Najnovije

Svet

Mađarska će uložiti veto na plan budžeta i opravka EU

Mađarska će uložiti veto na plan budžeta Evropske unije za 2021.-27. godinu, kao i šemu oporavka od pandemije ukoliko pristup sredstvima bude uslovljen poštovanjem vladavine zakona, piše agencija Rojters.Portparol mađarske vlade ponovio je danas da će Budimpešta glasati protiv paketa, a poljski ministar pravde rekao je da bi Varšava mogla slediti njihov primer. Nacionalističke vlade u Budimpešti i Varšavi, koje EU optužuju da podrivaju nezavisnost sudova, medija i nevladinih organizacija, rizikuju da izgube pristup desetinama milijardi evra u fondovima EU ako se uvedu novi uslovi.Mađarski premijer Viktor Orban već je poslao pismo institucijama EU preteći vetom na budžet, a poljski premijer Mateuš Moravjecki napisao je slično pismo prošle nedelje.Lideri EU odlučili su u julu da pristup fondovima EU treba da bude povezan sa poštovanjem vladavine zakona, odlukom koja je razjašnjena u pregovorima između vlada EU u novembru, što je pokrenulo proteste Poljske i Mađarske.

Srbija

Tri četvrtine potrošnje najsiromašnijih u Srbiji odlazi na osnovne potrebe

Najsiromašnija domaćinstva u Srbiji nešto više od polovine svojih prihoda, odnosno 51,4 odsto troše na hranu i bezalkoholna pića, dok 15,9 odsto odlazi na stanovanje i komunalije, a 3,6 odsto na transport, pokazuje anketa Republičkog zavoda za statistiku o potrošnji stanovništva za 2019. godinu.To znači da za podmirivanje najosnovnijih potreba ova siromašnija domaćinstva odvajaju gotovo tri četvrtine svih raspoloživih prihoda.Pored toga, podaci pokazuju da se 4,1 odsto troši na duvan i alkoholna pića, dok svega 0,4 odsto odlazi na obrazovanje, a 4,4 odsto na zdravstvo.Na odeću i obuću siromašnija domaćinstva troše svega 2,4 odsto svojih prihoda.Kada se govori o svim domaćinstvima u Srbiji, ponovo se najviše troši na hranu i bezalkoholna pića, 34,2 odsto, na stanovanje 16,7 odsto, zatim na prevoz 9,3 odsto. Najviše njih živi u dvosobnim stanovima i to 40,3 odsto, trosobnim 26,6 odsto, četvorosobnim 18,6 procenata i u jednosobnim 12,7 odsto.Stanove u najvećem broju slučajeva, tačnije 55,96 odsto, greju na čvrsto gorivo, dok centralno grejanje ima svega petina domaćinstava, tačnije 20,6 odsto.Anekta pokazuje da je telefon imalo 90,8 odsto domaćinstava, personalni računar ili laptop 56,9 odsto, kola 51,9 odsto, klima uređaj 37,9 odsto, a mašinu za pranje sudova 19,2 odsto.U anketi su učestvovala 6354 domaćinstava a njome se, osim o potrošnji, prikupljaju i podaci o životnom standardu, odnosno uslovima stanovanja i snabdevenosti trajnim dobrima.

2020

„Siguran dom je bolji dom“

IKEA Srbija pokreće kampanju protiv nasilja u porodici „Siguran dom je bolji dom", kao odgovor na eskalaciju ovog socijalnog problema usled pandemije. Za svoje zaposlene koji se suočavaju sa posledicama COVID-19 pandemije, uključujući porodično nasilje, IKEA uvodi dva nova programa podrške: IKEA fond solidarnosti i IKEA program pomoći za zaposlene.Kombinacijom ova dva mehanizma, IKEA zaposleni koje se suočavaju sa mogućim posledicama COVID-19, između ostalog i nasiljem u porodici, mogu dobiti svu potrebnu podršku - od psihološke i pravne podrške do konkretne finansijske podrške.„Jednakost je uvek bila deo našeg DNK. Kampanjom 'Siguran dom je bolji dom’u kompaniji IKEA Srbija želimo da se pozabavimo važnim aspektom spektra rodne ravnopravnosti, a to je nasilje. Cilj nam je da podignemo svest o odgovornosti koju svi imamo da pružamo podršku žrtvama, a to nisu samo žene, već i cele porodice, posebno u ovom trenutku, kada zbog pandemije COVID-19 ovaj problem eskalira. Zbog toga kroz upečatljive vizuale prikazujemo kućne prostore u kojima sve izgleda sasvim uobičajeno, osim jednog detalja koji sugeriše da se ovde događa nešto što nije u redu. Naime, nasilje nad ženama je nasilje nad celom porodicom i čini dom nebezbednim za sve“, rekao je Strahinja Urošević, direktor robne kuće IKEA Beograd.IKEA takođe daje doprinos razvoju lokalne zajednice – u saradnji sa Fondacijom Divac realizovana je novčana donacija od 25.000 evra za podršku više od 700 porodica i 1.500 pojedinaca širom Srbije koji pripadaju ranjivim grupama, uključujući 58 porodica žrtava porodičnog nasilja. Takođe, povodom 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja, u robnoj kući IKEA Beograd biće istaknuti i brojevi SOS telefona na kojima žrtve porodičnog nasilja mogu potražiti pomoć́.

