Poslednjih decenija nejednakost između država se smanjuje, ali raste unutar velikog broja društava. Metodologija za izračunavanje ekonomskih nejednakosti bi u Srbiji trebala da se revidira, a poreska ...
Organizacija Građanski front Vlasotince podržala aktiviste grupe „Bitka za Vlasinu“ i pozvala na javnu raspravu o mini-hidroelektranama, koja će se u sredu održati u sali Opštini Vlasotince, stoji u njihovom saopštenju koje je stiglo na adresu Nove ekonomije.Naglašava se da se Građanski front Vlasotince pridružuje borbi za sprečavanje dalje uzurpacije i uništenja prirodnih resursa i dobara u toj opštini od strane političko-kriminalnih interesnih grupacija.Oni podsećaju i da su nakon javne rasprave 2019. godine o štetnom uticaju MHE odbornici opštine Vlasotince usvojili su Odluku o promeni Prostornog plana sa ciljem izbacivanja svih potencijalnih lokacija MHE, a rok za realizaciju bio je jedna godina.AKTIVISTI PROBIJAJU CEVI ZA MHE NA STAROJ PLANINI ŠTA SE DOGODILO SA PROSTORNIM PLANOM OPŠTINEProcedura promene Prostornog plana opštine Vlasotince nikada nije pokrenuta i prostorni plan nije promenjen, podsećaju u toj organizaciji i naglašavaju da su nastavljani radovi na izgradnji MHE Suknari na reci Bistrici. Prema njihovim rečima, ubrzo nakon toga drugi investitor podneo je organima lokalne samouprave Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu MHE Besko na Kozaračkoj reci.„Čelnici lokalne samouprave opštine Vlasotince nemaju ni želju niti političku volju da spreče dalju uzurpaciju reka na teritoriji opštine. Neki od njih su i direktno odgovorni za ekološki genocid nad našim rekama u prethodnim godinama“, navodi se dalje u saopštenju.Dodaje se i da će se bez borbe za očuvanje reka najverovatnije doći u da se reke gledaju samo na starim razglednicama i fotografijama.Dodajući da borba protiv MHE nema nikakve veze sa politikom, iz Građanskog fronta Vlasotince pozivaju sve građane da u sredu, 23. septembra, u 11h budu prisutni na javnoj raspravi u sali Skupštine opštine Vlasotince.
Tokom pandemije portalu Radnik.rs radnici su se najviše žalili na nedostatak zaštitne opreme, kasnije su bili aktuelni problemi u vezi sa korišćenjem državnog minimalca, kaže u razgovoru za Novu ekonomiju urednik to portala, Miloš Vučković.„Vremenom, kada je krenula finansijska pomoć države, u pogledu tri famozna minimalca, veliki broj radnika našao se u situaciji da su poslodavci tražili da oni ili vrate punu sumu pomoći ili deo nje. To je bilo baš ekstremno. Sad smo došli u situaciju gde pandemija još uvek nije gotova i gde se manje-više stvari vraćaju na staro, a to su već klasični problemi prekovremenog rada, „rada na crno“, objašnjava Vučković.GDE SE NAJVIŠE KRŠE PRAVA„Po mom utisku, najviše je bilo u ugostiteljtvu i u nekim sitnim proizvodnim pogonima, gde je najviše problema bilo i pre pandemije, gde često postoje „radnici na crno“, loši su uslovi rada, onda je ova pandemija samo pogoršala postojeće stanje. To, podvlačim je, iz iskustva onih koji su se nama obraćali“, kaže urednik portala Radnik.rs.On dodaje da je bilo i problema u javnom sektoru i to sa ljudima koji rade na privremenim i povremenim poslovima, što je, naglašava poroblem aktuelan od ranije: radi veliki broj sati nedeljno, pa se rasporede na druga radna mesta.Ipak, što se tiče broja žalbi, većina problema desila se u privatnom sektoru.RAD PREKO OMLADINKSIH ZADRUGAZbog same pandemije, napominje Vučković, omladinske zadruge su skoro u potpunosti prestale da rade, pa je veliki broj ljudi koji su radili preko njih i agencija za privremeno zapošljavanje ostao bez posla. Tada je, podseća i krenula primena Zakona o agencijskom zapošljavanju. „Sad smo već u situaciji da se sitacija normalizuje, nastavlja se potražnja, ali je opet sve to na nekim staklenim nogama, s obzirom da je dobar deo radnih mesta zadržan jer je uslovljen od strane države, da kompnije koje dobiju pomoć u vidu minimalne zarade neće smeti tri meseca da otpuštaju zaposlene“. Svakako, dodaje Vučkovič, situacija će biti jasnija kada istekne rok za moratorijum na otpuštanje radnika, a to bi trebalo da se desi tokom oktobra i novembra.SAVETI ZA ŽALBENa pitanje Nove ekonomije, šta obično savetuju radnicima kada treba da se žale, naš sagovornik podseća da je nekada situacija nejasna u vezi sa nadležnošću državnih inspekcija:„Zbog nekorišćenja zaštitne opreme, došli smo u situaciju da je tu nadležna i sanitarna inspekcija. Ispostavilo kao u slučaju Jure da primenu zaštitnih mera na radu ne kontroliše inspekcija rada, već sanitarna“, kaže Vučković. Prema njegovim rečima, radnici koji na svom radnom mestu imaju sindikat nalaze se u boljoj situaciji.Razlog je taj jer mogu da dođu do besplatne pravne pomoći i određenog oblika podrške, u odnosu na radnike koji rade u kompanijama koje nemaju organizovan sindikat.Čedomir Savković
Najbogatijih 1 odsto odgovorno je za emisiju dvostruko više ugljen-dioksida od siromašnije polovine sveta u periodu od 1990. do 2015. godine, prema novom istraživanju Oxfama, piše britanski Gardijan.Emisije ugljen-dioksida porasle su za 60 odsto tokom 25-godišnjeg perioda, ali je porast emisije od najbogatijih 1 odsto bio tri puta veći od povećanja emisija najsiromašnije polovine.Izveštaj, koji su sastavili Oxfam i Institut za životnu sredinu u Stokholmu, upozorava da raširena prekomerna potrošnja bogatog sveta iscrpljuje svetski „budžet za ugljenik“.„Uprkos tome što smo doveli svet na ivicu klimatske katastrofe, spaljivanjem fosilnih goriva, još uvek nismo uspeli da poboljšamo živote milijardi“, rekao je Tim Gor, šef politike za zastupanje i istraživanja u Oksfamu.Najbogatijih 10 odsto globalne populacije, kojih ima oko 630 miliona, odgovorno je za oko 52 odsto globalnih emisija tokom 25-godišnjeg perioda, pokazalo je istraživanje.Globalno gledano, najbogatijih 10 odsto su oni sa prihodom iznad oko 35.000 dolara godišnje, a najbogatijih 1 odsto su ljudi koji zarađuju više od oko 100.000 dolara.
