Najnovije

Srbija

Šta mislite o četvorodnevnoj radnoj nedelji?

U Evropi se ponovo pokrenula rasprava o uvođenju kraće radne nedelje u pojedinim državama. Da li je ovo nešto što je moguće zamisliti u Srbiji?Britanski političar iz laburističke partije Džon Mekdonel, predstavnici levice i sindikata su poslali pismo liderima zemalja u Španiji, Britaniji i Nemačkoj u kome se navodi da četvorodevna radna nedelja može pomoći evropskim zemljama da sačuvaju ekonomiju u vreme pandemije virusa korona, preneo je britanski Guardian.Danska je jedna od zemalja koja je poznata po uvođenju kraće radne nedelji i izbalansiranom odnosu života i rada. Po sajtu Kisi, koji je objavio studiju sa najboljim gradovima po izbalansiranosti života i rada, gradovi koji se najbolje rangiraju su Helsinki, Minhen, Oslo, Hamburg i Stokholm.Istražujemo šta građani Srbije misle o kraćoj radnoj nedelji, molimo Vas da izdvojite par minuta i popunite našu anketu:  

Video

Rad od kuće se više dopada poslodavcima nego zaposlenima (VIDEO)

Prof. dr Bojan Urdarević sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu govorio je za Novu ekonomiju o tome kako je regulisan rad od kuće, kome se više isplati i da li više odgovara poslodavcima ili zaposlenima. Udarević smatra da se rad od kuće više dopao poslodavcima, zato što im je to omogućilo da smanje troškove na uštrb rada zaposlenog, kao što su troškovi prevoza, održavanja radnog prostora, ali da nisu regulisane ni druge stvari poput povrede na radu. Sa druge strane, navodi on, često nije uzeto u obzir koliko je to dobro za zaposlenog, kakvi su troškovi ljudi koji rade od kuće i kakva su njihova prava. 

Srbija

Da li je ograničavanje slobode izražavanja na internetu jedini lek za lažne vesti?

Sloboda izražavanja na internetu će morati da bude ograničena po sličnim principima kao i sloboda govora, kako bi se sprečilo širenje lažnih vesti, kršenje prava na privatnost ili onlajn nasilje, ocenjeno je na panelu "Sloboda izražavanja na internetu: Zajednički izazov za Srbiju i EU", koji je organizovao Centar za evropske politike.Tema diskusije bile su negativne pojave na digitalnim platformama, za koje mogu da budu odgovorni pojedici, ali i same društvene mreže koje ili olakšavaju njihovo bujanje ili na tome profitiraju.Nevena Krivokapić Martinović, advokatica i koordinatorka za slobodu izražavanja i onlajn medije u SHARE fondaciji, navodi da ljudi postaju sve više svesni problema koji mogu nastati u digitalnom okruženju, kao i da njihovo rešavanje zavisi od konstantne edukacije.Prema njenim rečima, najveći jaz u razumevanju i poznavanju postoji između mladih ljudi i njihovoh roditelja. Dok su prvi praktično odrasli na internetu, potonji su i dalje više okrenuti tradicionalnim medijima."(Roditelji) nisu svesni šta se dešava u digitalnom okruženju, a njihova deca su znatno ispred njih. Ova razlika će se promeniti zasigurno, ali je trenutno veoma ozbiljan problem. Roditelji ne mogu da utiču na obrazovanje mlađih ako ne znaju šta se dešava (u sajberprostoru)", kazala je Krivokapić Martinović.On smatra da je rešenje uvođenje obaveznog medijskog obrazovanja, ali i državna ili naddržavna intervenccija, poput one koju je EU učinila sa GDPR-om."Takve inicijative mogu da pomognu građaninu da se zaštiti i izazove pozitivne promene", zaključila je.Krivokapić Martinović dodaje da se SHARE zalaže za donošenje novog zakona o medijima, koji bi prepoznao i samim tim i uredio i društvene mreže, iako oni nisu mediji u tradicionalnom značenju te reči.Ljudi pretežno nisu svesni svih negativnih strana komunikacije i delanja na internetu, premda te loše prakse nisu novina, smatra šef za informisanje, komunikaciju i medije u Delegaciji EU u Srbiji, Pol Anri Prese."Samo se promenilo okruženje u kom se negativne prakse odvijaju, odnosno, više nije uživo... Evropska unija se trudi da prepozna probleme i da smanji negativne prakse koje se viđaju onlajn – lažne vesti, kršenje prava privatnosti, zlostavljanje", kazao je on.Dodaje i da u Evropskoj deklaraciji o ljudskim pravima postoji ograničenje sloboda, na primer kada je ugrožena bezbednost. Sloboda govora, dakle, već duže je ograničena, na neki način – sada samo to pokušavamo da primenimo i u drugom okruženju. EU ima odgovornost ne da kontroliše internet, već da zaštiti ljudska prava.”"Sloboda govora, dakle, već duže je ograničena, na neki način. Sada samo to pokušavamo da primenimo i u drugom okruženju. EU ima odgovornost ne da kontroliše internet, već da zaštiti ljudska prava", rekao je Pol Anri Prese. Pol Bučer, analitičar u briselskom Evropskom centru za javnu politiku, navodi da da, i pored toga što je EU ohrabrivala platforme da budu odgovornije, to nije dalo dovoljno rezultata."Dakle, potrebno je da se internet uredi okvirom u kome će biti jasne smernice šta se sme i šta se ne sme. Platfome bi bile obavezne da to potpišu taj dokument", ocenjuje Bučer.On je dodao i da su zemlje Zapadnog Balkana i Srbija u još ranjivijoj poziciji, obzirom da je medijska pismenost niža nego u ostalim delovima Evrope, kao i da politička situacija u njoj širenju dezinformacija i lažnih vesti.Jedan od urednika portala njuz.net Viktor Marković, sajta koji pravi satirične "lažne vesti" ocenjuje da su najčešće stariji ljudi "žrtve" lažnih vesti i da je neophodno da se više priča o tom problemu."Mislim da je edukacija ovde najbitnija, i da regulacija od strane države ili međunarodne organizacije nije rešenje, mislim da bi onda stvari postale još gore. Problem je taj što ljudi koji nemaju iskustva su spremni da poveruju u sve, i neophodno ih je edukovati da provere izvor pre nego što u nešto poveruju i to podele dalje", kazao je Marković.