Svet

SpaceX lansirao prve astronaute na Međunarodnu svemirsku stanicu

SpejsIks (SpaceX) je postao prva privatna kompanija koja je lansirala astronaute na Međunarodnu svemirsku stanicu, obeležavajući vrhunac dugogodišnjeg rada u partnerstvu sa NASA-om na razvoju ljudskih sposobnosti u svemirskom letu, piše TechCrunch.Misija pod nazivom „Crew-1“ poslala je astronaute NASA-e Šenon Voker, Viktora Glovera i Majkla Hopkinsa, kao i astronauta Japanske agencije za aerokosmičko istraživanje (JAXA) Soičia Nogučia na ISS sa Kenedi svemirskog centra.NASA je 2014. godine izabrala SpejsIks zajedno sa Boingom (Boeing), u okviru programa „Commercial Crew“, za razvoj sistema za lansiranje astronauta sa američkog tla.SpejsIksova raketa Falcon 9, kao i kapsula Dragon postali su prvi sistemi koji su ranije ove godine dobili NASA-in sertifikat za let sa posadom.Kapsula Dragon, koju je njena posada nazvala Otpornost (Resilience) zbog velikog broja izazova ove godine, od kojih je najveći korona virus, treba da stigne do Međunarodne svemirske stanice kasno večeras i tu ostane do proleća.„Ovo je još jedan istorijski trenutak. Četiri astronauta radiće stvaran i ozbiljan posao u ime čovečanstva“, rekao je Džim Bridenstajn, NASA-in administrator, na konferenciji za novinare uoči lansiranja.Misija je prethodno odložena nekoliko nedelja nakon što je kvar na motoru sprečio oktobarski pokušaj lansiranja Falcon 9 rakete koja je nosila američki GPS svemirski satelit.Kada stignu na svemirsku stanicu, posada će početi da pomaže u održavanju stanice, kao i sa radom na raznovrsnim naučnim eksperimentima.Ti eksperimenti uključuju ispitivanje kako mozak i srce astronauta reaguju na svemirsko okruženje, uzgajanje rotkvica u orbiti, testiranje svemirskog odela novim izolacionim tehnologijama i proučavanje kako različite dijete utiču na zdravlje astronauta.Na kraju šest meseci astronauti Crew-1 napustiće stanicu po dolasku NASA-ine misije Crew-2.

Svet

Od viška boli glava: U hrvatskim skladištima propada 40.000 tona krompira

Velika količina krompira kod naših suseda čami u skladištima, a u cilju stvaranja mogućnosti za učešće na konkursima za evropske fondove, trebalo bi ukrupniti posede na kojima se on uzgaja i izboriti se da ta biljka dobije status zasebne kulture i povrća, piše Jutarnji list.Prema proceni stručnjaka Smartera na hrvatskom tržištu je trenutno oko 40.000 tona viška krumpira, a rod se ove godine kreće od oko 120 do 130 hiljada tona, što udovoljava potrebe domaćeg tržišta.Krompir se Hrvatskoj proteklih godina proizvodio na 10.310 hektara, koliko je bilo zasejano tokom 2014.godine, dok je prošle godine bio posađen na 9.387 hektara. Prošle je ostvarena samodostatnost između 80 i 85 posto. U robnoj razmeni krompira Hrvatska imnače ostvaruje deficit koji je u prva tri meseca iznosio 7,54 miliona evra, dok je za celu 2019. godinu bio čak 13,5 miliona evra."Trenutna otkupna cena kasnih sorti krumpira pala je na oko 0,70 kuna (0,092 evro centi) za kilogram, dok je prošle godine bila 1,20 kune (15 evro centi). Pritisak na tržište stiže od uvoznika koji na evropskom tržištu kupuju tržišne viškove, posebno viškove ranih sorti krumpira", ocenjuju u Smarteru.Prema njihovim rečima to dovodi do nagomilavanja viškova kod domaćih proizvođača koji sa svojom cenom ne mogu da konkurišu uvoznoj, pa bi kako se dodaje  trebalo da interveniše Ministarstvo poljoprivrede i pronađe model subvencije, sa ciljem da se izbegne propadanje ogromnih količina hrvatskog krompira.U suprotnom bi, upozoravaju mogla da se dovede u pitanje količina zasada tokom naredne sezone. Pritisak na tržište je dodaju ove jeseni jako veliki, pa zbog problema u vezi sa skladiuštenjem može da dođe do propadanja velike količine ovogodišnjeg roda.Prema podacima "Tržišnog informacijskog sustava u poljoprivredi", cene krumpira u prvoj nedelji novembra u Hrvatskoj su u prodavnicama bile oko  4,69 kuna (61 evro cent) za kilogram, što je više nego u istoj nedelji prošle godine kada je cena bila 4,57 kuna (60 evro centi). Sa druge strane na veletržnicama cene su bile 2,31 kunu (30 evro centi) za kilogram u prvoj nedelji novembra, što je niža cena u odnosu na prošlu godinu kada je kilogram bio 3,02 kune (39 evro centi).Prosečni prinosi krompira u Hrvatskoj još su niski, nestabilni i veoma podložni uticaju vremenskih prilika. Izuzetak su veći proizvođači krompira koji postižu prinose i to ih u potpunosti izjednačava sa najboljim evropskim praksama."EU zemlje svojim proizvođačima i otkupljivačima obilno pomažu s tzv.skrivenim potporama, koje im osiguravaju da spase svoju proizvodnju i tržišne viškove plasiraju izvan svojih tržišta kako bi pokrili troškove proizvodnje svojih proizvođača", zaključak je stručnjaka Smartera.