UNIQA osiguranje je sa ponosom predstavilo jedinstven servis na tržištu, Moj procenitelj koji klijentima omogućava da sami budu procenitelji štete! Zahvaljujući inovativnoj platformi Moj procenitelj dostupnoj 24 časa dnevno, klijenti UNIQA osiguranja procenu štete na vozilu ili domaćinstvu mogu da obave brzo i lako, iz svog doma ili sa parkinga, u bilo koje vreme, bez odlaska u poslovnice i fizičkog prisustva procenitelja! Moj procenitelj je jednostavan za upotrebu, prilagođen pametnim telefonima i tabletima i ne zahteva instalaciju posebnih aplikacija, a ceo proces je krajnje jednostavan: po izvršenoj prijavi štete na vozilu ili u domaćinstvu, UNIQA preko SMS poruke ili imejla klijentu šalje link koji je aktivan 24 časa ili više, putem kog vrše fotografisanje oštećenja na vozilu ili domaćinstvu i neophodne dokumentacije, što omogućava da se ceo proces procene štete završi samostalno u vremenu koje klijentima najviše odgovara i to za najviše 15 minuta. Moj procenitelj je potpuno automatizovan i kreiran bez kompromisa u smislu kvaliteta, pouzdanosti i sigurnosti zaštite podataka osiguranika. Dostupan je 24/7, a celokupna procena štete odvija se uz pomoć animiranog UNIQA asistenta koji klijenta vodi kroz ceo postupak pružajući neophodnu podršku, uputstva i instrukcije.UNIQA klijentima ostavlja na raspolaganju mogućnosti za klasičnu ili video – procenu štete, a lansiranjem platforme Moj procenitelj ostvarila je dodatni iskorak odgovarajući zahtevima klijenata za maksimalnu fleksibilnost, vrhunski kvalitet servisa usluga, brzinu i jednostavnost.- Klijenti su fokus celokupnog poslovanja UNIQA osiguranja pa je i najnovija plaforma Moj procenitelj, inspirisana upravo njihovim potrebama. Moj procenitelj klijentima omogućava jednostavnu i laku procenu štete, brže kompletiranje neophodne dokumentacije a tako i efikasniju isplatu štete, u najkraćem vremenskom roku. Lider u inovacijama na tržištu Srbije, UNIQA teži digitalnoj transformaciji nastojeći da pravovremeno odgovori zahtevima svojih osiguranika, omogućavajući besprekoran servis i ekspresnu isplatu kako bi što pre mogli da saniraju štetu na imovini ili vozilu. Rezultat naših napora usmerenih na zadovoljstvo klijenata je još jedan superioran servis, jedinstven za Srbiju ali i region – rekla je Gordana Bukumirić, CEO UNIQA osiguranja.Nakon zajedničkog rada na projektu video - procene štete koji je UNIQA prva na našem tržištu i u regionu uvela prošle godine, platformu Moj procenitelj razvijala je i implementirala kompanija ICTS iz Beograda.Podsetimo, UNIQA zahvaljujući primeni najsavremenijih rešenja i razvijanju online platformi, ima zaokružen ceo proces servisiranja klijenta 24/7 - od momenta iniciranja ponude, elektronske razmene dokumentacije, preko kupovine polise, plaćanja premije, do prijave, procene i isplate štete.
