prošle godine, kada su istekli mandati dve od tri poslednje sudije.Američke carine su uperene protiv dve grupe kineskih proizvoda.Takse od 10 odsto SAD su u septembru 2018. uvele na kinesku robu vrednu oko 200 milijardi dolara, a osam meseci podignute su na 25 odsto.U junu 2018. SAD su uvele takse na kinesku robu vrednu oko 34 milijarde dolara.Telo WTO za rešavanje sporova presudilo je da mere SAD krše dugotrajna pravila međunarodne trgovine jer se odnose samo na proizvode iz Kine.Prema njoj, Vašington nije adekvatno potkrepio tvrdnju da su kineski proizvodi pogođeni dodatnim carinama imali koristi od navodnih nepoštenih aktivnosti Kine.
Uredbom se bliže uređuje organizacija i način obavljanja tih poslova, saopšteno je iz Vlade Srbije.Kako se navodi u Uredbi Vlade, poslove centralizovanih javnih nabavki na republičkom nivou obavlja Uprava za zajedničke poslove. Naručioci su Narodna skupština, Predsednik Republike, Vlada, ministarstva, posebne organizacije obrazovane u skladu sa posebnim zakonom, osim BIE, pravosudni organi, tužilaštva.U spisak naručilaca ulaze samostalni i nezavisni organi, poput Zaštitnika građana, Državne revizorske institucije, Agencije za borbu protiv korupcije, Fiskalnog saveta, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, itd.Predmet tih nabavki su kancelarijski materijal, računarski materijal, goriva i maziva, prevozna sredstva, računarska oprema, nabavke struje i raznih usluga, poput obezbeđenja, osiguranja, čišćenja i ostalih.Uprava za zajedničke poslove republičkih organa može da pokrene postupak centralizovane javne nabavke ako je nabavka predviđena u godišnjem planu.Obaveze koje naručioci preuzimaju ugovorom o javnoj nabavci moraju biti ugovorene u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem.Uprava za zajedničke poslove republičkih organa dužna je da uspostavlja Informacioni sistem sa odgovarajućom instrukcijom za korišćenje i on će biti odstupan naručiocima.U taj sistem naručioci unose podatke o javnim nabavkama, najkasnije do 15. oktobra tekuće godine za narednu godinu, a Vlada prima zahteve do 15.novembra.U roku od deset dana od dana dobijanja saglasnosti Vlade, Uprava za zajedničke poslove republičkih organa objavljuje Godišnji plan na Portalu javnih nabavki. Uprava za zajedničke poslove na svojoj internet prezentaciji objavljuje izvod iz plana javnih nabavki i sprovodi sve vrste postupaka u skladu sa zakonom.Napominje se da je dužna da centralizovane javne nabavke sprovede na način kojim se obezbeđuje pristup tržištu malim i srednjim preduzećima.Nakon okončanog postupka javne nabavke Uprava za zajedničke poslove, dodeljuje se i zaključuje ugovor sa najpovoljnijim dobavljačem.Naručioci su dužni da u roku od tri dana od zaključenja ugovora unesu podatke Informacioni sistem: naziv i adresu naručioca, vrednost ugovora, datum zaključenja ugovora i period njegove važnosti ugovora.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