E-biznis

Ko jednom proba onlajn bankarstvo, ne vraća se na šalter

Online bankarstvo je brže, komfornije i sigurnije. Pitanje je samo kada će to većina populacije shvatiti, kao i regulatornog okvira koji treba da stvori uslove da se radi u potpunosti na ovaj način. Epidemija je uticala na nagli porast broja transakcija koje se obavljaju preko kartica, mobilnog i elektronskog bankarstva. Jedan od glavnih razloga za to je sigurnost. Ljudi su maltene preko noći promenili svoje navike. A jednom kad se naviknete na bolje, retko kad se vratite na staro. Jednom kad vidite prednosti digitalnog upravljanja svojim finansijama, nema povratka u poslovnicu i na gotovinu.Nedostajaće vam eventualno novčanik, kao modni detalj. ProCredit banka ima za cilj da postane 100% online banka. O postignutih 99% i o tome kakvu korist od toga imaju klijenti, razgovaramo sa Milenom Dračom koja je na čelu odeljenje za bankarske usluge za fizička lica ProCredit banke. Šta vam je bio najveći izazov u odnosu sa klijentima u prethodnih nekoliko meseci?Klijenti su početkom epidemije brinuli da svoj novac neće moći da podignu jer su pretpostavljali da će se mnoge poslovnice zatvoriti, tako da su povukli velike svote depozita u vrlo kratkom roku. Ovo je nešto što uvek pogađa banke u kriznim situacijama. Ipak, ovaj put se desilo nešto nestandardno, a to je da su klijenti te iste depozite vratili u isto tako kratkom periodu. Zašto? Zato što su shvatili da, za razliku od tradicionalne banke, u banci 21. veka nije bitno da li je poslovnica otvorena ili ne. U ProCredit Zonama 24/7 na bankomatima mogu uvek da podignu svoj novac ili da izvrše uplatu na svoj račun. To je karakteristika modernog bankarstva – vaša sredstva su vam uvek dostupna, ne zavisite od radnog vremena poslovnica.Da li je moguće da odlazak u banku ode u prošlost i da ga online bankarstvo u potpunosti zameni?Uverena sam u to. Što se ProCredit banke tiče, odlazak u banku je već prošlost, posebno u radu sa fizičkim licima. Već nekoliko godina unazad radimo na tranziciji ka modernom bankarstvu. Uveli smo mBanking i eBanking, koji su zamenili komplikovane procedure i papirne naloge. Naše Zone 24/7 omogućavaju klijentima da im keš bude dostupan non-stop, nevezano za radno vreme filijale. Svako ko želi, račun može da otvori putem video poziva, dok se ugovori potpisuju tan code-om. Kartice se uručuju na kućnu adresu, a upravljanje štednim računima moguće je pomoću aplikacije. I ovo je samo jedan deo naše ponude koji olakšava svakodnevnicu klijentima.            Kako su klijenti reagovali na nov oblik komunikacije sa bankom i na online obavljanje platnih transakcija?Kad smo mi krenuli da promovišemo digitalni pristup bankarstvu, to je zaista bila novina na tržištu. Mnogi klijenti su bili oduševljeni inovacijama, dok je dobar deo imao otpor ka promenama, kao što to biva i u drugim sferama života. Međutim, mi smo mnogo resursa uložili u edukaciju naših klijenata i to se isplatilo. Sada su zadovoljni i oni i mi, i svaki sledeći korak ka modernizaciji vrlo rado prihvataju. Mislim da je na nama, finansijskim institucijama i državnim organima da promovišemo modernizaciju. Mi najbolje poznajemo sve njene prednosti. A kad se korisnici jednom oprobaju u modernom bankarstvu, vrlo rado prihvataju dalje inovacije. Dakle, edukacija je najvažnija i u nju se mora uložiti, posebno u početku. Koja usluga je najviše značila klijentima u prethodnim periodu?Rekla bih da to nije jedna usluga zasebno, već čitav online pristup. Znači im to što smo im uvek na usluzi u njihovom telefonu, platformi za elektronsko bankarstvo, putem sajta i našeg profesionalnog kontakt centra, zapravo naše online poslovnice. Naravno, komuniciramo i uživo, ali onda kada oni to žele, a ne zato što moraju da dođu. Na primer, da bismo porazgovarali o stambenom kreditu.  U tome se moderno bankarstvo razlikuje od tradicionalnog – u banku idete ne zato što morate, već zato što želite. Poslednje novine u ProCredit banci su Video identifikacija i Apple pay. Koja vaša online usluga je jedinstvena na našem tržištu?To je nesumnjivo naša Flex štednja. U tradicionalnom bankarstvu, kada stavite novac u banku, podrazumeva se da ste ga se na neko vreme odrekli. U modernom bankarstvu, vi ne čekate svoj novac, već novac čeka vas. I tako dolazimo do Flex štednje. To je moderan oblik štednje koji podrazumeva sledeće: novac koji naši klijenti stave na štednju zapravo mogu da koriste u bilo kom trenutku kada im je taj novac potreban, bez prekida oročenja, a isto tako, mogu na štednju da dodaju novac. I sve to mogu da urade sami, online, bez dolaska u poslovnicu.Da li planirate da uvodite nove online usluge?Naravno, ali bih svakako istakla razvoj usluge web kredita, koja će uskoro biti dostupna svim našim klijentima. To je još jedan pokazatelj da je nama veoma stalo do toga da pružimo što moderniju uslugu jer znamo koliko to olakšava život našim klijentima. Institucionalno smo tome posvećeni – kada to kažem, mislim na posvećenost naših akcionara, menadžmenta i svih odeljenja, od nas koji vodimo biznis, preko pravne službe do IT sektora. S druge strane, regulativa se poslednjih godina zaista menja u pravcu digitalizacije, ali i ProCredit banka radi na tome. Vidimo sebe kao promotere digitalizacije. Učestvujemo u radnim grupama sa drugim finansijskim institucijama, gde diskutujemo o preprekama u daljoj digitalizaciji sa kojima se u praksi susrećemo, analiziramo ih i predlažemo regulatorne izmene. A od onog momenta kada se stvore zakonski uslovi da se nešto radi online, u najkraćem mogućem roku tu uslugu i implementiramo. 