U zadnjih osamnaest godina zabeleženo je više od dva biliona dolara novčanih transakcija koje su banke prijavile kao sumnjive i prijavile odeljenju američkog Trezora koje se bavi sprečavanjem finansijskog kriminala, piše portal Krik.Dodaje se da je iz američkog Trezora, odnosno njegovog odeljenja koje se bavi sprečavanjem finansijskog kriminala (FinCEN) procurilo više od dve hiljade poverljivih izveštaja. Napominje se da oni svedoče o razmerama tokova „prljavog“ novca širom sveta. Taj novac su kako otkriva novinarsko istraživanje „FinCEN dosijei“, koje predvodi Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ) i BuzzFeed News, slale razne firme uključene u korupciju, tajkuni i kriminalci.U istraživanju učestvuju i mnoge partnerske novinarske organizacije, među kojima su mreža OCCRP i KRIK.Do dokumenata FinCEN-a, došli su novinari američkog BuzzFeed-a i podelili ih sa ICIJ-om i sa više od 400 kolega novinara iz 108 redakcija u 88 država. U ovom međunarodnom novinarskom projektu učestvovao je i KRIK, koji je istraživao sumnjive transakcije povezane sa srpskim kompanijama, a otkrića možete uskoro čitati na njihovom sajtu.
Promene klime ozbiljno će uticati na najpoznatije belgijske proizvode i to pivo i pomfrit, upozorava se u izveštaju urađenom za Nacionalnu komisiju za klimu, piše portal Euractiv.Novo istraživanje je pokazalo da će se promene u Belgiji uglavnom osetiti kao toplotni talasi, poplave i suša, a toplija i suvlja leta i blaže, vlažnije zime polako će postati nova normalnost.Posledice promena klime pogodiće brojne ekonomske sektore, uključujući energetiku, ribarstvo, turizam, transport i poljoprivredu, ali će trpeti i industrije krompira i piva.Svaki Belgijanac godišnje u proseku kod kuće pojede 38 kilograma svežeg krompira i 6-7 kilograma prerađenog, pokazuju podaci Nacionalne unije proizvođača pomfrita.Belgija je takođe jedan od najvećih svetskih izvoznika već skuvanih i zamrznutih proizvoda od krompira i izvozi u 150 zemalja.Prema izveštaju, kombinacija suše i toplotnih talasa u 2018. smanjila je rod krompira za 31 odsto u Flandriji, koja daje najveći deo belgijske proizvodnje. Rod šećerne repe bio je za 13 odsto manji, a žitarica za 10 odsto.Iste godine je zbog suše cena smrznutog krompira skočila za 23 odsto.Sa rastom temperature će biti potrebna veća količina vode za preradu i skladištenje proizvoda.Belgijska industrija već se sprema za to i prelazi na vrste krompira koje su otpornije na toplotu i manjak vode.Za industriju krompira to je još jedan udarac nakon što je epidemija korona virusa zatvorila restorane, barove i mnoga od 5.000 mesta na kojima se u Belgiji prodaje pomfrit. Nacionalna industrija krompira je pozvala Belgijance da pomognu tako što će jesti više prženih krompirića.Proizvođači piva moraće da se bore sa nedostatkom sastojaka, uključujući vodu, ječam i hmelj.Pošto se ječam za belgijsko pivo uglavnom uvozi, isporuka te sirovine zavisiće od toga koliko su klimatske promene pogodile regione u kojima se prizvodi ta kultura a procene ukazuju da bi Belgija kao uvoznik mogla da se suoči sa gubitkom "nekoliko desetina procenata", navodi se u izveštaju i dodaje da bi proizvodnja piva mogla da bude za 10 do 40% manja.Pored toga, moglo bi da dođe i do prestanka proizvodnje tradicionalnih "lambic" piva ("geuze" i "kriek") u čijem proizvodnom procesu temperatura okoline ima značajnu ulogu.Na sve to, do 2050, u godinama sa nepovoljnim vremenskim prilikama, prinos kultura mogao bi da padne za do 35 odsto u odnosu na nedavne minimume, posebno krompira i kukurza.Kada je reč o proizvodnji živine, stoke i svinja, verovatni su gubici u proizvodnji od 2-5 odsto, navodi se u izveštaju.Ukupna cena promena klime, uglavnom ekstremne vrućine, suše i poplava, mogla bi da dostigne 9,5 milijardi evra, navodi se u izveštaju i dodaje da bi istovremeno pozitivni efekti blažih zima i manje potrošnje energije mogli da budu oko tri milijarde godišnje.
Ustavni sud Srbije utvrdio je da je odredba pravilnika koji zahteva od privrednih društava koja izrađuju procene rizika od katastrofa da zaposle tri osobe sa licencom, ali isključivo sa punim radnim v...
Češki ministar zdravlja Adam Vojtek podneo je danas ostavku nakon kritika zbog njegovog postupanja sa pandemijom, kako zemlja u centralnoj Evropi primećuje nagli porast slučajeva, piše britanska agencija Rojters.Premijer Andrej Babis zahvalio se Vojteku na njegovom radu na svom Tviter nalogu, gde je napisao da je Vojtek mogao ostati upamćen kao najbolji ministar zdravlja kojeg je zemlja imala, da nije morao svu energiju da troši u borbi protiv pandemije.Češka je druga zemlja u EU po broju novih slučajeva, odmah iza Španije. Vlasti su pre leta ukinule gotovo sve mere preduzete tokom prvog talasa pandemije.Prema podacima Europskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, Česi su u proteklih 14 dana imali 193 slučaja na 100.000 ljudi.
U toku je definisanje strateške pozicije aerodroma Ponikve, koji je tokom bombardovanja teško oštećen i još nije u potpunosti obnovljen, prenose užičke Vesti. Direktor Aerodroma Srbije Mihajlo Zdravković ne...