Srbija

Mali podseća: Sutra po 10.000 dinara svim zaposlenima u zdravstvu

Ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali najavio je da će u petak biti uplaćeno po 10 hiljada dinara na ime jednokratne novčane podrške za zaposlene u zdravstvu. Za to je kako dodaje iz državnog budžeta izdvojeno 1,55 milijardi dinara, odnosno oko 13 miliona evra."Samo u užem zdravstvenom sistemu radi 120.000 ljudi, dok ih je zajedno sa zaposlenima uostalim službama oko 130.000", rekao je ministar Mali. Prema njegovim rečima tu spadaju zdravstveni radnici zaposleni u samom zdravstvenom sistemu, vojnim zdravstvenim ustanovama, Ministarstvu unutrašnjih poslova, kao i u ustanovama socijalne službe čiji se rad finansira iz budžeta. Siniša Mali je rekao da će novac dobiti i nemedicinsko osoblje koje radi u zdravstvenom sistemu, jer je tokom pandemije značajna i njihova podrška, od vozača u hitnoj pomoći, pa do kako je rekao čistačica kojima je višestruko uvećan obim posla.Precizirao je i da će novac dobiti i medicinski radnici u kovid i u nekovid režimu, kao i da tu nije bilo dileme, jer su i oni van kovid sistema opterećeni zbog većeg broja pacijenata koje moraju da prime."Uložili ste ogromne napore da zdravstveni sistem funkcioniše u ovakvim uslovima. Država će učiniti sve da uslovi u kojima radite budu što bolji i dostojni rada u 21. veku", poručio im je Siniša Mali. On je podsetio da su plate zaposlenih u zdravstvu u poslednjih godinu dana povećane oko 30 procenata, kao i da su prošle godine u novembru smo povećane plate medicinskih sestara za 15 odsto, a lekarima za 10 procenata."Zatim su aprilu ove godine dobili povećanje od deset procenata i sada će od 1. januara dobiti povećanje za još pet procenata", rekao je Mali. Dodao je da su ove godine ogromna sredstva izdvojena iz budžeta kako bi zdravstveni sistem funkcionisao, a da je nedavnim rebalansom budžeta data mogućnost da se još jače nastavi borba protiv koronavirusa. ZDRAVSTVO: NIKAD VEĆE PLATE ILI MANIPULACIJA PLATAMA "Izdvojili smo devet milijardi dinara za završetak dve posebne kovid bolnice u Кruševcu i u Beogradu, odnosno Batajnici", izjavio je ministar finansija.On je dodao da će bolnica u Batajnici biti otvorena početkom decembra, pa se očekuje da njen kapacitet od 1000 ležajeva rastereti druge bolnice. Siniša Mali se između ostalog osvrnuo i na nabavku vakcine protiv korona virusa."Mnogo toga ne zavisi od nas već od toga kada će vakcina biti registrovana i proizvedena u dovoljnim količinama da bude distribuirana", naveo je Mali. On je rekao i da je budžet Republike Srbije stabilan i da ima snage da izdrži krizu, jer se pažljivim planiranjem zadržao nivo ulaganja u kapitalne projekte i infrastrukturu."Imamo najmanji privredni pad u Evropi i on će biti oko -1%",  zaključio je Mali i poručio da će Vlada Srbije odgovornom ekonomskom politikom nastaviti sa stvaranjem uslova za očuvanje radnih mesta i opšti rast ekonomije.