Srbija

Mladi iz Srbije odlaze zbog ekonomske situacije, vraćaju se zbog nostalgije

Starosna grupa koja se najčešće odlučuje za mogućnost privremenog boravka u inostranstvu su mladi između 20 i 30 godina i to najviše zbog očekivanog kvaliteta života u inostranstvu, socijalne sigurnosti, uslova rada i mogućnost karijernog napredovanja, pokazuje istraživanje Srpske asocijacije menadžera.Kad je reč o povratku, oko 30 odsto ispitanih kao najčešće motive za povratak iz inostranstva navodi porodičnu situaciju i nostalgiju, dok se kao dodatni razlozi izdvajaju stečena finansijska sigurnost, ponuđeni posao u Srbiji i želja da se doprinesu razvoju zemlje i društva.„Jedino zajednički – kompanije, fakulteti, država - možemo da kreiramo ambijent koji stimuliše mlade da ostanu u Srbiji ili da se nakon studiranja i rada u inostranstvu vrate. Trajni odlazak mladih iz zemlje ne predstavlja samo nedostatak za privredu, već pre svega za društvo u celini", izjavila je Jelena Bulatović, izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera.Bulatović je dodala da su mogućnost za profesionalni razvoj i napredovanje u karijeri posebno važni za mlade ljude, a čak 65 odsto ispitanika već ima programe za mlade talente i nude različite mogućnosti ne samo za razvoj karijere, već i rad u multinacionalnim timovima, mogućnost privremenog rada u inostranstvu u okviru kompanjie, kao i rada na aktraktivnim projektima.Najviše kadrova nedostaje u zanimanjima u domenu IT-ja, posebno data analitičara i sličnih zanimanja,  ali nedostaje i prodavaca, komercijalista, vozača, magacionera, vozača viljuškara, kao i kadrova za različita zanimanja u poljoprivredi i građevinarstvu.Podaci Evropskog statističkog zavoda pokazuju da Srbiju mesečno napusti više od 4.000 ljudi, a godišnje 51.000, uglavnom mladih ljudi.Od kada je Vlada krajem februara usvojila Strategiju o ekonomskim migracijama za period od 2021. do 2027. o toj temi se nije mnogo razgovaralo, a akcioni plan koji je bio sledeći na spisku aktivnosti još nije napravljen, pisao je Danas.Osnovna ideja je bila napraviti strategiju kojom bi se, pre svih mladi i obrazovani zadržali u Srbiji. Da nikakvih dešavanja od usvajanja Strategije nije bilo potvrđuju i u UGS Nezavisnost.„Nikakvih novih aktivnosti nije bilo, ne znamo šta će biti sa dolaskom nove ministarke, videćemo“, kaže Tomislav Živanović, iz UGS Nezavisnost za Danas.Poslodavci najčešće do novih kadrova dolaze putem preporuka svojih zaposlenih i preko portala za zapošljavanje. Dosta su efikasni i oglasi na društvenim mrežama, dok najređe kompanije do kadrova dolaze kroz Nacionalnu službu za zapošljavanje.U cilju prevazilaženja nedostatka adekvatne radne snage na tržištu, kompanije prilagođavaju svoje poslovanje tako što intenziviraju saradnju sa fakultetima (40 odsta ispitanika), zatim kroz automatizaciju procesa, uvođenjem novih tehnologija, dislociranjem proizvodnih lokacija. Samo 10 odsto ispitanika se za sada odlučuje na „uvoz“ radne snageMenadžeri su istakli da bi određeni potezi države mogli da utiču na veće zapošljavanje u kompanijama -  od izjednačavanja direktnih davanja i subvencija domaćim i stranim kompanijama, besplatnih obuka, smanjenja poreza i doprinosa, kao i stipendiranja studenata, odnosno posebnog načina oporezivanja za studente na praksi.Takođe se ističe i da bi subvencije za zajedničke inicijative sa fakultetima i programi karijernog razvoja za mlade, kao i vremenski ograničeno ukidanje poreza i doprinosa za zaposlene koji dobijaju prvi posao moglo da doprinese porastu zapošljavanja kvalitetnog kadra.

Srbija

Er Srbija smanjuje broj zaposlenih i njihove plate

Er Srbija nudi program dobrovoljnog odlaska uz otpremnine u pokušaju da smanji nekih 300 radnih mesta zbog posledica pandemije, piše portal exyuaviation.Zaposleni su takođe obavešteni da će im se zarade smanjivati počev od decembra 2020. do marta 2021. Iznos smanjenja zavisiće od platnog razreda zaposlenih.Kompanija je prošle nedelje obavestila svoje osoblje da je smanjila troškove tokom poslednjih osam meseci kako bi ublažila efekte pandemije, ali da više nije u stanju da se nosi sa tako visokim troškovima, što je rezultiralo dobrovoljnim otkazima i smanjenjem plata.Er Srbija je još u martu obustavila sva nova zapošljavanja.Tokom proteklih nekoliko meseci, Er Srbija je smanjila broj letova i pregovarala o uslovima zakupa svojih aviona, gde se troškovi zakupa računaju na osnovu broja sati korišćenja aviona, a ne na osnovu fiksne stope.Kompanija je smanjila aerodromske takse na odabranom broju odredišta i uspela je da odloži plaćanja poreza za vazdušnu plovidbu do 2021. godine.Još u martu pokrenula je program pod nazivom „Deliver“ (Dostaviti), čiji je cilj smanjenje kapitalnih investicija i usluga koje nisu od vitalnog značaja za kompaniju. Dalje, koristila je suspenziju slot pravila u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, kao i na njihovim primarnim tržištima, da bi obezbedila iste slotove za 2021. godinu.Srpski prevoznik je obezbedio kreditne linije kod komercijalnih banaka do 31. decembra i odložio zahteve depozita sa nekoliko aerodroma.Er Srbija će rebalansom budžeta dobiti pomoć države i mada iznos nije precizno prikazan u proračunu, procena Fiskalnog saveta je da će to biti oko 150 miliona evra koliko je otprilike potrebno da se pokriju krediti koji kompaniji dospevaju ove i naredne godine kao i gubitak koji se očekuje da će kompanija napraviti u uslovima pandemije i nezapamćene krize za avio-saobraćaj, pisao je list Danas.Situacija na tržištu i dalje je nestabilna, jer mnoga ograničenja putovanja nastavljaju da smanjuju potražnju. Kao rezultat toga, Er Srbija je prepolovila broj dostupnih ruta.

Svet

Spajaju se Podgorička i Crnogorska komercijalna banka

Spajanje dve finansijske instucije iz Crne Gore, Podgoričke banke i Crnogorska komercijalne banke (CKB), biće završeno 11. decembra, preneo je portal Biznis.rs.„U cilju profesionalnog i krajnje transparentnog načina rešavanja pitanja optimizacije broja zaposlenih, tom projektu smo pristupili strateški i možemo saopštiti da će do 200 radnika biti u prilici da ostvari prava iz kolektivnih ugovora obe banke i dobije odgovarajuće otpremnine. Većina tih kolega ostaće zaposleno u banci sve do momenta spajanja banaka“, naveli su iz CKB.Od tog momenta, kako se navodi, integrisana banka će poslovati pod nazivom Crnogorska komercijalna banka Podgorica, kao članica mađarske OTP Grupe. Projekat spajanja traje od jula 2019. godine kada je CKB, članica OTP, kupila 90,56 odsto akcija Societe, koja je nakon toga promenila ime u Podgorička banka.CKB banka je još krajem prošle godine najavila da će u budućoj banci raditi oko 530 zaposlenih. Brojne filijale Podgoričke banke, kako su rekli u CKB, biće zadržane u okviru nove CKB mreže. Nakon spajanja, CKB će imati 35 filijala, što je više nego ranije, dodaje se u informaciji.STRANCI U CRNOGORSKIM BANKAMA ČUVAJU OKO POLA MILIJARDE EUR