Neizvesno kada će biti pokrenuta proizvodnja u zrenjaninskoj fabrici lekova, jer njen kupac, Project one iz investicionog fonda APS Holding čeka izjašnjavanje Komisije za zaštitu konkurencije, piše list Danas."Predstoji još dosta posla, nakon izjašnjavanja komisije. Treba potpisati ugovor, doneti rešenje o prodaji, odrediti finansije stečajne mase, sačiniti listu razlučnih poverilaca, uvrstiti isplatu poverilaca prvog i drugog reda i završiti parnice koje su vođene protiv Jugoremedija. Parnice nemaju veze sa novim kupcem", objašnjava stečajni upravnik Radovan Savić, koji je fabriku prodavao kao pravno lice.Za prodaju je ponuđeno 362,5 miliona dinara i ukoliko se donese rešenje, bivši radnici bi bili namireni zaostalim zaradama.APS Holding je najveći poverilac Jugoremedije, a dugove je otkupio od Hipo banke kod koje se fabrika zadužila od 2007. do 2012. godine, kada je zbog nelikvidnosti uveden stečaj.Prva privatizacija, pre 18 godina postala je deo dosijea Saveta za borbu protiv korupcije i spada u jedan od pet najvećih slučajeva sa spiska od 24 sporne privatizacije u Srbiji, čije je preispitivanje zahtevala Evropska unija.Kako se navodi u dokumentima o Jugoremediji, ova fabrika u momentu prodaje društvenog kapitala 2002. godine je bila finansijski zdravo preduzeće.To se vidi i u bilansima iz juna 2002. godine.Nakon privatizacije, postavljeno rukovodstvo nepotrebno je zaduživalo Jugoremediju, nabavljajući velike količine sirovine za lek Viziren, koji se slabo prodaje na tržištu. Za dve godine preduzeće je imalo ugroženu rentabilnost i nedostajao mu je dugoročan kapital.Nakon niza suđenja, štrajkova, otpuštanja i radničkih borbi, privatizacija Jugoremedije poništena je 2007. godine. Fabrikom su počeli da upravljaju njeni sindikalni lideri, ali su kasnile naplate isporučenih lekova i sve manje banaka bilo je spremno da je kreditira. "Privatizacijom i razaranjem industrije nestala je radnička svest, nestala je radnička kultura, nestalo je obrazovanje kvalifikovanih radnika, majstora, stručnjaka", kaže Branislav Markuš, nekadašnji radnik.Od stečaja 2012. godine fabrika je izdavana i tražio se kupac. Zakupac je na kraju prisvojio licence za proizvodnju lekova, tako da je uvek u toku parnica za dokazivanje vlasništva. "Mi smo dali pozitivno mišljenje za turski Birgim jer on se bavi farmaceutskom proizvodnjom i mislimo da bi on obnovio proizvodnju. Ipak, oni su dali najmanju ponudu tako da je prednost data firmi Project one, a oni se ne bave proizvodnjom lekova. Sigurno neće obnoviti proizvodnju, tako da je pitanje da li će dalje trgovati ili nešto drugo planiraju. Mislim da je za Zrenjanin bitno da se ovde proizvodi i dalje", ocenio je predsednik Odbora poverilaca Jugoremedije Vladimir Pecikoza.
Svetski program za hranu UN apelovao je na milijardere da pomognu u prikupljanju sredstava za pomoć gladnima. Ovoj organizaciji za te namene potrebno je 4,9 milijardi dolara, što je mali deo onoga što su bogataši, posebno oni iz tehnoloških kompanija, u 2020. godini zaradili, prenose Biznis i finansije.Direktor Svetskog programa za hranu Dejvid Bisli rekao je da bi ovaj novac mogao sačuvati 30 miliona života širom sveta. Ljudima o čijim životima se ovde govori je zaista ugrožena egzistencija, što znači da bi bez pomoći u hrani mogli ove godine umreti od gladi.“U isto vreme, širom sveta ima 2.000 milijardera čija neto vrednost iznosi osam biliona dolara. U mojoj rodnoj zemlji, SAD, samo 12 osoba je 'teško' bilion dolara", tvrdi on.Bisli dodaje i da su, prema analizama, trojica njih čak zaradili milijarde tokom pandemije COVID-19, koja je produbila siromaštvo u mnogim, manje srećnim društvima."Nisam protiv toga da ljudi zarađuju novac, ali čovečanstvo se trenutno suočava sa najvećom krizom u našim životima", kaže Bisli. CNBC navodi i kome bi ova poruka mogla biti upućena.Naime, milijarderi koji su tokom pandemije još uvećali svoje bogatsvo su Džef Bezos (Amazon) čije bogatstvo se procenjuje na 177,9 milijardi dolara, i koji je nedavno za jedan dan zaradio 13 milijardi, zatim Bil Gejts (Majkrosoft) čija vrednost je dostigla 115,4 milijardi dolara i Mark Cukerberg (Fejsbuk) sa svojih 88,9 milijardi dolara.