Svet

Opportunity banka a.d Novi Sad promenila vlasničku strukturu

Opportunity banka a.d Novi Sad (Banka) danas je promenila vlasničku strukturu, tako da su pored dosadašnjeg 100-postotnog vlasnika Opportunity Transformation Investments Inc. sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama, suvlasnici su postali i dve nemačke banke i dva pravna lica.Dosadašnji vlasnik je smanjio svoje učešće na 22 odsto, a novi vlasnici postali su UMWELTBANK Nimberg, sa 30 odsto učešća, GLS Gemeinschaftsbank Bohum, sa 19,99 odsto učešća, TRIODOS SICAV II, iz Luksemburg sa 14 odsto učešća i LEGAL OWNER TRIODOS FUNDS B.V. iz Holandija sa 14 odsto učešća.Promena vlasničke strukture bilo koje banke, koja podrazumeva sticanje (direktno ili indirektno) vlasništva u banci koje omogućava 5 odsto ili više glasačkih prava, dozvoljena je samo uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije, koja je ovim licima data 30. oktobra 2020. godine."Banka od svog osnivanja u Srbiji 2002. godine pa do danas snažno podržava razvoj i poslovanje registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, preduzetnika, mikro i malih preduzeća, ruralnih domaćinstava, kao i drugih (domaćih) klijenata koji imaju otežan pristup finansijskim uslugama koje pružaju banke", navodi se u saopđtenju NBS.Dodaje se i da se novi partneri, između ostalog, bave finansiranjem kompanija, projekata i finansijskih institucija u interesu razvoja društveno odgovornog, ekološki održivog i inovativnog poslovanja i da nameravaju da nastave da i dalje razvijaju poslove mikrokreditiranja za mala i srednja preduzeća."Takođe, jedna od banaka (GLS Gemeinschaftsbank), koja je stekla vlasništvo u Banci je članica nemačkog sistema i savezne asocijacije nemačkih zadružnih banaka", navode u centralnoj banci.

Srbija

Banja „Zlatar“ prodata za 2,5 miliona evra

Banjski kompleks "Zlatar" u Novoj Varoši prodat je na poslednjem tenderu koji su Republička direkcija za imovinu i PIO fond raspisali 9. oktobra kompaniji Metal Investments Europe po ceni od 2.546.000 evra, piše Telegraf Biznis.Zlatar je nuđen na prodaju i ranije, međutim do prodaje nije došlo. Ovog puta početna cena za banju iznosila je oko 2,3 miliona.Metal Investments Europe bavi se proizvodnjom aluminijuma, i deo je Metal Investments Limited čije je sedište u Velikoj Britaniji.Banjski kompleks u Novoj Varoši čini objekat za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju kardiovaskularnih oboljenja čija je korisna površina 12,2 hiljade kvadratnih metara i više katastarskih parcela čija je ukupna površina veća od 4,5 hektara.Privatizacija banja započela je 2014. godine nakon što je država donela odluku o privatizaciji banjskih kompleksa.Zlatar je sagrađen 1978. godine i za 30 godina imao je preko 100.000 gostiju. Prošle godine, pored "Zlatara" objavljeni su i pozivi za prodaju Vranjske banje i "Žubora" u Kuršumlijskoj banji.U portfoliju je još nekoliko banja koje čekaju na privatizaciju: Ribarska banja u Kruševcu, "Gejzir" u Sijarinskoj banji, "Merkur" u Vrnjačkoj banji, Specijalna bolnica za rehabilitaciju u Bujanovcu, Institut za lečenje i rehabilitaciju Niška banja, Specijalna bolnica u banji Koviljači, Specijalna bolnica "Zlatibor" u Čajetini, Sokobanja i "Termal" u Vrdniku, podseća Blic biznis. Banje u Srbiji predstavljaju bitan deo turizma, a Srbija broji više od hiljadu izvora mineralnih voda i preko 40 banja, od kojih mnoge datiraju još iz rimskog doba.