Srbija

Država će ubuduće poreska dugovanja namirivati i imovinom

Izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri, dužnici će svoje obaveze, ukoliko one premašuju 50 miliona dinara, moći će da namire i davanjem imovine. Kako i pod kojim uslovima, Vlada Srbije će tek definisati, pišu Večernje novosti.Građani će svoje poreze moći da namire samo u slučajevima u kojima država proceni da za to ima interesa."Namera je, verovatno, da se olakša naplata poredeskih obaveza od velikih dužnika, tako da se izmirenje može vršiti preuzimanjem njegove imovine. Ovako bi se skratio postupak namirenja obaveza, izbegli dugotrajni procesi prinudne naplate i prodaje imovine", kazao je član UO Udruženja poreskih savetnika Aleksandar Vasić.Večernje novosti ocenjuju i da prema "ustaljenoj, lošoj praksi", veoma važne odredbe ostaju nejasne u zakonu, a ovlašćenja se prenose na Vladu Srbije, iako u postupku javne rasprave o predlozima za izmenu zakona "nije dat bar okvir u kom će ta pitanja biti uređena podzakonskim aktima".U predlogu se navodi da se za dan namirenja poreske obaveze putem davanja umesto plaćanja smatra dan overe sporazuma kojim je realizovan akt Vlade o prenosu imovine u svojinu Republike.

Srbija

Stranih investicija u Srbiji tokom prvih osam meseci manje za petinu

Za prvih osam meseci priliv stranih direktnih investicija u Srbiji iznosio je 1,6 milijardi dolara što je dvadesetak odsto manje nego u istom periodu prošle godine, koja je inače bila rekordna sa 4,3 milijarde dolara, piše list Danas.Prema predviđanjima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ukupni prilivi iznosiće do dve milijarde evra do kraja godine.Prema podacima UNCTAD-a pandemija je u velikoj meri pogodila tokove investicija na globalnom nivou, pa je prema podacima za prvu polovinu godine njihov iznos smanjen za čak 49 odsto u odnosu na prethodnu godinu.Izvoz je u prvih osam meseci manji za šest odsto u odnosu na prošlu godinu.Nedavnim rebalansom budžeta za ovu godinu povećana su izdvajanja za subvencije investitorima za 50 miliona dinara na ukupno 9,8 milijardi dinara, odnosno oko 83 miliona evra.Iako trenutna situacija deluje nepovoljno za investiranje profesor na Ekonomskog fakultetu Ljubodrag Savić ističe da je sve pitanje procene i isplativosti.„Ako nekom date dovoljno podsticaja koji će mu omogućiti zaradu on će doći. Nije problem nedostatak sredstava ili investitora, problem je rizik. Međutim, kada imate dogovor sa vladom neke zemlje onda je i rizik manji, jer možete očekivati pomoć ako stvari krenu loše“, rekao je Savić za Danas.Savić je dodao da se Srbija pokazala kao kredibilna u ispunjavanju obaveza prema investitorima.Ivan Nikolić, direktor istraživanja na Ekonomskom institutu smatra da, iako će zbog izazovnih uslova za investiranje, posebno u Evropi, moći da se održi visok nivo priliva stranih direktnih investicija od pet do sedam odsto BDP-a.„Gledano sa platnobilansnog aspekta, ukoliko se projektuje manji izvoz, onda je najbolje rešenje da se manji prihodi nadomeste stranim direktnim investicijama. Iako je smanjen nivo investicija ove godine one i dalje pokrivaju deficit tekućeg računa“, kazao je Nikolić.Nikolić je dodao da svaka podrška, a pogotovo kvalitetnijim investicijama sa višim nivoom vrednosti je opravdana i da investicije treba privlačiti.U prvih šest meseci ove godine, prema podacima Razvojne agencije Srbije zaključeno je 19 ugovora sa stranim investitorima vrednih 1,1 milijardi evra.