Početkom avgusta, na Smederevo je pala primetna količina crne prašine. Iako su meštani okolnih sela navikli da žive sa raznim otpadnim nusproduktima čeličane, sada su putem društvenih mreža i medija uznemireno tvrdili da se sa ovakvim oblikom zagađenja do sada nisu susreli. "Navikli smo na crvenu prašinu, ali ova je bila crna i masna, i teško se pere", kažu meštani Radinca.HBIS GROUP Serbia, vlasnik Železare u Smederevu, kasnije je pojasnila da je u pitanju „rudna prašina“ nastala pretovarom sirovina, koja je sitnije strukture od one koju su do sada koristili.Neduga potom, tamošnji Pokret Tvrđava je pozvao na protest protiv zagađenja i fizičku blokadu luke i pruge kojima dolaze sirovine za proizvodnju čelika. Istog dana kada je skup najavljen, Ministarstvo gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je upozorilo da „neosnovani“ pozivi na blokadu Luke u Smederevu neće rešiti problem zagadjenja vazduha, već da će samo naneti ekonomsku štetu.Sa Koljom Krstićem, aktivistom Pokreta Tvrđava, razgovaramo o problemu zagađenja, ali i o odnosu države prema velikim investitorima, koji često postupaju u skladu sa ćutanjem institucija.Pokret Tvrđava je pozvao na proteste. Šta je razlog za organizovanje tog skupa?Kolja Krstić: Postoje dva korpusa razloga, prvi je neposredni, ta crna prašina koja je pre petnaestak dana prekrila grad, a da mi nismo ni znali šta je u pitanju. Na kraju nam je rečeno da je to tzv. „rudna prašina“ koja je izuzetno opasna i kancerogena. To se deilo tokom noći, što je uznemirilo građane. Druga stvar, nekoliko dana nakon toga je počela u okolini fabrike da pada čelična prašina, odnosno čelični opiljci, vrlo verovatno takođe opasni.Drugi korpus razloga je to što nas već decenijama Železara truje u Smederevu. Mislim da je krajnje vreme da izađemo na ulicu.Snimci koje je objavila Tvrđava su bili razlog da se i mediji više zaintersuju za temu aerozagađenja u Smederevu, na koje ste i do sada upozoravali. Recite nam nešto o vašem pokretu.KK: Pokret Tvrđava smo osnovali 2018. godine. Nismo samo ekološki pokret, želimo da se bavimo svim lokalnim i komunalnim problemima koji muče građane Smederava, ali se tema Železare sama nametnula kao najveći problem. Isto tako smo pokrenuli temu transporta prirodnog gasa kroz centar grada.Za ove dve ipo godine shvatili smo da su nam mediji najveći saveznici, pratili su naše akcije, a slike ove poslednje katastrofe su obišle region, što nam znači u komunikaciji sa državnim organima, ali i investitorom.Ova tema nije vezana samo za jedan grad. Šta ste konkretno uradili u komunikaciji sa državnim organima, dakle ne sa lokalnom samoupravom?KK: U komunikaciji smo pre svega sa republičkim ekološkim inspektorom, pozvali smo i njega i Ministarstvo da izađu na teren, obavestilismo ih o problemu obzirom da je HBIS u nadležnosti republičkih organa. Komuniciramo sa drugim građanskim pokretima, pre svega iz Bora, koji u svom gradu takođe imaju katastrofalnog zagađivača, iz Valjeva, Kraljeva, Pančeva, Užica... Postoji mreža uduruženja sa kojima pričamo, obzirom da imamo isti problem. Sa njima je saradnja odlična, ali do sada nismo videli da državni organi pokušavaju da reše probleme.Nakon zvaničnog sastanaka za koji smo se izborili prošlogodišnjim protestom, ništa se nije desilo. Mi imamo problem koji očigledno niko ne želi da reši.Dobro, nova Vlada Srbije još uvek nije formirana. U prethodnom saopštenju naveli ste da se, osim reči podrške i obećanja da će Ministarstvo zaštite životne sredine da reaguje, ništa nije desilo. Da li očekujete da će se stvar poboljšati nakon što dobijemo novu vladu?KK: (Ministar Goran Trivan) je najavio neke krivične prijave, međutim posle toga se nije javljao, ne znamo da li je živ. Te prijaave mora da podnese tužilaštvo po službenoj dužnosti, jer je ovo direktan uticaj na živote i zdravlje ljudi. S druge strane, mi ćemo podržati građane u podizanju privatnih tužbi protiv HBIS-a, koje sada pripremamo.A kakva je komunikacija sa HBIS-om?KK: Teška i skoro nemoguća. Mi smo bili jedni od retkih kojima su se ikada obratili, da su razgovarali sa nama. Prošle godine smo imali sastanak u Agenciji za zaštitu životne sredine, kada su se obavezali da će nam dati neka oročena rešenja. Pre svega problem sa „crvenom kišom“, koja je posledica rupe na jednom od sistema. Rekli su da će do 1. jula to da reše, a nisu. Rekli su nam i da će rešiti problem aglomeracije, koja je najveći zagađivač, a teško da je išta urađeno i po tom pitanju. A postoji zapisnik gde su se obavezali, napismeno.Ko je sazvao taj sastanak?Mi smo ga inicirali, pod pretnjom da ćemo da blokiramo prugu. Na sastanku su takođe bili i predstavnici Agencije i meštani Radinaca, mesta koje je najbliže Železari. Sastanak je delovao konstruktivno, ali džabe kada ne vidimo nikakav pomak.