Srbija

Centar za smeštaj omladine ometene u razvoju prikuplja slatkiša za novogodišnje paketiće

Centar za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju poslao je poziv svim zainteresovanima da doniraju slatkiše za paketiće povodom Nove godine. Dnevni boravak za decu i omladinu ometenu u razvoju u Šekspirovoj 8 u Beogradu  je Ustanova socijalne zaštite koja dnevno zbrinjava 149  korisnika različitog stepena ometenosti (od umerene, teške, višestruke ometenosti, sa elementima autizma i devojčice obolele od RET sindroma) kao i različite starosne dobi od 9-53 godine.„Uskoro se približavaju novogodiošnji praznici i svi oni bez obzira na godine starosti očekuju novogodišnje paketiće. Zato se obraćamo sa molbom, za pomoć u vidu donacija slatkiša (slatko-slani program) za paketiće za Novu godinu.“ navodi se u njihovom pozivu. Svi zainteresovani se mogu za dodatne informacije obratiti rukovodiocu Dnevnog boravka na broj telefona 011/367-27-65 kao i na mejl db.sekspirova@centarbgd.org.rs

Srbija

Umro Patrijarh Irinej

Preminuo patrijarh IrinejPatrijarh srpski Irinej preminuo je u Vojno-medicinskom centru Karaburma u 90-toj godini     .Lekarski konzilijum saopštio je ranije danas da se stanja patrijarha Irineja danas pogoršalo, kao posledica kovida-19, Patrijarh Irinej primljen je 4. novembra u Vojnu kovid bolnicu "Karaburma", nakon što je tokom redovnog testiranja potvrđeno postojanje korona virusa.On je 1. novembra prisustvovao sahrani mitropolita Amfilohija u kripti Hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici, ali je procena da je zaražen ranije, jer je u krugu njegovih najbližih saradnika i pre te sahrane  registrovan slučaj zaraze.BIOGRAFIJA PATRIJARHA SRPSKOG IRINEJAPatrijarh srpski Irinej rođen je 1930. godine u selu Vidova kod Čačka kao Miroslav Gavrilović, gde je završio osnovnu školu. Gimnaziju je pohađao u Čačku, bogosloviju u Prizrenu 1951. godine, a Bogoslovski fakultet u Beogradu. Zamonašio se u manastiru Rakovica 1959. godine, a tadašnji patrijarh srpski German rukopoložio ga je i u čin jerođakona i jeromonaha iste godine.Bio je profesor Prizrenske bogoslovije 1959—1968. godine. Završio je postdiplomske studije u Atini, školske 1962/63. godine. Posle toga je bio postavljen za upravnika Monaške škole u Ostrogu. Ponovo je bio profesor i rektor bogoslovije u Prizrenu od 1971 do 1974 godine.Maja 1974. izabran je za episkopa moravičkog, vikara patrijarha Germana. Za episkopa niškog izabran je na zasedanju Svetog arhijerejskog maja 1975. godine, a ustoličen je u Sabornoj crkvi u Nišu 15. 6. 1975. godine.Bio je više puta član Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve.Nakon smrti patrijarha Pavla odlukom Izbornog sabora SPC izabran za patrijarha 22. 1. 2010. godine.