Srbija

CINS: Let koji je ugrozio beloglave supove možda nije bio prijavljen

Ni nakon inspekcijskog nadzora Direktorat civilnog vazduhoplovstva nije utvrdio ko je 24. jula helikopterom leteo iznad Specijalnog rezervata prirode Uvac i ugrozio mladunce beloglavog supa, piše CINS. Sa druge strane, kako se dodaje u Direktoratu i Kontroli letenja nisu isključili mogućnost da taj let možda nije bio ni prijavljen.Helikopter je krajem jula je preletao iznad Specijalnog rezervata prirode Uvac (SRP Uvac) i uznemirio mladunce beloglavog supa, pa je njih sedam ispalo iz svojih gnezda. Dva meseca nakon tog događaja nije bilo poznato ko je tada leteo iznad Uvca, a pitanje je i da li će nadležne sužbe uopšte moći da utvrde ko je upravljao letelicom.„Uzimajući u obzir i mogućnost da se niski let iznad SRP Uvac mogao odvijati i od strane pilota koji nije podneo plan letenja ili nije pilot civilnog vazduhoplova (hipotetički može biti i pilot vojnog vazduhoplova, prim.nov), nije bilo moguće izvršiti identifikaciju vazduhoplova i utvrditi identitet pilota koji su prekršili pravila letenja i time ugrozili staništa zaštićenih životinjskih vrsta“, piše u odgovoru Direktorata civilnog vazduhoplovstva.HRONIKA DOGAĐAJANakon što im je SRP Uvac 4. avgusta prijavio slučaj, Direktorat civilnog vazduhoplovstva je započeo vanredni inspekcijski nadzor, navodi se u odgovoru te agencije.  Dostavljena im je izjava rukovodioca čuvarske službe rezervata u kojoj je stajalo da se let helikoptera dogodio 24. jula posle 18 časova. Inspektori Direktorata su od Kontrole letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) tražili sve neophodne podatke, a uzete su i izjave od kontrolora letenja i pilota helikoptera čije su rute letenja bile najbliže SRP Uvac.Ipak, kako navode iz Direktorata, na osnovu raspoloživih podataka nije bilo moguće utvrditi koji vazduhoplov je u navedeno vreme nisko leteo iznad SRP Uvac.CINS inače tvrdi da je pokušao da dobije više podataka o tom slučaju i od Kontrole letenja Srbije i Crne Gore SMATSA-e kao i da su oni odgovorili da je na dan spornog leta iz okoline Beograda u pravcu jugozapadne Srbije poletela dva helikoptera.„Uvidom u planove leta za ova dva helikoptera utvrđeno je da nijedna od njihovih ruta ne prolazi kroz Specijalni rezervat prirode Uvac“, navodi se u odgovoru SMATSA-e.SREĆAN EPILOG DRAME BELOGLAVIH SUPOVA: DVE OPORAVLJENJE ŽENKE USPEŠNO POLETELE, TREĆI SE JOŠ OPORAVLJA Oni takođe u odgovoru ističu da ne isključuju mogućnost da je neko bez obaveštavanja Kontrole letenja i bez podnetog plana leta leteo u rejonu rezervata Uvac, na visinama ispod kojih ne postoji prekrivanje radarima SMATSA-e.Prelet preko Uvca i ugrožavanje beloglavih supova izazvalo je veliku pažnju u javnosti pa je krajem oktobra doneta, a početkom novembra i stupila na snagu, Naredba o određivanju uslovno zabranjenih zona letenja iznad Uvca, Trešnjice i Mileševke, staništa beloglavih supova. KONTROLA LETENJA NIJE DALA PODATKECINS dodaje i da se Kontrola letenja SMATSA na početku odgovora na njihova pitanja ogradila da nije u obavezi da podatke o pruženim uslugama u vazdušnoj plovidbi čuva duže od 30 dana od dana kada je usluga pružena. Međutim, rekli su da je u periodu od 20. jula do 4. avgusta ove godine podneto više planova leta u rejonu rezervata Uvac. Ipak, SMATSA podatke o kome se radi nije dostavila zbog čega je CINS uložio žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja.

Srbija

Ofinger.rs: Startap koji želi da produži rok trajanja garderobe

Ofinger.rs biće sajt za kupovinu, prodaju, razmenu i iznajmljivanje garderobe, obuće, nakita i drugih aksesoara na kojem će korisnici moći da naprave besplatan profil i virutelni garderober, a zatim kroz interakciju sa ostalim korisnicima sakupljaće bodove koje će moći da koriste za usluge produžavanja roka trajanja robe, kao što su krojači, obućari ili hemijsko čišćenje.U razgovoru za Novu ekonomiju, Marija Stojanović i Milena Petrović, inicijatorke startapa, objasnile su da je njihov cilj bio stvaranje kružne ekonomije koja će imati pozitivne ekološke uticaje.„Tekstilna industrija jedan je od najvećih zagađivača na planeti. Nama je cilj da skinemo tabu sa polovne garderobe, jer je masovna proizvodnja nešto što ne podstiče kvalitet, već konzumerizam“, započele su razgovor sagovornice Nove ekonomije.„Ofinger.rs biće specijalizovan sajt koji se bavi isključivo garderobom, obućom i aksesoarima i biće prilagođen korisnicima za što lakše korišćenje“, dodaju one.Ideja je, kako sagovornice objašnjavaju, da se stvori mesto gde će garderoba kružiti koliko god bude mogla, kako bi se smanjilo bacanje robe i zagađivanje okoline. „Greenwashing“ kampanje postaju sve veći problemMarija i Milena istakle su ekomanipulaciju, odnosno „greenwashing“ kampanje kao jedan od većih problema sa kojima se susreće ekologija.Termin „greenwashing“ ili eko-manipulacija koristi se za prakse kompanija ili organizacija koje više novčanih sredstava i vremena utroše na ubeđivanje javnosti da su ekološki nastrojene, kroz reklamne i marketinške kampanje, nego na sprovođenje aktivnosti za smanjenje negativnog uticaja po životnu sredinu u okviru svog poslovanja. „Kompanije se sve više farbaju u zelenu boju, koja često simboliše očuvanje prirode, iako u realnosti to nije slučaj“, kažu one.Oko 150 tona tekstilnog otpada svakog dana završi na deponijama u Srbiji, čemu najviše doprinose veliki proizvođači tekstila.Prema istraživanju o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji, koje je sproveo Centar za unapređenje životne sredine, javnost u Srbiji nije dovoljno upućena u sve ono što modna industrija nosi sa sobom, poput toga da je za proizvodnju jedne majice potrebno 2.700 litara vode, a za jedan par farmerki 10.000 litara.Gotovo polovina građana Srbije upoznata je sa nepovoljnim uslovima u kojima se proizvodi odeća, ali tek svaki treći ispitanik ima određeni uvid u energetsku rasipnost modne industrije.Svake godine u Srbiji se proda više od 80.000 tona odeće ili gotovo 12 kilograma po osobi, pokazalo je istraživanje.Startap je nedavno osvojio Social Impact Award i trenutno je u fazi razvoja i traži programere za rad na sajtu.Nikola Momčilović

Srbija

Nove mere, prodavnice i ugostiteljski objekti rade do 21 sat

Vlada Srbije donela je odluku da se od utorka ograniči radno vreme većine objekata do 21 čas. Većina objekata će raditi do 21 čas, a izuzetak su benzinske pumpe i apoteke. Prodavnice, tržni centri i ugostiteljski objekti neće raditi od 21 do 5 sati ujutru sledečeg dana, a u tom periodu će biće moguća samo dostava hrane. Škole za sada nastavljaju da rade normalno, navela je premijerka Ana Brnabić na konferencij za štampu danas i dodala da se razmišlja o obaveznom uvođenju nošenja maski na otvorenom. Ona je navela da oni koji rade treću smenu u privredi, takođe nastavljaju da rade normalno, kao i da je zabrana kretanja sledeća mera ukoliko se ne popravi situacija, ali da Vlada nije za takvu meru, koja će se doneti ukoliko bude neophodno. Nove mere počinju da se primenjuju od utorka 17. decembra, a trajaće narednih 15 dana, do 1. decembra.  