Šta je problem sa tom aglomeracijom?Konkretno, to je stara tehnologija, ona je građena pre 30-40 godina i iz nje, jasno se vidi, izlazi prašina od rude. I HBIS nam je rekao da ona nije u skladu sa modernim standardima. HBIS eksplicitno priznaje da problemi postoje, i „crvena kiša“ i rudna prašina.Konačno smo od kompanije dobili objašnjenje da je za poslednji incident „kriva“ ruda iz Turske, koja je nekvalitetnija i lakša, zbog čega se prilikom istovara podigla prašina koja je prekrila ceo grad, u krugu od pet kilometara.Vi ste razgovarali sa HBIS-om direktno. Šta oni kažu, zašto ne rešavaju te probleme?Oni kažu da je to nasleđen problem. Od 2012. do 2016.godine je država vodila Železaru, a oni kažu da je za te četiri godine propao sistem filtera. On je u stanju „elementarne funkcionalnosti“, što je njihova formulacija, ali su nam neformalno rekli da ti filteri uopšte ne rade. To je jako opasno. Ali kada ih mi pitamo „šta sad?“ oni kažu da Srbija nije održavala te sisteme i da je „to to“. Pošto je to višemilionska investicija ne mogu sami da je finansiraju, moraju da traže podršku i odobrenje od centrale u Kini. Navodno, žele da ih poprave, ali ne znaju kad.A za ostale rupe na zgradama i za aglomeraciju...KK: Oni sada grade novu aglomeraciju. Pokazali su nam snimke temelja i imamo informacije da se gradi. Ali to nema šanse da se izgradi do kraja godine, narošito kada Železara zbog korone radi smanjenim kapacitetom.Hajde da pričamo o tome. Železara je saopštila da će ugasiti jednu od dve visoke peći. Kao razlog su naveli uvozne kvote za EU, koja ograničava uvoz iz država koje nisu članice. Kolika je važnost Železare za život Smedereva?KK: Ogromno. Ja bih voleo da niko ne pomisli da mi želimo da se ona zatvori. Zapošljava 5.200 ljudi, uz to 10.000 ljudi radi za kooperantska preduzeća. Važnost za Srbiju nije ništa manja, kada se pogleda koliki je izvoznik i koliko doprinosi BDP-u. To niko ne spori, ali, ljudi, ne po cenu zdravlja ljudi i naših života.To je crvena linija preko koje ne smemo da prođemo. Ne postoji BDP koji će nas naterati da prihvatimo neprestani rast stope obolelih od raka. Ovde mi se čini da je profit kompanije ispred svega. Što se priče oko EU tiče, to je bio problem i kada je HBIS došao u Smederevo 2016. godine, ali to je već visoka politika.Naše neformalni izvori kažu da gašenje peći nije kraj, da će nekih 500 ljudi dobiti otkaz, i to samo u prvom naletu, posle toga još 500. Uopšte nije optimistično stanje u Železari, ali se ne bavimo time, već time što nas ubijaju.Dobro, ta ocena je malo oštra...KK: Okačili smo na mreže studiju koja navodi da je od 1997. do 2011. godine stopa obolelih od raka porasla 235 odsto u Smederevu. Sada davne 2005. godine, kada je visoka peć upaljena posle 18 godina, stopa maligniteta je međugodišnje, u odnosu na 2004. godinu, skočilaza 65 odsta. Najviši brojevi beleže se u upravo Radincu.Na društvenim mrežama vas često kritikuju da želite da Železara propadne, da niste svesni koliko ona porodica hrani... Vi sada kažete koliko je to postrojenje značajno za lokalnu i nacionalnu privredu, ali ne po cenu života. Investitor sa druge strane kaže „ako bude, biće“ i, ako sam dobro razumeo, prst su uperili u državu.KK: Jeste. Prebacili su loptu na državu, sa kojom imam mnogo veći problem nego sa HBIS-om. Postoji jasan zakon i regulativa, na čije kršenje država ne reaguje. Ombudsman je u svojoj preporuci pre godinu dana pozvalo nadležno ministarstvo da postupi u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha, gde piše da ima pravo da, svaki put kada Železara uradi ovo što je uradila, može da donese mere zabranu rada.Jedna je priča profit i svi se slažemo da Železara mora da radi. Investitor ima našu podršku po tom pitanju. Sve što želimo jeste da poštuje ekološke standarde. Ništa više.Dakle postojeće standarde i zakone, ne tražite donošenje novih?KK: Mi imamo sasvim pristojene zakone koji se na žalost ne poštuju. Maksimalne vrednosti zagađenja su usklađene sa EU, ali očigledno da neko misli da je samim donošenjem zakona rešio problem, a to nije slučaj. Moramo da pričamo da li država reaguje po tim zakonima ili žmuri na njihovo kršenje.Koja se onda poruka šalje? U Smederevu, u Boru gde je isto kineski investitor, sada imamo priču i u Zrenjaninu sa fabrikom guma, na koje su reagovali lokalni pokreti... Mi vidimo da očigledno postoji matrica kada su u pitanju investitori iz Kine, ne samo u jednom gradu ili u jednoj zemlji.Šta je onda rešenje, ako investitor smatra da su ekološke mere skupe, ako ima dozolu od države da to radi?KK: Jasno je koji je put - država koja sprovodi zakone. To trenutno nije slučaj i mi kao građani moramo da se organizujemo, zbog čega smo najavili blokadu luke i pruge kojom ruda dolazi. Nemamo drugi način sem da fizički sprečimo pretovar, da pošaljemo sliku u svet, da kontaktiramo evropske institucije za zaštitu životne sredine, Savet evrope. Jednostavno, da probamo da priču dignemo na još viši nivo, jer očigledno u Srbiji ne postoji volja da se problem reši.
Nekoliko stotina građanskih aktivista se danas, kao što je prethodno najavljeno, okupilo ispred manastira Rakovac i u sklopu protestne akcije na kapijama koje blokiraju planinarsku stazu na Fru&s...