Svet

Mere podrške na globalnom nivou 19.5 biliona dolara

Od početka pandemijske krize, vlade, kao i centralne širom sveta uložile su 19,5 biliona dolara kako bi podržale svetsku ekonomiju, navodi MMF u svom godišnjem izveštaju, a piše CNN.Vlade širom sveta su do septembra ove godine izdvojile 12 biliona, dok su centralne banke pomogle globalnoj ekonomiji sa dodatnih 7,5 biliona dolara.Međutim, čak i pored svih preduzetih mera, koje su uključivale smanjenje poreza, subvencije zarada, kreditiranje malih preduzeća i smanjenje kamatnih stopa na rekordno niske nivoe, globalna ekonomija doživljava najgoru recesiju od Velike depresije.Ekonomske aktivnosti i zapošljavanje u velikim delovima sveta, uključujući SAD i Evropu, i dalje su znatno ispod nivoa pre-pandemije.Najavljena vakcina protiv korona virusa nagoveštava bolje izglede za globalnu ekonomiju naredne godine, ali čak i pored toga zemlje će biti u problemima i u bliskoj budućnosti.„Zemlje sada moraju da pređu dug put koji će biti težak, neujednačen, neizvestan i sklon zastojima“, rekla je izvršna direktorka MMF-a Kristalina Georgieva.U Sjedinjenim Američkim Državama, gde raste broj slučajeva korona virusa, odbijanje predsednika Trampa da prizna pobedu Džoa Bajdena moglo bi znatno usporiti napore da se donese još jedan paket oporavka.U zemlji još uvek ima oko 10 miliona radnih mesta manje nego pre početka pandemije, a nekoliko država uvodi nova ograničenja da zaustave porast broja zaraženih, što će otežati oporavak.Istovremeno, Evropska unija se suočava sa unutrašnjim konfliktom koji bi mogao da odloži konačno odobrenje fonda za oporavak od koronavirusa od 800 milijardi evra (950 milijardi dolara), o kojem se pregovara mesecima i trebalo bi da počne 1. januara.

Svet

Leonardo Di Kaprio podržao borbu za zaštitu reke Vjose u Albaniji

Nakon dobrih vesti iz Bosne i Hercegovine, gde su se vlada i njen predsednik obavezali da će odmah preduzeti korake u zaštiti reka koje čine region "Plavog srca Evrope", ohrabrujuće vesti stižu i iz Albanije, objavio je na svojoj fejsbuk stranici američki glumac Leonardo Di Kaprio.Kako dodaje poznati glumac, jedna od posldnjih velikih divljih reka u Evropi, reka Vjosa koja protiče kroz Albaniju, mogla bi da bude spašena od izgradnje hidrocentrale i brane.Di Kaprio se inače pozvao na vest od 25. septembra, kada je albanski premijer Edi Rama objavio je da je projekat brane Kalivac koja je trebalo da se gradi u koriti te reke jer će to područje biti proglašeno nacionalnim parkom, o čemu je Nova ekonomija već pisala. Poznati glumac smatra i da bi budući nacionalni park reke Vjosa mogao da postane najveće zaštićeno područje jedne reke u Evropi, jer pokriva nekoliko stotina kilometara reka i potoka i štiti mnoge ugrožene vrste poput evropske jegulje i nedavno otkrivene vjosine kamene muhe."Budući park bi mogao da postane uzor za strategiju biodiverziteta u okviru Zelenog sporazuma (sklopljen među članicama Evropske unije). Očekujemo još dobrih vesti o konkretnim akcijama za potpunu zaštitu reka u Bosni i Hercegovini, Albaniji i ostatku balkanske regije koji čini "Plavo srce Evrope", poručio je Di Kaprio.ALBANIJA: OBUSTAVITI IZGRADNJU BRANE I HIDROELEKTRANE NA RECI VJOSI