Srbija

Građani do 28. novembra mogu da predlažu stavke u budžetu Grada Beograda

Građani Beograda će moći od do 28. novembra da glasaju, daju svoje predloge i tako učestvuju u kreiranju budžeta grada za 2021. godinu, javlja portal Beoinfo.Glavni grad je time postao prva lokalna samouprava u Srbiji koja je nacrt budžeta, koji se nalazi na sajtu Skupštine grada, stavila na glasanje građanima.Na zvaničnom sajtu građani će putem formulara moći da upišu svoje predloge i navedu šta oni smatraju da je važno da se uradi za njih.Zatim će narednih sedam dana predlozi biti razmatrani, objaviće se koji su predlozi prihvaćeni, a nacrt budžeta početkom decembra naći će se pred gradskim odbornicima.Predlozi građana koji su prihvaćeni biće objavljeni i oni će tačno znati koliko su uticali na ovaj budžet. "Građani će na ovaj način moći da predlože nove parkove, vrtiće ili škole, domove zdravlja, dečja igrališta, kao i sve ono što misle da je važno da se uradi u njihovom kraju. Neki predlozi će se odmah uvrstiti u budžet, neki će biti stavljeni u plan za projektovanje kako bi se realizovali u budućnosti, a oni predlozi za koje Grad Beograd nije nadležan biće prosleđeni drugim institucijama", navodi se u saopštenju. 

Lifestyle

Da li nas sputava korona ili naša sopstvena glava?

Specijalno za Novu ekonomiju Lana Engel, MSc psiholog, ACT terapeut, www.diaid.nlSada već skoro godinu dana ceo svet živi sa fenomenom korone. Na neki način smo počeli i da se navikavamo na našeg novog mikroskopskog sugrađanina. Mere zaštite od zaraze nekim ljudima padaju teže nego drugima. Takođe je činjenica da svakom od nas različite stvari u vezi sa ogranišenjima i promenama životnih rutina, u različitoj meri teško padaju. Ima čak i takvih promena koje neki ljudi primaju sa olakšanjem. Na primer, ako se sada zahteva da radimo od kuće, ponekada (nekim ljudima) to može i da prija, jer ne moraju da se probijaju kroz saobraćajnu gužvu ne bi li stigli na posao na vreme. Na početku epidemije najviše su nas mučile nepoznanice oko samog virusa i strahovi da ćemo se mi ili naši bližnji zaraziti. Sada je virus poznatiji i u većoj meri pod kontrolom i počinjemo sve više da primećujemo psihološke posledice koje je ovaj promenjen način života ostavio na nas. Ljudi se sve češće pitaju: Da li ćemo pretrpeti neke trajne negativne psihološke posledice? da li će se naš život za sva vremena promeniti? Kave će efekte ostaviti izolacija na decu i njihov razvoj? Da li će doći do porasta PTSP-a (traume) u društvu? Šta će biti sa ekonomijom i da li ćemo uskoro izgubiti posao i materijalnu sigurnost i izvesnost?Možda primećujete da se sve gore navedene brige odnose na budućnost. Drugim rečima, kada razmišljamo i brinemo se oko gore navedenih eventualnih posledica korone, mi u stvari u ovom trenutku kreiramo brige oko stvari koje trenutno nisu prisutne.Poslužiću se ovde jednom duhovitom opaskom jednog poznatog psihoterapeuta koji je svojim pacijentima govorio sledeće: Kada se brineš oko budućnosti, svakako se barem jedanput bespotrebno brineš. Jer ako se zaista desi to oko čega se brineš, onda si se brinuo dva puta, umesto samo jednom (kada se to desi). A ako se to ne desi, onda si se takođe jednom bespotrebno brinuo (u sadašnjosti).  Pored briga oko neizvesne budućnosti, druga grupa briga koje ljude često muče u doba korone su praktični problemi, kao na pr: Dugotrajna zatvorenost u malom stanu, sa možda većim brojem ukućana i povrh toga eventualno kućnim ljubimcima, izostanak škole ili vrtića i veće opterećenje roditelja konstantnom brigom o deci, frustriranost zbog sprečenosti da radimo stvari koje nam pružaju zadovoljstvo, kao na pr. bavljenje sportom, odlazak u pozorište/bioskop, druženja, okupljanja itd. Krenimo redom:Briga "unapred"Naravno, da bi bilo poželjno da se ne brinemo unapred i naravno da znamo da čista zabrinutost u našoj glavi ništa praktično neće rešiti. Toga smo skoro svi svesni. Ali onda ćemo (opravdano) konstatovati da je to lako reći, ali je teško sprovesti. I to je tačno.Ljudi su verovatno jedina živa bića na planeti koja imaju imaginaciju, što znači koja zamišljaju stvari koje se nisu zaista dogodile. Ova sposobnost ili odlika našeg uma nam često koristi. Na primer, zahvaljujući imaginaciji i zamišljanju nečeg što nikada u stvarnosti nismo videli, mi rešavamo probleme, kreiramo izume, umetnička dela i sl. Međutim, osim zamišljanjem konstruktivnih rešenja, naša imaginacija ume da se zaokupi i zamišljanjem nesreća i katastrofa i da nas tako baci u brige i očajavanje. Ovde treba naglasiti da "crne" ili neprijatne misli, naravno nisu same po sebi nepoželjne ili štetne. Na isti način ni prijatne i lepršave misli nisu uvek i nužno korisne, tj poželjne i dobre. Kako onda da procenimo i znamo da li neku misao koja nam se spontano javi u glavi treba da "shvatimo ozbiljno"? Najbolji način je da zastanemo i registrujemo (ili još bolje da zapišemo) misli koje nam se javljaju u glavi i čine nas uznemirenim. Kada na taj način "uhvatimo" ili "fiksiramo" misao, onda možemo da se zapitamo da li nam ta misao u ovom trenutku koristi ili šteti. Na primer, ako primetimo da se beskrajno "žderemo" zabrinjavajućim mislima kao, na primer, "Da li ću posle korone još uvek imati posao? ili Šta će biti sa decom zbog ove korone? Da li će svi da se zombiraju od buljenja u telefone i izgube kontakte sa vršnjacima? itd., onda možemo da se zapitamo par pitanja:1. Da li mi ova moja misao koristi u ovom trenutku? Da li mi rešava neki konkretni problem?2. To što se brinem za posao i decu jasno govori da su mi oni važni (posao i deca). To je u principu pozitivna stvar. Sve do čega nam je stalo je izvor životne energije, volje da ulažemo trud i vreme u te vrednosti. Zato, možemo da se zapitamo: Šta je to što u ovom trenutku mogu da uradim da bih se barem malo pomerio/la u željenom pravcu što se tiče mog posla i/ili moje dece i njihove dobrobiti? Šta, ja lično, sada i ovde, praktično mogu da učinim po tom pitanju? Realna ograničenja i uskraćenostiŠto se druge grupe problema tiče, a to su praktične neprijatnosti, ograničenja i sl., tu najviše pomaže deljenje praktičnih iskustava sa drugim ljudima. Razgovor sa drugima, "kopanje" rešenja i ideja po internetu. Od drugih možemo da dobijemo nove ideje o tome kako su se oni uhvatili u koštac sa tim problemom i šta su preduzeli. Pri tome je poželjno da čak i ako nam se neka praktična ideja na prvi pogled ne svidi, da joj ipak damo šansu i probamo. Naime, ljudi su bića navika. Mi po pravilu volimo rutinu i automatiku u ponašanju. Rutina košta manje svesnog napora. Ona se odvija sama od sebe, polusvesno ili čak nesvesno (automatski). Svaka nova akcija zato često izaziva zazor i otpor. Često nam se javlja i misao tipa "uh, baš me mrzi" ili "sutra ću" i sl. Učinićemo sebi dobro ako takve misli "uhvatimo u letu", osvestimo ih i ipak ne dozvolimo da nas vode u tom trenutku. Jer, kao što je napred rečeno, misli koje nam nisu od koristi, ne moramo da "poslušamo" niti da ih se držimo "kao pijan plota". 