Više hiljada gradjana Bora okupilo se danas na platou kod "Kapije grada", kako bi izrazili protest zbog zagadjenja koje izaziva topionica bakra kojim upravlja kompanija "Zidjin", prenosi agencija Beta...
U Srbiji je trenutno registrovano 405.963 aktivnih privrednih subjekata, oko 15.000 više u odnosu na kraj 2019. godine, saopštila je Agencija za privredne registre (APR). Broj aktivnih privred...
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je da će lokalna samouprava budžetom za narednu godinu obezbediti sredstva za kupovinu novih školskih minibus vozila, tako da će prestati potreba za iznajmljivanjem istih, prenosi Beoinfo.On je reagujući na pisanje BIRN-a o ugovoru koji je potpisalo Gradsko saobraćajno preduzeće "Beograd", po kom je GSP za novac kojim iznajmljuje 47 školskih minibuseva moglo da kupi duplo više novih vozila, naveo da će ugovor koji je potpisan na pet godina aneksom biti ograničen na "period koji nije duži od dve godine, a najkasnije do kupovine novih vozila".GSP za novac kojim iznajmljuje minibuseve može da kupi duplo više svojih "Grad Beograd je budžetom za 2020. godinu planirao da obezbedi novac za nabavku novih školskih minibusa, s obzirom da je prevoz dece sa gradskih opština prebačen na Grad Beograd. Zbog smanjenih prihoda u budžetu koji su posledica COVID-19, odustalo se od kupovine školskih minibusa ove godine. Zato je Grad dozvolio GSP-u da iznajmi školske minibuse do kupovine novih. Taj period sigurno ne može da bude pet godina", izjavio je Vesić.
Iako je prošlo više od nedelju dana od prodaje najmarkantnije zgrade starog Beograda, kultne Palate Beograd ili Beograđanke, strasti se i dalje ne stišavaju među građanima, rezigniranim privatizacijom ovog kultnog objekta, piše portal Gradnja.rs.Portal podseća da je Palata Beograd odmah po izgradnji dočekana na nož od struke ali i građana pa ne samo da su je povezivali sa crnim monolitom iz filma Odiseja u svemiru, već su neki išli do poređenja zgrade sa crnim nadgrobnim spomenikom.Sredinom 70-ih godina, struka se veoma negativno izjašnjavala po pitanju arhitektonsko-urbanističkih kvaliteta ove zgrade. Mnogima je bilo nepojmljivo zašto je prva zgrada sa visinom od preko 100 metara morala da bude „zabodena“ baš na tom mestu, u samom jezgru starog Beograda. DA LI JE GRAD BEOGRAD BIO SPOSOBAN DA UPRAVLJA BEOGRAĐANKOM Realno, urbanizam je to i tada dozvoljavao, a niži aneks zgrade je kao i u slučaju Palate Albanija logično povezao kulu sa okolnim blokom zgrada.Sa druge strane, mali broj i samih arhitekata je tada poznavao istoriju i činjenicu da je do pred početak Drugog svetskog rata ta lokacija baš bila pripremana za izgradnju jedne privatne višespratne poslovne zgrade, koju je projektovao arhitekta Grigorije Samojlov, o kojoj je takođe bilo reči u jednom od prethodnih tekstova.Ono što je zanimljvo, posao projektovanja zgrade, dobio je arhitekta Branko Pešić koji nije pripadao dve dominantnim strujama, profesorskoj i poslovnom sektoru, već po partijskoj direktivi.Kako se navodi, arhitekta Branko Pešić bio je odličan inženjer, doduše nešto slabiji kreativac i mnogo više se isticao na Građevinskom fakultetu i možda nikada ne bi izašao iz anonimnosti da ga intervencija SKJ nije dovela na poziciju autora Palate Beograd. Iako je kao arhitekta bio na nivou ovog zadatka, kolege nisu mogle da oproste ovaj čin dodele posla bez nekog značajnijeg konkursa i odmah po završetku izgradnje krenule su kritike na račun arhitekture. Najpoznatije je ona u kojoj se arhitekti Pešiću zamera na izboru tamne boje za elemente fasadnog platna, da time zgrada dobija prizvuk crnog monolita iz filma Odiseja u svemiru, a neki su išli do poređenja zgrade sa crnim nadgrobnim spomenikom (verovatno za sam grad Beograd) i naravno dodela poznatog nadimka – crna udovica.Arhitekta Pešić nije želeo da se upušta u stručne rasprave na temu kritika njegovog dela, verujući da je učinio ispravnu stvar projektujući Beograđanku baš onakvu kakva je i sada pred nama. Struka je ignorisala zgradu duže od dve decenije. Po rečima arhitekte Zorana Manevića, istoričara, teoretičara i zaštitara, na jednom sastanku u Zaovdu za zaštitu spomenika grada Beograda, koji je održan u drugoj polovini 90-ih godina, tema je bilo sastavljanje spiska posleratnih objekata koji bi trebalo da dobiju zaštitu. Na njegov predlog da se na tom spisku nađe i Beograđanka, bio je iskritikovan od strane kolega pa je taj predlog gotovo jednoglasno bio odbačen. Opšti stav struke po pitanju valorizacije arhitekture Palate Beograd ostao je gotovo nepromenjen do današnjih dana.