Srbija

Pametna vrata za prevenciju širenja korona virusa

Kompanija Alumil, najveća grupacija za ekstruziju aluminijuma u Jugoistočnoj Evropi, osmislila je i proizvela Smart Gate ulazna vrata, pametno rešenje za prevenciju širenja korona virusa.Smart Gate predstavlja veliku inovaciju u oblasti zdravstvene prevencije, naročito u trenutnim okolnostima pandemije, a njen značaj je prvi prepoznao MediGroup - najveći privatni zdravstveni sistem u Srbiji i regionu. U Opštoj bolnici MediGroup, Specijalnoj bolnici za oftalmologiju - Miloš klinici, Specijalnoj ginekološkoj bolnici sa porodilištem - Jevremovoj i domovima zdravlja, postavljeno je osam uređaja za beskontaktno merenje temperature.Smart Gate uređaj vrši beskontaktno merenje temperature, bez zračenja, sa visokom preciznošću i neprekidnim, nesmetanim prolaskom.  Novi proizvod kompanije Alumil štiti mesta sa velikim brojem ljudi poput domova zdravlja, radnih mesta, tržnih centara, mesta masovnih okupljanja i mesta gde se održavaju različite manifestacije, vršeći vrlo brzo, precizno i beskontaktno merenje temperature ljudi kako bi se sprečilo moguće širenje infekcije COVID-19. U praksi to znači da se svake sekunde može obaviti jedno merenje temperature sa mogućim odstupanjem u preciznosti od 0,20 C, što odgovara i kućnim beskontaktnim toplomerima koji se trenutno koriste za merenje temperature u ustanovama svih vrsta. Automatizacija ove obavezne preventivne procedure umnogome će olakšati rad MediGroup medicinskog kadra, uz istovremeno smanjenje rizika izloženosti zaposlenih koji su ručno obavljali merenje temperature.Alumil i MediGroup, lideri u svojim oblastima na domaćem tržištu, proširili su svoje partnerstvo koje za cilj ima zdravstvenu prevenciju zaposlenih, te će svih 350 zaposlenih kompanije Alumil u narednom periodu biti korisnici MediGroup usluga.

Srbija

Svega petina Beograđana bi pristala na vakcinaciju protiv COVID-19

Svega petina zdravih stanovnika glavnog grada Srbije i nešto više od dve petine onih sa nekim hroničnim oboljenjem spremni su da se vakcinišu protiv Kovida -19, pokazalo je istraživanje Američke privredne komore koje je urađeno u saradnji sa Ekonomskim Institutom i Institutom za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.Nezadovoljavajući odnos prema vakcinisanju pokazuju i podaci o imunizaciji protiv sezonskog gripa tokom deset godina. Na početku se vakcinisala skoro trećina stanovništva starijeg od 65 godina, ali samo 15% zdravstvenih radnika. Nakon deset godina, udeo najstarijih među vakcinisanima je pao na 14%, a zdravstvenih radnika na 11%.Nešto manje od polovine građana Beograda (45%) još nije odlučilo da li bi se vakcinisali kada vakcina protiv Kovida-19 bude dostupna na našem tržištu. Četvrtina građana je izjavila da se ne bi vakcinisala, samo petina je spremna da se vakciniše, dok će odluke oko 9% građana, zavisiti od izbora proizvođača vakcine.Rezultati su međutim nešto drugačiji kod građana koji imaju neko hronično oboljenje. Vakcinisalo bi se njih 42% , dok je 36,6% i dalje neodlučno, 14,2% ne želi da se vakciniše protiv Kovida-19, dok će 6% Beograđana koji boluju od neke hronične blesti doneti odluku o tome kad saznaju ko je proizvođač vakcine.Istraživanje je sprovedeno krajem septembra za potrebe studije "Mogućnosti za unapređenje zdravstvenog sistema u borbi protiv epidemije COVID-19 u periodu 2020-2021". FEJSBUK ZABRANJUJE OGLASE KOJI ODVRĆAJU OD VAKCINISANJA BRINE PAD IMUNIZACIJEU istraživanju se ističe da vakcinacija kao najefikasnija mera prevencije dobija na važnosti u periodu pandemije i upozorava se na nepovoljne trendove u imunizaciji stanovništva u Srbiji.Primer imunizacije protiv sezonskog gripa pokazuje da su u poslednjih deset godina ostvareni zadovoljavajući rezultati u sezonama 2008/09. i 2009/10. kod imunizacije populacije starije od 65 godina, ali je nakon toga situacija u poređenju sa Evropskom unijom dosta lošija.Tokom sezone 2008/09. vakcinisano je 27% stanovništva starijeg od 65 godina, a naredne 2009/10 gotovo trećina (32%). Međutim, u sezoni 2016/17. taj udeo pao je na 14% stanovništva starijeg od 65 godina.Trend je još nepovoljniji kod vakcinacije zdravstvenih radnika protiv sezonskog gripa, jer je na početku posmatranog perioda vakcinisano 15% njih, ali posle deset godina udeo onih koji su se vakcinisali pao je na 11% od ukpnog broja zdravstvenih radnika.NAJVEĆI JE OTPOR PREMA MMR1 VAKCININajnoviji podaci o opštoj imunizaciji stanovništva tokom prvih šest meseci 2020. godine, takođe nisu ohrabrujući. Obuhvat redovnim vakcinama je niži od istog perioda prethodnih godina i to u rasponu od 5% do 12%, u zavisnosti od tipa vakcine. Najniži obuhvat, 38,2% je za MMR1 vakcinu, navodi se u studiji.U Američkoj privrednoj komori apeluju na hitno i sveobuhvatno jačanje poverenja u programe imunizacije, a naglašava se i da je potrebno obezbediti kapacitete za distribuciju vakcina različitih proizvođača.Navodi se da je željeni obuhvat vakcinacije od 60 do 70% stanovništva.