Svet

Uvoz fitnes opreme oborio sve rekordne

Protivepidemiološke mere negativno su uticale na uvoz velikog broja proizvoda, ali su istovremeno dovele do naglog skoka potražnje za fitnes opremom, budući da su uvedene mere znatno uticale na dostupnost teretana u većini zemalja.Prvi talas infekcija koronavirusom znatno je poremetio međunarodnu trgovinu tokom početka ove godine, pa je tako opao i uvoz fitnes opreme u Evropsku uniju.Međutim, u narednim mesecima došlo je do naglog oporavka, kada je u junu i julu uvezeno 44 i 42 odsto više opreme u poređenju sa istim mesecima tokom 2019. godine, javlja Eurostat.U prethodnim godinama je uvoz fitnes opreme uglavnom bio najveći tokom zime, na kraju tekuće i na početkom naredne kalendarske godine.Glavni partner za uvoz te opreme u EU je Kina, koja je ove godine bila zaslužna za 73 odsto dodatnog uvoza u periodu od januara do jula.Drugi glavni uvoznici bili su Tajvan sa 9 odsto udela u dodatnom uvozu, SAD sa 8 odsto i Ujedinjeno Kraljevstvo sa 5 odsto.Ove četiri zemlje činile su 95 odsto svih dodatnih uvoza fitnes opreme na teritoriju EU u ovoj godini.

Svet

Pet država čije su privrede izbegle korona-krizu

Međunarodni monetarni fond (MMF) očekuje da će ove godine svetski BDP opasti za 4,4 odsto usled pandemije. Najprimetniji izuzetak biće privreda Kine, koja ima procenjeni rast realnog BDP-a od 1,9 odsto tokom godine korona-krize, dok se predvođa da će kisneksa ekonomija porasti za 8,2 odsto u 2022. godini, prenosi fDi Intelligence.Očekuje se da će Kina ući u narednu godinu sa stopama rasta sličnim onim prepandemije, a otpornost Kine takođe će dovesti do rasta u regionu, posebno u Vijetnamu i Bagladešu.Rast će zabeležiti i Gvineja, gde kineska potražnja za rudarskim proizvodima omogućava pozitivne stope rasta.Kako u nedavnom izveštaju navodi Leri Hu, ekonomista za investicionu banku Macquarie Capital, postoje dva glavna faktora u načinu na koji se Peking izborio sa krizom.Kao prvo, Kina je uvela verovatno najstrožije mere bezbednosti na svetu, što je dovelo do naglog pada privredne aktivnosti. Međutim, te mere pomogle su da se pandemija suzbije dovoljno da se stanovništvo vrati u normalu, nakon čega se potrošnja oporavila istovremeno kad i proizvodnja.Peking je takođe umesto davanja novca domaćinstvima naterao banke da pozajmice izdaju uglavnom privredi, dok jetargetirala  Narodna banka Kine obezbedila likvidnost bankarskog sistema, ali i ciljala oporavak mala i srednja preduzeća.Nakon naglog ekonomskog rasta zemlje u poslednjih 40 godina, predsednik Kine Si Đinping izjavio je početkom novembra da je sasvim moguće da se ekonomija ponovo duplira od 2020. do 2035. godine.Očekuje se da će rast BDP-a susednog Vijetnama usporiti na (pozitivnih) 1,9 odsto u ovoj godini, a zatim dostići 6,7 odsto u narednoj.Za Bangladeš se predviđa smanjenje stope rasta na 3,8 odsto, manje od pola stope u prethodnoj godini prema podacima MMF, dok se očekuje da će blagi oporavak dovesti do stope od 4,4 u narednoj fiskalnoj godini.Peking je proglasio u julu da će 97 odsto uvoza iz Bangladeša primenjivati nulta stopa carine.Gvajana će u ovoj godini imati najveći rast BDP-a od oko 26 odsto, ali se smatra da takav rast nije održiv za tu južnoameričku zemlju, zbog čega se očekuje znatni pad u narednoj godini.ž