Kako bi se sačuvala stabilnost dinara i sprečila inflacija, intervencija Narodne banke Srbije od početka ove godine koštala je milijardu i po evra, pišu Novosti.Iako je za isti period prošle godine, NBS prodala svega 190 miliona evra, stručnjaci smatraju da je delovanje Centralne banke u granicama dnevnih oscilacija na deviznom tržištu. Kako kažu, pod uticajem straha zbog pandemije virusa korona skočila je potražnja za devizama, jednako kao što je na svetskom tržištu porasla potražnja za zlatom, a te oscilacije NBS "pegla" prodajom deviza. Smatraju da nema razlog za strah, jer u isto vreme zabeležen je skok deviznih rezervi.Kako u Narodnoj banci Srbije objašnjavaju, u avgustu, kao i od početka ove godine, vrednost dinara prema evru gotovo je nepromenjena.Posmatrano od početka godine, NBS je zbog održavanja relativne stabilnosti na deviznom tržištu, a u uslovima znatno pojačane globalne neizvesnosti usled krize izazvane pandemijom, neto prodala 1,515 milijardi evra.Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u avgustu iznosio je 458,3 miliona evra i bio je za 58,3 miliona evra manji nego u prethodnom mesecu. U prvih osam meseci ove godine, u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 4,411 milijardi evra.Prema rečima analitičara Miladina Kovačevića, prostora za ovakvu aktivnost NBS ima zahvaljujući visokoj dinarskoj likvidnosti i finansijskoj sigurnosti.„To nije nešto što nas uznemirava, sve dok NBS ima dovoljno deviznih rezervi, a one su u odnosu na prošlu godinu veće“, kaže Kovačević.Prema podacima Narodna banke Srbije, bruto devizne rezerve na kraju avgusta iznosile su 13,4 milijarde evra, a što je za oko 300 miliona evra više nego prošle godine.Deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase od 141 odsto i šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda, objašnjavaju u centralnoj banci. Bruto devizne rezerve su u protekloj godini, u odnosu na kraj avgusta prošle godine povećane za 0,3 milijarde evra, čime je dodatno pojačan stub stabilnosti domaćeg finansijskog sistema.NETO devizne rezerve, odnosno devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim, na kraju avgusta iznosile su 11,1 milijardu evra, kažu u NBS. Neto prilivi u devizne rezerve tokom avgusta ostvareni su po osnovu efikasnog upravljanja deviznim rezervama, donacija, deviznih obaveznih rezervi usled uobičajenih aktivnosti banaka i drugim osnovima, što je ukupno 114,6 miliona evra, a ostvaren je i pozitivan neto tržišni efekat - 4,1 milion evra.Na kraju avgusta bruto devizne rezerve bile su za 151,8 miliona evra niže nego na kraju prethodnog meseca. To je, kako u NBS objašnjavaju, rezultat plaćanja deviznih obaveza države, što je činilo 97,5 miliona evra i nastavka aktivnosti na domaćem deviznom tržištu radi obezbeđenja finansijske stabilnosti, odnosno ublažavanja efekata krize izazvane pandemijom virusa korona na domaću ekonomiju.
Udruženje „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ izrazilo je najdublje neslaganje sa organizovanom akcijom Poreske uprave tokom koje je širom Srbije zatvoreno 300 pekarskih radnji.„Zatvaranjem živog biznisa na vremenski period od 15 ili više dana onemogućavaju se prihodi u tom periodu, smanjuje se kapacitet za isplatu zarada, poreza, dobavljača. To prouzrokuje lančanu reakciju koja za krajnji efekat ima manje novca u budžetu nego što je vrednost kazne. To se odnosi i na PDV (porez na dodatu vrednost), jer ako se manje zarađuje, manje će se tog poreza i platiti“, kaže za Novu ekonomiju zastupnik tog udruženja Milena Amon.Prema njenim rečima, stav udruženja je da su najveći trenutni problemi u srpskoj privredi zakoni koji se tumače proizvoljno i selektivno.Problem je i neprofesionalno ponašanje institucija i usmeravanje represivnih mera na legalne tokove umesto na sivu zonu. Podseća se i da je privreda ionako opterećena velikom količinom parafiskalnih nameta, pa akcija „dolazi kao dodatni udarac čitavom sistemu koji se već drži na staklenim nogama“.ZA POLA GODINE VIŠE OD 100 LJUDI UHAPŠENO ZBOG UTAJE POREZA PREDLOŽENA REŠENJA„Mi već duže vreme zagovaramo stav da država treba da se ponaša kao partner domaćem preduzetništvu, a da bi represivne mere trebalo usmeriti na eliminaciju nelojalne konkurencije i rada na crno“, objašnjava Milena Amon. Napominje da bi za sve bio isplativ sistem u kojem postoji red, zakoni primenjuju podjednako, a ne selektivno.Na taj način, kako se dodaje, inspekcije se ne koriste za reketiranje, već kao sredstvo edukacije i savetovanja.Smatraju i da bi izricanje kazni trebalo da usledi tek nakon što se prekršaj više puta ponovi. „Takođe, od neizmernog je značaja da se izvrši profesionalizacija Poreske uprave, da se zna na koji način se kontrole vrše, pa čak i da postoji obaveza da se takve kontrole zabeleže video snimkom.“Sredinom avgusta Poreska uprava je sprovela kontrolu u 609 pekara, a poslednjih dana prošlog meseca zatvoreno je 350 radnji, o čemu je Nova ekonomija već pisala.Čedomir Savković
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