Svet

Apple smanjuje proviziju na App Store-u za male programerske firme

Epl (Apple) je juče najavio smanjenje provizije na svom Ep storu (App Store) na 15 odsto, što predstavlja jednu od najznačajnijih promena u načinu na koji IOS programeri zarađuju novac na digitalnom tržištu aplikacija, piše The Verge.Novi program za mala preduzeća (App Store Small Business Program) omogućiće bilo kojem programeru koji godišnje zaradi manje od milion dolara od prodaje svih svojih aplikacija da se kvalifikuje za proviziju od 15 odsto, što je upola manje od standardne provizije od 30 odsto.Kompanija kaže da bi „velika većina“ programera iOS aplikacija trebalo da ima pristup programu, ali Epl je odbio da kaže koliki procenat od više od 28 miliona registrovanih proizvođača aplikacija bi se zapravo kvalifikovalo.Ep store, koji je prema CNBC-u generirao prihod od oko 50 milijardi dolara u 2019. godini, jedan je od najvažnijih Eplovih poslova izvan prodaje Ajfona i predstavlja stub strategije za digitalne usluge, koji je izvršni direktor Tim Kuk predstavio kao budućnost poslovanja kompanije.Novi program za mala preduzeća stupa na snagu 1. januara 2021. Od programera će se tražiti da se prijave za taj program, a Epl kaže da će objaviti više informacija o tom procesu i ostalim zahtevima i rokovima u decembru.

Srbija

Švedska Embracer Group kupila domaći studio Mad Head Games

Embracer Group AB iz Švedske zvanično je izvršila akviziciju 12 novih studija, među kojima se našao i srpski Mad Head Games, prenosi portal Netokracija.Mad Head Games i njegov tim od 130 zaposlenih u kancelarijama u Beogradu i Novom Sadu pridružuju se Embracer Grupi (koja je ranije poslovala kao THK Nordic and Nordic Games Publishing) i to preko njegovog izdavača Sabre Interactive. "U Embracer-u smo prepoznali moćnog saveznika koji deli našu strast i stratešku viziju, omogućavajući nam da otvorimo nove, uzbudljive prilike koje će nam pomoći da postanemo vodeći AA+ developer u regionu", izjavio je Nenad Tomić, suosnivač Mad Head Games-a.Mad Head Games će kako je naglašeno i dalje raditi kao nezavisni studio igara, uz kontinuirano vođstvo svoja tri osnivača iz Srbije.GEJMING INDUSTRIJA IMALA JOŠ JEDAN SJAJAN MESEC U JUNU SPISAK STUDIJA KOJE JE KUPILA ŠVEDSKA GRUPAPored srpskog gejming studija u okviru švedske grupe od sada će poslovati  Thinking Ape Entertainment iz Kanade (zapošljava 82 ljudi), Nimble Giant Entertainment iz Argentine (75 zaposlenih).Od firmi iz Evrope tu su Snapshot Games u Bugarskoj (65 radnika), 34BigThings iz Italije (28 zaposlenih), Zen Studios iz Mađarske (65 zaposlenih), IUGO Mobile Entertainment iz Kanade (86 radnika), Purple Lamp Studios iz Austrije (38 ljudi), Kuantic Lab iz Rumunije (390 ljudi), Coffee Stain North (22 zaposlena), Fliing Vild Hog iz Poljske (260 zaposlenih) i Tihe igre iz Engleske (30 zaposlenih).Studio iz Srbije je jedan od najvećih, pa se ocenjuje da će akvizicija doneti nove benefite za studio Mad Head Games. Napominje se da će jedanaest studija i PR agencija doneti najmanje 1.273 novih zaposlenih u rastuće redove te grupe, kao i da će sve to će uticati na povećanje zaposlenih na preko 5.000 osoba, piše VentureBeat.Što se tiče tehnologije, Mad Head Games će nastaviti svoj put ka potpunom fokusu na Unreal core igre i tako se truditi da postane lider u regionu jugoistočne Evrope u domenu AA+ core naslova. Embracer čije je sedište u švedskom Karlstadu saopštio je da trenutno radi 135 projekata igara, u poređenju sa 118 u maju mesecu.Grupa je prodajom akcija 8. oktobra prikupila čak 661 milion dolara u gotovini što govori i o njenoj snazi. Kompanija očekuje i da joj trinaest novih studija do 31. marta 2022. godine donese između 100 i 120 miliona dolara, od čega bi čist profit bio oko 50 miliona dolara.

Srbija

„Savski nasip“: Pukotina na rečnom bedemu u Bloku 45

Na sredini bloka 45 u Novom Beogradu vidi se velika pukotina celom visinom rečnog nasipa prema blokovima i zgradama, kod porušenih stepenica. "Izgleda vrlo zabrinjavajuće. Molim vas da prijavite nadležnima. Prijavićemo i mi, međutim verujemo da će više poziva podstaći na reakciju", navodi se na fejsbuk grupi "Savski nasip".U tekstu je naveden i kontakt Javnog preduzeća "Srbijavode", koje je nadležno za upravljanje vodotokovima.

Srbija

Novi vlasnik Beograđanke kupuje i nekretnine BIGZ-a?

BIGZ Publishing ad sazvao je vanrednu sednicu skupštine za 10. decembar na kojoj će se odlučivati o prodaji imovine velike vrednosti beogradskoj firmi MPP Bigz, objavljeno je na Beogradskoj berzi.Predlaže se prodaja dela koji ovo akcionarsko društvo ima u poslovnoj zgradi u Bulevaru Vojvode Mišića 17 u Beogradu, zgrade Ekspedicije na istoj lokaciji, kao i prava korišćenja na više katastarskih parcela.MPP Bigz osnovan je početkom aprila ove godine, a jedini član ovog društva sa ograničenom odgovornošću je kiparski MPP Bigiz CY Limited iz Nikozije.BIGZ Publishing je trenutno u vlasništvu Nove školske knjige koja ima 76,7 odsto akcija, državni Akcionarski fond takođe poseduje 4,3 odsto akcija, dok je ostatak u vlasništvu fizičkih lica.Akcionarima će biti predloženo i utvrđivanje vrednosti akcija ove kompanije, navodi se u pozivu za vanrednu sednicu skupštine.Zgrada BIGZ-a sagrađena je 1937. godine kao objekat Državne štamparije i nekada je zapošljavao skoro 3.000 ljudi. Sada se na 25.000 kvadrata nalaze muzički studiji, likovni ateljei, radio stanica, kao i kulturni centar.

Srbija

Kruševac: Fabrika auto-kablova planira da proširi proizvodnju

Kompanija iz Nemačke "Kromberg&Schubert" koja već dve godine posluje u Kruševcu, planira da proširi svoje poslovanje. To podrazumeva nabavku opreme i zapošljavanje novih radnika, saopšteno je nakon sastanka predstavnika te kompanije sa predstavnicima lokalne samouprave."Ono što je aktuelno u ovom trenutku, a svedoči o razvoju ove kompanije je usvajanje novog programa proizvodnje kompletnog kablovskog snopa za automobil marke porše karera", navodi se u saopštenju. Takođe, dodaje se da će se od naredne godine raditi i za nov model škode fabije, a ukupan broj radnika nakon prširenja trebalo bi da bude oko dve hiljade. Na taj način se obezbeđuje i posao za narednih devet godina, dodaje se na portalu grada Kruševca.Kromberg&Schubert trenutno ima oko 1.300 radnika koji su angažovani na poslovima proizvodnje kablova za autoindustriju, za automobile marke škoda fabia i superb.